Пређи на садржај

Хидронијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Хидронијум
Стерео, скелетал формула оф хyдрониум wитх а лоне паир оф елецтронс схоwн
Стерео, скелетал формула оф хyдрониум wитх а лоне паир оф елецтронс схоwн
Спацефилл модел оф хyдрониум
Спацефилл модел оф хyдрониум
Балл анд стицк модел оф хyдрониум
Називи
IUPAC назив
Hidronijum jon[1]
Системски IUPAC назив
Оксиданијум[2] (субститутивно)
Трихидридокисеоник(1+)[2] (адитивно)
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
Гмелин Референца 141
МеСХ Хyдрониум+ион
  • [OH3+]
Својства
H
3
O+
Моларна маса 19,0232 g mol-1
Киселост (пКа) -1.74[5]
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298 192.25 J K-1 mol-1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

У хемији, хидронијум јон је катјон Х
3
О+
. То је тип оксонијум јона произведеног протонацијом воде. Овај катјон се често користи за представљање природе протона у воденом раствору, где је протон високо солватисан (везан за растварач). Реалност је далеко компликованија, и протон се везује за неколико молекула воде, тако да су друге нотације попут H5O2+, H7O3+ и H9O4+ тачнији описи окружења протона у води.[6] Јон Х
3
О+
је био детектован у гасовитој фази.[7]

Одређивање pH вредности

[уреди | уреди извор]

Однос концентрације хидронијум јон и хидроксида одређује pH вредност раствора. Молекули у чистој води се дисоцирају у хидронијум и хидроксилне јоне успостављајући следећу равнотежу:

2 Х
2
О
ОХ
+ Х
3
О+

У чистој води, постоји једнак број хидроксид и хидронијум јона, тако да она има неутрални pH од 7. pH вредност мања од 7 индицира кисели раствор, док је pH изнад 7 својствен за базне растворе. (Треба напоменути да ово важи на 25 °C, и да је равнотежа зависна од температуре).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0. 
  2. ^ а б Еуропеан Биоинформатицс Институте. „оxониум (ЦХЕБИ:29412)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Taft, R.W., Wolf, J.F., Beauchamp, J.L., Scorrano, G., Arnett, E.M., J. Am. Chem. Soc., 1978, 100, 1240.
  6. ^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419. 
  7. ^ Бегеманн M.; et al. (1983). „Detection of the Hydronium Ion (H_{3}O^{+}) by High-Resolution Infrared Spectroscopy”. Physical Review Letters. 51 (7): 554—557. doi:10.1103/PhysRevLett.51.554. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]