Pređi na sadržaj

Džesika Enis-Hil

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džesika Enis-Hil
Lični podaci
Puno imeJessica Ennis-Hill
Datum rođenja(1986-01-28)28. januar 1986. (38 god.)
Mesto rođenjaŠefild, Velika Britanija
DržavljanstvoVelika Britanija
Visina165 sm
Masa57 kg
Sportske informacije
SportSedmoboj, Petoboj
KlubŠefild
TrenerEntoni "Toni" Miničelo
Dostignuća i titule
Lični rekordi6.955 u sedmoboju
4.965 u petoboju
Nagrade i medalje
Predstavljajući Ujedinjeno Kraljevstvo Veliku Britaniju
Atletika
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2012. Pariz Sedmoboj
Srebrna medalja — drugo mesto 2016. Rio de Žaneiro Sedmoboj
Svetska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Berlin Sedmoboj
Zlatna medalja — prvo mesto 2011. Daegu Sedmoboj
Zlatna medalja — prvo mesto 2015. Peking Sedmoboj
Svetska prvenstva u dvorani
Zlatna medalja — prvo mesto 2010. Doha Petoboj
Srebrna medalja — drugo mesto 2012. Istanbul Petoboj
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2010. Barselona Sedmoboj
Univerzijada
Bronzana medalja — treće mesto 2005. Izmir Sedmoboj
www.jessicaennis.net

Džesika Enis-Hil (engl. Jessica Ennis-Hill; Šefild, 28. januar 1986.) nekadašnja je britanska atletičarka, specijalizovana za sedmoboj i trku na 100 metara s preponama. Kao takmičarka u sedmoboju, olimpijska je prvakinja 2012, trostruka svetska prvakinja (2009, 2011, 2015), prvakinja Evrope 2010.[1][2] Takođe je svetska prvakinja u petoboju u dvorani 2010.

Enis-Hil povremeno komentariše na televiziji prenose atletskih takmičenja za BBC. Od kada se povukla iz atletskih takmičenja, radila je kao preduzetnik i kreirala nekoliko fitnes aplikacija specijalizovanih za zdravlje i trening žena.[3][4][5][6]

Odrastanje

[uredi | uredi izvor]

Džesika je jedna od dve ćerke Vinija Enis i Alison Pauel. Ima mlađu sestru, Karmel.[7] Njen otac je Jamajčanin koji je emigrirao je u Šefild sa 13 godina,[8][9] gde je potom radio kao samozaposlen slikar i dekorater. Džesikina majka je Engleskinja, socijalna radnica iz Derbišira. Džesikin otac je trčao u školi, dok je njena majka volela skok u vis.[9]

Džesika je počela da trenira atletiku sa 11 godina. Enis je krenula na studije psihologije na Univerzitetu u Šefildu, gde je diplomirala 2007.[10]

Enisin stalni trener tokom njene karijere bio je nacionalni trener britanske atletike za kombinovane discipline Antonio "Toni" Miničelo, koji ju je trenirao od njene jedanaeste godine. [11] Takođe je imala specijalističke treninge u bacanju koplja od Mika Hila.

Juniorska karijera

[uredi | uredi izvor]

Enis se takmičila na Svetskom prvenstvu za mlađe juniore 2003. u Šerbruku u Kvebeku, gde je završila na petoj poziciji sa 5.311 osvojenih bodova.[12]

Sledeće godine Enis se takmičila na Svetskom juniorskom prvenstvu 2004. u Grosetu, gde je završila na osmom mestu sa 5.542 bodova.[13] Enis je pobedila u sedmoboju na Evropskom prvenstvu za juniore jula 2005. u Kaunasu, sa britanskim juniorskim rekordom od 5.891 bodova.[14][15]

Seniorska atletska karijera

[uredi | uredi izvor]

Enisino prvo seniorsko međunarodno takmičenje bila je Univerzijada 2005. održana u avgustu u Izmiru, gde je osvojila bronzanu medalju u sedmoboju sa novim ličnim rekordom od 5.910 bodova.[16]

2006: Nove medalje na seniorskim takmičenjima

[uredi | uredi izvor]

Enis je osvojila bronzanu medalju na Igrama Komonvelta 2006. u Melburnu u Australiji sa ličnim rekordom od 6.269 poena.

Kasnije 2006. Enis je popravila svoj lični rekord sa rezultatom od 6.287 bodova kada je završila na osmom mestu na Evropskom prvenstvu 2006. u Geteborgu.[17]

2007: Proboj na Svetsko prvenstvo

[uredi | uredi izvor]

Enis je završila šesta u petoboju na Evropskom prvenstvu u dvorani u Birmingemu, popravivši svoj lični rekord na 4.716 poena. U maju je popravila svoj lični rekord u sedmoboju sa rezultatom 6.388 bodova. Tada je Enis izjednačila britanski rekord u skoku u vis od 1,95 metara.[18]

Na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore u Debrecinu, Enis je osvojila bronzanu medalju u trci na 100 metara prepone u vremenu 13.09 sekundi.[19]

U avgustu je Enis završila kao četvrta na Svetskom prvenstvu u Osaki.[20][21] U septembru, Enis je osvojila inauguralnu nagradu "Zvezda u usponu evropske atletike".[22]

2008: Problemi sa povredama

[uredi | uredi izvor]

Enis se povukla iz takmičenja u sedmoboju na Hipo-Mitingu u Gecisu nakon prvog dana zbog bolova u desnom stopalu. Skeniranje je kasnije otkrilo povredu kao stres frakture navikularne i metatarzalne kosti desnog stopala. Kao posledica toga, propustila je Olimpijske igre u Pekingu i ostatak sezone 2008.

2009: Prva svetska titula

[uredi | uredi izvor]

Posle dvanaestomesečnog prekida zbog povrede, Enis se vratila takmičenju u Dezencano del Gardi u maju, pobedivši na takmičenju sa ličnim rekordom od 6.587 poena. U avgustu je Enis osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Berlinu sa novim ličnim rekordom 6.731.[23] [24]

2010: Svetska titula u dvorani i evropska titula na otvorenom

[uredi | uredi izvor]
Džesika Enis sa nagradom.

Na Svetskom prvenstvu u dvorani u Dohi, Enis je postala svetska prvakinja u petoboju sa novim ličnim i državnim rekordom, kao i rekordom Svetskih prvenstava od 4.937 bodova.[25] [26]

Enis je osvojila zlatnu medalju u sedmoboju na Evropskom prvenstvu 2010. sa ličnim rekordom i rekordom Evropskog prvenstva od 6.823 poena.[27][28]

Enis je 2008. Bila trostruka pobednica za najbolju evropsku atletičarku meseca.[29]

Takođe je nagrađena počasnim doktoratom Univerziteta u Šefildu za svoj doprinos sportu.[30]

2011: Druga svetska titula

[uredi | uredi izvor]

Zbog "zategnutost" u zglobu se povukla sa Evropskog prvenstva u dvorani 2011.[31] Povreda je dijagnostikovana kao upala plantaris mišića.

U maju Enis je drugu godinu zaredom pobedila u sedmoboju na Hipo-Mitingu u Gecisu, zabeleživši 6.790 bodova, pobedivši Ruskinju Tatjanu Černovu za 251 bodova.[32][33]

Enis tokom Svetskog prvenstva u Teguu 2011.

Na Svetskom prvenstvu 2011. u Daeguu, Enis je sa rezultatom 6.751 poena prvobitno završila na drugom mestu iza Tatjane Černove. Černova je kasnije diskvalifikovana jer nije prošla retrospektivno testiranje na doping.[34] 2016. godine, Enis je dobila zlatnu medalju od strane Suda za sportsku arbitražu nakon što je Černovoj oduzeta titula.[35]

Enis je imenovan za člana Ordena Britanske imperije za svoje zasluge u atletici.[36]

2012: Olimpijska pobednica

[uredi | uredi izvor]

Enis je završila kao druga na Svetskom prvenstvu u dvorani u Istanbulu, iza Natalije Dobrinske. Enis je zabeležila lični i nacionalni rekord od 4.965 poena.[37] Njenih 4.965 poena ju je stavilo tada na treće mesto na svetskoj listi svih vremena za dvoranski petoboj.[38]

U maju je Enis oborila britanski rekord u sedmoboju na Hipo mitingu u Gecisu, zabeleživši ukupno 6.906 poena.

U avgustu je Enis osvojila zlatnu medalju u sedmoboju na Olimpijskim igrama u Londonu sa rekordom Britanije i Komonvelta od 6.955 poena, pobedivši Lili Švarckopf i Tatjanu Černovu. Enis je istrčala dva lična rekorda: 12,54 sekundi u trci na 100 metara prepone i 22,83 sekundi u trci na 200 metara. Njeno vreme u 100 metra s preponama bio je novi britanski rekord i ujedno najbrže vreme u ovoj disciplini ikada ostvareno u jednom sedmoboju.

Nakon osvajanja nagrade „Evropska atletičarka meseca“ za maj,[39] Enis je izabrana za EAA „Evropsku atletičarku godine“ u oktobru, ispred Ane Čičerove i Barbore Špotakove.[40]

Voštana figura Enis-Hil u muzeju Madam Tiso u Londonu.

2013–14: Borbe sa povredama i pauza zbog trudnoće

[uredi | uredi izvor]

Enis je odlučila da se ne takmiči u sezoni 2013. u dvorani da bi se koncentrisala na Svetsko prvenstvo na otvorenom u Moskvi.[41] Odlučila je da se ne takmiči na Svetskom prvenstvu u Moskvi jer se nije u potpunosti oporavila od povrede.[42]

Trudnoća je dovela do toga da je Džesika propustila sezonu 2014. U oktobru se vratila redovnom treningu. [43]

2015: Povratak i treća svetska titula

[uredi | uredi izvor]

Enis-Hil se vratila četvrtim mestom u svom prvom sedmoboju od Olimpijskih igara u Londonu na Hipo-Mitingu u Gecisu.[44] Na Svetskom prvenstvu u Pekingu je pobedila u sedmoboju sa ukupno 6.669 bodova.[45]

2016: Olimpijsko srebro i odlazak u penziju

[uredi | uredi izvor]

Povreda ahilove tetive sprečila je Enis-Hil da učestvuje na takmičenjima u dvorani 2016. Vratila se krajem maja na takmičenja na otvorenom.[46]

U avgustu, Enis-Hil je na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru osvojila srebrnu medalju, iza pobednice Nafisatu Tiam iz Belgije.[47]

Aktivnosti nakon atletike

[uredi | uredi izvor]

Sud za sportsku arbitražu je 29. novembra 2016. presudio da Tatjani Černovoj treba oduzeti zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva 2011. zbog doping prekršaja zbog anomalija u njenom biološkom pasošu. Kao rezultat toga, Enis-Hil je promovisana da dobije zlatnu medalju, retrospektivno je osvojila svoju treću titulu svetskog prvaka i izjednačila rekord za svetske šampionske titule koje je osvojila Karolina Klift, i pet globalnih titula koje su osvojile Klift i Džeki Džojner Kersi.[48]

Filantropija i preduzetništvo

[uredi | uredi izvor]

Nakon prestanka aktivne takmičarske karijere, Džesika je napisala i objavila nekoliko knjiga za decu. [49][50]

U 2019. Enis-Hil je pokrenula Dženis,[51] sopstveni program obuke koji pomaže ženama da usklade svoje treninge sa svojim menstrualnim ciklusom.[52]

Privatno

[uredi | uredi izvor]

Enis-Hil živi u Šefildu[53][54][55] se mužem Endijem Hilom, menadžerom gradilišta,[56] za koga se udala u Darbiširu u maju 2013.[57] i tada je rekla da želi da bude oslovljavana kao Džesika Enis-Hil.

Rodila je sina Redžija u julu 2014.[58] Ćerku Oliviju rodila je 23. septembra 2017.[59]

Dostignuća

[uredi | uredi izvor]

Međunarodna takmičenja

[uredi | uredi izvor]
Godina Takmičenje Mesto Pozicija Disciplina Rezultat Beleška
2003 Svetsko prvenstvo za mlađe juniore Šerbruk, Kanada 5. Sedmoboj 5.311 poena
2004 Svetsko prvenstvo za juniore Groseto, Italija 8. Sedmoboj 5.542 poena
2. Skok uvis 1.75 m
2005 Evropsko prvenstvo za juniore Kaunas, Litvanija 1. Sedmoboj 5.891 poen
Univerzijada Izmir, Turska 3. Sedmoboj 5.910 poena
2006 Evropsko prvenstvo Geteborg, Švedska 8. Sedmoboj 6.287 poena
Evropski kup u višeboju Arl, Francuska 4. Sedmoboj 6.170 poena
4. Ekipni plasman 17,454 poena
Igre Komonvelta Melburn, Australija 3. Sedmoboj 6.269 poena
2007 Evropsko prvenstvo u dvorani Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 6. Petoboj 4.716 poena
Evropski kup u višeboju Šćećin, Poljska 1. Sedmoboj 6.399 poena
1. Ekipni plasman 18,329 poena
Evropsko prvenstvo za mlađe seniore Debrecin, Mađarska 3. 100 m prepone 13.09 s
Svetsko prvenstvo Osaka, Japan 4. Sedmoboj 6.469 poena
2009 Svetsko prvenstvo Berlin, Nemačka 1. Sedmoboj 6.731 poen
2010 Svetsko prvenstvo u dvorani Doha, Katar 1. Petoboj 4.937 poena
Evropsko prvenstvo Barselona, Španija 1. Sedmoboj 6.823 poena
2011 Svetsko prvenstvo Daegu, Južna Koreja 1. Sedmoboj 6.751 poen
2012 Svetsko prvenstvo u dvorani Istanbul, Turska 2. Petoboj 4.965 poena
Olimpijske igre London, Ujedinjeno Kraljevstvo 1. Sedmoboj 6.955 poena
2015 Svetsko prvenstvo Peking, Kina 1. Sedmoboj 6.669 poena
2016 Olimpijske igre Rio de Žaneiro, Brazil 2. Sedmoboj 6.775 poena

Lični rekordi

[uredi | uredi izvor]
Lični rekordi na otvorenom
[uredi | uredi izvor]
Disciplina Rezultat Mesto održavanja Datum
100 m prepone 12.54 s London, Ujedinjeno Kraljevstvo 3. avgust 2012.
Skok uvis 1.95 m Dezencano del Garda, Italija 5. maj 2007.
Bacanje kugle 14.67 m Tegu, Južna Koreja 29. avgust 2011.
200 metara 22.83 s London, Ujedinjeno Kraljevstvo 3. avgust 2012.
Skok udalj 6.63 m Ratingen, Nemačka 26. jun 2016.
Bacanje koplja 48.33 m Lafboro, Ujedinjeno Kraljevstvo 23. jul 2013
800 metara 2:07.81 min Tegu, Južna Koreja 30. avgust 2011.
Sedmoboj 6.955 poena London, Ujedinjeno Kraljevstvo 4. avgust 2012.
Lični rekordi u dvorani
[uredi | uredi izvor]
Disciplina Rezultat Mesto održavanja Datum
60 metara 7,36 s Šefild, Ujedinjeno Kraljevstvo 16. januar 2010.
60 metara sa preponama 7,87 s Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 18. februar 2012.
Skok u vis 1,94 m Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo 30. januar 2010.
Bacanje kugle 14,79 m Istanbul, Turska 9. mart 2012.
Skok u dalj 6,47 m Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 18. februar 2012.
800 metara 2:08.09 min Istanbul, Turska 9. mart 2012..
Petoboj 4.965 poena Istanbul, Turska 9. mart 2012.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Fordyce, Tom (1. 1. 1970). „Jessica Ennis wins Olympic heptathlon gold for Great Britain”. BBC Sport. BBC. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  2. ^ „Superb Ennis wins heptathlon gold”. BBC Sport. BBC. 16. 8. 2009. Pristupljeno 21. 8. 2009. 
  3. ^ „Jennis – Elite training for the everyday”. Jennisfitness.com. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  4. ^ „Jennis CycleMapping”. Jennisfitness.com. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  5. ^ O'Sullivan, Sadhbh. „Your Period Affects How You Move Constantly – Not Just Once A Month”. Refinery29.com. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  6. ^ Ennis-Hill, Jessica (22. 4. 2021). „Exclusive: Jessica Ennis-Hill – Why we need to talk about periods”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  7. ^ „Jessica Ennis: golden girl with the world at her feet”. The Star. 17. 10. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  8. ^ „Jessica Ennis-Hill – Who Do You Think You Are – Jessica Ennis-Hill's Shocking Family Revelations: From Alleged Domestic Abuse to Slavery”. www.thegenealogist.co.uk. Pristupljeno 23. 9. 2024. 
  9. ^ a b Viner, Brian (8. 2. 2008). „Jessica Ennis: 'Tadpole' heads towards Beijing in giant leaps and bounds”. The Independent. Arhivirano iz originala 28. 10. 2011. g. Pristupljeno 21. 8. 2009. 
  10. ^ „Jessica Ennis: golden girl with the world at her feet”. The Star. 17. 10. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  11. ^ „Athlete Profile”. Thepowerof10.info. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  12. ^ „Angola born De Aniceto wins gold for France”. iaaf.org. 13. 7. 2003. Arhivirano iz originala 18. 3. 2009. g. Pristupljeno 23. 9. 2012. 
  13. ^ „2004 World Junior Championships”. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  14. ^ „2005 European Athletics Junior Championships” (PDF). Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  15. ^ „Jumping for joy”. 1. 7. 2007. Pristupljeno 28. 5. 2024. 
  16. ^ „World Student Games (Universiade – Women)”. Gbrathletics.com. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  17. ^ „European Athletics Championships, Göteborg, Sweden, 7–13 August 2006” (PDF). Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  18. ^ „Full-time Ennis 'over the moon' now and likely 1.98m in the future!”. World Athletics. 15. 5. 2007. Pristupljeno 18. 7. 2024. 
  19. ^ „European Under-23 Athletics Championships results”. Arhivirano iz originala 18. 7. 2009. g. 
  20. ^ „Ukrainian Blonska given life ban”. BBC Sport. BBC. 29. 8. 2008. 
  21. ^ „Ukraine athlete Lyudmila Blonska stripped of heptathlon silver medal for doping”. The Telegraph. London, UK. Arhivirano iz originala 22. 8. 2008. g. Pristupljeno 31. 12. 2016. 
  22. ^ "Jessica Ennis (GBR) wins the Waterford Crystal European Athletics Female Rising Star Award" Arhivirano 29 jun 2009 na sajtu Wayback Machine European-Athletics.org, 26 September 2007; retrieved 21 August 2009
  23. ^ „Biographies: Ennis, Jessica GBR”. IAAF.org. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 22. 8. 2009. 
  24. ^ „Superb Ennis wins heptathlon gold”. BBC Sport. BBC. 16. 8. 2009. Pristupljeno 21. 8. 2009. 
  25. ^ „On Top Of The World”. uka.org.uk. UK Athletics. 18. 3. 2010. Arhivirano iz originala 21. 6. 2012. g. Pristupljeno 19. 9. 2012. 
  26. ^ Kessel, Anna (13. 3. 2010). „Jessica Ennis first British Women titles indoors and out”. The Guardian. London, UK. Pristupljeno 1. 4. 2010. 
  27. ^ „Jessica Ennis becomes European Champion”. Daily Express. 1. 8. 2010. Pristupljeno 4. 8. 2010. 
  28. ^ „European Athlete of the Year Awards nominations for 2010”. European Athletics. 13. 9. 2010. Arhivirano iz originala 13. 11. 2010. g. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  29. ^ „Ennis European Honour”. uka.org.uk. UK Athletics. 17. 2. 2010. Arhivirano iz originala 20. 6. 2012. g. Pristupljeno 19. 9. 2012. 

    „European Award For Ennis”. uka.org.uk. UK Athletics. 10. 4. 2010. Arhivirano iz originala 20. 6. 2012. g. Pristupljeno 19. 9. 2012. 

    „Ennis Voted Athlete Of The Month”. uka.org.uk. UK Athletics. 16. 6. 2010. Arhivirano iz originala 20. 6. 2012. g. Pristupljeno 19. 9. 2012. 
  30. ^ „Heptathlete Jessica Ennis receives honorary degree”. BBC News. 14. 1. 2010. Arhivirano iz originala 19. 4. 2013. g. Pristupljeno 1. 4. 2010. 
  31. ^ „Ennis withdraws from 2011 European Indoor Championships”. Uka.org.uk. Arhivirano iz originala 21. 06. 2012. g. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  32. ^ „meeting-goetzis.at |”. meeting-goetzis.at. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  33. ^ Hart, Simon (29. 5. 2011). „Jessica Ennis keeps two-year winning streak alive with massive win at World Combined Events Challenge”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  34. ^ „Tatyana Chernova: Russian heptathlete banned for doping”. BBC News. 30. 1. 2015. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  35. ^ „Jessica Ennis-Hill in line for 2011 gold as Chernova is stripped of world title”. The Guardian. 29. 11. 2016. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  36. ^ „MBE award, 2011 Queen's Birthday Honours” (PDF). BBC News. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  37. ^ Chadband, Ian (9. 3. 2012). „World Indoor Athletics Championships: Jessica Ennis relinquishes pentathlon title after poor long jump”. The Daily Telegraph. London, UK. 
  38. ^ „Jessica Ennis-Hill's top 22 competitions”. Athletics Weekly. 12. 1. 2021. 
  39. ^ „Harting and Ennis voted European Athletes of the Month for May”. european-athletics.org. Arhivirano iz originala 23. 7. 2012. g. Pristupljeno 11. 8. 2012. 
  40. ^ „Jessica Ennis voted 2012 European Athlete of the Year”. 4. oktobar 2012. 
  41. ^ „Sheffield's Jess Ennis shaping up for Moscow”. The Star. 31. 1. 2013. Arhivirano iz originala 14. 1. 2016. g. Pristupljeno 31. 1. 2013. 
  42. ^ „Jessica Ennis-Hill to miss World Championships in Moscow”. 31. 7. 2013. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  43. ^ „Jessica Ennis-Hill returns to training after giving birth”. BBC Sport. 14. 10. 2014. Pristupljeno 14. 10. 2014. 
  44. ^ „Jessica Ennis-Hill finishes fourth in Gotzis heptathlon to qualify for Rio”. BBC News. 31. 5. 2015. Pristupljeno 31. 5. 2015. 
  45. ^ „Jessica Ennis-Hill wins World Championships heptathlon gold”. BBC News. 23. 8. 2015. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  46. ^ „Jessica Ennis-Hill: Olympic champion wins first heptathlon since World Championships”. BBC Sport. 26. 6. 2016. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  47. ^ „Rio Olympics 2016: Jessica Ennis-Hill misses out on heptathlon gold”. BBC Sport. 14. 8. 2016. Pristupljeno 14. 8. 2016. 
  48. ^ „CAS Issues Decisions in the Cases of Tatyana Chernova, Ekaterina Sharmina and Kristina Ugarova”. Infobae.com. 12. 7. 2021. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  49. ^ „Jessica Ennis-Hill pens children's book series”. The Bookseller Club. 26. 11. 2016. Pristupljeno 29. 7. 2024. 
  50. ^ „Jessica Ennis-Hill to sign new children's book in Sheffield”. itv.com. ITV. 26. 11. 2016. Pristupljeno 29. 7. 2024. 
  51. ^ „Jennis – Elite training for the everyday”. Jennisfitness.com. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  52. ^ „LET partners with Ennis-Hill menstrual app”. skysports.com. Sky Sports. 1. 10. 2023. Pristupljeno 29. 7. 2024. 
  53. ^ „The Times”. Timesonline.co.uk. Arhivirano iz originala 4. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 8. 2012. (potrebna pretplata)
  54. ^ Thornton, Lucy (18. 8. 2009). „How heptathlon golden girl Jessica Ennis caught athletics bug”. Mirror Online. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  55. ^ Kessel, Anna (14. 8. 2009). „Jessica Ennis out to strike gold in World Championships after year in doghouse”. The Guardian. London, UK. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  56. ^ „A winning smile from Jess on day running with joy”. The Yorkshire Post. Pristupljeno 23. 7. 2021. 
  57. ^ „Jessica Ennis marries childhood sweetheart”. The Daily Telegraph. London. 18. 5. 2013. Pristupljeno 18. 5. 2013. 
  58. ^ „Jessica Ennis-Hill celebrates birth of baby boy”. The Guardian. Pristupljeno 18. 7. 2014. 
  59. ^ „Athlete Jessica Ennis-Hill announces second pregnancy”. BBC. 16. 3. 2017. Pristupljeno 16. 3. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џесика_Енис-Хил&oldid=28851459”