Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Петар Кочић

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) био је српски књижевник и политичар. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој историји српског народа.

Студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залагажући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист Отаџбина. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика Босанско-херцеговачког сабора, али је ову функцију напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак Првог светског рата и где је након две године преминуо.

Цео чланак 321 сјајан чланак

Добар чланак

Логос

Логос (гр. λόγος — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др.) вишезначан је филозофски и теолошки појам. Изворно, логос је битан појам античке грчке филозофије, који исказује принцип, светски ум, објективни закон по коме се све догађа. У Хераклитовој филозофији означава говор природе који само мудрац чује и разуме. Касније су га преузели хришћански теолози да би њиме означавали Исуса Христа, као божански логос.

Називи готово свих наука грађени су према грчкој лексици и садрже наставак логиа што упућује на логос о нечему (логика, психологија, гносеологија, онтологија, аксиологија, итд.). У старогрчком језику логос има многобројна значења повезана са говором. Још у Хомеровим еповима појам логоса је употребљаван у следећим значењима: реч, говор, исказ, својство, истина, ред, воља, разум, ум, учење, законитост, аксиом, божји ум, клица постајања. Реч логос је изведена из глагола „легеин“ који је у префилозофској употреби имао два основна значења: „сабрати или скупити“ и „казати или именовати“. Временом је у речи логос сабрано и изражено грчко разумевање суштине језика као мишљења и казивања истине бића. Према општем веровању старих Грка, све што је било, све што јесте и све што ће бити има свој тајанствени логос (говор).

Цео чланак 428 добрих чланака

Изабрани списак

Филмографија Алфреда Хичкока

Алфред Хичкок (1899–1980) био је енглески редитељ и филмски стваралац. Популарно познат као „мајстор напетости“ због употребе иновативних филмских техника у трилерима, Хичкок је започео своју каријеру у британској филмској индустрији као дизајнер шпица, наслова и уметнички директор бројних немих филмова снимљених током раних 1920-их. Његов редитељски деби био је The Pleasure Garden из 1925. године. Хичкок је потом урадио филм The Lodger: A Story of the London Fog, што је био његов први комерцијални и критички успех. Године 1940. Хичкок је прешао у холивудску продукцију, од којих је први био психолошки трилер Ребека, са Лоренсом Оливијеом и Џоан Фонтејн у главним улогама. Добио је прву номинацију за Оскара за најбољу режију, а филм је освојио Оскара за најбољи филм. Хичкок је поново радио са Фонтејн следеће године на филму Сумња, у којем је такође глумио Кери Грант. Године 1943. Хичкок је режирао још један психолошки трилер Сенка сумње, у којем су глумили Тереза Рајт и Џозеф Котен. Три године касније, поново је сарађивао са Грантом у филму Озлоглашена, у којем је такође глумила Ингрид Бергман. У низу даљих филмских остварења, наставио је сарадњу са Бермановом, као и Грејс Кели и нитом тада најпопуларнијих глумаца.

Као признање за свој рад, Хичкок је добио награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), Меморијалну награду Ирвинг Г. Талберг, Удружење режисера америчке награде за животно дело и Златног глобуса награде Сесил Б. Демил. Добио је две звезде на Булевару славних у Холивуду као признање за његова достигнућа на филму и телевизији. Године 1980. Хичкок је одликован Орденом Британског царства.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

6. новембар — Доналд Трамп је победио на изборима и добио довољно електорских гласова за избор 47. председника Сједињених Америчких Држава. (на фотографији)
1. новембар — У урушавању надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду погинуло је 14 особа, а троје је тешко повређено.
30. октобар — Најмање 217 особa је погинуло у поплавама које су погодиле шпански град Валенсију, након трагедије проглашена је тродневна жалост.
26. октобар — Израел је покренуо војну акцију против Ирана, са више експлозија пријављених у Техерану и Караџу.
24. октобар — Усвојена је Казањска декларација на 16. самиту БРИКС-а. Тринаест земаља кандидата су добиле статус партнера: Турска, Казахстан, Узбекистан, Алжир, Белорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда и Вијетнам.
24. октобар — У тропској олуји Трами, која је погодила североисточну обалу Филипина, погинуло је најмање 26 људи, док је више од 150.000 људи морало да напусти своје домове.
23. октобар — Нови Сад је обележио 80. годишњицу ослобођења у Другом светском рату.

Остале вести

На данашњи дан

12. новембар

1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
1927 — Лав Троцки искључен из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер Совјетског Савеза.
1933 — Нацистичка партија Адолфа Хитлера добила изборе и преузела власт у Немачкој.
1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника.
1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану живот је изгубило најмање 200.000 људи.
1982 — Јуриј Андропов (на слици) је постао Генерални секретар ЦК Комунистичке партије Совјетског Савеза.
1990 — Устоличен је јапански цар Акихито.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да на Балију девојчице постају пунолетне са 12, а дечаци са 13 година, а да се чин одрастања обележава брушењем шест зуба горње вилице?
… да у Јапану винова лоза слабо успева, због чега Јапанци праве вино од мандарина, које има готово исти укус као оно од грожђа?
… да се звук произведен при земљотресу кроз стене преноси брзином од око 25.000 км/ч, што је око 20 пута брже него кроз ваздух?
… да се Северна Америка од Европе удаљава брзином од око 2,5 центиметара годишње, услед процеса ширења океанског дна у зонама дивергентних граница литосферних плоча (процес субдукције)?
… да је дужина авиона Boeing 747 (на слици) приближно 2 пута већа од пута који су приликом свог првог лета прешла браћа Рајт?
… да сова може да окрене главу и до 270°?
… да су на Месецу били активни вулкани када су диносауруси били живи?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Хемичарка посматра вртлог који се формирао приликом отицања течности из суда.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 697.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 389.763 корисника отворила налог, а од тога је 1.036 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти