Православни манастири у Републици Српској
Православни манастири у Републици Српској су културно-историјски споменици и духовна средишта на територији Републике Српске и налазе се под ингеренцијама Српске православне цркве. Они представљају и туристичку понуду Републике Српске. Православни манастири у Републици Српској по својој старости варирају од предосманског периода, па до модерног доба.[1] Манастири су културно-историјско богатство Републике Српске и као такви су под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске.[2]
Списак православних манастира у Републици Српској
[уреди | уреди извор]- Манастир Вазнесења Господњег, Доње Вардиште, општина Вишеград
- Манастир Светог Василија Острошког, Бијељина
- Манастир Глоговац, село Бабићи, општина Шипово
- Манастир Гомионица, село Кмећани, Бронзани Мајдан, Бањалука
- Херцеговачка Грачаница, брдо Црквина, општина Требиње
- Манастир Детлак, село Доњи Детлак, општина Дервента
- Манастир Добрићево, село Орах, општина Билећа
- Манастир Добрун, Добрун, општина Вишеград
- Манастир Доња Бишња (манастир покрова пресвете Богородице), Доња Бишња, Дервента
- Манастир Драгаљевац, село Горњи Драгаљевац, општина Бијељина
- Манастир Дуга Њива (Манастир Светог пророка Илије), Дуга Њива, Требава, општина Модрича
- Манастир Дужи, општина Требиње
- Манастир Карно, село Међе, општина Сребреница
- Манастир Клисина, село Ништавци, општина Приједор
- Манастир Кнежина, село Кнежина, општина Соколац
- Манастир Крупа на Врбасу, Крупа на Врбасу, Бањалука
- Манастир Липље, село Липље, општина Теслић
- Манастир Ломница, Доњи Бирач, општина Шековићи
- Манастир Моштаница, код Горњоселаца, на сјеверним падинама Козара, општина Козарска Дубица
- Манастир светог оца Николе, етно-село Станишићи, Бијељина
- Манастир Свете Петке — Пет језера, Бијељина
- Манастир Осовица, на обронцима планине Мотајице, на ушћу потока Манастирице у рјечицу Осовицу
- Манастир Озерковићи, село Озерковићи, општина Соколац
- Манастир Озрен, планина Озрен, општина Петрово
- Манастир Папраћа, општина Шеховићи
- Петропавлов манастир (Петро Павлов манастир), Петрово поље, општина Требиње
- Манастир Пјеновац посвећен Усјекованију главе светог Јована Крститеља, општина Хан Пијесак
- Манастир Папраћа, општина Шеховићи
- Манастир Ритешић, Добој
- Манастир Сасе, село Сасе, општина Братунац
- Манастир Соколица, општина Соколац
- Манастир Ступље, Горњи Вијачани, општина Челинац
- Манастир Тавна, Главичице, општина Бијељина
- Манастир Тврдош, општина Требиње
- Манастир Трескавац, Трескавац, Превија, општина Рибник
- Манастир Чајниче (Манастир успења пресвете Богородице), Чајниче
Угашени манастири
[уреди | уреди извор]- Манастир Ђурђевац, посвећен Светом Ђорђу, село Крива Ријека, општина Козарска Дубица
- Манастир Милошевац, (локалитет Милошевац, Црквине, Калуђерско поље), село Чиркин Поље, општина Приједор
- Манастир Карановац, поред рјечице Лубине, између села Кијевци и Грбавци, општина Градишка
Обнова манастира
[уреди | уреди извор]Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је извршио археолошка ископавања, конзервацију и рестаурацију фреско сликарства, и обнову Манастира Гомионица (1994-1996). У периоду (1994-1995) је извршено археолошко ископавање манастира Ступље.[2]
Обнова манастира Озрен је извршена 2000. године. Године 2003. су извршени испитивачки радови на зидном сликарству и олтару цркве манастира Добрићево. У манастиру Добрун су 2004. вршена археолошка ископавања, обнова цркве, као и конзервација и рестаурација фреско сликарства манастира Добрун. У манастиру Папраћа и манастиру Ломница је 2006. извршена конзервација фреско сликарства.[2]
Положај манастира
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Манастир
- Православни манастири у Федерацији Босне и Херцеговине
- Манастири Српске православне цркве
- Српска православна црква
- Туристичка организација Републике Српске
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Туризам Републике Српске: Манастири Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2021) (језик: српски)
- ^ а б в Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пројекти обнове манастира Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2010) (језик: српски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Туризам Републике Српске: Манастири Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2021) (језик: српски)
- Туризам Републике Српске: Мапа манастира Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2021) (језик: српски)
- Интернет портал Републике Српске: Манастири Републике Српске (језик: српски)
- СПЦ: Епархија бањалучка: Манастири (језик: српски)
- СПЦ: Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Манастири (језик: српски)
- СПЦ: Епархија бихаћко-петровачка: Манастири (језик: српски)
- СПЦ: Митрополија Дабробосанска: Манастири (језик: српски)
- Знање: Манастири Републике Српске (језик: српски)
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пројекти обнове манастира Републике Српске (језик: српски)
- Манастир Тавна (језик: српски)
- Манастир Тавна (језик: српски)
- Манастир Красница (језик: српски)
- Манастир Гомионица (језик: српски)
- Манастир Липље (језик: српски)
- Манастир Сасе (језик: српски)
- Манастир Трескавац (језик: српски)
- Манастир Дуга Њива (језик: српски)