Извор странице Брсјаци

{{bez_inlajn_referenci}}
{{Срби}}
'''Брсјаци''' ('''Берзити''', '''Верзити''') су били старо [[Јужни Словени|јужнословенско]] племе које је населило регион [[Македонија|Македоније]], северне и средње [[Албанија|Албаније]] и севера [[Грчка|Грчке]], с тим што им се језгро налазило у [[Демир Хисар|демирхисарском]] крају, [[Дебарца]], област северно од [[Охрид]]а, око села [[Белчишта]] и у [[Копачка (област)|Копачки]] (области јужно од [[Кичево|Кичева]], око села [[Другово|Другова]]).

== Историја ==
Брсјаци по први пут се спомињу под именом '''Верзети''' или '''Велегезети''' у делу ''[[Чуда Светог Димитрија]]'', везано за опсаду [[Солун]]а. У то време Брсјаци су живели у пределима [[Македонија|Македоније]] и [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Године [[799]]. [[Словени|словенски]] кнез [[Акамир]] заједно са [[Хелада (тема)|Хеладицима]] (преци данашњих [[Грци|Грка]]) прави заверу против [[Византија|византијске]] царице [[Ирина (царица)|Ирене]]. Акамир је у то време био независни словенски племић у области [[Верзетија]], која се налазила у [[Тесалија|Тесалији]]. Присуство словенског племства у Тесалији потврђено је археолошким налазима из [[7. век|7]]—[[9. век]]а, гдје је доказана присутност великог броја раних [[Српски језик|српских]] топонима. [[Иван Јастребов]] их наводи као племе, а о племенима је записао: ''...[[Бугари]] се нису делили на племена као [[Срби]], међутим у оном делу што се сада назива Македонијом и сада су се сачували називи тих племена, фисова и сами житељи се деле на фисове. [[Мијаци]] и Брсјаци у [[Дебар|Дебру]], Брсјаци од Кичева до [[Битољ]]а, Пољани у [[Тетово|Тетовском]] округу...'' Поред свих села [[Мала Река (област)|Мале Реке]] или [[Доња Река (област)|Доње]] у [[Битољ]]ском округу, Мијака има у само два села — [[Смиљево|Смиљеву]] и [[Крушево|Крушеву]]. У овом другом је, међутим и много [[Власи (Романи)|Влаха]].<ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink=Иван Јастребов |title= Стара Србија и Албанија, pp. 249., 265. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>

=== Порекло Брсјака ===
Брсјаци припадају јужној словенској групи такозваних [[Склавини|Склавина]]. Они су једно од осам [[Словенска племена у Македонији|словенских племена која насељавају подручје области Македонија]]: Брсјаци, [[Смољани]], [[Струмљани]], [[Драгувити]], [[Сагудати]], [[Ринхини]], [[Велегезити]] и [[Венити]]. [[Баварски географ]] Баварус из [[9. век]]а помиње Берзите/Верзите који су насељавали данашње области источне [[Немачка|Немачке]], западне [[Чешка|Чешке]] и југозападне [[Пољска|Пољске]], тачније између градова [[Будишин|Бауцен]] — [[Ерфурт]] — [[Праг]] — [[Краков]]. У 9. веку Берзити су још постојали као засебни етнос у [[средња Европа|средњој Европи]] и држали су 10 градова (''-{Verizane ciuitates X}-'').

=== Берзити ===
Берзити, заједно са домородним становништвом, су у 7. веку формирали кнежевину [[Склавинија|Склавинију]]. Познати историчар [[Теофан Исповедник]] спомиње да су Берзити као вазали плаћали порез прво [[Византија|Византији]], а од 9. века [[Бугарска|Бугарској]].

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* [[Милош Црњански]]: БРИТАНСКО-БАЛКАНСКЕ ВЕЗЕ У ПРЕИСТОРИЈИ
* Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii, Geographus Bavarus
* Theophanes, ibid., p, 447,10–13

{{Словенска племена}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Јужнословенска племена]]
[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Македонци (народ)]]