Велики Тополовац
| Велики Тополовац рум. Topolovăţu Mare | |
|---|---|
| Насеље | |
  Велики Тополовац Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 46′ 26″ N 21° 37′ 8″ E / 45.77389° С; 21.61889° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Велики Тополовац |
| Надморска висина | 103 m (338 ft) |
| Становништво (2021) | |
| • Укупно | 992 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 664731 |
Велики Тополовац (рум. Topolovăţu Mare) је село и седиште истоимене општине, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.
Положај насеља
[уреди | уреди извор]Село Велики Тополовац се налази у источном, румунском Банату. Село се налази у горњем току Тамиша, 40 км источно до Темишвара ка Лугошу. Ова област је позната као Банатска Црна Гора. Сеоски атар је потпуно брежуљкастог карактера.
Прошлост
[уреди | уреди извор]По "Румунској енциклопедији" најстарији помен села са српским називом Тополовац потиче из турског тефтера 1554. године. По ослобођењу Баната 1717. године пописано је у месту 40 кућа. Године 1767. помиње се ераријална пошта у Тополовцу који је сада премештен уз важну друмску саобраћајницу.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тополовац" припада Лунгшком округу, Лугошког дистрикта. Ту је подуправни подуред а становништво је било претежно влашко.[1] Када је 1797. године пописан православни клир Тополовац је парохија са две филијале - Великим и Малим Коштејом. Ту су три свештеника за које се наводи да говоре само румунски језик. Пароси су Поповићи, поп Петар (рукоп. 1779) и поп Георгије (1788) док је Јанку Рибар ( 1796) био ђакон.[2]
Године 1828. подељен је Тополовац на два суседна места: Мали Тополовац и Велики Тополовац.
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем попису из 2002. село Велики Тополовац имало је 1.143 ст., од чега Румуни чине 85%, а Срби 4%. Последњих деценија број становништва опада.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022) (мађарски језик)
