Извор странице Бока которска

{{Infobox settlement
| official_name                   = 
| native_name                     = 
| native_name_lang                = 
| settlement_type                 = [[Географски регион]] [[Црна Гора|Црне Горе]]
| image_seal                      = 
| seal_size                       = 
| seal_alt                        = 
| image_shield                    = 
| shield_size                     = 50px
| shield_alt                      = 
| image_map                       = Бока Которска ноћу.jpg
| map_caption                     = Поглед на Боку которску
| image_map1                      = [[Датотека:Bay of Kotor map.jpg|210px]]
| map_caption1                    = {{legend|#3CB371|Општине у Боки которској: [[Општина Котор|Котор]], [[Општина Херцег Нови|Херцег Нови]] и [[Општина Тиват|Тиват]].}}{{legend|#00FA9A|[[Општина Будва]], историјски се сматрало да је део Боке которске}}
| subdivision_type                = Држава
| subdivision_name                = {{застава|Црна Гора}}
| subdivision_type1               = [[Историјски регион]]
| subdivision_name1               = {{застава|Далмација}}
| seat_type                       = [[Општине у Црној Гори|Општине]]
| seat                            = [[Општина Котор|Котор]], [[Општина Херцег Нови|Херцег Нови]], [[Општина Тиват|Тиват]]
| area_footnotes                  = 
| area_total_km2                  = 616
| population_total                = 67.496
| population_footnotes            = 
| population_density_km2          = 
| population_demonym              = Бокељ (мушки)<br>Бокељка (женски)
| footnotes                       = {{Infobox UNESCO World Heritage Site
  |child = yes
  |Official_name = Природна и културно-историјска регија Котор
  |ID = 125
  |Year = 1979
  |Criteria = Културно: i, ii, iii, iv
  |Area = 14,600 ha
  |Buffer_zone = 36,491 ha
  }}
}}
[[Датотека:Stari grb kotora.png|десно|200п|мини|Историјски грб Боке которске; стилизација из времена [[Аустријска Далмација|аустријске]] власти (1814—1918), када је званични обласни назив гласио: ''Которско господство'' ({{јез-нем|Herrschaft Cattaro}})]]

'''Бока которска'''<!-- НИЈЕ Бока Которска, в. П2010 (272. стр.) --> ([[Венецијански језик|вен]]. ''-{Boche de Càtaro}-''), или скраћено '''Бока''', историјска је и географска област у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]]. Као географска област, Бока је дефинисана положајем [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]], који се убраја међу највеће [[залив]]е на источним обалама [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Залив има специфичну структуру и састоји се од неколико цјелина, почевши од [[Херцегновски залив|Херцегновског залива]], који се сужава у [[Кумборски теснац]], кроз који се потом улази у [[Тиватски залив]], а затим се кроз [[пролаз Вериге]] улази у [[Рисански залив]], на који се наставља [[Которски залив]]. Бококоторски залив залази дубоко у копно, а његов шири простор је омеђен планинских масивима [[Ловћен]]а и [[Орјен]]а. Улаз у залив затварају два полуострва, [[Луштица]] са југоисточне и [[Превлака]] са сјеверозападне стране.{{sfn|Марковић|1967|p=}}

Као [[историјска област]], Бока представља посебну цјелину чији је просторни опсег у појединим раздобљима био шири од географског подручја које је дефинисано непосредним приобаљем самог [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]]. По том основу, са историјом уже Боке блиско су повезане и историје околних приморских области, почевши од [[Грбаљ|Грбља]] са [[Будва|Будвом]] на југоистоку, до [[Конавли|Конавала]] са [[Цавтат]]ом за сјеверозападу. Традиционалној подјели, прошлост Боке се дјели на четири историјска раздобља: античко, срдњовјековно, нововјековно и савремено. Током [[антика|античког]] периода, на подручју Боке су успостављене [[Грчка|грчке]] колоније, а шира област је била настањена [[Илири|илирским]] племенима, која су потпала под власт [[Римско царство|Старог Рима]]. Бока је у средњи вијек ушла као дио [[Византијско царство|Византијског царства]].

Почетком 7. вијека, на шири простор Боке се досељавају [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] племена, након чега настају и прве кнежевине: [[Дукља]] на југоистоку и [[Травунија]] са [[Конавли]]ма на сјеверозападу. Крајем 12. вијека, Бока постаје саставни дио српске државе [[Немањићи|Немањића]], а потом се на тим просторима смјењују власти [[Балшићи|Балшића]], [[Котроманићи|Котроманића]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] и [[Косаче|Косача]]. Током 15. вијека, Бока постепено потпада под власт [[Млетачка република|Млетачке републике]], а дио области су током 16. и 17. вијека држали и Турци, који су потом протерани од стране Млечана, након чега је област Боке добила своје препознатљиве историјске границе. Почевши од [[1797]]. године, у Боки се смјењују разне власти: [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршка]], [[Руска империја|руска]], [[Прво француско царство|француска]] и поново [[Аустријско царство|аустријска]], од [[1814]]. године. Ова област, чији је званични назив гласио: ''Которско господство'' ({{јез-нем|Herrschaft Cattaro}}), остала је под аустријском влашћу све до [[1918]]. године.

Након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Бока је ушла у састав новостворене [[Југославија|југословенске]] државе,
а након [[Други светски рат у Југославији|Другог свјетског рата]] прикључена је југословенској федералној јединици [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црној Гори]], тако да се од [[2006]]. године налази у саставу [[Црна Гора|Црне Горе]] као самосталне и независне државе.

== Географија ==
{{такође погледајте|Географија Црне Горе}}
[[Датотека:Boka Kotorska-E-14631.JPG|мини|десно|200п|Сателитски снимак Боке которске]]
{{историја Црне Горе}}

Основни морфометријски подаци Бококоторског залива: Укупна површина је 87,33 км². Укупна запремина је 2.412.306.000 км³. Максимална дубина је 60 м. Средња дубина је 27,3 м. Дужина залива је 28,13 км. Дужина обале је 105,7 км. Разуђеност обале (K) износи 3,07. Ширина улаза је 2,95 км.{{чињеница| date = 06. 2013.}}<!--za sve ispred, или можда иза?--> Претпоставља се да је на настанак Бококоторског залива утицала [[флувијална ерози]]ја у [[плиоцен]]у. Овај регион је познат по највећој просечној количини падавина у Европи — регион [[Црквице (Бока Которска)|Црквице]].{{sfn|Марковић|1967|p=442}}

Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се [[продор Оштро]], између [[Рт Оштро|рта Оштро]] и [[Луштица|полуострва Луштице]], затим [[Херцег Нови|Херцегновски]] или [[Топлански залив]], који се преко [[Кумборски теснац|Кумборског теснаца]] везује за [[Тиват]]ски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац [[Вериге]] према [[Рисан]]ском заливу на западу и [[Котор]]ском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се две удолине, које се пружају од северозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, [[палеоген]]ских стена, док су оба гребена изграђена од [[мезозоик|мезозоичних]] [[кречњак]]а.{{sfn|Марковић|1967|p=782}} Ужи појам означава мањи унутрашњи [[залив]], који се простире од [[Пролаз Вериге|Верига]] (тјеснац) према југоистоку, до града [[Котор]]а, по коме је и добио назив.{{sfn|Марковић|1967|p=782}}

У Боки которској постоји и девет острва: [[Михољска превлака|Превлака]], [[Мамула (острво)|Мамула]] и [[Острво Ваведење]] на самом улазу у [[Бококоторски залив]], [[Госпа од Милости]], [[Sveti Marko (ostrvo)|Свети Марко]] и [[Михољска превлака|Острво Цвијећа]], [[Зановетни Шкољиц]] у Тиватском заливу, те [[Кртоли|Кртољска]] увала, а [[Госпа од Шкрпјела]] и [[Свети Ђорђе (острво)|Свети Ђорђе]] у Рисанском заливу.

Насупрот издашним падавинама, кречњачко [[залеђе]] Боке је безводно. Кишница се брзо упија, вода понире и избија у снажним врелима, најчешће где је кречњак у контакту са непропустљивим [[флиш]]ем. У Боки се налази више снажних врела слатке воде односно извора подземних токова крашког краја. Међу њима се истичу: јако периодско [[врело Сопот]] код Рисна, [[врело Спила]] код истог места, врело [[Доброта]] или [[Љута]] у Доброти, [[врело Шкурде]] и јака [[вруље Гурдић|вруља Гурдић]] код Котора, [[врело Грбаљ]] итд. Код врела Сопот јавља се на површини мора од 20 м² јако кључање воде. Максимална измерена издашност врела Љуте износи 170 м³, док минимум издашности износи само 0,10 м³ у секунди.

Плодно земљиште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. [[Девесиљско-врмачки гребен]] се састоји од глиновитих кречњака који услед распадања дају обиље глине. Његови највиши делови су под [[листопадна вегетација|листопадном вегетацијом]], а спољашњи и нижи делови под [[зимзелено жбуње|зимзеленим жбуњем]]. У долинама и увалама има [[Црвеница|црвенице]] на којој расту медитеранске културе.

== Историја ==
[[Датотека:Preromanske crkvene gradjevine u Boki Kotorskoj 2.jpg|мини|десно|200п|Црквене грађевине у Боки из [[9. вијек]]а (1) и [[10. вијек|10]]/[[11. вијек]]а (2)]]

=== Античко доба ===
{{такође погледајте|Далмација (римска провинција)}}
Подручје Боке било је настањено од најстаријих времена. У овој области се налазе бројни археолошки споменици из [[антика|античког]] периода. На подручју Боке су биле успостављене [[Грчка|грчке]] колоније, а шира област је била настањена [[Илири|илирским]] племенима. Током 3. и 2. вијека старе ере, Бока се налазила у саставу [[Илирска краљевина|Илирске краљевине]], која је након неколико ратних сукоба ([[Илирски ратови]]) потпала под власт [[Римско царство|Старог Рима]]. Након управне подјеле римског [[Илирик]]а у [[1. век|1. вијеку]] нове ере, подручје Боке је припадало римској провинцији [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]]. Најзначајније античко насеље на подручју Боке био је [[Рисинијум]] ({{јез-лат|Risinium}}), данашњи [[Рисан]]. Током [[велика сеоба народа|велике сеобе народа]], на ширем простору Боке вођени су ратови између [[Византијско царство|Византијског царства]] и [[Источни Готи|Источних Гота]], а царска власт у области учвршћена је за вријеме владавине [[Јустинијан I|Јустинијана I]] (527—565).{{sfn|Острогорски|1955|p=}}{{sfn|Зечевић|2002|p=}}

=== Средњи век ===
[[Датотека:Srbija Stefana Nemanje.jpg|мини|200п|десно|Бока у саставу државе [[Стефан Немања|Стефана Немање]] крајем 12. вијека]]
{{такође погледајте|Српско приморје|Дукља|Травунија}}

Почетком 7. вијека, на шири простор Боке досељавају се [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] племена, након чега настају и прве кнежевине: [[Дукља]] на југоистоку и [[Травунија]] са [[Конавли]]ма на сјеверозападу.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}}{{sfn|Коматина|2014|p=33—46}} Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областима потврђује и франачки хроничар [[Ајнхард]], који је у својим ''Аналима франачког краљевства'' ({{јез-лат|Annales Regni Francorum}}) забиљежио, под [[822]]. годином,{{sfn|Scholz|1970|p=111}} да су Срби народ који држи велики дио Далмације ({{јез-лат|ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur}}).{{sfn|Pertz|1845|p=83}}

Током [[11. вијек]]а, шире подручје Боке налазило се у саставу државе [[Војислављевићи|Војислављевића]],{{sfn|Ковачевић|1967|p=279—444}} а средином [[12. вијек]]а долази до привремене обнове [[Далмација (тема)|византијске власти]] у приморским градовима и областима.{{sfn|Ферлуга|1957|p=}} Крајем 12. вијека, Бока постаје саставни дио српске државе [[Немањићи|Немањића]], а [[Котор]] добија посебан значај као један од најзначајнијих градова средњовјековне [[Краљевина Србија (средњи вијек)|Србије]]. Током друге половине 14. и прве половине 15. вијека, на ширем простору Боке смјењују се власти [[Балшићи|Балшића]], [[Котроманићи|Котроманића]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], [[Косаче|Косача]] и [[Црнојевићи|Црнојевића]].{{sfn|Ћирковић|1970|p=3—48}}{{sfn|Божић|1970a|p=49—133}}{{sfn|Божић|1970b|p=135—275}}{{sfn|Божић|1970c|p=277—370}}

Током средњовјековног раздобља, становништво Боке је било [[хришћанство|хришћанско]], једним дијелом [[православље|православно]], а другим [[католицизам|римокатоличко]]. Православни хришћани су потпадали под надлежност [[Зетска епархија|Зетске епархије]], коју је [[1219]]. године основао први српски архиепископ [[Свети Сава]]. Прво сједиште ове епархије било је управо у Боки, на [[Михољска превлака|Михољској превлаци]] у [[Михољска превлака|Манастиру Светог арханђела Михаила]].{{sfn|Богдановић|1981|p=317—320}} Најзначајнија римокатоличка установа у овој области била је [[Которска бискупија]], која је од српских краљева из династије [[Немањићи|Немањића]] добила посебне привилегије у виду надлежности над римокатоличким трговачким колонијама у цјелокупној унутрашњости [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековне Србије]].

=== Између Млетака и Турака ===
[[Датотека:Boka oldmap.gif|мини|десно|200п|Стара карта Боке из 16. вијека]]
{{такође погледајте|Млетачка Далмација|Херцеговачки санџак}}

Крајем 14. и почетком 15. вијека, [[Млетачка република]] је почела да шири своју власт према подручју Боке. Млечани су искористили [[Први скадарски рат]], а потом и [[Други скадарски рат]] за учвршћивање свог положаја у овој области. Након успостављања млетачке власти у Котору и Будви, у више наврата је покушано и покоравање Грбља. Од краја 15. до почетка 18. века, дио Боке налазио се под турском влашћу, а најважније турско упориште у овој области био је [[Херцег-Нови]], који се од [[1482]]. до [[1687]]. године налазио у саставу [[Херцеговачки санџак|Херцеговачког санџака]]. Турска власт је из ових области протерана током млетачко-турских ратова (1684—1699) и (1714—1718).{{sfn|Станојевић|1970|p=}}

=== Пуна власт Млетачке републике ===
[[Датотека:Zmajevic.jpg|мини|десно|200п|Адмирал [[Матија Змајевић]] (1680—1735), један од најзнаменитијих Бокеља из времена млетачке власти]]
[[Датотека:1690 Coronelli Map of Montenegro - Geographicus - Montenegro-coronelli-1690.jpg|мини|200п|десно|Стара карта ([[1690]]) приморских области, од Боке до [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]]]
{{такође погледајте|Млетачка Далмација|Млетачка Албанија}}

Млетачка власт на подручју Боке досегла је најшири опсег у вријеме склапања [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] (1718), а након тога граница се није мјењала све до пада Млетака (1797). У том раздобљу, надлежност млетачког намјесника (провидура) у Котору обухватала је цјелокупно подручје од Паштровића и Будве, преко Грбља и Луштице, до Рисна и Херцег-Новог, обухватајући Драчевицу и знатан дио Кривошија. Током 18. вијека, Бока је доживјела знатан привредни и културни успон, а посебан напредак остварен је у области поморства.{{sfn|Станојевић|1970|p=}}

Становништво Боке било је хришћанско, једним дијелом православно, а другим католичко. Православни Срби су на овом подручју имали неколико манастира, међу којима је током 18. вијека посебан углед стекао [[манастир Савина]]. Почетком [[1719]]. године, на границу (старе) [[Стара Црна Гора|Црне Горе]] и млетачке Боке спустио се српски патријарх [[Мојсије Рајовић]], који је том приликом хиротонисао [[Стефан Љубибратић|Стефана Љубибратића]] за [[Епархија далматинска|далматинског]] владику, дајући му надлежност и над сјеверозападним дијелом Боке, док је југоисточни дио остао у надлежности [[Цетињска епархија|цетињских]] владика. Млетачке власти нијесу жељеле да допусте учвршћивање православне јерархије у својим областима, тако да је владика Стефан морао да напусти своју епархију већ [[1722]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=468}}

=== Узастопне смјене власти ===
Након пада Млетачке републике, њени поседи су 1797. године подељени између Француске и Хабзбуршке монархије. Пошто [[Леобенски уговор]] од 18. априла није садржао изричити помен дотадашње [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]], која је обухватала Боку которску, већ током летњих месеци 1797. године дошло до спора по питању будућег статуса те територије. Бечки двор је сматрао да се под ширим појмом Далмације подразумева и подручје Боке которске, док је француска страна покушала да оспори такво тумачење. То питање је коначно решено у тексту [[Кампоформијски мир|Кампоформијског уговора]] (17. октобар) у складу са хабзбуршким претензијама, чиме је и Бока которска потпала под власт бечког двора.{{sfn|Antoljak|1936|p=}}

Нове политичке промјене наступиле су већ током [[1806]]. године, када је [[Прво француско царство|Француска]] покушала да успостави власт над Боком, ослањајући се на одредбе [[Пожунски мир (1805)|Пожунског мира]]. То није жељела да допусти Русија, која је уз помоћ [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]] успјела да осујети француске намјере, али не задуго. Након склапања [[Тилзитски мир|Тилзитског мира]] (1807), Русија је признала француска права у Боки, након чега је дошло до успостављања пуне француске власти у овој области, која је у административном смислу укључена у састав наполеонске [[Краљевина Италија (Наполеонска)|Краљевине Италије]]. Нова административна промјена извршена је [[1809]]. године, када је Бока которска укључена у састав француских [[Илирске провинције|Илирских провинција]].{{sfn|Милићевић|1981|p=}}

Након низа француских пораза током 1812. и 1813. године, Русија је подстакла сарадњу Бокеља и Црногораца у циљу протјеривања француских снага, чиме се указала прилика да се двије сусједне области, Бока и Црна Гора, уједине на основу претходно одржаних скупштина. Тада је образована и заједничка земаљска управа, састављена од 9 Бокеља и 9 Црногораца, која је 29. октобра 1813. године прогласила уједињење Црне Горе и Боке. На челу ове својеврсне владе, односно ''Централне комисије'' (како се звала) био је владика [[Петар I Петровић Његош]]. Иако је тиме била постављена основа за стварање јединствене црногорско-бокељске државе, до тога није дошло пошто су велике силе 1814. године потврдиле права Аустријске царевине, која је своју власт у Боки обновила тек неколико мјесеци након капитулације француског гарнизона у Котору (5. јануар 1814. године) и повлачења британских поморских трупа.{{sfn|Бојовић|1991|p=17—27}}

=== Аустријска власт ===
[[Датотека:Стјепан Митров Љубиша.JPG|мини|десно|180п|[[Стјепан Митров Љубиша]] (1824—1878), представник Боке у ''Царевинском вијећу'']]
{{такође погледајте|Бокељски устанак|Херцеговачко-бокељски устанак|Побуна морнара у Боки которској}}

{{quote box|quote=
...Без Боке је српство било<br>
Ка' невјеста без ђердана,<br>
Или момак без челенке,<br>
Ил' без коња од мегдана.<br>
Ах, дивна је српска Бока! –<br>
Може Босфор да засрами!<br>
На свој земној површини<br>
Чиме она да се сравни?...<ref>{{Cite journal|last=Петровић Његош|first=Никола I|date=1892|title=Пјесник и вила|journal=|publisher=Државна штампарија|publication-place=Цетиње|pages=113—114}}</ref>|source= — [[Никола I Петровић Његош]]|width=25em}}

Током 1814. године, Бока је потпала под [[Аустријско царство|аустријску]] власт. Према административној подјели аустријске [[Аустријска Далмација|Краљевине Далмације]], област Боке је била организована као посебна јединица под називом: ''Которско господство'' ({{јез-нем|Herrschaft Cattaro}}).

Због великог утицаја цетињских владика на духовни и културни живот Бокеља, Аустрија је 1820 године укинула његову духовну власт у Боки и пренјела духовну јурисдикцију на [[Епархија далматинска|православно-далматинског Епископа у Далмацији]] са сједиштем у Задру.

Тршћански велетрговац и бродовласник [[Спиридон Гопчевић|Спиро Гопчевић]] је 1852. године измолио од аустријског цара да се Бока демилитаризује.<ref>„Србски дневник”, Нови Сад 1854. године</ref>

У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. године службени језици били [[Италијански језик|италијански]] (доминантан језик у числеиталијанској<!--?--> Далмацији) и [[Српски језик|српски]].<ref>[http://dracevica.tripod.com/broj3.htm ''Драчевица''] {{Wayback|url=http://dracevica.tripod.com/broj3.htm |date=20160306093838 }}. бр. 3. Приступљено 17. јануар 2013.</ref>

Један од најзначајнијих народних првака са овог подручја током раздобља аустријске власти био је [[Стјепан Митров Љубиша]], знаменити српски књижевник и народни посланик у ''Далматинском сабору'' и ''Царевинском вијећу'', који је стекао велике заслуге за успостављање српске православне [[Бококоторска епархија|Бококоторске епархије]].

Почевши од [[1879]]. године, на подручју Боке је дјеловала [[Српска народна странка (Приморје)|Српска народна странка]], чији су кандидати у неколико наврата однијели побједу на изборима за посланике у бечком ''Царевинском вијећу''.

=== У саставу Југославије ===
[[Датотека:ProvinceOfCattaro.png|мини|десно|200п|Италијанска ''[[Которска провинција (1941—1943)|Которска провинција]]'' ({{јез-ита|Provincia di Cattaro}}) у периоду од 1941. до 1943. године]]
{{такође погледајте|Зетска област (1922—1929)|Зетска бановина|СР Црна Гора}}

Након 1918. године, Бока је постала део новостворене [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. У склопу административног преуређења државе, које је покренуто [[1922]]. године, укључена је у састав [[Зетска област (1922—1929)|Зетске области]], а почевши од 1929. године налазила се у саставу [[Зетска бановина|Зетске бановине]].

Након [[Априлски рат|слома]] Краљевине Југославије у прољеће [[1941]]. године, подручје Боке је окупирано од стране фашистичке Италије, чиме је поново покренуто питање о политичком положају овог стратешки важног подручја. Италијанска влада је већи део ове области анектирала и организовала као посебну покрајину, под називом: ''[[Которска провинција (1941—1943)|Которска провинција]]'' ({{јез-ита|Provincia di Cattaro}}), која је постојала у периоду од 1941. до 1943. године. Током италијанске окупације, ''Которској провинцији'' је припадало и подручје општине [[Груда (Конавле)|Груда]] са [[Превлака|Превлаком]].{{sfn|Пајовић|1977|p=}}

Након [[капитулација Италије|капитулације Италије]] у јесен 1943. године, Бока је потпала под њемачку окупацију. Управо у то вријеме, [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ) је покушала да искористи новонастало стање у циљу прикључења дотадашње италијанске ''Которске провинције'', чиме се настојао реализовати концепт ''[[Црвена Хрватска|Црвене Хрватске]]'', који је током предратних година уобличио [[хрватизација|похрваћени]] црногорски публициста [[Савић Марковић Штедимлија]]. Међутим, до реализације [[Велика Хрватска|великохрватских]] претензија није дошло, пошто Њемачка није уважила захтјеве [[усташе|усташког]] режима.{{sfn|Пајовић|1977|p=}}

Током италијанске и њемачке окупације, на ширем подручју Боке дошло је до развоја [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку|Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку]], који је створен почетком [[1942]]. године,{{sfn|Лакић|1981|p=150}} поштована је посебност Боке у односу на сусједну Црну Гору, што је наглашено путем равноправног навођења оба обласна назива, а такво решење је задржано и приликом прерастања поменутог тијела у [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке]] (1943). Међутим, већ приликом претварања овог тијела у [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења]] (1944), помен Боке је изостављен из новог званичног назива, те је тако ова покрајина, настањена претежно Србима и Хрватима, по први пут у историји подведена под ''Црну Гору''.{{sfn|Лакић|1963|p=}}

У новој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], Бока је била у саставу југословенске федералне јединице [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]]. У време [[распад Југославије|распада Југославије]] (1991—1992), део српских избеглица са подручја [[Дубровачко приморје|Дубровачког приморја]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] нашао је уточиште на подручју Боке.

=== У независној Црној Гори ===
[[Датотека:Crna Gora - Rezultati referenduma po opstinama 2006 2.png|мини|десно|200п|Резултати референдума о државном статусу Црне Горе, по општинама (2006)]]
У време одржавања [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума о независности Црне Горе]] (2006), на подручју Боке је дошло до политичке поларизације, тако да се становништво општине Херцег Нови већински изјаснило за останак у заједничкој држави, док се становништво у општинама Котор, Тиват и Будва изјаснило у прилог независности. Непосредно након тога, у време расправе о доношењу новог [[Устав Црне Горе из 2007. године|Устава Црне Горе]] (2007), дошло је до обнове старих захтева за административом и политичком [[аутономизам|аутономијом]] Боке, уз позивање на на историјску, географску, економску и етничку посебност ове области у односу на Црну Гору. Иако су захтеви за [[Децентрализација|децентрализацијом]] власти били уобличени уз позивање на европске стандарде у области политичке регионализације, такве иницијативе су биле одбачене од стране поборника унитаристичког уређења Црне Горе. Упркос томе, политички представници бокељских Срба и бокељских Хрвата су наставили да се залажу за децентрализацију власти, а 2008. године је основана и посебна регионалистичка странка, под називом [[Демократски центар Боке]]. За административну и политичку аутономију Боке се залажу и неке друге политичке странке у Црној Гори.<ref>[https://www.in4s.net/carevic-za-autonomiju-boke-da-budemo-domacini-u-svojoj-kuci/ Царевић за аутономију Боке: Да будемо домаћини у својој кући (2017)]</ref>

== Становништво ==
[[Датотека:Boka Kotorska Montenegro census2003.png|мини|десно|200п|Етнички састав становништва Боке, према [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|попису из 2003. године]]]]
{{такође погледајте|Бокељи}}

Већа насеља у Боки су: [[Њивице]], [[Игало]], [[Херцег Нови]], [[Савина]], [[Мељине]], [[Зеленика]], [[Кумбор]], [[Ђеновићи]], [[Баошићи]], [[Бијела (Херцег Нови)|Бијела]], [[Каменари (Херцег Нови)|Каменари]], [[Костањица]], [[Морињ (Црна Гора)|Морињ]], [[Рисан]], [[Пераст]], [[Љута (Котор)|Љута]], [[Доброта (насеље)|Доброта]], [[Котор]], [[Шкаљари]], [[Муо]], [[Прчањ]], [[Столив|Доњи Столив]], [[Столив|Горњи Столив]], [[Лепетани|Лепетане]], [[Доња Ластва]], [[Горња Ластва]], [[Тиват]], [[Кртоли]], [[Луштица]], [[Росе]], а између њих је још десетак малих насеља.

{| class="wikitable"
|-
! rowspan="2" | Општина
! colspan="11" | Становништво по попису 2011.
|-
! {{center|Укупно}}
! colspan="2" | {{center|Црногорци}}
! colspan="2" | {{center|Срби}}
! colspan="2" | {{center|Хрвати}}
! colspan="2" | {{center|Остали}}
! colspan="2" | {{center|Неизјашњени}}
|-
|[[Општина Херцег Нови|Херцег Нови]]
|30,864
|10,395
|33,68%
|15,090
|48,89%
|662
|2,14%
|1,809
|5,86%
|2,908
|9,42%
|-
|[[Општина Тиват|Тиват]]
|14,031
|4,666
|33,25%
|4,435
|31,61%
|2,304
|16,42%
|1,351
|9,63%
|1,275
|9,09%
|-
|[[Општина Котор|Котор]]
|22,601
|11,047
|48,88%
|6,910
|30,57%
|1,553
|6,87%
|1,145
|5,07%
|1,946
|8,61%
|-
|Три општине
|67,496
|26,108
|
|26,436
|
|4,519
|
|4,305
|
|6,129
|
|}

Апсолутна већина становништва припада [[Српска православна црква|Српској православној цркви]].

== Култура ==
[[Датотека:Nosjnja Krtoljska - kraj IXX - 01.jpg|мини|десно|200п|[[Бокељска народна ношња|Ношња Бокеља]] из [[19. век|19. вијека]]]]
* [[Бокељска морнарица]]
* [[Бококоторска књижевност]]
* [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић]]
* [[Српско пјевачко друштво „Јединство“ Котор]], основано 1839.
* [[Српска поморска закладна школа]] у Херцег Новом, основана 1858.
* [[Српска народна гарда Котор]], основана 1862.
* [[Илустровани календар Бока]]
* [[Српски Соко Херцег-Нови]], основан 1912, члан [[Српска соколска Жупа на Приморју|Српске соколске жупе на Приморју]]

== Привреда ==
За привреду Боке развијенија индустрија има већи значај од рударства. Око Херцег Новог има [[боксит]]а, а код Котора [[манган]]а. У Боки се експлоатише [[мермер]]. Кречњак Верига је жилав, али подесан за обраду. Представља одличан грађевински материјал, који је поред осталог послужио и у изради [[Марков трг|Марковог трга у Венецији]].{{чињеница| date = 08. 2016.}}

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Islands Perast.JPG|Острва у близини Пераста
Датотека:Cathedral Kotor.JPG|[[Катедрала Светог Трипуна|Катедрала св. Трифуна]] у Котору
StaraBjelila.jpg|Кртољска обала, Стара Бјелила
Датотека:1912 Herceg Novi Srpski Soko.jpg|[[Српски Соко]] ([[Херцег Нови]]), јавна вежба на [[Манастир Савина|Савини]] (28. 8.<!-- било 28/8? --> 1912)
</gallery>

== Види још ==
{{div col}}
* [[Бокељи]]
* [[Бококоторска књижевност]]
* [[Бококоторска епархија]]
* [[Зетска епархија]]
* [[Митрополија црногорско-приморска]]
* [[Млетачка Далмација]]
* [[Млетачка Албанија]]
* [[Кртољски архипелаг]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Извори и литература ==

=== Извори ===
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685—1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link=Георгије Острогорски|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1955|volume=1|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762906}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|title=Einhardi Annales|year=1845|location=Hanover|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|year=1970|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|chapter-url=https://www.scribd.com/doc/15762910|pages=1–98}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{Литература крај}}

=== Литература ===
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Antoljak|first=Stjepan|title=Dalmacija i Venecija na preliminarima u Leobenu i na miru u Campo-Formiu|year=1936|location=Zagreb|publisher=Filozofski fakultet|url=https://books.google.com/books?id=ekwbAQAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=315—327}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Доба Балшића (други део)|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970a|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages=49–133}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Зета у Деспотовини|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970b|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages=135–275}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Владавина Црнојевића|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970c|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages=277–370}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Божић| first = Иван| authorlink = Иван Божић| title = Немирно Поморје XV века| year = 1979| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Божић| first = Иван| authorlink = Иван Божић| chapter = Распад млетачког система у Приморју| title = Историја српског народа| chapter-url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages=403–413}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Бојовић|first=Јован Р.|chapter=Историјски оквири уједињења Црне Горе, Паштровића, Будве и Боке Которске 1813. године|title=Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813—1814. године|location=Титоград|publisher=Историјски институт|year=1991|pages=17—27|chapter-url=https://books.google.com/books?id=FxhuMQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.rs/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Зечевић|first=Нада|title=Византија и Готи на Балкану у IV и V веку|year=2002|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=xdcWAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско Поморје од 7. до 10. столећа|year=2007|location=Београд|publisher=Српско археолошко друштво|url=http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| title = Списи Тајног ватиканског архива XVI-XVIII века| url = http://books.google.com/books?id=RylNAAAAYAAJ| year = 1983| location = Београд| publisher = САНУ}}
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| title = Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку| url = http://books.google.com/books?id=-LdBAAAAYAAJ| year = 1984| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ}}
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| title = Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622—1644| url = http://books.google.com/books?id=qEdpAAAAMAAJ| year = 1986| location = Београд| publisher = САНУ}}
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| title = Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку| url = http://books.google.com/books?id=vMM2AAAAMAAJ| year = 1990| location = Земун| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf| pages=279–444}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|last2=Коматина|first2=Предраг|title=Настанак „Млетачке Албаније” и успомена на византијску власт у српском Поморју|journal=Историјски часопис|year=2018|volume=67|url=https://www.academia.edu/38237917/Nastanak_Mleta%C4%8Dke_Albanije_i_uspomena_na_vizantijsku_vlast_u_srpskom_Pomorju_The_establishment_of_Venetian_Albania_and_the_memory_of_Byzantine_rule_in_the_Serbian_Littoral_| pages=55–82}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Србија и Дукља у делу Јована Скилице|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2012|volume=49|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881249159K| pages=159–186}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451033K| pages=33–46}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Костић| first = Лазо М.| authorlink = Лазо М. Костић| title = О српском карактеру Боке Которске| year = 1961| location = Цирих| url = https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Лакић|first=Зоран|authorlink=Зоран Лакић|title=Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке: Збирка докумената|year=1963|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=yrouAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Лакић|first=Зоран|authorlink=Зоран Лакић|title=Народна власт у Црној Гори 1941—1945|year=1981|location=Цетиње-Београд|publisher=Обод & Народна књига|url=https://books.google.com/books?id=emwNAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|year=1967|edition=1.|location=Београд|publisher=Завод за издавање уџбеника|url=https://books.google.com/books?id=QlwMAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496—1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496—1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Милићевић| first = Јован|authorlink = Јован Милићевић (историчар)| chapter = Црна Гора 1797—1851| title = Историја српског народа| chapter-url = https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ| volume =5 (1)|year=1981| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=159–211}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|chapter=Срби у Далмацији 1797—1878|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=277–307}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|chapter=Настанак политике новог курса на Приморју|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=6 (1)|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=349–374}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пајовић|first=Радоје|title=Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945|year=1977|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=http://www.znaci.org/00003/639.pdf|access-date=23. 09. 2019|archive-date=26. 08. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140826160920/http://www.znaci.org/00003/639.pdf|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Синдик|first=Илија|author-link=Илија Синдик|title=Корнелијева карта Боке которске (прилог историјској картографији Балканског полуострва)|journal=Гласник Географског друштва|year=1927|volume=13|pages=86—93|url=https://books.google.com/books?id=Nl9NIDvIRwEC&pg=RA1-PA86}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Синдик|first=Илија|author-link=Илија Синдик|title=Архивска грађа у Боки которској|journal=Историски часопис|year=1949|volume=1|issue=1948|pages=367—375|url=https://books.google.com/books?id=VPJ6CgAAQBAJ&pg=PA367}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Sindik|first=Ilija|author-link=Илија Синдик|title=Verige, tesnac u Boki kotorskoj|journal=Zgodovinski časopis|year=1953|volume=6—7|issue=1952—1953|pages=515—522|url=https://zgodovinskicasopis.si/zc/article/view/1995/2297}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Синдик|first=Илија|author-link=Илија Синдик|title=Прилози топономастици Боке которске|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|issue=1954—1955|pages=111—116|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ&pg=PA111}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Станојевић| first = Глигор| authorlink = Глигор Станојевић| title = Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека| url = https://books.google.com/books?id=ilUNAQAAIAAJ| location = Београд| publisher = Историјски институт| year = 1970}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=2 (1)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf| pages=3–93}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Доба Балшића (први део)|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages=3–48}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ| pages=180–196}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|authorlink=Јадран Ферлуга|title=Византијска управа у Далмацији|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=0o22AAAAIAAJ}}
{{refend|2}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.rastko.rs/rastko-bo/ Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко — Бока” Херцег-Нови]
* [http://maticaboke.org/me/ Матица Боке]
* [http://www.lepetane.com/index-s.htm Лепетане]
* [http://www.montenegro.com/fotopisi/primorje/Muo,__Prcanj,_Stoliv,_Lepetane..html Муо, Прчањ, Столив]
* [https://www.youtube.com/watch?v=8wNxGUmQ_d0 Патрола до Херцег Новог преко Босне и Херцеговине], САТ РТС — Званични канал

{{Подножје|Географија|Црна Гора}}

[[Категорија:Бока которска| ]]
[[Категорија:Географија Црне Горе]]