Извор странице Владимир Путин

{{закључано-анон}}{{Инфокутија Политичар
| име = Владимир Путин
| слика = Владимир Путин (08-03-2024) (cropped).jpg
| опис_слике = Путин 2024.
| датум_рођења = {{датум рођења|1952|10|7|год=да}}
| место_рођења = [[Санкт Петербург|Лењинград]]
| држава_рођења = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[Совјетски Савез]]
| партија = [[Независни (политика)|независни]]<br />''претходно:''<br /><small>[[Јединствена Русија]] {{nowrap|(2008—2012)}}</small><br /><small>Јединство (1999—2001)</small><br /><small>[[Наш дом — Русија|НДР]] (1995—1999)</small><br /><small>[[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]] (до 1991)</small>
| супружник = {{marriage|[[Људмила Путина|Људмила Путин]]|1983|2013}}
| деца = [[Марија Воронцова|Марија]] и [[Катерина Тихонова|Катерина]]
| универзитет = Лењинградски државни универзитет
| професија = [[Право|правник]], [[Официр|војно лице]]
| функција_1 = 4. [[Председник Руске Федерације|председник]] [[Русија|Русије]]
| датум_функције_1 = 7. маја 2012.
| крај_функције_1 = 
| избори_1 = [[Избори за председника Руске Федерације 2012.|Председнички избори 2012.]]
| реизбор_1 = [[Избори за председника Руске Федерације 2018.|Председнички избори 2018.]], [[Избори за председника Руске Федерације 2024.|Председнички избори 2024.]]
| претходник_1 = [[Дмитриј Медведев]]
| председник_владе_1 = [[Дмитриј Медведев]]<br>[[Михаил Мишустин]]
| функција_2 = 9. [[председник Владе Руске Федерације|премијер]] Русије
| почетак_функције_2 = 8. мај 2008
| крај_функције_2 = 7. мај 2012.
| председник_2 = [[Дмитриј Медведев]]
| претходник_2 = <small>[[Виктор Зупков]] ([[Вршилац дужности|в. д.]])</small><br />[[Дмитриј Медведев]]
| функција_3 = 2. председник Русије
| почетак_функције_3 = 7. мај 2000
| крај_функције_3 = 7. мај 2008.<small>(в. д. од 31. децембра 1999)</small>
| избори_3 = [[Избори за председника Руске Федерације 2000.|Председнички избори 2000.]]
| реизбор_3 = [[Избори за председника Руске Федерације 2004.|Председнички избори 2004.]]
| претходник_3 = [[Борис Јељцин]]
| наследник_3 = [[Дмитриј Медведев]]
| председник_владе_3 = [[Михаил Касјанов]]<br /><small>[[Виктор Христенко]] (в. д.)</small><br />[[Михаил Фрадков]]<br />[[Виктор Зупков]]
| функција_4 = 5. премијер Русије
| почетак_функције_4 = 16. август 1999
| крај_функције_4 = 7. мај 2000.
<small>(в. д. од 9. августа 1999)</small>
| председник_4 = [[Борис Јељцин]]<br /><small>(до 31. децембра 1999)</small>
| претходник_4 = [[Сергеј Степашин]]
| наследник_4 = [[Михаил Касјанов]]
| функција_5 = 8. секретар [[Савјет безбједности Руске Федерације|Савета безбедности РФ]]
| почетак_функције_5 = 29. март 1999
| крај_функције_5 = 9. август 1999.
| претходник_5 = [[Николај Бордјужа]]
| наследник_5 = [[Сергеј Иванов]]
| функција_6 = 4. директор [[Федерална служба безбедности Руске Федерације|ФСБ]]
| почетак_функције_6 = 25. јул 1998
| крај_функције_6 = 9. август 1999.
| претходник_6 = [[Николај Коваљов]]
| наследник_6 = [[Николај Патрушев]]
| чин = [[Датотека:ГБ-п-к.svg|73п]]<br>[[Пуковник]] [[Федерална служба безбједности|ФСБ]]-а ([[1999]])
----
[[Датотека:Действительный государственный советник РФ 1 класса (Минобороны)г.png|93п]]<br>Активни државни саветник Руске Федерације 1. класе
}}

'''Владимир Владимирович Путин''' ({{јез-рус|Влади́мир Влади́мирович Пу́тин}}; [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[7. октобар]] [[1952]]) руски је политичар, правник и бивши обавештајац. Тренутни је [[председник Руске Федерације]].

У политику је ушао најпре као званичник у [[Санкт Петерсбург]]у, да би 1999. био председник владе током председништва [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]]. Када је Јељцин помало неочекивано поднео оставку 31. децембра 1999. на ТВ-у, Путин је био именован као в.д. председника, и ту је службу обављао до 7. маја 2000. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу [[Избори за председника Руске Федерације 2000.|председничких избора]].

Током његовог првог председничког мандата је економија Русије расла девет година заредом, сиромаштво је опало за преко 50%, а просечна месечна плата је са 80 америчких долара порасла на 640. Русија је такође стекла статус енергетске суперсиле. За други [[Политички мандат|мандат]] је изабран 2004. године, и он је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио [[Дмитриј Медведев]]. Путин је тада изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. 

Септембра 2011. је законом продужено трајање председничког мандата са 4 на 6 година, а на вест да ће се он поново кандидовати на предстојећим председничким изборима 2012. су у Русији избили велики протести. Марта 2012. је победио у првом кругу избора, и од тада је остао на месту председника Русије. Под његовим председништвом је између осталог 2014. Русија избачена из групе Г8 због анексије Крима.

Огромна већина западних посматрача сматра његову владавину ауторитарном и недемократском, нарочито по питању слобода медија и његовом агресивном сузбијању протеста и противника владе, као и нефер изборима. Међутим у самој Русији он ужива приличну популарност. Током његовог првог и другог председничког мандата му популарност никада није падала испод 50%, а 2007. је чак била око 90%, судећи по руској агенцији Левада. За његову популарност међу становницима Русије се највише одговорном сматра то што је успео да изведе земљу из економских неприлика 1990-их. Магазин Тајм га је 2007. и прогласио личношћу године.

== Детињство и образовање ==
{{multiple image
| align = left
| width1 = 100
| header = Родитељи Владимира Путина
| header_align = center
| image1 = Vladimir Spiridonovich Putin.jpg
| alt1 = 
| caption1 = Владимир Спиридонович
| width2    = 100
| image2 = Maria Ivanovna Shelomova.jpg
| alt2 = 
| caption2 = Марија Ивановна
}}

Путин је рођен у Лењинграду (данашњи [[Санкт Петербург]]) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у [[Совјетска ратна морнарица|Совјетску морнарицу]] да служи на [[подморница|подморници]] почетком 1930-их, а касније је служио у [[НКВД]]-у у саботерској групи током [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref>[http://www.nytimes.com/books/first/p/putin-first.html -{New York Times}-]</ref> Владимир Путин је имао још два брата, Алберта и Виктора, који су рођени средином 1930-их. Алберт је умро неколико месеци након рођења, а Виктор је подлегао [[дифтерија|дифтерији]] током [[опсада Лењинграда|опсаде Лењинграда]]. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] и [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]].{{sfn|Baker|Glasser|2005|p=40}}

Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут [[Вјачеслав Тихонов|Вјачеслава Тихонова]] и [[Георгиј Жижонов|Георгија Жижонова]].<ref name="OPL">{{Cite news|url=http://www.kremlin.ru/articles/bookintro1.shtml |title=От Первого Лица |publisher=Kremlin.ru |date=|accessdate=6. 3. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20090822082548/http://www.kremlin.ru/articles/bookintro1.shtml |archive-date=22. 8. 2009. |url-status=dead }}</ref> Од 1960. до 1968. похађа осмољетку №193 у Лењинграду. Након осмог разреда уписује се у средњу школу №281 (стручна школа хемијског усмерења), коју завршава 1970. године.<ref>{{Cite news|url=http://putin.kremlin.ru/bio/page-1/|title= Биографија, Владимир Путин (језик: руски), Приступљено 15. 10. 2020.}}</ref> По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет.

Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету [[Лењинградски државни универзитет|Лењинградског државног универзитета]], а тема димпломског рада је била ''Принцип најповлашћеније нације'' ({{jez-ru|Принцип наиболее благоприятствуемой нации}}).{{sfn|Jack|2004|p=57}} На универзитету је такође постао члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.<ref>{{Cite news|url=http://www.anticompromat.ru/putin/putinbio.html |title=ПУТИН Владимир Владимирович |publisher=Anticompromat.ru |date=|accessdate=6. 3. 2012.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060719153908/http://www.anticompromat.ru/putin/putinbio.html|archivedate=19. 7. 2006.}}</ref><ref name="OPL" />

== Служба у КГБ-у ==
[[Датотека:Vladimir Putin in KGB uniform.jpg|мини|лево|125п|Путин као официр [[КГБ]] у чину [[капетан прве класе|капетана прве класе]].]]
Након дипломирања, Путин је примљен у [[Комитет државне безбједности|КГБ]]. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао [[Сергеј Иванов|Сергеја Иванова]].<ref>[https://web.archive.org/web/20070220082437/http://www.anticompromat.ru/ivanov01/ivan01bio.html ИВАНОВ Сергей Борисович]. ''anticompromat.ru''</ref> Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.<ref name="aif_putin">{{Cite news|url=http://www.sz.aif.ru/politic/news/56269|title=АИФ: Владимир Путин объяснил свои амбиции на президентство|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121215051043/http://www.sz.aif.ru/politic/news/56269|archivedate=15. 12. 2012|accessdate=4. 6. 2013|url-status=dead}}</ref> 1979. године завршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином [[мајор]]а студирао је постдипломске студије на КГБ институту [[Јуриј Андропов]], где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори.

Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у [[Дрезден]]у, [[Немачка Демократска Република|Источна Немачка]]. Након пада [[Берлински зид|Берлинског зида]], враћен је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:450499-Putin-sam-odbranio-zgradu-KGB-posle-pada-Berlinskog-zida Путин сам одбранио зграду КГБ после пада Берлинског зида („Вечерње новости”, 23. август 2013)]</ref> Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током [[августовски пуч|државног удара]] који је предводио КГБ против совјетског председника [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]]. У то време имао је чин [[пуковник]]а.

== Политичка каријера ==
[[Датотека:Владимир Путин, 1990-е.jpg|лево|мини|151x151п|Путин, 1991.]]

=== Администрација Санкт Петербурга (1990–1996) ===
У мају 1990. Путин је постављен за саветника за међународне послове градоначелника [[Лењинград|Лењинграда]] [[Анатолиј Собчак|Анатолија Собчака]]. У интервјуу [[Оливер Стоун|Оливеру Стоуну]] [[2017]]. године, Путин је рекао да је поднео оставку из КГБ-а [[1991]]. године, након пуча против [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]], јер се не слаже са оним што се догодило и не жели да буде део обавештајне службе у новој администрацији.<ref>{{cite news|last1=Stone|first1=Oliver|title=The Putin Interviews (Party 2 – 2:10)|url=https://www.sho.com/the-putin-interviews|website=sho.com|date = 12. 6. 2017|publisher=Showtime|access-date = 12. 11. 2018|archive-date = 12. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181112101310/https://www.sho.com/the-putin-interviews|url-status=live}}</ref> Према Путиновим изјавама [[2018]]. и [[2021]]. године, он је можда радио као приватни таксиста да би додатно зарадио, или је размишљао о таквом послу.<ref>{{Cite news|url=https://www.dw.com/en/vladimir-putin-says-he-drove-a-taxi-after-fall-of-soviet-union/a-60097866|title=Vladimir Putin says he drove a taxi after fall of Soviet Union|publisher=[[Deutsche Welle]]|date = 12. 12. 2021|access-date = 18. 12. 2021|archive-date = 30. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211230105735/https://www.dw.com/en/vladimir-putin-says-he-drove-a-taxi-after-fall-of-soviet-union/a-60097866|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|last=Roth|first=Andrew|date = 13. 12. 2021|title=Vladimir Putin says he resorted to driving a taxi after fall of Soviet Union|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/13/vladimir-putin-says-he-resorted-to-taxi-driving-after-fall-of-soviet-union|access-date = 19. 12. 2021|website=The Guardian|archive-date = 24. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224181335/https://www.theguardian.com/world/2021/dec/13/vladimir-putin-says-he-resorted-to-taxi-driving-after-fall-of-soviet-union|url-status=live}}</ref>

Дана [[28. јун|28. јуна]] [[1991]]. године постао је шеф Комитета за спољне односе Канцеларије градоначелника, задужен за унапређење међународних односа и страних инвестиција<ref>{{cite news|url=http://kvs.spb.ru/en/|title=Committee for External Relations of St. Petersburg|access-date = 21. 2. 2007|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20070221044544/http://kvs.spb.ru/en/|archive-date = 21. 2. 2007}}</ref> и регистровање пословних подухвата. У року од годину дана, Путина је истражило градско законодавно веће које је предводила Марина Саље. Закључено је да је подцијенио цене и дозволио извоз метала у вредности од 93 милиона долара у замену за инострану помоћ у храни која никада није стигла.<ref>{{cite news|url=http://sptimes.ru/index.php?action_id=2&story_id=1124|title=Uproar at Honor For Putin|last=Kovalev|first=Vladimir|date = 23. 7. 2004|website=The Saint Petersburg Times|access-date = 14. 4. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20150320150048/http://sptimes.ru/index.php?action_id=2&story_id=1124|archive-date = 20. 3. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="law">{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/russiagov/putin.htm|title=Putin's Career Rooted in Russia's KGB|last=Hoffman|first=David|date = 30. 1. 2000|newspaper=The Washington Post|access-date = 17. 9. 2017|archive-date = 23. 6. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190623173752/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/russiagov/putin.htm|url-status=live}}</ref> Упркос препоруци истражитеља да Путин буде отпуштен, Путин је остао на челу Комитета за спољне односе до 1996. године.<ref>{{cite news|url=http://www.rusnet.nl/news/2003/05/19/print/report03.shtml|title=Putin's Name Surfaces in German Probe|last=Belton|first=Catherine|date=19 May 2003|work=Moscow Times|access-date = 27. 9. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927010325/http://www.rusnet.nl/news/2003/05/19/print/report03.shtml|archive-date = 27. 9. 2007|via=rusnet.nl}}</ref><ref>{{Cite news|last=Paton Walsh|first=Nick|author-link=Nick Paton Walsh|date = 29. 2. 2004|title=The Man Who Wasn't There|url=https://www.theguardian.com/world/2004/feb/29/russia.features|work=The Observer|access-date=23 May 2021|archive-date = 26. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226162944/https://www.theguardian.com/world/2004/feb/29/russia.features|url-status=live}}</ref> Од 1994. до 1996. био је на неколико других политичких и владиних функција у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]]. 

У [[Март|марту]] [[1994]]. Путин је постављен за првог заменика председавајућег Владе [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]]. У [[Мај|мају]] [[1995]]. организовао је Санкт Петербург огранак провладине политичке партије Наш дом – Русија, либералне партије моћи коју је основао премијер Виктор Черномирдин. Године 1995. руководио је изборном кампањом за законодавство те странке, а од 1995. до јуна 1997. био је лидер њеног огранка у Санкт Петербургу.
[[Датотека:RIAN archive 100306 Vladimir Putin, Federal Security Service Director.jpg|лево|мини|159x159п|Путин као директор [[Федерална служба безбједности|ФСБ-а]], 1998.]]

=== Рана московска каријера (1996–1999) ===
У [[Јун|јуну]] [[1996]]. Собчак је изгубио своју кандидатуру за реизбор у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]], а Путин, који је водио његову предизборну кампању, поднео је оставку на своје функције у градској управи. Преселио се у [[Москва|Москву]] и постављен је за заменика шефа Одељења за управљање имовином председника на челу са Павелом Бородином. На овој функцији је био до [[Март|марта]] [[1997]]. Био је одговоран за инострану имовину државе и организовао пренос бивше имовине [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] и [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]] у Руску Федерацију.<ref name="Vlast">{{cite book|last=Pribylovsky|first=Vladimir|publisher=Panorama|year=2010|isbn=978-5-94420-038-9|location=Moscow|pages=132–139|language=ru|script-title=ru:Власть – 2010 (60 биографий)|chapter=Valdimir Putin|author-link=Vladimir Pribylovsky|access-date=1 August 2010|chapter-url=http://scilla.ru/works/knigi/vlast2010.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20130731145504/http://scilla.ru/works/knigi/vlast2010.pdf|archive-date = 31. 7. 2013|url-status=live}}</ref>

[[Предсједник Русије|Председник]] [[Борис Јељцин]] је [[26. март|26. марта]] [[1997]]. именовао Путина за заменика шефа председничког штаба, место које је задржао до [[Мај|маја]] [[1998]]. и за шефа Главне контролне дирекције Одељења за управљање председничком имовином (до [[Јун|јуна]] [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]]). Његов претходник на овој функцији био је Алексеј Кудрин, а наследник [[Николај Патрушев]], будући истакнути политичари и Путинови сарадници.<ref name="Vlast2">{{cite book|last=Pribylovsky|first=Vladimir|publisher=Panorama|year=2010|isbn=978-5-94420-038-9|location=Moscow|pages=132–139|language=ru|script-title=ru:Власть – 2010 (60 биографий)|chapter=Valdimir Putin|author-link=Vladimir Pribylovsky|access-date=1 August 2010|chapter-url=http://scilla.ru/works/knigi/vlast2010.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20130731145504/http://scilla.ru/works/knigi/vlast2010.pdf|archive-date = 31. 7. 2013|url-status=live}}</ref> Дана [[3. април]]а [[1997]]. Путин је унапређен у 1. класе активног државног саветника [[Русија|Руске Федерације]] – највиши савезни државни чин цивилне службе.<ref>{{cite act|title=О присвоении квалификационных разрядов федеральным государственным служащим Администрации Президента Российской Федерации|type=Decree|date = 3. 4. 1997|url=http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?searchres=&bpas=cd00000&a3=102000503&a3type=1&a3value=&a6=102000070&a6type=1&a6value=&a15=&a15type=1&a15value=&a7type=1&a7from=&a7to=&a7date=03.04.1997&a8=285&a8type=1&a1=&a0=&a16=&a16type=1&a16value=&a17=&a17type=1&a17value=&a4=&a4type=1&a4value=&a23=&a23type=1&a23value=&textpres=&sort=7&x=54&y=16|language=ru|index=285|legislature=[[President of Russia]]}}</ref>

Дана [[27. јун]]а [[1997]]. године, на Рударском институту у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]], под руководством ректора Владимира Литвињенка, Путин је одбранио докторску дисертацију из економских наука под насловом ''Стратешко планирање репродукције минерално-ресурсне базе региона у условима формирања тржишних односа''.<ref>{{cite news|url=http://www.zavtra.ru/cgi/veil/data/zavtra/00/338/32.html|script-title=ru:ПУТИН&nbsp;– КАНДИДАТ НАУК|date=24 May 2000|publisher=zavtra.ru|language=ru|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20130806204506/http://www.zavtra.ru/cgi/veil/data/zavtra/00/338/32.html|archive-date=6 August 2013}}</ref> Ово је био пример обичаја у Русији да би млади званичник у успону писао научни рад усред каријере.<ref>{{cite book|author=Gustafson, Thane |title=Wheel of Fortune: The Battle for Oil and Power in Russia |url=https://archive.org/details/wheeloffortuneba0000gust|location= |publisher=Harvard University Press |year=2012|isbn=|pages=[https://archive.org/details/wheeloffortuneba0000gust/page/246 246]}}</ref> Путинова теза је плагирана.<ref>{{cite magazine|date=23 May 2015|title=London's Most Mysterious Mansion|url=http://www.newyorker.com/magazine/2015/06/01/house-of-secrets|magazine=The New Yorker|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220313050847/https://www.newyorker.com/magazine/2015/06/01/house-of-secrets|archive-date = 13. 3. 2022|access-date = 13. 3. 2022|url-status=live}}</ref> Чланови Института Брукингс открили су да је 15 страница преписано из америчког уџбеника.<ref>{{Cite news|title=Russia's plagiarism problem: Even Putin has done it!|url=https://www.washingtonpost.com/news/answer-sheet/wp/2014/03/18/russias-plagiarism-problem-even-putin-has-done-it/|newspaper=The Washington Post|access-date = 13. 3. 2022|issn=0190-8286|language=en-US|archive-date = 19. 7. 2020|archive-url=https://archive.today/20200719173720/https://www.washingtonpost.com/news/answer-sheet/wp/2014/03/18/russias-plagiarism-problem-even-putin-has-done-it/|url-status=live}}</ref>{{sfn|Lourie|2017|loc=Ch 4. Russia's Fall, Putin's Rise|p=52}}

Путин је [[25. мај]]а [[1998]]. именован за првог заменика шефа председничког штаба за регионе, а наследио је Викторију Митину. Он је [[15. јул]]а именован за шефа комисије за припрему споразума о разграничењу власти региона и шефа федералног центра при председнику, заменивши Сергеја Шахраја. Након Путиновог именовања, комисија није закључила ниједан такав споразум, иако је током Шахрајевог мандата на челу Комисије потписано 46 таквих споразума.<ref>[http://www.itogi.ru/Paper2006.nsf/Article/Itogi_2006_11_19_01_5543.html The Half-Decay Products] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081007063156/http://www.itogi.ru/Paper2006.nsf/Article/Itogi_2006_11_19_01_5543.html|date=7 October 2008}} (in Russian) by Oleg Odnokolenko. Itogi, #47(545), 2 January 2007.</ref> Касније, пошто је постао председник, Путин је отказао свих 46 споразума.<ref name="Vlast3">{{cite book|last=Pribylovsky|first=Vladimir|publisher=Panorama|year=2010|isbn=978-5-94420-038-9|location=Moscow|pages=132–139|language=ru|script-title=ru:Власть – 2010 (60 биографий)|chapter=Valdimir Putin|author-link=Vladimir Pribylovsky|access-date=1 August 2010|chapter-url=http://scilla.ru/works/knigi/vlast2010.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20130731145504/http://scilla.ru/works/knigi/vlast2010.pdf|archive-date = 31. 7. 2013|url-status=live}}</ref> [[Борис Јељцин|Јељцин]] је [[25. јул]]а [[1998]]. именовао Путина за директора [[Федерална служба безбједности|Федералне службе безбедности]] (ФСБ), примарне обавештајне и безбедносне организације Руске Федерације и наследнице КГБ-а.<ref name="RosefieldeHedlund2009">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lNSiw3S8NIUC&pg=PA139|title=Russia Since 1980|last1=Rosefielde|first1=Steven|last2=Hedlund|first2=Stefan|publisher=Cambridge University Press|year=2009|isbn=978-0-521-84913-5|page=139|author-link1=Steven Rosefielde|author-link2=Stefan Hedlund|access-date=21 May 2017}}</ref> Путин је [[1999]]. описао комунизам као „слепу уличицу, далеко од главног тока цивилизације“.<ref name="NYorker eclipse">{{Cite magazine|last=Remick|first=David|author-link=David Remnick|date=3 August 2014|title=Watching the Eclipse|url=https://www.newyorker.com/magazine/2014/08/11/watching-eclipse|magazine=[[The New Yorker]]|issue=11|archive-url=https://web.archive.org/web/20220105191353/https://www.newyorker.com/magazine/2014/08/11/watching-eclipse|archive-date = 5. 1. 2022|access-date=3 August 2014|url-status=live}}</ref>
[[Датотека:Putin in State Duma (24-10-1999).jpg|лево|мини|246x246п|Путин говори у Државној думи, октобар 1999.]]

=== Први пут премијер (1999–2000) ===
Путин је [[9. август]]а [[1999]]. године именован за једног од три прва потпредседника владе, а касније тог дана председник Јељцин га је именовао за [[Вршилац дужности|вршиоца дужности]] [[Председник Владе Руске Федерације|премијера Руске Федерације]].<ref>{{Cite news|url=http://news.co.uk/1/hi/not_in_website/syndication/monitoring/415278.stm|title=Text of Yeltsin's speech in English|access-date=31 May 2007|date=9 August 1999|work=BBC News}}{{dead link|date=July 2022|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref> Јељцин је такође најавио да жели да види Путина као свог наследника. Касније истог дана, Путин је пристао да се кандидује за председника.<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/415087.stm Yeltsin redraws political map] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090115100905/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/415087.stm|date = 15. 1. 2009}} BBC. 10 August 1999.</ref>

Државна дума је [[16. август]]а одобрила његово именовање за премијера са 233 гласа за (насупрот 84 против, 17 уздржаних),<ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/422001.stm|title=Yeltsin's man wins approval|work=BBC News|date=16 August 1999|access-date = 22. 6. 2013|archive-date = 15. 1. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090115095231/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/422001.stm|url-status=live}}</ref> док је била потребна проста већина од 226, чиме је постао пети премијер Русије у мање од осамнаест месеци. Приликом његовог именовања, мало ко је очекивао да ће Путин, практично непознат широј јавности, трајати дуже од његових претходника. У почетку је сматран Јељцином лојалистом; као и други премијери Бориса Јељцина, Путин није сам бирао министре, његов кабинет је одређивала председничка администрација.<ref>{{harv|Sakwa|2008|p=20}}</ref>

Главни Јељцинови противници и потенцијални наследници већ су водили кампању да смене болесног председника, и снажно су се борили да спрече Путиново појављивање као потенцијалног наследника. Након руских бомбардовања станова у септембру 1999. и инвазије на [[Дагестан]] од стране [[Муџахедин|муџахедина]], укључујући бивше агенте [[КГБ]]-а, са седиштем у [[Ичкерија|Чеченској Републици Ичкерији]], Путинов имиџ закона и реда и непопустљив приступ Другом чеченском рату убрзо су се удружили да би подигли његову популарност и дозволио му да претекне своје ривале. 

Иако није формално повезан ни са једном странком, Путин је обећао подршку новоформираној Партији јединства, која је освојила други највећи проценат гласова (23,3%) на изборима за [[Државна Дума|Думу]] у [[Децембар|децембру]] [[1999]]. и заузврат је подржала Путина.
[[Датотека:Vladimir Putin taking the Presidential Oath, 7 May 2000.jpg|лево|мини|245x245п|Путин полаже председничку заклетву поред Бориса Јељцина, 7. мај 2000.]]

=== Први пут председник (1999–2008) ===
Јељцин је [[31. децембра]] [[1999]]. неочекивано поднео оставку и, према [[Устав Русије|Уставу Русије]], Путин је постао вршилац дужности [[Председник Руске Федерације|председника Руске Федерације]]. По преузимању ове улоге, Путин је отишао у раније заказану посету руским трупама у [[Чеченија|Чеченији]].

[[Датотека:Vladimir Putin with Tom Brokaw-1.jpg|мини|Путин са [[Tom Brokau|Томом Брокауом]] пре интервјуа [[2. јун|2. јуна]] [[2000]].]]
Први председнички декрет који је Путин потписао 31. децембра 1999. носио је наслов „О гаранцијама за бившег председника Руске Федерације и чланове његове породице“.{{Тражи се извор|датум=април 2024}} Тиме је обезбеђено да „оптужбе за корупцију против одлазећег председника и његових рођака“ неће покренути.<ref name="Time.com-POTY2007">{{cite web |author=Ignatius, Adi. |url=http://www.time.com/time/specials/2007/personoftheyear/article/0,28804,1690753_1690757_1690766-4,00.html |title=Person of the Year 2007: A Tsar Is Born |date= |website= |publisher= |access-date=19. 11. 2009 |archive-date=21. 12. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071221162151/http://www.time.com/time/specials/2007/personoftheyear/article/0,28804,1690753_1690757_1690766-4,00.html |url-status= }}, ''[[Time (magazine)|Time]]'', page 4 (19 December 2007)..</ref> Ово је највише било усмерено на случај подмићивања Мабетекс у који су били умешани чланови Јељцинове породице. Дана [[30. августа]] [[2000]]. одбачена је кривична истрага (број 18/238278-95) у којој је и сам Путин,{{Тражи се извор|датум=април 2024}} као члан градске владе [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], био један од осумњичених.

Дана [[30. децембра]] [[2000]]. године, још један случај против генералног тужиоца је одбачен „због недостатка доказа“, упркос хиљадама докумената које су проследили швајцарски тужиоци.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=9s2NCgAAQBAJ|title=Putin's Kleptocracy: Who Owns Russia?|last=Dawisha|first=Karen|publisher=Simon & Schuster|year=2015|isbn=978-1-4767-9520-1|access-date = 19. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20231111195819/https://books.google.com/books?id=9s2NCgAAQBAJ|archive-date = 11. 11. 2023|url-status=live}}</ref> Дана [[12. фебруара]] [[2001]]. Путин је потписао сличан савезни закон који је заменио декрет из [[1999]]. године. Марина Саље је вратила случај у вези са Путиновом наводном корупцијом у извозу метала из [[1992]]. године, али је она ућуткана и приморана да напусти [[Санкт Петербург]].{{Тражи се извор|датум=април 2024}}

[[Датотека:Vladimir Putin official portrait.jpg|лево|мини|206x206п|Путин као председник Русије, 2000]]
Док су се његови противници припремали за изборе у јуну 2000. године, Јељцинова оставка је довела до тога да су [[Избори за председника Руске Федерације 2000.|председнички избори]] одржани [[26. марта]] [[2000]]; Путин је победио у првом кругу са 53% гласова.

Инаугурација председника Путина одржана је [[7. маја]] [[2000]]. Он је именовао министра финансија [[Михаил Касјанов|Михаила Касјанова]] за премијера.<ref>{{cite news|title=Kasyanov appointed premier in Russia|url=https://www.upi.com/Archives/2000/05/07/Kasyanov-appointed-premier-in-Russia/5356957672000/|access-date = 19. 3. 2022|work=United Press International|archive-date = 19. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220319133258/https://www.upi.com/Archives/2000/05/07/Kasyanov-appointed-premier-in-Russia/5356957672000/|url-status=live}}</ref> Први велики изазов Путиновој популарности дошао је у [[Август|августу]] [[2000]]. године, када је био критикован због наводног лошег руковања [[Подморница|подморницом]] Курск.<ref name="Kursk">{{cite web |author= |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1487112.stm |title=Spectre of Kursk haunts Putin |date= |website= |publisher= |access-date=30 August 2020 |archive-date=15. 01. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090115100835/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1487112.stm |url-status= }}. [[BBC News]]. 12 August 2001..</ref> Та критика је била углавном због тога што је Путину требало неколико дана да се врати са одмора, и још неколико дана пре него што је посетио лице места.<ref name="Kursk2">{{cite web |author= |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1487112.stm |title=Spectre of Kursk haunts Putin |date= |website= |publisher= |access-date=30 August 2020 |archive-date=15. 01. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090115100835/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1487112.stm |url-status= }}. [[BBC News]]. 12 August 2001..</ref>

Између [[2000]]. и [[2004]]. Путин је кренуо у реконструкцију сиромашног стања земље, очигледно победивши у борби за власт са [[Ruski oligarsi|руским олигарсима]], постигавши 'велику погодбу' са њима. Ова погодба је омогућила олигарсима да задрже већину својих овлашћења, у замену за њихову експлицитну подршку – и усклађивање са – Путиновом владом.<ref>{{harv|Sakwa|2008|pp=143–150}}</ref><ref>''Playing Russian Roulette: Putin in search of good governance'', by Andre Mommen, in ''Good Governance in the Era of Global Neoliberalism: Conflict and Depolitisation in Latin America, Eastern Europe, Asia, and Africa'', by Jolle Demmers, Alex E. Fernández Jilberto, Barbara Hogenboom (Routledge, 2004).</ref>

Криза са таоцима у московском позоришту догодила се [[Октобар|октобра]] [[2002]]. Многи у руској штампи и међународним медијима упозоравали су да би смрт 130 талаца у операцији спасавања специјалних снага током кризе озбиљно нарушила популарност председника Путина. Међутим, убрзо након што је опсада завршена, руски председник је уживао рекордан рејтинг јавности – 83% [[Руси|Руса]] је изјавило да је задовољно Путином и његовим руковањем опсадом.<ref>Wyatt, Caroline (16 December 2002). {{cite web |author= |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2565585.stm |title=Moscow siege leaves dark memories |date= |website= |publisher= |access-date=30 August 2020 |archive-date=28. 10. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211028060245/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2565585.stm |url-status= }}. BBC News..</ref>

[[2003]]. године у [[Чеченија|Чеченији]] је одржан [[референдум]] на којем је усвојен нови устав који проглашава да је [[Република Чеченија]] део Русије; с друге стране, регион јесте добио аутономију.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-18188085|title=Chechnya profile|date = 17. 1. 2018|work=BBC News|access-date=30 August 2020|archive-date = 27. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220227123944/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-18188085|url-status=live}}</ref> Чеченија је постепено стабилизована успостављањем парламентарних избора и регионалне владе.<ref>{{Cite news|url=http://news.independent.co.uk/europe/article2331993.ece|title=Can Grozny be groovy?|work=[[The Independent]]|date = 6. 3. 2007|archive-date = 28. 3. 2007|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20070328082726/http://news.independent.co.uk/europe/article2331993.ece|location=London}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.hrw.org/campaigns/russia/chechnya/|archive-url=https://web.archive.org/web/20061121224006/http://www.hrw.org/campaigns/russia/chechnya/|archive-date = 21. 11. 2006|title=Human Rights Watch Reports, on human rights abuses in Chechnya|publisher=Human Rights Watch|access-date = 22. 6. 2013}}</ref> Током [[Други чеченски рат|Другог чеченског рата]], Русија је озбиљно онеспособила чеченски побуњенички покрет; међутим, настављени су спорадични напади побуњеника широм [[Сјеверни Кавказ|северног Кавказа]].<ref>{{cite news|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/russia/|title=The World Factbook|publisher=[[Central Intelligence Agency]]|access-date=30 August 2020|archive-date = 9. 1. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210109173026/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/russia/|url-status=live}}</ref>
[[Датотека:Victory Day Parade 2005-26.jpg|мини|Путин са [[Јуничиро Коизуми|Јуничиром Коизумијем]], [[Жак Ширак|Жаком Шираком]], [[Герхард Шредер|Герхардом Шредером]], [[Џорџ В. Буш|Џорџом В. Бушом]] и другим државним лидерима у [[Москва|Москви]] током параде за [[Дан победе]], [[9. маја|9. мај]] [[2005.]]]]
Путин је [[14. марта]] [[2004]]. изабран за председника за други мандат, са 71% гласова.<ref>{{Cite news|last=Mydans|first=Seth|date = 15. 3. 2004|title=As Expected, Putin Easily Wins a Second Term in Russia (Published 2004)|work=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/2004/03/15/world/as-expected-putin-easily-wins-a-second-term-in-russia.html|access-date = 16. 11. 2020|issn=0362-4331|archive-date=17 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210817223858/https://www.nytimes.com/2004/03/15/world/as-expected-putin-easily-wins-a-second-term-in-russia.html|url-status=live}}</ref> [[Терористички напад у Беслану|Криза са таоцима у школама у Беслану]] догодила се [[1. септембар|1]]-[[3. септембра]] [[2004]]; умрло је више од 330 људи, укључујући 186 деце.<ref>{{Cite news|url=https://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/4207112.stm|title=Putin meets angry Beslan mothers|work=BBC News|date = 2. 9. 2005|access-date = 23. 3. 2020|archive-date = 4. 9. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170904113947/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/4207112.stm|url-status=live}}</ref>

Скоро десетогодишњи период пре успона Путина након распада совјетске власти био је период преокрета у Русији.<ref name="bbcotd">{{Cite news|title=On this Day December 25: Gorbachev resigns as Soviet Union breaks up|url=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/december/25/newsid_2542000/2542749.stm|access-date = 23. 12. 2016|work=BBC News|archive-date = 19. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170119142211/http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/december/25/newsid_2542000/2542749.stm|url-status=live}}</ref> У говору у [[Кремљ|Кремљу]] 2005. Путин је окарактерисао распад [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] као „највећу геополитичку катастрофу двадесетог века“.<ref>{{Cite news|title=Putin deplores collapse of USSR|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/4480745.stm|access-date = 23. 12. 2016|work=BBC News|date = 25. 4. 2005|archive-date = 20. 1. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210120234323/http://news.bbc.co.uk/2/hi/4480745.stm|url-status=live}}</ref> Путин је елаборирао: „Штавише, епидемија распада заразила је и саму Русију.“<ref>{{cite journal|last1=Gold|first1=Martin|date = 16. 9. 2015|title=Understanding the Russian Move into Ukraine|url=http://www.natlawreview.com/article/understanding-russian-move-ukraine|journal=The National Law Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20161223133033/http://www.natlawreview.com/article/understanding-russian-move-ukraine|archive-date = 23. 12. 2016|access-date = 23. 12. 2016|url-status=live}}</ref> Мрежа социјалне сигурности земље од колевке до гроба је нестала, а очекивани [[животни век]] се смањио у периоду који је претходио Путиновој владавини, а очекивани животни век се смањио у периоду који је претходио Путиновој владавини.<ref>{{Cite news|last1=Krainova|first1=N.|title=Life Expectancy in Russia Is Stagnant, Study Says|url=https://themoscowtimes.com/news/life-expectancy-in-russia-is-stagnant-study-says-22106|access-date = 23. 12. 2016|work=Moscow Times|date = 5. 3. 2013|archive-date = 29. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170129233512/https://themoscowtimes.com/news/life-expectancy-in-russia-is-stagnant-study-says-22106|url-status=live}}</ref> Године 2005. покренути су национални приоритетни пројекти за унапређење руске [[Здравствена заштита|здравствене заштите]], [[Образовање|образовања]], [[Становање|становања]] и [[Пољопривреда|пољопривреде]].<ref name="bofit">{{cite journal|date = 24. 6. 2008|title=The challenges of the Medvedev era|url=http://www.suomenpankki.fi/en/suomen_pankki/organisaatio/asiantuntijoita/Documents/bon0608.pdf|journal=BOFIT Online|issn=1456-811X|archive-url=https://web.archive.org/web/20120320025511/http://www.suomenpankki.fi/en/suomen_pankki/organisaatio/asiantuntijoita/Documents/bon0608.pdf|archive-date = 20. 3. 2012|access-date = 24. 9. 2011|url-status=dead}}</ref><ref name="bbc-demography">{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/russian/mobile/russia/2012/04/120411_putin_duma_constitution.shtml|title=BBC Russian – Россия – Путин очертил "дорожную карту" третьего срока|publisher=BBC|access-date = 25. 11. 2015|archive-date=12 August 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130812180804/http://www.bbc.co.uk/russian/mobile/russia/2012/04/120411_putin_duma_constitution.shtml|url-status=live}}</ref>

Настављено кривично гоњење тада најбогатијег човека у Русији, председника нафтне и гасне компаније [[Јукос|Јукоса]] [[Михаил Ходорковски|Михаила Ходорковског]], због преваре и утаје пореза, међународна штампа је видела као одмазду за донације Ходорковског либералним и комунистичким противницима Кремља.<ref>{{Cite book|title=Russia: Russia president Vladimir Putin rule: achievements, problems and future strategies|date=2014|publisher=International Business Publications|isbn=978-1-4330-6774-7|location=Washington, DC|page=70|oclc=956347599}}</ref> Ходорковски је ухапшен, Јукос је банкротирао, а имовина компаније је продата по вредности испод тржишне, при чему је највећи удео стекла државна компанија [[Росњефт]].<ref>[http://www.themoscowtimes.com/opinion/article/how-to-steal-legally/302115.html How to Steal Legally] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160412114545/http://www.themoscowtimes.com/opinion/article/how-to-steal-legally/302115.html|date=12. 4. 2016}} ''[[Moscow Times]]'', 15 February 2008 (issue 3843, page 8).</ref> Судбина Јукоса је виђена као знак ширег померања Русије ка систему државног капитализма.<ref>[http://www.nationalreview.com/comment/gvosdev200311050739.asp ''Putin's Gamble. Where Russia is headed''] by [[Nikolas Gvosdev]], ''National Review'', 5 November 2003. {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081228011223/http://www.nationalreview.com/comment/gvosdev200311050739.asp|date=28. 12. 2008}}</ref><ref>[https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A37580-2004Jul8.html ''Putin's Kremlin Asserting More Control of Economy. Yukos Case Reflects Shift on Owning Assets, Notably in Energy''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210605003448/https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A37580-2004Jul8.html|date=5. 6. 2021}} by [[Peter Baker (author)|Peter Baker]], ''[[The Washington Post]]'', 9 July 2004.</ref> Ово је наглашено у [[Јул|јулу]] [[2014]], када је Стални арбитражни суд у [[Хаг|Хагу]] акционарима Јукоса доделио 50 милијарди долара одштете.<ref name="YukosCase">{{Cite news|title=Hague court awards $50 bn compensation to Yukos shareholders|url=http://www.russiaherald.com/index.php/sid/224207121/scat/723971d98160d438/ht/Hague-court-awards-50-bn-compensation-to-Yukos-shareholders|access-date = 29. 7. 2014|work=Russia Herald|archive-url=https://web.archive.org/web/20140730050514/http://www.russiaherald.com/index.php/sid/224207121/scat/723971d98160d438/ht/Hague-court-awards-50-bn-compensation-to-Yukos-shareholders|archive-date = 30. 7. 2014|url-status=dead}}</ref>

Дана [[7. октобра]] [[2006]], [[Ана Политковска]], новинарка која је разоткрила корупцију у руској војсци и њено понашање у Чеченији, упуцана је у предворју своје стамбене зграде, на Путинов рођендан. Смрт Политковске изазвала је међународне критике, уз оптужбе да Путин није успео да заштити нове независне медије у земљи.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/opinion/commentators/joan-smith/joan-smith-putins-russia-failed-to-protect-this-brave-woman-419313.html|title=Putin's Russia failed to protect this brave woman – Joan Smith|work=The Independent|date=9 October 2006|access-date = 22. 6. 2013|location=London|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20081207030505/http://www.independent.co.uk/opinion/commentators/joan-smith/joan-smith-putins-russia-failed-to-protect-this-brave-woman-419313.html|archive-date = 7. 12. 2008}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.democracynow.org/article.pl?sid=06/10/09/1358259|title=Anna Politkovskaya, Prominent Russian Journalist, Putin Critic and Human Rights Activist, Murdered in Moscow|website=Democracy Now|date=9 October 2006|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20061010184602/https://www.democracynow.org/article.pl?sid=06%2F10%2F09%2F1358259|archive-date=10 October 2006}}</ref> Сам Путин је рекао да је њена смрт направила више проблема влади од њених писања.<ref>{{Cite news|first=Andrey|last=Kolesnikov|title=Vladimir Putin and Angela Merkel Work Together|work=Kommersant|url=http://www.kommersant.com/p712110/r_527/Putin_visit_Germany/|date=11 October 2006|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20070930184736/http://www.kommersant.com/p712110/r_527/Putin_visit_Germany/|archive-date = 30. 9. 2007}}</ref>
[[Датотека:Vladimir Putin 21 January 2007-1.jpg|мини|На састанку са [[Ангела Меркел|Ангелом Меркел]] у [[Јануар|јануару]] [[2007]]. Путин је довео свог [[Лабрадор ретривер|лабрадора]] пред немачку канцеларку, која има фобију од паса.]]
У [[Јануар|јануару]] [[2007]]. Путин се састао са [[Канцелар (Њемачка)|немачком канцеларком]] [[Ангела Меркел|Ангелом Меркел]] у његовој резиденцији на [[Црно море|Црном мору]] у [[Сочи|Сочију]], две недеље након што је Русија искључила испоруку нафте [[Њемачка|Немачкој]]. Путин је довео свог [[Лабрадор ретривер|црног лабрадора]] Конија пред Меркелову, која има изражену фобију од паса и која је изгледала видно непријатно у њеном присуству, додајући „Сигуран сам да ће се добро понашати“, што је изазвало бес међу немачким новинарима.<ref>{{cite news|title=Germany and Russia Try to Smooth Over Energy Tensions|url=https://www.spiegel.de/international/putin-merkel-summit-germany-and-russia-try-to-smooth-over-energy-tensions-a-461249.html|publisher=[[Spiegel International]]|access-date = 24. 1. 2023|ref=spiegel|date = 22. 1. 2007|archive-date = 24. 1. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230124164009/https://www.spiegel.de/international/putin-merkel-summit-germany-and-russia-try-to-smooth-over-energy-tensions-a-461249.html|url-status=live}}</ref><ref name="tny">{{cite magazine|last1=Packer|first1=George|date = 24. 11. 2014|title=The Quiet German|url=https://www.newyorker.com/magazine/2014/12/01/quiet-german|magazine=[[The New Yorker]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141209073023/http://www.newyorker.com/magazine/2014/12/01/quiet-german|archive-date = 9. 12. 2014|access-date = 24. 1. 2023|url-status=live}}</ref> На питање о инциденту у интервјуу за [[Билд]] у [[Јануар|јануару]] [[2016]], Путин је рекао да није био свестан њене фобије, додајући „Желео сам да је усрећим. Када сам сазнао да не воли псе, наравно, извинио сам се“.<ref name="bild">{{cite news|last1=Blome|first1=Nikolaus|last2=Diekmann|first2=Kai|title=Warum Putin Merkel mit seinem Hund erschreckte|url=https://www.bild.de/politik/ausland/wladimir-putin/interview-mit-dem-russischen-praesidenten-russland-44091672.bild.html|work=[[Bild]]|access-date = 24. 1. 2023|date = 11. 1. 2016|archive-date = 31. 1. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230131120730/https://www.bild.de/politik/ausland/wladimir-putin/interview-mit-dem-russischen-praesidenten-russland-44091672.bild.html|url-status=live}}</ref> Меркелова је касније рекла групи новинара „Разумем зашто то мора да уради – да докаже да је мушкарац. Он се плаши сопствене слабости. Русија нема ништа, нема успешну политику или економију. Све што имају је ово.“<ref name="tny2">{{cite magazine|last1=Packer|first1=George|date = 24. 11. 2014|title=The Quiet German|url=https://www.newyorker.com/magazine/2014/12/01/quiet-german|magazine=[[The New Yorker]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141209073023/http://www.newyorker.com/magazine/2014/12/01/quiet-german|archive-date = 9. 12. 2014|access-date = 24. 1. 2023|url-status=live}}</ref>

У говору у [[Фебруар|фебруару]] [[2007]]. на [[Минхенска безбедносна конференција|Минхенској безбедносној конференцији]], Путин се пожалио на осећај несигурности изазван доминантном позицијом у геополитици [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]], и приметио да је бивши званичник [[НАТО]] дао реторичка обећања да се неће ширити у нове земље на истоку Европе.
[[Датотека:Funeral of Boris Yeltsin-23.jpg|мини|Путин, [[Бил Клинтон]], [[Џорџ Х. В. Буш]] и [[Људмила Путина]] на државној сахрани [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]] у [[Москва|Москви]], [[април]] [[2007]].]]
Путин је [[14. јул|14. јула]] [[2007]]. најавио да ће Русија суспендовати примену својих обавеза из Уговора о конвенционалним оружаним снагама у [[Европа|Европи]], које ступају на снагу након 150 дана,<ref name="nticp2">{{Cite news|title=Treaty on Conventional Armed Forces in Europe (CFE)|url=https://www.nti.org/education-center/treaties-and-regimes/treaty-conventional-armed-forces-europe-cfe/|publisher=Nuclear Threat Initiative|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=24 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220524231852/https://www.nti.org/education-center/treaties-and-regimes/treaty-conventional-armed-forces-europe-cfe/|url-status=live}}</ref><ref name="wbaca2">{{Cite news|last1=Boese|first1=Wade|title=Russia Suspends CFE Treaty Implementation|url=https://www.armscontrol.org/act/2008-01/russia-suspends-cfe-treaty-implementation|publisher=Arms Control Association|date=January 2008|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 28. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228203323/https://www.armscontrol.org/act/2008-01/russia-suspends-cfe-treaty-implementation|url-status=live}}</ref> и суспендовати ратификацију Уговора о прилагођеним конвенционалним оружаним снагама у Европи, који уговор чланице НАТО-а су избегавале одустајање од повлачења Русије из [[Придњестровље|Придњестровља]] и [[Грузија|Републике Грузије]]. Москва је наставила да учествује у заједничкој консултативној групи, јер се надала да би дијалог могао да доведе до стварања ефикасног, новог режима контроле конвенционалног наоружања у Европи.<ref>{{Cite news|last1=Reif|first1=Kingston|title=Russia Completes CFE Treaty Suspension|url=https://www.armscontrol.org/act/2015-04/news-briefs/russia-completes-cfe-treaty-suspension|publisher=Arms Control Association|date=April 2015|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=23 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220523005051/https://www.armscontrol.org/act/2015-04/news-briefs/russia-completes-cfe-treaty-suspension|url-status=live}}</ref> Русија јесте прецизирала кораке које би НАТО могао да предузме да оконча суспензију. „То укључује чланове [НАТО] који смањују додељивање наоружања и даље ограничавају привремено распоређивање наоружања на територији сваке чланице НАТО-а. Русија такође жели да се елиминишу ограничења у погледу тога колико снага може да распореди на својим јужним и северним боковима. Штавише, она врши притисак Чланице НАТО-а да ратификују ажурирану верзију споразума из 1999. године, познату као Адаптирани ЦФЕ уговор, и захтевајући да му се придруже четири чланице алијансе изван првобитног споразума, [[Естонија]], [[Летонија]], [[Литванија]] и [[Словенија]].“<ref name="wbaca3">{{Cite news|last1=Boese|first1=Wade|title=Russia Suspends CFE Treaty Implementation|url=https://www.armscontrol.org/act/2008-01/russia-suspends-cfe-treaty-implementation|publisher=Arms Control Association|date=January 2008|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 28. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228203323/https://www.armscontrol.org/act/2008-01/russia-suspends-cfe-treaty-implementation|url-status=live}}</ref>

Почетком [[2007]]. године, „Маршеве неистомишљеника“ организовала је опозициона група Друга Русија,<ref>{{Cite news|last=Lee|first=Steven|url=https://www.nytimes.com/2007/03/10/world/europe/10kasparov.html?ex=1331182800&en=2f3ff57730367a82&ei=5088&partner=rssnyt&emc=rss|title=Kasparov, Building Opposition to Putin|location=Russia|work=The New York Times|date = 10. 3. 2007|access-date = 2. 3. 2010|archive-date = 27. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220227141454/https://www.nytimes.com/2007/03/10/world/europe/10kasparov.html?ex=1331182800&en=2f3ff57730367a82&ei=5088&partner=rssnyt&emc=rss|url-status=live}}</ref> коју су предводили бивши шаховски шампион Гари Каспаров и националбољшевистички лидер Едуард Лимонов. Након претходних упозорења, демонстрације у неколико руских градова су дочекале полицијске акције, које су укључивале ометање путовања демонстраната и хапшења чак 150 људи који су покушали да пробију полицијске линије.<ref>{{Cite news|title=Garry Kasparov jailed over rally|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7110910.stm|work=BBC News|date = 24. 11. 2007|access-date = 9. 4. 2010|archive-date = 18. 7. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210718234516/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7110910.stm|url-status=live}}</ref>

Путин је [[12. септембар|12. септембра]] [[2007]]. распустио владу на захтев премијера [[Михаил Фрадков|Михаила Фрадкова]]. Фрадков је прокоментарисао да је то да би се председнику дало „одрешене руке“ уочи [[Парламентарни избори у Русији 2007.|парламентарних избора]]. За новог премијера именован је [[Виктор Зупков|Виктор Зубков]].<ref>{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/story/0,2933,296505,00.html|title=Putin Dissolves Government, Nominates Viktor Zubkov as New Prime Minister|publisher=Fox News|date = 12. 9. 2007|access-date = 2. 3. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20120917025219/http://www.foxnews.com/story/0,2933,296505,00.html|archive-date = 17. 9. 2012|url-status=dead}}</ref>

Путинови нуклеарни бомбардери су [[19. септембра]] [[2007]]. започели вежбе у близини [[САД]], први пут од распада СССР-а.<ref name="dwdgp3">{{cite news|url=https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|title=Russia's Gazprom{{snd}}Corrupt politicians and the greed of the west|date = 10. 2. 2024|access-date = 11. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240210172759/https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|archive-date = 10. 2. 2024|publisher=DW Documentary|agency=YouTube|url-status=live}}</ref>

У [[Децембар|децембру]] [[2007]]. [[Јединствена Русија]] – владајућа партија која подржава Путинову политику – освојила је 64,24% гласова у својој кандидатури за [[Државна дума|Државну Думу]] према прелиминарним резултатима избора.<ref>{{cite news|url=http://www.rbc.ru/rbcfreenews.shtml?/20071204122205.shtml|archive-url=https://archive.today/20120908051006/http://www.rbc.ru/rbcfreenews.shtml?/20071204122205.shtml|url-status=dead|archive-date = 8. 9. 2012|title=НОВОСТИ ДНЯ {{!}} ЦИК: По итогам обработки 99,8% бюллетеней "ЕР" набрала 64,24% голосов на выборах в ГД.|trans-title=Election Preliminary Results for United Russia|date = 4. 12. 2007|website=www.rbc.ru}}</ref> Победу Јединствене Русије на изборима у децембру 2007. многи су видели као показатељ снажне народне подршке тадашњем руском руководству и његовој политици.<ref>[http://www.izvestia.ru/politic/article3110945/ Russians Voted In Favour of Putin] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110511161657/http://www.izvestia.ru/politic/article3110945/|date=11 May 2011}}, 4 December 2007, ''Izvestia''</ref><ref>[http://www.izvestia.ru/politic/article3110880/ Assenters' March] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110511161622/http://www.izvestia.ru/politic/article3110880/|date=11 May 2011}}, 3 December 2007, ''Izvestia''</ref>

[[11. фебруара]] [[2008]], док се Путин обраћао на прослави 15. годишњице [[Газпром|Гаспрома]], његови запослени су претили [[Украјина|Украјини]] обуставом протока.<ref name="dwdgp2">{{cite news|url=https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|title=Russia's Gazprom{{snd}}Corrupt politicians and the greed of the west|date = 10. 2. 2024|access-date = 11. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240210172759/https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|archive-date = 10. 2. 2024|publisher=DW Documentary|agency=YouTube|url-status=live}}</ref>

[[4. априла]] [[2008]]. на самиту [[НАТО]]-а у [[Букурешт|Букурешту]], позвани Путин је рекао [[Џорџ В. Буш|Џорџу Бушу]] и другим делегатима конференције: „Појаву моћног војног блока на нашој граници посматрамо као директну претњу безбедности наше нације. процес који није усмерен против Русије неће бити довољан. Национална безбедност није заснована на обећањима.“<ref name="dwdgp">{{cite news|url=https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|title=Russia's Gazprom{{snd}}Corrupt politicians and the greed of the west|date = 10. 2. 2024|access-date = 11. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240210172759/https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|archive-date = 10. 2. 2024|publisher=DW Documentary|agency=YouTube|url-status=live}}</ref>

=== Путиново обнављање Русије ===
[[Датотека:GDP of Russia since 1989.svg|мини|Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас.]]Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима.

=== Други пут премијер (2008–2012) ===
[[Датотека:Vladimir Putin 11 March 2008-1.jpg|десно|мини|200п|Владимир Путин са Димитријем Медведевим.]]
Путину је Уставом забрањен трећи узастопни мандат. За његовог наследника изабран је први потпредседник владе [[Дмитриј Медведев]]. У операцији промене власти [[8. мај|8. маја]] [[2008]], само дан након што је Медведеву предао место председника, Путин је именован за премијера Русије, задржавши своју политичку доминацију.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2008/05/09/world/europe/09russia.html|title=Putin Is Approved as Prime Minister|date=9 May 2008|work=The New York Times|access-date = 20. 2. 2017|archive-date = 22. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222050941/https://www.nytimes.com/2008/05/09/world/europe/09russia.html|url-status=live}}</ref>

Путин је рекао да је превазилажење последица [[Светска економска криза|светске економске кризе]] једно од два главна достигнућа његовог другог премијерског мандата.<ref name="bbc-demography2">{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/russian/mobile/russia/2012/04/120411_putin_duma_constitution.shtml|title=BBC Russian – Россия – Путин очертил "дорожную карту" третьего срока|publisher=BBC|access-date = 25. 11. 2015|archive-date=12 August 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130812180804/http://www.bbc.co.uk/russian/mobile/russia/2012/04/120411_putin_duma_constitution.shtml|url-status=live}}</ref> Други је био стабилизација величине руске популације између [[2008]]. и [[2011]]. након дугог периода демографског колапса који је почео [[1990-их]].<ref name="bbc-demography3">{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/russian/mobile/russia/2012/04/120411_putin_duma_constitution.shtml|title=BBC Russian – Россия – Путин очертил "дорожную карту" третьего срока|publisher=BBC|access-date = 25. 11. 2015|archive-date=12 August 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130812180804/http://www.bbc.co.uk/russian/mobile/russia/2012/04/120411_putin_duma_constitution.shtml|url-status=live}}</ref> Током овог премијерског мандата дошло је до гасног спора између Русије и Украјине [[2009]]. године, а Путин је контролисао шаховску таблу [[Газпром|Гаспрома]], према [[Андриј Кобољев|Андрију Кобољеву]], који је тада био саветник генералног директора украјинске компаније [[Нафтогас]]. Путин је на немачком сајму 2010. приметио да ако његови домаћини не желе руски природни гас или нуклеарну енергију, увек могу да се греју на дрва, а за то ће морати да сече Сибир.<ref name="dwdgp4">{{cite news|url=https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|title=Russia's Gazprom{{snd}}Corrupt politicians and the greed of the west|date = 10. 2. 2024|access-date = 11. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240210172759/https://www.youtube.com/watch?v=kCNHwH9MxGA|archive-date = 10. 2. 2024|publisher=DW Documentary|agency=YouTube|url-status=live}}</ref>

На Конгресу Јединствене Русије у Москви [[24. септембра]] [[2011]], Медведев је званично предложио да се Путин кандидује за председника 2012, што је Путинова понуда прихватила. С обзиром на скоро потпуну доминацију Јединствене Русије над руском политиком, многи посматрачи су веровали да је Путину осигуран трећи мандат. Очекивало се да ће се овим потезом Медведев наћи на листи Јединствене Русије на [[Парламентарни избори у Русији 2011.|парламентарним изборима у децембру]], са циљем да постане премијер на крају свог председничког мандата.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-15045816|title=Russia's Putin set to return as president in 2012|date = 24. 9. 2011|access-date = 24. 9. 2011|work=BBC News|archive-date = 3. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171203082332/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-15045816|url-status=live}}</ref>

После парламентарних избора [[4. децембра]] [[2011]], десетине хиљада Руса учествовало је у протестима против наводне изборне преваре, највећих протеста у Путиново време. Демонстранти су критиковали Путина и Јединствену Русију и тражили поништење резултата избора.<ref name="GuardLive">{{cite web |author= |url=https://www.theguardian.com/global/2011/dec/10/russia-elections-putin-protest |title=''Russian election protests – follow live updates'' |date= |website= |publisher= |access-date=10. 12. 2011 |archive-date=14. 01. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130114235300/http://www.guardian.co.uk/global/2011/dec/10/russia-elections-putin-protest |url-status= }}, ''The Guardian''..</ref> Ти протести су изазвали страх од револуције у боји у друштву.<ref>[http://www.politonline.ru/comments/10432.html Как митинг на Поклонной собрал около 140 000 человек] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211213211018/http://www.politonline.ru/comments/10432.html|date = 13. 12. 2021}} politonline.ru {{in lang|ru}}</ref> Путин је наводно у периоду од [[2005]]. до [[2012]]. године организовао низ паравојних група лојалних себи и Јединственој Русији.<ref>{{Citation|last=Frum|first=David|title=What Putin Wants|journal=The Atlantic|volume=313|issue=5|pages=46–48|date=June 2014}}</ref>

=== Други пут председник (2012–тренутно) ===

==== Трећи председнички мандат (2012–2018) ====
[[Датотека:Vladimir Putin - 2012.jpg|мини|200x200piksel|Путин, 2012.]]
Убрзо након што је Медведев преузео дужност [[2008]]. године, председнички мандати су продужени са четири на шест година, на снагу са [[Избори за председника Руске Федерације 2012.|изборима 2012]]. године.<ref>{{cite news|url=http://www.cnn.com/2008/WORLD/europe/12/30/russia.presidential.term.extension/|title=Russian presidential term extended to 6 years|last=Sefanov|first=Mike|date = 22. 12. 2008|newspaper=[[CNN]]|access-date = 2. 3. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402131051/http://www.cnn.com/2008/WORLD/europe/12/30/russia.presidential.term.extension/|archive-date = 2. 4. 2015|url-status=live}}</ref>

[[24. септембра]] [[2011]], говорећи на конгресу [[Јединствена Русија|Јединствене Русије]], Медведев је најавио да ће препоручити тој партији да предложи Путина за свог председничког кандидата. Такође је открио да су њих двојица одавно склопили договор како би Путину омогућили да се кандидује за председника 2012. године.<ref>{{Cite news|title=Vladimir Putin on course to be Russia's next president as Dmitry Medvedev steps aside|first=Andrew|last=Osborn|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/russia/8786314/Vladimir-Putin-on-course-to-be-Russias-next-president-as-Dmitry-Medvedev-steps-aside.html|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220110/https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/russia/8786314/Vladimir-Putin-on-course-to-be-Russias-next-president-as-Dmitry-Medvedev-steps-aside.html|archive-date = 10. 1. 2022|url-access=subscription|url-status=live|newspaper=[[The Daily Telegraph]]|date = 24. 9. 2011|access-date = 25. 9. 2011}}{{cbignore}}</ref> Овај прелазак су многи у медијима назвали „Рокировка“, руски израз за шаховски потез „рокирење“.<ref>{{Cite news|last=Shuster|first=Simon|date = 3. 3. 2012|title=Will Putin's Election Victory in Russia Be Greeted with Protests?|magazine=[[Time (magazine)|Time]]|url=http://content.time.com/time/world/article/0,8599,2108254,00.html|access-date = 15. 12. 2020|issn=0040-781X|archive-date = 24. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224131945/http://content.time.com/time/world/article/0,8599,2108254,00.html|url-status=live}}</ref>

Путин је [[4. марта]] [[2012]]. победио на [[Избори за председника Руске Федерације 2012.|руским председничким изборима 2012.]] у првом кругу, са 63,6% гласова, упркос широко распрострањеним оптужбама за намештање гласова.<ref name="elections-history">{{Cite news|date = 9. 3. 2012|title=История президентских выборов в России|trans-title=History of the presidential elections in Russia|url=http://www.ria.ru/vybor2012_infographics/20120309/590825026.html|access-date = 25. 11. 2015|agency=[[RIA Novosti]]|language=ru|archive-date = 28. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228204135/https://ria.ru/20120309/590825026.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/919928.stm|work=BBC News|title=Putin won 'rigged elections'|date = 11. 9. 2000|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 26. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226165251/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/919928.stm|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|script-title=ru:Выборы Президента Российской Федерации 2012|url=http://www.vybory.izbirkom.ru/region/region/izbirkom?action=show&root=1&tvd=100100031793509&vrn=100100031793505&region=0&global=1&sub_region=0&prver=0&pronetvd=null&vibid=100100031793509&type=226|website=izbirkom.ru|publisher=Central Election Commission of the Russian Federation|access-date = 10. 6. 2015|language=ru|archive-date = 9. 3. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150309013304/http://www.vybory.izbirkom.ru/region/region/izbirkom?action=show&root=1&tvd=100100031793509&vrn=100100031793505&region=0&global=1&sub_region=0&prver=0&pronetvd=null&vibid=100100031793509&type=226|url-status=dead}}</ref> Опозиционе групе оптужиле су Путина и Јединствену Русију за превару.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/news/datablog/2012/mar/05/russia-putin-voter-fraud-statistics|title=Russian election: does the data suggest Putin won through fraud?|author=James Ball|work=The Guardian|access-date = 9. 4. 2016|author-link=James Ball (journalist)|archive-date = 24. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124001304/https://www.theguardian.com/news/datablog/2012/mar/05/russia-putin-voter-fraud-statistics|url-status=live}}</ref> Док су напори да се избори учине транспарентним објављивани, укључујући коришћење веб камера на бирачким местима, гласање је критиковано од стране руске опозиције и међународних посматрача из [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбедност и сарадњу]] због процедуралних неправилности.<ref name="OSCE">{{cite news|title=Russia's presidential election marked by unequal campaign conditions, active citizens' engagement, international observers say|url=http://www.osce.org/odihr/elections/88661|publisher=[[Organization for Security and Co-operation in Europe]]|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=1 August 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140801023330/http://www.osce.org/odihr/elections/88661|url-status=live}}</ref>

Протести против Путина одржани су током и непосредно после председничке кампање. Најозлоглашенији протест био је наступ [[Pussy Riot]] [[21. фебруара]], а потом и суђење.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/music/2012/aug/17/pussy-riot-sentenced-prison-putin|work=The Guardian|first=Miriam|last=Elder|title=Pussy Riot sentenced to two years in prison colony over anti-Putin protest|date=17 August 2012|location=London|access-date = 18. 12. 2016|archive-date = 1. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220301143636/https://www.theguardian.com/music/2012/aug/17/pussy-riot-sentenced-prison-putin|url-status=live}}</ref> Процењује се да се 8.000–20.000 демонстраната окупило у [[Москва|Москви]] [[6. мај|6. маја,]]<ref name="vz-provocation">[http://vz.ru/politics/2012/5/6/577272.html Провокация вместо марша] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140810225000/http://vz.ru/politics/2012/5/6/577272.html|date=10 August 2014}} vz.ru</ref><ref name="Russian police battle anti-Putin protesters">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-protests-idUSBRE8440CK20120506|title=Russian police battle anti-Putin protesters|work=Reuters|access-date=7 May 2012|date=6 May 2012|archive-date = 4. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211104134018/https://www.reuters.com/article/us-russia-protests-idUSBRE8440CK20120506|url-status=live}}</ref> када је осамдесет људи повређено у сукобима са полицијом,<ref>{{cite news|url=http://lenta.ru/news/2012/05/10/more/|title=СК пересчитал пострадавших полицейских во время "Марша миллионов"|website=Lenta.ru|access-date = 25. 11. 2015|archive-date = 20. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140320101533/http://lenta.ru/news/2012/05/10/more|url-status=live}}</ref> и 450 је ухапшено, док је још 120 ухапшено следећег дана.<ref name="Inauguration protests">{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/vladimir-putin/9250729/Vladimir-Putin-inauguration-shows-how-popularity-has-crumbled.html|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220110/https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/vladimir-putin/9250729/Vladimir-Putin-inauguration-shows-how-popularity-has-crumbled.html|archive-date = 10. 1. 2022|url-access=subscription|url-status=live|title=Vladimir Putin inauguration shows how popularity has crumbled|work=The Daily Telegraph|access-date=7 May 2012|location=London|first=Tom|last=Parfitt|date=7 May 2012}}{{cbignore}}</ref> Дошло је до контрапротеста присталица Путина који је кулминирао окупљањем од око 130.000 присталица на [[Стадион Лужњики|стадиону Лужњики]], највећем руском стадиону.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=M0mrCwAAQBAJ|title=Systemic and Non-Systemic Opposition in the Russian Federation: Civil Society Awakens?|last=Ross|first=Cameron|date=2016|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-04723-0|page=46|access-date = 31. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323052158/https://books.google.com/books?id=M0mrCwAAQBAJ|archive-date = 23. 3. 2023|url-status=live}}</ref> Неки од присутних су изјавили да су били плаћени да дођу, да су били приморани да дођу од стране својих послодаваца или су били заведени у уверењу да ће уместо тога ићи на народну смотру..<ref>{{cite news|title=Putin tells stadium rally 'battle' is on for Russia|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17136644|work=BBC News|date = 23. 2. 2012|access-date = 22. 6. 2018|archive-date = 28. 4. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140428152446/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17136644|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|title=Resolute Putin Faces a Russia That's Changed|url=https://www.nytimes.com/2012/02/24/world/europe/a-resolute-putin-faces-a-changing-russia.html|work=The New York Times|date = 23. 2. 2012|access-date = 20. 2. 2017|archive-date=29 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210829185126/https://www.nytimes.com/2012/02/24/world/europe/a-resolute-putin-faces-a-changing-russia.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|title=Putin, Addressing Rally, Casts Himself as Unifier|url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052970204778604577241272571508352|work=The Wall Street Journal|date = 24. 2. 2012|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=29 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210829172003/https://www.wsj.com/articles/SB10001424052970204778604577241272571508352|url-status=live}}</ref> Сматра се да је скуп до сада највећи у знак подршке Путину.<ref>{{cite news|title=Pro-Putin rally draws tens of thousands|url=http://www.aljazeera.com/news/europe/2012/02/201222310314419393.html|publisher=Al Jazeera|date = 23. 2. 2012|access-date = 31. 3. 2016|archive-date = 5. 6. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200605140406/https://www.aljazeera.com/news/europe/2012/02/201222310314419393.html|url-status=live}}</ref>

Путиново председништво је инаугурисано у [[Кремљ|Кремљу]] 7. маја 2012. године.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2012/may/07/vladimir-putin-inaugurated-russian-president|title=Vladimir Putin inaugurated as Russian president amid Moscow protests|date=7 May 2012|website=The Guardian|access-date = 20. 1. 2014|archive-date = 2. 6. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130602074715/http://www.guardian.co.uk/world/2012/may/07/vladimir-putin-inaugurated-russian-president|url-status=live}}</ref> Првог дана на месту председника Путин је издао 14 председничких декрета, које медији понекад називају „мајским декретима“, укључујући и један подужи у којем се наводе широки циљеви руске економије. Други декрети су се тицали образовања, становања, обуке квалификоване радне снаге, односа са [[Европска унија|Европском унијом]], одбрамбене индустрије, међуетничких односа и других области политике које су обрађене у Путиновим програмским чланцима издатим током председничке кампање.<ref>{{cite news|url=http://english.ruvr.ru/2012_05_07/74079067/|title=Putin decrees EU closeness policy|publisher=Voice of Russia, English.ruvr.ru|date=7 May 2012|access-date = 22. 6. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130513181423/http://english.ruvr.ru/2012_05_07/74079067/|archive-date=13 May 2013|url-status=dead}}</ref>

Путин и Јединствена Русија су [[2012]]. и [[2013]]. подржали строжије законе против [[ЛГБТ+|ЛГБТ]] заједнице у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]], [[Архангељск|Архангелску]] и [[Новосибирск|Новосибирску]]; Државна дума је у [[Јун|јуну]] [[2013]]. усвојила закон под називом руски закон о геј пропаганди, који је против „хомосексуалне пропаганде“ (који забрањује симболе као што су застава дуге,<ref>{{cite magazine|date = 6. 4. 2012|title=Discrimination in Russia: Arrests for Violation of St. Petersburg Anti-Gay Law|url=http://www.spiegel.de/international/world/two-arrested-in-st-petersburg-for-violating-city-s-new-anti-gay-law-a-826199.html|magazine=Der Spiegel|archive-url=https://web.archive.org/web/20190626224239/https://www.spiegel.de/international/world/two-arrested-in-st-petersburg-for-violating-city-s-new-anti-gay-law-a-826199.html|archive-date = 26. 6. 2019|access-date = 11. 11. 2023|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-gay-idUSBRE90O0QT20130125|title="Russian parliament backs ban on "gay propaganda", Reuters, 25 January 2013|work=Reuters|date = 25. 1. 2013|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 4. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211104132115/https://www.reuters.com/article/us-russia-gay-idUSBRE90O0QT20130125|url-status=live}}</ref> као и објављена дела која садрже хомосексуални садржај)..<ref name="BBC-LGBT">{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/russian/russia/2013/06/130611_duma_gay_propaganda.shtml?print=1|script-title=ru:Госдума приняла закон о 'нетрадиционных отношениях'|trans-title=The State Duma has adopted a law on 'non-traditional relationships'|language=ru|work=BBC Russia|date = 11. 6. 2013|access-date = 11. 6. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20140301045821/http://www.bbc.co.uk/russian/russia/2013/06/130611_duma_gay_propaganda.shtml?print=1|archive-date = 1. 3. 2014|url-status=dead}}</ref><ref name="RBC-LGBT">{{cite news|url=http://www.rbc.ru/rbcfreenews/20130611172814.shtml?print|title=ГД приняла закон об усилении наказания за пропаганду гомосексуализма среди подростков|publisher=[[RBC Information Systems|RBC]]|date = 11. 6. 2013|access-date = 11. 6. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131003040126/http://www.rbc.ru/rbcfreenews/20130611172814.shtml?print|url-status=dead|archive-date=3 October 2013}}</ref> Одговарајући на међународну забринутост око руског законодавства, Путин је замолио критичаре да напомену да је закон „забрана пропаганде [[Педофилија|педофилије]] и [[Хомосексуалност|хомосексуализма]]“ и навео да хомосексуални посетиоци [[Зимске олимпијске игре 2014.|Зимских олимпијских игара]] 2014. треба да „оставе децу на миру“, али је демантовао да постоји било каква „професионална, каријерна или друштвена дискриминација“ према хомосексуалцима у Русији.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/vladimir-putin-i-know-some-people-who-are-gay-were-on-friendly-terms-9070363.html|title=Vladimir Putin: 'I know some people who are gay, we're on friendly terms'|work=[[The Independent]]|first=Tomas|last=Jivanda|date = 19. 1. 2014|access-date = 8. 2. 2014|location=London|archive-date = 13. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140213004803/http://www.independent.co.uk/news/world/europe/vladimir-putin-i-know-some-people-who-are-gay-were-on-friendly-terms-9070363.html|url-status=live}}</ref>

У јуну 2013. Путин је присуствовао телевизијском митингу [[Сверуски народни фронт|Сверуског народног фронта]] где је изабран за шефа покрета<ref name="Putleader">[http://www.interfax.co.uk/ukraine-news/putin-becomes-popular-front-for-russia-leader-2/ Putin becomes Popular Front for Russia leader], [[Interfax-Ukraine]] (13 June 2013) {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130915102802/http://www.interfax.co.uk/ukraine-news/putin-becomes-popular-front-for-russia-leader-2/|date=15. 9. 2013}}</ref> који је основан [[2011]]. године.<ref>{{cite news|url=http://www.theaustralian.com.au/news/world/echo-of-soviet-era-in-putins-bid-for-votes/story-e6frg6so-1226076653930|title=Echo of Soviet era in Putin's bid for votes|work=[[The Australian]]|date = 17. 6. 2011|access-date = 13. 6. 2013|archive-date = 17. 1. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150117154252/http://www.theaustralian.com.au/news/world/echo-of-soviet-era-in-putins-bid-for-votes/story-e6frg6so-1226076653930|url-status=live}}</ref> Према речима новинара [[Стив Розенберг|Стива Розенберга]], циљ покрета је да „поново повеже [[Кремљ]] са руским народом“ и једног дана, ако буде потребно, замени све непопуларнију странку [[Јединствена Русија]] која тренутно подржава Путина.<ref name="People's Front">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22879644|title=Putin inaugurates new movement amid fresh protests|publisher=BBC|access-date = 12. 6. 2013|date = 12. 6. 2013|archive-date=22 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210822142147/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22879644|url-status=live}}</ref>

===== [[Руска анексија Крима|Анексија Крима]] =====
[[Датотека:Putin with Vladimir Konstantinov, Sergey Aksyonov and Alexey Chaly 4.jpeg|мини|Руски председник Владимир Путин потписује споразум о приступању (анексији) са лидерима [[Аутономна Република Крим|Крима]] у [[Москва|Москви]], [[18. март]] [[2014]].]]
У [[Фебруар|фебруару]] [[2014]]. Русија је извршила неколико војних упада на украјинску територију. Након [[Евромајдан|евромајданских]] протеста и пада украјинског председника [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]], руски војници без обележја преузели су контролу над стратешким положајима и инфраструктуром на украјинској територији [[Аутономна Република Крим|Крима]]. Русија је потом анектирала Крим и [[Севастопољ]] након референдума на којем су, према званичним резултатима, Кримљани гласали за прикључење Руској Федерацији.<ref name="Maskarovka">{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b050674y|title=BBC Radio 4 – Analysis, Maskirovka: Deception Russian-Style|publisher=BBC|access-date = 11. 4. 2015|archive-date = 24. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181124183459/https://www.bbc.co.uk/programmes/b050674y|url-status=live}}</ref><ref name="washingtonpost">{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/putin-changes-course-admits-russian-troops-were-in-crimea-before-vote/2014/04/17/b3300a54-c617-11e3-bf7a-be01a9b69cf1_story.html|title=Putin's remarks raise fears of future moves against Ukraine|newspaper=The Washington Post|access-date = 14. 9. 2014|first=Kathy|last=Lally|date = 17. 4. 2014|archive-date = 20. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151120120204/https://www.washingtonpost.com/world/putin-changes-course-admits-russian-troops-were-in-crimea-before-vote/2014/04/17/b3300a54-c617-11e3-bf7a-be01a9b69cf1_story.html|url-status=live}}</ref><ref name="KremlinRU01">{{cite news|url=http://en.kremlin.ru/events/president/news/20796|title=President of Russia|website=eng.kremlin.ru|date = 1. 6. 2010|access-date = 20. 4. 2014|archive-date = 16. 4. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150416141220/http://en.kremlin.ru/events/president/news/20796|url-status=live}}</ref> Након тога, демонстрације против законодавних акција [[Врховна рада Украјине|украјинске Раде]] од стране проруских група у области [[Донбас|Донбаса]] у Украјини ескалирале су у [[руско-украјински рат]] између украјинске владе и сепаратистичких снага самопроглашених [[Доњецка Народна Република|Доњецк]] и [[Луганска Народна Република|Луганске Народне Републике]] које подржава Русија. У августу 2014.<ref>{{cite news|date = 8. 4. 2015|url=http://www.unian.info/war/1065276-debaltseve-pocket-in-donbas-was-created-by-russian-troops-yashin.html|title=Debaltseve pocket in Donbas was created mainly by Russian troops – Yashin|website=unian.info|access-date=15 October 2020|archive-date = 3. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220203231935/https://www.unian.info/war/1065276-debaltseve-pocket-in-donbas-was-created-by-russian-troops-yashin.html|url-status=live}}</ref> руска војна возила су прешла границу на неколико локација Доњецке области.<ref name="Time0x01">{{cite news|url=http://time.com/3142580/ukrain-russia-luhansk-donetsk-rebels-reinforcements/|agency=Time|author=Per Liljas|title=Rebels in Besieged Ukrainian City Reportedly Being Reinforced|date=19 August 2014|access-date=28 August 2014|magazine=Time|archive-date = 21. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221225703/https://time.com/3142580/ukrain-russia-luhansk-donetsk-rebels-reinforcements/|url-status=live}}</ref><ref name="how the war transformed">{{cite news|url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/how-the-war-zone-transformed-between-june-16-and-sept-19-infographic-365795.html|title=How the war zone transformed between June 16 and Sept. 19|website=Kyiv Post|date = 25. 9. 2014|access-date = 21. 3. 2015|archive-date = 9. 9. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150909210949/http://www.kyivpost.com/content/ukraine/how-the-war-zone-transformed-between-june-16-and-sept-19-infographic-365795.html|url-status=live}}</ref><ref name="tanks white circles">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-tanks-exclusive-idUSKCN0IC1GE20141023|title=Exclusive: Charred tanks in Ukraine point to Russian involvement|work=Reuters|date=23 October 2014|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 1. 3. 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220301/https://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-tanks-exclusive-idUSKCN0IC1GE20141023|url-status=live}}</ref> Украјинске власти су сматрале да је упад руске војске одговоран за пораз украјинских снага почетком септембра.<ref name="ch40x02">Channel 4 News, 2 September 2014 [http://www.channel4.com/news/tensions-still-high-in-ukraine-video tensions still high in Ukraine] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140903200121/http://www.channel4.com/news/tensions-still-high-in-ukraine-video|date = 3. 9. 2014}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/dec/17/ukraine-ceasefire-frontline-counting-cost-war-uneasy-calm|title=Ukraine ceasefire leaves frontline counting cost of war in uneasy calm|author=Luke Harding|website=The Guardian|date = 17. 12. 2014|access-date = 29. 12. 2014|archive-date = 9. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211109023811/https://www.theguardian.com/world/2014/dec/17/ukraine-ceasefire-frontline-counting-cost-war-uneasy-calm|url-status=live}}</ref>

У октобру 2014, Путин се обратио руским безбедносним проблемима у [[Сочи|Сочију]] у Међународном дискусионом клубу [[Валдај]].

У новембру 2014. украјинска војска је известила о интензивном премештању трупа и опреме из Русије у делове источне [[Украјина|Украјине]] које контролишу сепаратисти.<ref>{{cite news|url=https://en-maktoob.news.yahoo.com/kiev-claims-intensive-movements-troops-crossing-russia-123248755.html|title=Kiev claims 'intensive' movements of troops crossing from Russia|date = 2. 11. 2014|agency=Agence France-Presse|access-date = 13. 11. 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20141114002830/https://en-maktoob.news.yahoo.com/kiev-claims-intensive-movements-troops-crossing-russia-123248755.html|archive-date = 14. 11. 2014}}</ref> [[Associated Press|Асошијетед прес]] је известио о 80 необележених војних возила у покрету у областима под контролом побуњеника.<ref name="various reuters">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-idUSKBN0IT0AF20141109|title=Worst east Ukraine shelling for month|date = 9. 11. 2014|work=Reuters|access-date = 10. 11. 2014|archive-date = 21. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220121133558/http://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-idUSKBN0IT0AF20141109|url-status=live}}</ref> [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а]] је посматрала конвоје тешког наоружања и тенкова на територији под контролом ДНР без обележја.<ref name="osce.org">{{cite news|url=http://www.osce.org/ukraine-smm/126483|title=Spot report by the OSCE Special Monitoring Mission to Ukraine (SMM), 8 November 2014|publisher=osce.org|date = 8. 11. 2014|access-date = 9. 11. 2014|archive-date = 21. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221225703/https://www.osce.org/ukraine-smm/126483|url-status=live}}</ref> Посматрачи ОЕБС-а су даље навели да су приметили возила која су превозила муницију и лешеве војника како прелазе руско-украјинску границу под маском конвоја хуманитарне помоћи.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-30039004|title=Ukraine Crisis: Russian 'Cargo 200' Crossed Border&nbsp;– OSCE|publisher=BBC|date = 13. 11. 2014|access-date = 13. 11. 2014|archive-date = 25. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211225120728/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-30039004|url-status=live}}</ref>

Почетком августа 2015. ОЕБС је приметио преко 21 такво возило означено руским војним кодом за војнике погинуле у акцији.<ref>{{cite news|script-title=ru:ОБСЕ заявляет, что на ростовских КПП были машины с надписью "груз 200"|url=http://ria.ru/world/20150806/1166231249.html|agency=RIA Novosti|date=6 August 2015|access-date=7 August 2015|language=ru|archive-date = 30. 6. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180630025038/https://ria.ru/world/20150806/1166231249.html|url-status=live}}</ref> Према [[The Moscow Times|Москва Тајмс]]-у, Русија је покушала да застраши и ућутка раднике за људска права који разговарају о смрти руских војника у сукобу.<ref name="Moscow Times">{{cite news|url=http://www.themoscowtimes.com/news/article/moscow-stifles-dissent-as-russian-soldiers-return-from-ukraine-in-coffins/506979.html|title=Moscow Stifles Dissent as Soldiers Return From Ukraine in Coffins|work=[[Moscow Times]]|date = 12. 9. 2014|agency=Reuters|access-date = 9. 11. 2014|archive-date=5 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150505162628/http://www.themoscowtimes.com/news/article/moscow-stifles-dissent-as-russian-soldiers-return-from-ukraine-in-coffins/506979.html|url-status=live}}</ref> ОЕБС је више пута извештавао да је његовим посматрачима забрањен приступ областима које контролишу „комбиноване руско-сепаратистичке снаге“.<ref>{{cite news|title=Response to Special Representative in Ukraine Ambassador Martin Sajdik and OSCE Special Monitoring Mission Chief Monitor Ertugrul Apakan|url=http://osce.usmission.gov/nov_4_15_ukraine_sajdik_apakan.html|website=U.S. Mission to the OSCE|date = 4. 11. 2015|access-date = 6. 11. 2015|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222145845/http://osce.usmission.gov/nov_4_15_ukraine_sajdik_apakan.html|archive-date = 22. 12. 2015}}</ref>

У октобру 2015. Вашингтон пост је известио да је Русија последњих недеља преместила неке од својих елитних јединица из Украјине у [[Сирија|Сирију]] како би подржала [[Председник Сирије|сиријског председника]] [[Башар ел Асад|Башара ел Асада]].<ref>{{cite news|url=http://www.foxnews.com/world/2015/10/24/russia-said-to-redeploy-special-ops-forces-from-ukraine-to-syria/|title=Russia said to redeploy special-ops forces from Ukraine to Syria|publisher=[[Fox News]]|date=24 October 2015|access-date=24 October 2015|quote="The special forces were pulled out of Ukraine and sent to Syria," a Russian Ministry of Defense official said, adding that they had been serving in territories in eastern Ukraine held by pro-Russia rebels. The official described them as "akin to a Delta Force," the U.S. Army's elite counterterrorism unit.|archive-date=24 October 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151024085128/http://www.foxnews.com/world/2015/10/24/russia-said-to-redeploy-special-ops-forces-from-ukraine-to-syria/|url-status=live}}</ref> У децембру 2015. Путин је признао да у Украјини делују руски војни обавештајци.<ref name="GN151217">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2015/dec/17/vladimir-putin-admits-russian-military-presence-ukraine|title=Putin admits Russian military presence in Ukraine for first time|first=Shaun|last=Walker|work=The Guardian|date = 17. 12. 2015|access-date = 12. 2. 2017|archive-date = 5. 4. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200405143525/https://www.theguardian.com/world/2015/dec/17/vladimir-putin-admits-russian-military-presence-ukraine|url-status=live}}</ref>

[[Москва Тајмс]] је цитирао проруског академика [[Андреј Циганков|Андреја Циганкова]] који је рекао да су многи чланови међународне заједнице претпостављали да је Путинова анексија Крима покренула потпуно нову врсту руске спољне политике<ref>{{cite news|last=Rutland|first=Peter|date=18 May 2014|title=A Paradigm Shift in Russia's Foreign Policy|url=https://www.themoscowtimes.com/2014/05/18/a-paradigm-shift-in-russias-foreign-policy-a35534|access-date=14 October 2020|website=Moscow Times|archive-date = 4. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211104132945/https://www.themoscowtimes.com/2014/05/18/a-paradigm-shift-in-russias-foreign-policy-a35534|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|last=Zevelev|first=Igor|date = 27. 4. 2014|title=Границы русского мира|trans-title=The Borders of the Russian World|url=https://globalaffairs.ru/articles/graniczy-russkogo-mira/|access-date=14 October 2020|website=Россия в глобальной политике|language=ru|archive-date = 23. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220123222954/https://globalaffairs.ru/articles/graniczy-russkogo-mira/|url-status=live}}</ref> и да се његова спољна политика померила „од спољна политика вођена државом“ до заузимања офанзивног става ради поновног стварања [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]. У јулу 2015. он је изнео мишљење да се ова промена политике може схватити као Путин који покушава да одбрани нације у руској сфери утицаја од „задирања на западну моћ“.
[[Датотека:Vladimir Putin and Bashar al-Assad (2017-11-21) 02.jpg|мини|Путин са [[Башар ел Асад|Башаром ел Асадом]], 2017]]

===== Интервенција у Сирији =====
Председник Путин је 30. септембра 2015. одобрио руску војну интервенцију у [[Грађански рат у Сирији|грађанском рату у Сирији]], након званичног захтева сиријске владе за војну помоћ против побуњеничких и џихадистичких група.<ref name="latimes">{{cite news|url=https://www.latimes.com/world/europe/la-fg-kremlin-oks-troops-20150930-story.html|title=Russia Launches Airstrikes in Syria Amid U.S. Concern About Targets|date = 30. 9. 2015|access-date=7 October 2015|work=Los Angeles Times|author1=Patrick J. McDonnell|author2=W.J. Hennigan|author3=Nabih Bulos|archive-date = 5. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220305052015/https://www.latimes.com/world/europe/la-fg-kremlin-oks-troops-20150930-story.html|url-status=live}}</ref>

Руске војне активности су се састојале од ваздушних удара, удара крстарећих ракета и употребе саветника на линији фронта и руских специјалних снага против милитантних група које се супротстављају сиријској влади, укључујући [[Опозиција Сирије|сиријску опозицију]], као и [[Исламска држава|Исламску државу]] Ирака и Леванта (ИСИЛ) , [[Фронт Ал Нусра|фронт ал-Нусра]] ([[ал-Каида]] на [[Левант|Леванту]]), [[Тахрир ел Шам|Тахрир ел-Шам]], [[Ахрар ел-Шам|Ахрар ал-Шам]], и војска освајања.<ref>{{cite news|url=https://www.usnews.com/news/world/articles/2015/10/08/syrian-general-russian-strikes-helping-ground-offensive|title=Clashes between Syrian troops, insurgents intensify in Russian-backed offensive|date=8 October 2015|access-date=10 October 2015|work=U.S. News & World Report|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20151009151540/http://www.usnews.com/news/world/articles/2015/10/08/syrian-general-russian-strikes-helping-ground-offensive|archive-date=9 October 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syrian-army-general-says-new-ground-offensive-backed-by-russian-air-strikes-will-eliminate-a6686086.html|title=Syrian army general says new ground offensive backed by Russian air strikes will 'eliminate terrorists'|first=Lizzie|last=Dearden|date=8 October 2015|access-date=10 October 2015|work=The Independent|archive-date=14 May 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220514/https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syrian-army-general-says-new-ground-offensive-backed-by-russian-air-strikes-will-eliminate-a6686086.html|url-status=live}}</ref> Након Путинове објаве [[14. март|14. марта]] 2016. да је мисија коју је поставио за руску војску у Сирији „у великој мери остварена“ и наређено повлачење „главног дела“ руских снага из Сирије,<ref name="BBC 14 Mar 2016">{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-35807689|title=Syria conflict: Russia's Putin orders 'main part' of forces out|work=[[BBC World Service]]|date = 14. 3. 2016|access-date = 14. 3. 2016|archive-date = 5. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220305093822/https://www.bbc.com/news/world-middle-east-35807689|url-status=live}}</ref> руске снаге распоређене у Сирији наставио да активно делује као подршка сиријској влади.<ref>{{cite news|url=http://newsru.com/russia/18mar2016/sir.html|title=Новости NEWSru.com :: Генштаб ВС РФ объявил о новых авиаударах по террористам в Сирии|date = 18. 3. 2016|access-date = 9. 4. 2016|archive-date = 21. 7. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210721144043/https://www.newsru.com/russia/18Mar2016/sir.html|url-status=live}}</ref>

===== Мешање Русије у америчке изборе 2016 =====
У [[Јануар|јануару]] [[2017]], процена америчке обавештајне заједнице је изразила велико уверење да је Путин лично наредио кампању утицаја, у почетку да оцрни Хилари Клинтон и да нашкоди њеним изборним шансама и потенцијалном председништву, а затим је касније развио „јасну преференцију“ за Доналда Трампа.<ref>{{cite news|title=Background to 'Assessing Russian Activities in Recent US Elections': The Analytic Process and Cyber Incident Attribution|date = 6. 1. 2016|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/interactive/2017/01/06/us/politics/document-russia-hacking-report-intelligence-agencies.html|page=11|access-date = 8. 1. 2017|url-access=subscription|quote='We assess with high confidence that Russian President Vladimir Putin ordered an influence campaign in 2016 aimed at the US presidential election, the consistent goals of which were to undermine public faith in the US democratic process, denigrate Secretary Clinton, and harm her electability and potential presidency. We further assess Putin and the Russian Government developed a clear preference for President-elect Trump.'|archive-date = 8. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170108171803/http://www.nytimes.com/interactive/2017/01/06/us/politics/document-russia-hacking-report-intelligence-agencies.html|url-status=live}}</ref> Трамп је доследно негирао било какво руско мешање у америчке изборе,<ref name="FactCheck_meddling">{{cite news|url=https://www.factcheck.org/2018/02/words-trump-russian-meddling/|title=In His Own Words: Trump on Russian Meddling|last1=Kiely|first1=Eugene|date = 19. 2. 2018|work=[[FactCheck.org]]|last2=Gore|first2=D'Angelo|access-date = 6. 4. 2018|archive-date = 3. 7. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190703054816/https://www.factcheck.org/2018/02/words-trump-russian-meddling/|url-status=live}}</ref><ref name="Politifact_Meddling">{{cite news|url=http://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2018/feb/19/donald-trump/donald-trump-falsely-denies-he-denied-russian-medd/|title=Donald Trump falsely says he never denied Russian meddling|last1=Greenberg|first1=Don|date = 19. 2. 2018|work=[[Politifact]]|access-date = 6. 4. 2018|archive-date = 3. 7. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190703054442/https://www.politifact.com/truth-o-meter/statements/2018/feb/19/donald-trump/donald-trump-falsely-denies-he-denied-russian-medd/|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2017/01/06/us/politics/russia-hack-report.html|title=Putin Ordered 'Influence Campaign' Aimed at U.S. Election, Report Says|first=David E.|last=Sanger|date = 6. 1. 2017|work=The New York Times|access-date = 21. 6. 2019|archive-date = 28. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228175134/https://www.nytimes.com/2017/01/06/us/politics/russia-hack-report.html|url-status=live}}</ref> као и Путин у децембру 2016,<ref>{{cite news|last1=Filipov|first1=David|url=https://www.washingtonpost.com/world/europe/trump-syria-hacking-and-terrorism-in-play-as-russias-putin-meets-the-press/2016/12/23/28ead25a-c878-11e6-acda-59924caa2450_story.html|title=Putin to Democratic Party: You lost, get over it|newspaper=[[The Washington Post]]|date = 23. 12. 2016|access-date = 21. 7. 2017|quote=Don't be sore losers. That was how Putin answered a question Friday at his nationally televised annual news conference about whether Russia interfered in the U.S. presidential election in favor of Donald Trump. The Democrats 'are losing on all fronts and looking elsewhere for things to blame,' he told the nearly 1,400 journalists packed into a Moscow convention hall for the nearly four-hour event. 'In my view, this, how shall I say it, degrades their own dignity. You have to know how to lose with dignity.'|archive-date = 26. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161226080522/https://www.washingtonpost.com/world/europe/trump-syria-hacking-and-terrorism-in-play-as-russias-putin-meets-the-press/2016/12/23/28ead25a-c878-11e6-acda-59924caa2450_story.html|url-status=live}}</ref> марту 2017,<ref>{{cite news|last=Walker|first=Shaun|url=https://www.theguardian.com/world/2017/mar/30/vladimir-putin-denies-us-election-interference-trump|title='Read my lips – no': Putin denies Russian meddling in US presidential election|website=[[The Guardian]]|date = 30. 3. 2017|access-date = 21. 7. 2017|quote='Read my lips{{snd}}no,' the Russian president answered when asked whether Russia had tried to influence the vote. He emphasized the denial by saying 'no' in English.|archive-date = 2. 6. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210602211848/https://www.theguardian.com/world/2017/mar/30/vladimir-putin-denies-us-election-interference-trump|url-status=live}}</ref> јуну 2017,<ref>{{cite news|url=https://www.latimes.com/politics/washington/la-na-essential-washington-updates-putin-russian-meddling-claims-lack-1496416198-htmlstory.html|title=Putin says claims of Russian meddling in U.S. election are 'just some kind of hysteria'|date = 2. 6. 2017|website=Los Angeles Times|access-date = 20. 2. 2020|archive-date = 28. 3. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328164705/https://www.latimes.com/politics/washington/la-na-essential-washington-updates-putin-russian-meddling-claims-lack-1496416198-htmlstory.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|last=Fahrenthold|first=David A.|author-link=David Fahrenthold|url=https://www.washingtonpost.com/politics/putin-calls-election-meddling-charge-a-load-of-nonsense-in-megyn-kelly-interview/2017/06/04/3968c42c-497c-11e7-9669-250d0b15f83b_story.html|title=Putin calls U.S. election-meddling charge a 'load of nonsense' in Megyn Kelly interview|newspaper=[[The Washington Post]]|date = 4. 6. 2017|access-date = 21. 7. 2017|quote='There's a theory that Kennedy's assassination was arranged by the United States intelligence services. So, if this theory is correct{{snd}}and that can't be ruled out{{snd}}then the same agencies could fabricate evidence of Russian hacking, Putin said.|archive-date=20 October 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201020101045/https://www.washingtonpost.com/politics/putin-calls-election-meddling-charge-a-load-of-nonsense-in-megyn-kelly-interview/2017/06/04/3968c42c-497c-11e7-9669-250d0b15f83b_story.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.yahoo.com/tv/megyn-kelly-drills-vladimir-putin-presidential-election-hack-003528480.html|title=Megyn Kelly Drills Vladimir Putin on Presidential Election Hack, Russia's Ties With Trump (Video)|website=[[Yahoo News]]|date = 7. 6. 2017|access-date=8 October 2017|quote=Presidents come and go, and even the parties in power change, but the main political direction does not change. That's why, in the grand scheme of things, we don't care who's the head of the United States. We know more or less what is going to happen. And so in this regard, even if we wanted to, it wouldn't make sense for us to interfere.|archive-date=8 October 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171008182034/https://www.yahoo.com/tv/megyn-kelly-drills-vladimir-putin-presidential-election-hack-003528480.html|url-status=live}}</ref> и јулу 2017.<ref>{{cite news|last=Liptak|first=Kevin|url=http://www.cnn.com/2017/07/08/politics/trump-advisers-russia-interference/index.html|title=Trump officials decline to rebut Russia's claims that Trump seemed to accept election denials|publisher=CNN|date = 8. 7. 2017|access-date = 21. 7. 2017|quote=Top advisers to President Donald Trump declined three times on Saturday to rebut claims from Russian officials that Trump had accepted their denials of alleged Russian interference in the US election.&nbsp;... Russian President Vladimir Putin&nbsp;... told reporters that Trump appeared to accept his assertion that Russia did not meddle in the US presidential contest.|archive-date = 28. 6. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628025650/https://www.cnn.com/2017/07/08/politics/trump-advisers-russia-interference/index.html|url-status=live}}</ref>

Путин је касније изјавио да је мешање било „теоретски могуће” и да су га могли извршити „патриотски настројени” руски хакери,<ref>{{cite news|last=Pinchuk|first=Denis|date = 1. 6. 2017|title=Patriotic Russians may have staged cyber attacks on own initiative: Putin|work=Reuters|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-economic-forum-putin-cyber-idUSKBN18S56Y|access-date=26 May 2021|archive-date = 8. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211108185403/https://www.reuters.com/article/us-russia-economic-forum-putin-cyber-idUSKBN18S56Y|url-status=live}}</ref> а другом приликом је тврдио да „чак и не Руси, већ Украјинци, Татари или Јевреји, али са руским држављанством” био одговоран.<ref>{{cite news|title=Putin says Jews, Ukrainians, Tatars could be behind U.S. election meddling|url=https://www.usatoday.com/story/news/world/2018/03/10/putin-says-jews-russian-citizenship-could-behind-u-s-election-meddling/413321002/|access-date=26 May 2021|website=USA Today|language=en-US|archive-date = 11. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180311214030/https://www.usatoday.com/story/news/world/2018/03/10/putin-says-jews-russian-citizenship-could-behind-u-s-election-meddling/413321002/|url-status=live}}</ref> У јулу 2018, The New York Times је известио да је ЦИА дуго неговала руски извор који се на крају попео на позицију блиску Путину, дозвољавајући том извору да 2016. пренесе кључне информације о Путиновој директној умешаности.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/07/18/world/europe/trump-intelligence-russian-election-meddling-.html|title=From the Start, Trump Has Muddied a Clear Message: Putin Interfered|first1=David E.|last1=Sanger|first2=Matthew|last2=Rosenberg|date = 18. 7. 2018|work=The New York Times|access-date = 22. 6. 2019|archive-date=5 August 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180805210601/https://www.nytimes.com/2018/07/18/world/europe/trump-intelligence-russian-election-meddling-.html|url-status=live}}</ref> Путин је наставио сличне покушаје на председничким изборима у САД 2020. године.<ref>{{cite journal|author=Polyakova, Alina |title= The Kremlin's Plot against Democracy: How Russia Updated Its 2016 Playbook for 2020|journal= Foreign Affairs|date= 2020|volume=5 |pages=140–145}}</ref>

==== Четврти председнички мандат (2018–2024) ====
[[Датотека:2018 inauguration of Vladimir Putin-1.jpg|мини|Путин полаже своју четврту председничку заклетву, 2018]]
Путин је победио на руским председничким изборима 2018. са више од 76% гласова.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-43455950|title=Muted Western reaction to Putin victory|date = 19. 3. 2018|work=BBC News|access-date = 19. 3. 2018|archive-date = 16. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220116132400/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-43455950|url-status=live}}</ref> Његов четврти мандат почео је 7. маја 2018,<ref>{{cite news|url=http://www.aif.ru/politics/russia/kogda_budet_inauguraciya_prezidenta_rf|title=Когда будет инаугурация президента РФ?|website=aif.ru|date = 19. 3. 2018|access-date = 20. 3. 2018|archive-date = 20. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180320004027/http://www.aif.ru/politics/russia/kogda_budet_inauguraciya_prezidenta_rf|url-status=live}}</ref> и трајаће до 2024.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-43452449|title=Russia's Putin wins by big margin|date = 18. 3. 2018|work=BBC News|access-date = 18. 3. 2018|archive-date = 13. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220213231239/https://www.bbc.com/news/world-europe-43452449|url-status=live}}</ref> Истог дана Путин је позвао Дмитрија Медведева да формира нову владу.<ref>{{cite news|url=https://ria.ru/20180507/1520044323.html|title=Путин предложил кандидатуру Медведева на пост премьера|date=7 May 2018|website=РИА Новости|access-date = 17. 4. 2019|archive-date = 30. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211130081246/https://ria.ru/20180507/1520044323.html|url-status=live}}</ref> Путин је 15. маја 2018. године учествовао у отварању кретања дуж деонице аутопута Кримског моста.<ref>{{cite news|script-title=ru:Открытие автодорожной части Крымского моста|url=http://kremlin.ru/events/president/news/57472|work=Kremlin.ru|date=15 May 2018|access-date=15 May 2018|language=ru|archive-date = 31. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211231091526/http://kremlin.ru/events/president/news/57472|url-status=live}}</ref> Путин је 18. маја 2018. године потписао указе о саставу нове Владе.<ref>{{cite news|script-title=ru:Президент подписал указы о составе нового Правительства|url=http://kremlin.ru/events/president/news/57495|work=Kremlin.ru|date=18 May 2018|access-date=18 May 2018|language=ru|archive-date = 30. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211130081252/http://kremlin.ru/events/president/news/57495|url-status=live}}</ref> Путин је 25. маја 2018. најавио да се неће кандидовати за председника 2024. године, правдајући то у складу са руским Уставом.<ref>{{cite news|title=Putin says will step down as president after term expires in 2024|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-putin-rule-constitution-idUSKCN1IQ2H9|work=Reuters|date=25 May 2018|access-date = 16. 11. 2020|archive-date = 5. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220305094415/https://www.reuters.com/article/us-russia-putin-rule-constitution-idUSKCN1IQ2H9|url-status=live}}</ref> Путин је 14. јуна 2018. отворио 21. Светско првенство у фудбалу, које је први пут одржано у Русији. Путин је 18. октобра 2018. рекао да ће Руси „ићи у рај као мученици“ у случају нуклеарног рата јер би он користио нуклеарно оружје само као одмазду.<ref>{{cite magazine|last1=Gessen|first1=Masha|date=19 October 2018|title=Putin Lied About His Nuclear Doctrine and Promised Russians That They Would Go to Heaven|url=https://www.newyorker.com/news/our-columnists/putin-lied-about-his-nuclear-doctrine-and-promised-russians-that-they-would-go-to-heaven|magazine=The New Yorker|archive-url=https://web.archive.org/web/20220301033326/https://www.newyorker.com/news/our-columnists/putin-lied-about-his-nuclear-doctrine-and-promised-russians-that-they-would-go-to-heaven|archive-date = 1. 3. 2022|access-date = 11. 11. 2023|url-status=live}}</ref> У септембру 2019. Путинова администрација се умешала у резултате регионалних избора у Русији и изманипулисала их елиминисањем свих кандидата из опозиције. Догађај који је имао за циљ да допринесе владајућој странци, победи Јединствене Русије, такође је допринео подстицању масовних протеста за демократију, што је довело до хапшења великих размера и случајева полицијске бруталности.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2019/sep/08/the-observer-view-on-russia-subversion-of-democracy|title=The Observer view on Putin's ongoing corruption of democracy|access-date = 8. 9. 2019|website=The Guardian|date = 8. 9. 2019|archive-date=19 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210819021005/https://www.theguardian.com/commentisfree/2019/sep/08/the-observer-view-on-russia-subversion-of-democracy|url-status=live}}</ref>

Дана 15. јануара 2020, Медведев и цела његова влада поднели су оставку након Путиновог председничког обраћања Савезној скупштини 2020. Путин је предложио велике уставне амандмане који би могли да продуже његову политичку моћ након председавања<ref>{{cite news|last1=Soldatkin|first1=Vladimir|last2=Osborn|first2=Andrew|date = 15. 1. 2020|title=Putin shake-up could keep him in power past 2024 as cabinet steps aside|work=[[Reuters]]|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-putin-idUSKBN1ZE15J|access-date = 24. 12. 2020|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304223454/https://www.reuters.com/article/us-russia-putin-idUSKBN1ZE15J|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|last1=Ilyushina|first1=Mary|last2=McKenzie|first2=Sheena|date = 15. 1. 2020|title=Russian government resigns as Putin proposes reforms that could extend his grip on power|url=https://www.cnn.com/2020/01/15/europe/russian-government-resigns-vladimir-putin-reforms-intl/index.html|access-date = 16. 11. 2020|publisher=[[CNN]]|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304080000/https://www.cnn.com/2020/01/15/europe/russian-government-resigns-vladimir-putin-reforms-intl/index.html|url-status=live}}</ref> Истовремено, он је у име Путина наставио да врши своја овлашћења до формирања нове владе.<ref>{{cite news|url=https://ria.ru/20200115/1563456719.html|script-title=ru:Правительство России уходит в отставку|date = 15. 1. 2020|newspaper=Риа Новости|language=ru|access-date = 15. 1. 2020|archive-date = 15. 1. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200115134943/https://ria.ru/20200115/1563456719.html|url-status=live}}</ref> Путин је предложио Медведеву да преузме новостворену функцију заменика председника Савета безбедности.<ref>{{cite news|url=https://ria.ru/20200115/1563457145.html|title=Путин предложил Медведеву должность зампредседателя Совбеза|date = 15. 1. 2020|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 5. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220305131438/https://ria.ru/20200115/1563457145.html|url-status=live}}</ref>

Истог дана, Путин је за премијера предложио Михаила Мишустина, шефа Федералне пореске службе земље. Следећег дана га је Државна дума потврдила на ту функцију,<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-politics-mishustin-vote/russian-lawmakers-approve-mishustin-as-pm-idUSKBN1ZF1J2|title=Russian lawmakers approve Mishustin as PM|date = 16. 1. 2020|quote=Mishustin received 383 votes of 424 cast, with no votes against and 41 abstentions in a victory that had been all but assured when he won the unanimous backing of his party, United Russia, which has a strong majority in the chamber.|first1=Vladimir|last1=Soldatkin|first2=Alexander|last2=Marrow|editor-first=John|editor-last=Stonestreet|work=[[Reuters]]|access-date = 16. 1. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200116190440/https://www.reuters.com/article/us-russia-politics-mishustin-vote/russian-lawmakers-approve-mishustin-as-pm-idUSKBN1ZF1J2|archive-date = 16. 1. 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://iz.ru/964983/2020-01-16/gosduma-odobrila-mishustina-na-post-premera|title=Госдума одобрила Мишустина на пост премьера|date = 16. 1. 2020|website=iz.ru|language=ru|access-date=15 October 2020|archive-date = 29. 4. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200429024548/https://iz.ru/964983/2020-01-16/gosduma-odobrila-mishustina-na-post-premera|url-status=live}}</ref> и Путиновим указом именован за премијера.<ref>{{cite news|url=http://www.kremlin.ru/events/president/news/62593|title=Михаил Мишустин назначен Председателем Правительства Российской Федерации|date = 16. 1. 2020|access-date = 16. 1. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200116155448/http://kremlin.ru/events/president/news/62593|archive-date = 16. 1. 2020|url-status=live}}</ref> Ово је био први пут да је премијер потврђен без иједног гласа против. Мишустин је 21. јануара 2020. представио Путину нацрт структуре свог кабинета. Истог дана, председник је потписао указ о структури кабинета и именовао предложене министре.<ref>{{cite news|url=http://kremlin.ru/events/president/news/62622|title=Указ о структуре федеральных органов исполнительной власти|website=Президент России|date = 21. 1. 2020|access-date = 24. 2. 2021|archive-date = 23. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220123191841/http://kremlin.ru/events/president/news/62622|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=http://kremlin.ru/events/president/news/62625|title=Подписаны указы о назначении министров Правительства Российской Федерации|website=Президент России|date = 21. 1. 2020|access-date = 24. 2. 2021|archive-date = 30. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130000941/http://kremlin.ru/events/president/news/62625|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=http://kremlin.ru/events/president/news/62624|title=Назначены министры внутренних дел, иностранных дел, обороны, юстиции и глава МЧС России|website=Президент России|date = 21. 1. 2020|access-date = 24. 2. 2021|archive-date=17 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210817203952/http://www.kremlin.ru/events/president/news/62624|url-status=live}}</ref>

===== Ковид-19 пандемија =====
[[File:Vladimir_Putin_in_Kommunarka_hospital1.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Vladimir_Putin_in_Kommunarka_hospital1.jpg|мини|Путин (обучен у жуто заштитно одело) посећује пацијенте са корона вирусом у Градској клиничкој болници број 40 у [[Москва|Москви]], [[24. март]]а [[2020]].]]
Путин је [[15. марта]] [[2020]]. године наложио формирање Радне групе Државног савета за сузбијање ширења коронавируса. Путин је именовао [[Градоначелник|градоначелника]] [[Москва|Москве]] [[Сергеј Собјањин|Сергеја Собјанина]] за шефа групе.<ref>{{Cite news|url=https://www.rbc.ru/politics/16/03/2020/5e6f4fc89a79476e28d165c5|title=Кремль объяснил разницу в полномочиях Собянина и Мишустина по вирусу|website=РБК|date = 16. 3. 2020|language=ru|access-date = 21. 3. 2020|archive-date = 2. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211102061705/https://www.rbc.ru/politics/16/03/2020/5e6f4fc89a79476e28d165c5|url-status=live}}</ref>

Дана [[22. март|22. марта]] [[2020]], након телефонског разговора са [[Председник Савета министара Италијанске Републике|италијанским премијером]] [[Ђузепе Конте|Ђузепеом Контеом]], Путин је договорио да руска војска пошаље војне лекаре, специјална возила за дезинфекцију и другу медицинску опрему у [[Италија|Италију]], која је била најтеже погођена пандемијом [[Ковид 19|КОВИД-19]] у [[Европа|Европи]].<ref>{{Cite news|title=Russian army to send coronavirus help to Italy after Putin phone call|url=https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-russia-italy/russian-army-to-send-coronavirus-help-to-italy-after-putin-phone-call-idUSKBN219081|access-date = 22. 3. 2020|work=Reuters|date = 22. 3. 2020|archive-date=7 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200507195107/https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-russia-italy/russian-army-to-send-coronavirus-help-to-italy-after-putin-phone-call-idUSKBN219081|url-status=live}}</ref> Путин је почео да ради на даљину из своје канцеларије у Ново-Огарјеву. Према речима [[Дмитриј Песков|Дмитрија Пескова]], Путин је прошао свакодневне тестове на корона вирус и његово здравље није било угрожено.<ref>{{Cite news|title=Песков сообщил о регулярных тестах Путина на коронавирус|url=https://www.interfax.ru/russia/701791|access-date = 31. 3. 2020|agency=Interfax|date = 3. 4. 2020|language=ru|archive-date = 14. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211214173805/https://www.interfax.ru/russia/701791|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Путин перешел на удаленку|url=https://www.rosbalt.ru/russia/2020/04/01/1835841.html|access-date = 1. 4. 2020|work=Росбалт|date = 3. 4. 2020|language=ru|archive-date = 2. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220302151916/https://www.rosbalt.ru/russia/2020/04/01/1835841.html|url-status=live}}</ref>

Председник Путин је [[25. март|25. марта]] у телевизијском обраћању нацији најавио да ће референдум о уставу [[22. априла]] бити одложен због коронавируса-<ref>{{Cite news|url=https://tass.ru/politika/8075213|title=Путин: дата голосования по поправкам к Конституции должна быть перенесена|agency=[[TASS]]|date = 25. 3. 2020|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=16 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210816175640/https://tass.ru/politika/8075213|url-status=live}}</ref>Д одао је да ће следеће недеље бити плаћени одмор широм земље и позвао [[Руси|Русе]] да остану код куће.<ref>{{Cite news|url=https://tass.com/society/1135339|title=Putin calls on Russians 'to stay home' due to coronavirus|agency=[[TASS]]|date = 25. 3. 2020|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 7. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220307210843/https://tass.com/society/1135339|url-status=live}}</ref><ref name="mt-mar25">{{Cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2020/03/25/coronavirus-in-russia-the-latest-news-march-25-a69117|title=Coronavirus in Russia: The Latest News|website=[[Moscow Times]]|date = 25. 3. 2020|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 25. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200325143936/https://www.themoscowtimes.com/2020/03/25/coronavirus-in-russia-the-latest-news-march-25-a69117|url-status=live}}</ref> Путин је најавио и листу мера социјалне заштите, подршке малим и средњим предузећима, промене фискалне политике.<ref>{{Cite news|title=Address to the Nation|url=http://en.kremlin.ru/events/president/news/63061|website=en.kremlin.ru|access-date = 25. 3. 2020|date = 25. 3. 2020|archive-date = 25. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200325211445/http://en.kremlin.ru/events/president/news/63061|url-status=live}}</ref> Путин је најавио следеће мере за микропредузећа, мала и средња предузећа: одлагање плаћања пореза (осим руског пореза на додату вредност) за наредних шест месеци, смањење висине доприноса за социјално осигурање на пола, одлагање доприноса за социјално осигурање, одлагање кредита отплате за наредних шест месеци, шестомесечни мораторијум на казне, наплату дугова и пријаве поверилаца за стечај предузећа дужника.<ref>{{Cite news|title='They need to quarantine Moscow' How small businesses in Russia's capital are scrambling to stay afloat as coronavirus clobbers the economy|url=https://meduza.io/en/feature/2020/03/27/they-need-to-quarantine-moscow|access-date = 27. 3. 2020|work=[[Meduza]]|date = 27. 3. 2020|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304213604/https://meduza.io/en/feature/2020/03/27/they-need-to-quarantine-moscow|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Bankrolling Russia's relief program Putin has proposed sweeping tax cuts to shore up vulnerable businesses as coronavirus cripples the economy, but a lot more might be needed and it's unclear who would foot the bill|url=https://meduza.io/en/feature/2020/03/26/bankrolling-russia-s-relief-program|access-date = 27. 3. 2020|work=[[Meduza]]|date = 26. 3. 2020|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304213601/https://meduza.io/en/feature/2020/03/26/bankrolling-russia-s-relief-program|url-status=live}}</ref>

Путин је [[2. април|2. априла]] [[2020]]. поново упутио обраћање у којем је најавио продужење нерадног времена до [[30. април]]а.<ref>{{Cite news|title=Putin signs decree on non-working days for Russian citizens until April 30|url=https://tass.com/politics/1139407|access-date = 2. 4. 2020|agency=[[TASS]]|date = 2. 4. 2020|archive-date = 27. 2. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210227160458/https://tass.com/politics/1139407|url-status=live}}</ref> Путин је упоредио борбу Русије против [[Ковид 19|КОВИД-19]] са руским биткама са инвазијом печенешких и куманских степских номада у [[10. век|10.]] и [[11. век]]у.<ref>{{Cite news|title=Putin Sets Off Meme Storm By Comparing Medieval Invaders to Coronavirus Quarantine|url=https://www.themoscowtimes.com/2020/04/09/putin-sets-off-meme-storm-by-comparing-medieval-invaders-to-coronavirus-quarantine-a69931|work=Moscow Times|date = 8. 4. 2020|access-date=2 May 2020|archive-date = 5. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220305125750/https://www.themoscowtimes.com/2020/04/09/putin-sets-off-meme-storm-by-comparing-medieval-invaders-to-coronavirus-quarantine-a69931|url-status=live}}</ref> У анкети Леваде од [[24. април|24.]] до [[27. априла]], 48% руских испитаника рекло је да не одобрава Путиново поступање са [[Пандемија ковида 19|пандемијом корона вирус]]а,<ref>{{Cite news|title=Putin's Virus Response Earns Lower Marks Than Local Leaders': Poll|url=https://www.themoscowtimes.com/2020/04/30/putins-virus-response-rated-lower-than-local-leaders-poll-a70156|work=Moscow Times|date = 30. 4. 2020|access-date=2 May 2020|archive-date = 5. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220305000124/https://www.themoscowtimes.com/2020/04/30/putins-virus-response-rated-lower-than-local-leaders-poll-a70156|url-status=live}}</ref> а његова строга изолација и недостатак лидерства током кризе нашироко је коментарисан као знак губитка свог „јака“. " слика.<ref>{{Cite news|title=As the Coronavirus Contagion Grows in Russia, Putin's Strongman Image Weakens|url=https://www.themoscowtimes.com/2020/05/14/as-the-coronavirus-contagion-grows-in-russia-putins-strongman-image-weakens-a70257|last=Gershkovich|first=Evan|date=14 May 2020|website=Moscow Times|access-date=14 May 2020|archive-date=15 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210815163326/https://www.themoscowtimes.com/2020/05/14/as-the-coronavirus-contagion-grows-in-russia-putins-strongman-image-weakens-a70257|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|last1=Galeotti|first1=Mark|title=Putin Withdraws From the Coronavirus Crisis in a Political Abdication|url=https://www.themoscowtimes.com/2020/05/12/putin-withdraws-from-the-coronavirus-crisis-in-a-political-abdication-a70245|work=Moscow Times|date=12 May 2020|access-date=22 May 2020|archive-date=15 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210815231916/https://www.themoscowtimes.com/2020/05/12/putin-withdraws-from-the-coronavirus-crisis-in-a-political-abdication-a70245|url-status=live}}</ref>

У [[јун]]у [[2021]]. Путин је рекао да је у потпуности вакцинисан против ове болести вакцином Спутњик В, наглашавајући да, иако вакцинације треба да буду добровољне, учиниће их обавезним у неким професијама би успорило ширење КОВИД-19.<ref>{{Cite news|last=Litvinova|first=Daria|title=Putin reveals he was vaccinated with Russia's Sputnik V|url=https://apnews.com/article/europe-business-health-russia-coronavirus-pandemic-035536af03c480bbc4127d7bb5ead1fc|work=Associated Press News|date=13 August 2021|access-date = 14. 9. 2021|archive-date = 9. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220309020655/https://apnews.com/article/europe-business-health-russia-coronavirus-pandemic-035536af03c480bbc4127d7bb5ead1fc|url-status=live}}</ref> У септембру је Путин ушао у самоизолацију након што су људи из његовог најужег круга били позитивни на болест.<ref>{{Cite news|last1=Litvinova|first1=Daria|title=Putin in self-isolation due to COVID cases in inner circle|url=https://apnews.com/article/russia-vladimir-putin-isolation-coronavirus-pandemic-f842e18bbb1bcb7090aa84de9b42951e|work=Associated Press News|date = 14. 9. 2021|access-date = 14. 9. 2021|archive-date = 7. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220307151201/https://apnews.com/article/russia-vladimir-putin-isolation-coronavirus-pandemic-f842e18bbb1bcb7090aa84de9b42951e|url-status=live}}</ref>

Према извештају [[The Wall Street Journal|Волстрит џурнала]], Путинов ужи круг саветника смањио се током блокаде КОВИД-19 на мали број јастребових саветника.<ref>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/putin-russia-ukraine-war-advisers-11671815184|title=Putin, Isolated and Distrustful, Leans on Handful of Hard-Line Advisers|first1=Evan|last1=Gershkovich|first2=Thomas|last2=Grove|first3=Drew|last3=Hinshaw|first4=Joe|last4=Parkinson|website=The Wall Street Journal|date = 23. 12. 2022|access-date = 24. 12. 2022|archive-date = 24. 12. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221224224320/https://www.wsj.com/articles/putin-russia-ukraine-war-advisers-11671815184|url-status=live}}</ref>

===== Руско-украјинска криза (2021–2022) =====
[[File:Talks_between_Vladimir_Putin_and_President_of_the_United_States_Joseph_Biden.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Talks_between_Vladimir_Putin_and_President_of_the_United_States_Joseph_Biden.jpg|мини|Путин води видео позив са [[Председник САД|председником САД]] [[Џо Бајден|Џозефом Бајденом]] [[7. децембра]] [[2021]].]]
Путин је у [[Јул|јулу]] [[2021]]. објавио [[есеј]] под насловом ''О историјском јединству Руса и [[Украјинци|Украјинаца]]'', у којем наводи да [[Белоруси]], Украјинци и Руси треба да буду у једној сверуској нацији као део руског света и да су „један народ“ који „снаге које су увек настојале да поткопају наше јединство“ желеле су да „завади па владај“.<ref name="infess">{{Cite news|last=Putin|first=Vladimir|author-link=Vladimir Putin|date = 12. 7. 2021|title=Article by Vladimir Putin 'On the Historical Unity of Russians and Ukrainians'|url=http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125053520/http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181|archive-date = 25. 1. 2022|website=The Kremlin|publisher=[[Government of Russia]].}}</ref> Есеј пориче постојање [[Украјина|Украјине]] као [[Независност|независне нације]].<ref>{{cite magazine|last=Perrigno|first=Billy|date = 22. 2. 2022|title=How Putin's Denial of Ukraine's Statehood Rewrites History|url=https://time.com/6150046/ukraine-statehood-russia-history-putin/|magazine=Time|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222200708/https://time.com/6150046/ukraine-statehood-russia-history-putin/|archive-date = 22. 2. 2022|access-date = 22. 3. 2023|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Why is Putin attacking Ukraine? He told us|url=https://www.vox.com/policy-and-politics/2022/2/23/22945781/russia-ukraine-putin-speech-transcript-february-22|work=Vox|date = 23. 2. 2022|access-date=22 May 2022|archive-date=16 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220516195145/https://www.vox.com/policy-and-politics/2022/2/23/22945781/russia-ukraine-putin-speech-transcript-february-22|url-status=live}}</ref>

Путин је [[30. новембра]] [[2021]]. изјавио да би проширење [[НАТО]]-а у Украјини било питање „црвене линије“ за Русију.<ref>{{Cite news|title=Russia will act if Nato countries cross Ukraine 'red lines', Putin says|url=https://www.theguardian.com/world/2021/nov/30/russia-will-act-if-nato-countries-cross-ukraine-red-lines-putin-says|work=The Guardian|first=Andrew|last=Roth|date = 30. 11. 2021|access-date = 22. 3. 2023|archive-date = 17. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211217112550/https://www.theguardian.com/world/2021/nov/30/russia-will-act-if-nato-countries-cross-ukraine-red-lines-putin-says|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=NATO Pushes Back Against Russian President Putin's 'Red Lines' Over Ukraine|url=https://www.thedrive.com/the-war-zone/43334/nato-pushes-back-against-russian-president-putins-red-lines-over-ukraine|work=The Drive|date = 1. 12. 2021|access-date = 13. 12. 2021|archive-date = 14. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211214164345/https://www.thedrive.com/the-war-zone/43334/nato-pushes-back-against-russian-president-putins-red-lines-over-ukraine|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Putin warns Russia will act if NATO crosses its red lines in Ukraine|url=https://www.reuters.com/markets/stocks/putin-warns-russia-will-act-if-nato-crosses-its-red-lines-ukraine-2021-11-30/|work=Reuters|date = 30. 11. 2021|access-date = 13. 12. 2021|archive-date = 19. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220119022224/https://www.reuters.com/markets/stocks/putin-warns-russia-will-act-if-nato-crosses-its-red-lines-ukraine-2021-11-30/|url-status=live}}</ref> [[Кремљ]] је у више наврата негирао да има било какве планове за инвазију на Украјину,<ref name="russpy">{{Cite news|date = 27. 11. 2021|title=Russia spy chief says Ukraine invasion plan 'malicious' U.S. propaganda|work=Reuters|url=https://www.reuters.com/business/media-telecom/russia-spy-chief-says-ukraine-invasion-plan-malicious-us-propaganda-2021-11-27/|archive-url=https://web.archive.org/web/20221124064332/https://www.reuters.com/business/media-telecom/russia-spy-chief-says-ukraine-invasion-plan-malicious-us-propaganda-2021-11-27/|archive-date = 24. 11. 2022}}</ref><ref name="skywest">{{Cite news|date = 7. 12. 2021|title=West voices its concern over Russia's military build-up on Ukrainian border ahead of Biden call with Putin|publisher=Sky News|url=https://news.sky.com/story/west-voices-its-concern-over-russias-military-build-up-on-ukrainian-border-ahead-of-biden-call-with-putin-12488742|archive-url=https://web.archive.org/web/20221210085207/https://news.sky.com/story/west-voices-its-concern-over-russias-military-build-up-on-ukrainian-border-ahead-of-biden-call-with-putin-12488742|archive-date = 10. 12. 2022}}</ref><ref name="appre">{{Cite news|date = 17. 1. 2022|title=Russia denies looking for pretext to invade Ukraine|work=Associated Press News|url=https://apnews.com/article/russia-officials-ukraine-invasion-f58cbbd7eca51cccf74ebd4be68484e8|archive-url=https://web.archive.org/web/20220118144105/https://apnews.com/article/russia-officials-ukraine-invasion-f58cbbd7eca51cccf74ebd4be68484e8|archive-date = 18. 1. 2022}}</ref> а сам Путин је одбацио такве страхове као „узбуњивач“.<ref name="gaslight">{{Cite news|date = 17. 11. 2021|title=The world is worried Putin is about to invade Ukraine|publisher=[[CNBC]]|url=https://www.cnbc.com/2021/11/17/the-world-is-worried-putin-is-about-to-invade-ukraine-heres-why.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20221015082559/https://www.cnbc.com/2021/11/17/the-world-is-worried-putin-is-about-to-invade-ukraine-heres-why.html|archive-date=15 October 2022}}</ref> Дана [[21. фебруар|21. фебруара]] [[2022]], Путин је потписао декрет којим признаје двојицу самопроглашених. сепаратистичке републике у Донбасу као независне државе и обратио се поводом догађаја у Украјини.<ref name="extracts">{{Cite news|title=Extracts from Putin's speech on Ukraine|url=https://www.reuters.com/world/europe/extracts-putins-speech-ukraine-2022-02-21/|work=Reuters|date = 21. 2. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 1. 3. 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220301/https://www.reuters.com/world/europe/extracts-putins-speech-ukraine-2022-02-21/|url-status=live}}</ref>

Путина је на инвазију на Украјину убеђивала мала група његових најближих сарадника, посебно [[Николај Патрушев]], [[Јуриј Ковалчук]] и [[Александар Бортников]].<ref>{{Cite news|title=A look at the trio who convinced Putin to invade|url=https://news.yahoo.com/look-trio-convinced-putin-invade-084200834.html|work=Yahoo News|date = 9. 1. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 22. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230622191223/https://news.yahoo.com/look-trio-convinced-putin-invade-084200834.html|url-status=live}}</ref> Према изворима блиским Кремљу, већина Путинових саветника и сарадника противила се инвазији, али их је Путин одбацио. Инвазија на Украјину била је планирана скоро годину дана.<ref>{{Cite news|title=How Putin blundered into Ukraine – then doubled down|url=https://www.ft.com/content/80002564-33e8-48fb-b734-44810afb7a49|work=Financial Times|date = 23. 2. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=21 October 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231021151545/https://www.ft.com/content/80002564-33e8-48fb-b734-44810afb7a49|url-status=live}}</ref>

===== Пуна инвазија на Украјину (2022-данас) =====
{{main|Инвазија Русије на Украјину}}
Путин је [[24. фебруар]]а у телевизијском обраћању најавио „специјалну војну операцију“<ref>{{Cite news|title=Russia's Putin authorises 'special military operation' against Ukraine|date = 24. 2. 2022|url=https://www.reuters.com/world/europe/russias-putin-authorises-military-operations-donbass-domestic-media-2022-02-24/|work=Reuters|access-date = 30. 7. 2022|last1=Osborn|first1=Andrew|last2=Nikolskaya|first2=Polina|last3=Nikolskaya|first3=Polina|archive-date = 24. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032217/https://www.reuters.com/world/europe/russias-putin-authorises-military-operations-donbass-domestic-media-2022-02-24/|url-status=live}}</ref> у [[Украјина|Украјини]],<ref name="ftputin">{{Cite news|title=Full text: Putin's declaration of war on Ukraine|url=https://www.spectator.co.uk/article/full-text-putin-s-declaration-of-war-on-ukraine|publisher=The Spectator (1828) Ltd|date = 24. 2. 2022|access-date = 2. 3. 2022|archive-date = 27. 2. 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.spectator.co.uk/article/full-text-putin-s-declaration-of-war-on-ukraine|url-status=live}}</ref><ref name="msnsmo">{{Cite news|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/russian-president-vladimir-putin-announces-military-assault-against-ukraine-in-surprise-speech/ar-AAUebpI|title=Russian President Vladimir Putin announces military assault against Ukraine in surprise speech|publisher=MSN|date = 24. 2. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 24. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064559/https://www.msn.com/en-us/news/world/russian-president-vladimir-putin-announces-military-assault-against-ukraine-in-surprise-speech/ar-AAUebpI|url-status=live}}</ref> чиме је започела инвазија земље у пуном обиму.<ref name="dwrus">{{Cite news|publisher=Deutsche Welle|title=Russia launches massive invasion of Ukraine – live updates|date = 24. 2. 2022|url=https://www.dw.com/en/russia-launches-massive-invasion-of-ukraine-live-updates/a-60893588|access-date = 24. 2. 2022|archive-date = 24. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224215952/https://www.dw.com/en/russia-launches-massive-invasion-of-ukraine-live-updates/a-60893588|url-status=live}}</ref> Позивајући се на сврху „денацификације“, он је тврдио да то чини како би заштитио људе у претежно руском говорном подручју [[Донбас|Донбаса]] који су се, према Путиновим речима, суочавали са „понижавањем и геноцидом“ из Украјине осам година.<ref name="eight">{{Cite news|title=Putin's claims that Ukraine is committing genocide are baseless, but not unprecedented|url=https://theconversation.com/putins-claims-that-ukraine-is-committing-genocide-are-baseless-but-not-unprecedented-177511|work=[[The Conversation (website)|The Conversation]]|date = 25. 2. 2022|access-date = 3. 3. 2022|archive-date = 26. 2. 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://theconversation.com/putins-claims-that-ukraine-is-committing-genocide-are-baseless-but-not-unprecedented-177511|url-status=live}}</ref> Неколико минута након говора, покренуо је рат да би преузео контролу над остатком земље и збацио изабрану владу под изговором да њоме управљају нацисти.<ref>{{Cite news|title=Putin's "Nazi" rhetoric reveals his terrifying war aims in Ukraine|url=https://www.vox.com/2022/2/24/22948944/putin-ukraine-nazi-russia-speech-declare-war|work=Vox|first=Zack|last=Beauchamp|date = 24. 2. 2022|access-date = 17. 3. 2023|archive-date = 28. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228214635/https://www.vox.com/2022/2/24/22948944/putin-ukraine-nazi-russia-speech-declare-war|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Fact check: Do Vladimir Putin's justifications for going to war against Ukraine add up?|url=https://www.dw.com/en/fact-check-do-vladimir-putins-justifications-for-going-to-war-against-ukraine-add-up/a-60917168|publisher=Deutsche Welle|date = 25. 2. 2022|access-date=22 May 2022|archive-date = 25. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225162831/https://www.dw.com/en/fact-check-do-vladimir-putins-justifications-for-going-to-war-against-ukraine-add-up/a-60917168|url-status=live}}</ref>
[[File:Manifestation_contre_guerre_en_Ukraine_Nice_27_02_2022_(51907203661).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Manifestation_contre_guerre_en_Ukraine_Nice_27_02_2022_(51907203661).jpg|мини|Протест против руске инвазије Украјине у [[Ница|Ници]], [[Француска]], [[27. фебруар]]а [[2022]]]]
Руска инвазија наишла је на међународну осуду.<ref name="intcon">{{Cite news|title=Russia's War of Self-Destruction|url=https://nymag.com/intelligencer/2022/02/russias-war-of-self-destruction-in-ukraine.html|work=New York|first=Jonah|last=Shepp|date = 28. 2. 2022|access-date = 17. 3. 2023|archive-date = 11. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220311040920/https://nymag.com/intelligencer/2022/02/russias-war-of-self-destruction-in-ukraine.html|url-status=live}}</ref><ref name="miscal">{{Cite news|title=Putin's miscalculation in Ukraine could lead to his downfall|url=https://www.newstatesman.com/international-content/2022/03/putins-miscalculation-in-ukraine-could-lead-to-his-downfall|work=New Statesman|date = 2. 3. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 6. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220306132058/https://www.newstatesman.com/international-content/2022/03/putins-miscalculation-in-ukraine-could-lead-to-his-downfall|url-status=live}}</ref><ref name="ecocol">{{Cite news|title=Russians Fleeing As Nation Faces Economic Collapse|url=https://www.forbes.com/sites/kenrapoza/2022/03/05/russians-fleeing-as-nation-faces-economic-collapse/?sh=67e59fb07089|work=Forbes|date = 5. 3. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 6. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220306132049/https://www.forbes.com/sites/kenrapoza/2022/03/05/russians-fleeing-as-nation-faces-economic-collapse/?sh=67e59fb07089|url-status=live}}</ref> Међународне санкције су широко уведене против Русије, укључујући и Путина лично..<ref name="bbcuki">{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-60530065|title=Ukraine conflict: UK to impose sanctions on Russia's President Putin|website=BBC News|date = 25. 2. 2022|access-date = 25. 2. 2022|archive-date = 1. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220301152624/https://www.bbc.co.uk/news/uk-60530065|url-status=live}}</ref><ref name="bbcukw">{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-60530171|title=Ukraine invasion: West imposes sanctions on Russia's Putin and Lavrov|website=BBC News|date = 26. 2. 2022|access-date = 26. 2. 2022|archive-date = 27. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220227233312/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-60530171|url-status=live}}</ref> Инвазија је такође довела до бројних позива да Путин буде гоњен уз оптужбе за ратне злочине<ref name="CNN-warcrimes">{{Cite news|title=Everything you need to know about war crimes and how Putin could be prosecuted|url=https://edition.cnn.com/2022/03/03/politics/putin-war-crimes-russia-ukraine-us-what-matters/index.html|access-date = 26. 3. 2022|publisher=CNN|archive-date = 9. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220309080701/https://edition.cnn.com/2022/03/03/politics/putin-war-crimes-russia-ukraine-us-what-matters/index.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|last1=Orentlicher|first1=Diane|title=The case for a Putin war crimes trial|url=https://www.nbcnews.com/think/opinion/russia-ukraine-war-updates-trickle-case-trying-vladimir-putin-war-crim-rcna27996|publisher=NBC News|date=10 May 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 20. 9. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220920200610/https://www.nbcnews.com/think/opinion/russia-ukraine-war-updates-trickle-case-trying-vladimir-putin-war-crim-rcna27996|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Johnson: Putin may face war crimes charges|url=https://www.theguardian.com/politics/live/2022/feb/24/uk-politics-live-boris-johnson-sanctions-russia-invasion-ukraine-latest-updates?filterKeyEvents=false&page=with:block-6217d52c8f08762827838ae5#block-6217d52c8f08762827838ae5|access-date = 24. 2. 2022|work=The Guardian|archive-date = 25. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225045929/https://www.theguardian.com/politics/live/2022/feb/24/uk-politics-live-boris-johnson-sanctions-russia-invasion-ukraine-latest-updates?filterKeyEvents=false&page=with%3Ablock-6217d52c8f08762827838ae5#block-6217d52c8f08762827838ae5|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Biden calls Putin a 'war criminal' after meeting with troops in Poland|url=https://abcnews.go.com/Politics/biden-calls-putin-war-criminal-meeting-troops-poland/story?id=83670309|access-date = 26. 3. 2022|work=ABC News|archive-date = 26. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220326210451/https://abcnews.go.com/Politics/biden-calls-putin-war-criminal-meeting-troops-poland/story?id=83670309|url-status=live}}</ref> [[Међународни кривични суд]] (ИЦЦ) је навео да ће истражити могућност ратних злочина у Украјини од краја [[2013]]. године,<ref>{{Cite news|title=Everything you need to know about war crimes and how Putin could be prosecuted|url=https://edition.cnn.com/2022/03/03/politics/putin-war-crimes-russia-ukraine-us-what-matters/index.html|access-date = 7. 3. 2022|publisher=CNN|archive-date = 9. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220309080701/https://edition.cnn.com/2022/03/03/politics/putin-war-crimes-russia-ukraine-us-what-matters/index.html|url-status=live}}</ref> а [[Сједињене Државе]] су се обавезале да ће помоћи [[Хашки трибунал|МКС]]-у да процесуира Путина и друге за [[Ратни злочин|ратне злочине]] почињене током инвазије на Украјину.<ref>{{Cite news|title=U.S. looks to assist war crimes prosecutions targeting Russian leaders|url=https://www.washingtonpost.com/national-security/2022/04/25/russia-ukraine-war-crimes-prosecutions/|newspaper=The Washington Post|first=Missy|last=Ryan|date = 25. 4. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 25. 4. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220425211628/https://www.washingtonpost.com/national-security/2022/04/25/russia-ukraine-war-crimes-prosecutions/|url-status=live}}</ref> Као одговор на ове осуде, Путин је ставио јединице за нуклеарно одвраћање Стратешких ракетних снага у стање високе приправности.<ref>{{Cite news|title=Ukraine invasion: Putin puts Russia's nuclear forces on 'special alert'|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-60547473|work=BBC News|date = 28. 2. 2022|access-date = 1. 3. 2022|archive-date = 14. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220314123310/https://www.bbc.com/news/world-europe-60547473|url-status=live}}</ref> Почетком [[Март|марта]], америчке обавештајне агенције су утврдиле да је Путин „фрустриран“ спорим напретком због неочекивано снажне украјинске одбране.<ref>{{Cite news|title=Slow Progress and Fierce Resistance in Ukraine Could Prompt Brutal Russian Offensive|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/03/01/slow-progress-and-fierce-resistance-in-ukraine-could-prompt-brutal-russian-offensive-a76689|work=Moscow Times|date = 1. 3. 2022|access-date = 1. 3. 2022|archive-date = 3. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220303231827/https://www.themoscowtimes.com/2022/03/01/slow-progress-and-fierce-resistance-in-ukraine-could-prompt-brutal-russian-offensive-a76689|url-status=live}}</ref>
[[File:Vladimir_Putin_in_Ryazan_Oblast_(2022-10-20)_01.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Vladimir_Putin_in_Ryazan_Oblast_(2022-10-20)_01.jpg|мини|Путин и министар одбране [[Сергеј Шојгу]] са руским официрима [[20. октобра]] [[2022]]]]
Путин је [[4. март]]а потписао закон којим се уводи затворска казна до 15 година за оне који објављују „свесно лажне информације“ о руској војсци и њеним операцијама, што је довело до тога да неки медији у Русији престану да извештавају о Украјини.<ref>{{Cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/03/04/putin-signs-law-introducing-jail-terms-for-fake-news-on-army-a76768|title=Putin Signs Law Introducing Jail Terms for 'Fake News' on Army|website=Moscow Times|date = 4. 3. 2022|access-date = 7. 3. 2022|archive-date = 14. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220314132340/https://www.themoscowtimes.com/2022/03/04/putin-signs-law-introducing-jail-terms-for-fake-news-on-army-a76768|url-status=live}}</ref> Кремљ је [[7. март]]а, као услов за окончање инвазије, захтевао неутралност Украјине, признање [[Аутономна Република Крим|Крима]] као руске територије и признање самопроглашених република [[Доњецка Народна Република|Доњецка]] и [[Луганска Народна Република|Луганска]] као независних држава.<ref>{{Cite news|title=Russia will stop 'in a moment' if Ukraine meets terms – Kremlin|url=https://www.reuters.com/world/kremlin-says-russian-military-action-will-stop-moment-if-ukraine-meets-2022-03-07/|work=Reuters|date = 7. 3. 2022|access-date = 8. 3. 2022|archive-date = 9. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220309093347/https://www.reuters.com/world/kremlin-says-russian-military-action-will-stop-moment-if-ukraine-meets-2022-03-07/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Ukraine's Zelenskiy Says Open to 'Compromise' with Russia on Crimea, Separatist Territories|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/03/08/ukraines-zelenskiy-says-open-to-compromise-with-russia-on-crimea-separatist-territories-a76821|work=[[Moscow Times]]|date = 8. 3. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 12. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220312125557/https://www.themoscowtimes.com/2022/03/08/ukraines-zelenskiy-says-open-to-compromise-with-russia-on-crimea-separatist-territories-a76821|url-status=live}}</ref> Путин је [[16. март]]а издао упозорење руским „издајницима“ за које је рекао да Запад жели да искористи као „пету колону“ да уништи Русију.<ref>{{Cite news|title=Putin warns Russia against pro-Western 'traitors' and scum|url=https://www.reuters.com/world/putin-warns-russia-against-pro-western-traitors-scum-2022-03-16/|work=Reuters|date = 16. 3. 2022|access-date = 16. 3. 2022|archive-date = 24. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220324034118/https://www.reuters.com/world/putin-warns-russia-against-pro-western-traitors-scum-2022-03-16/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Putin says Russia must undergo a 'self-cleansing of society' to purge 'bastards and traitors' as thousands flee the country|url=https://www.businessinsider.com/putin-says-russia-must-undergo-self-cleansing-society-2022-3|work=Business Insider|date = 16. 3. 2022|access-date = 16. 3. 2022|archive-date = 22. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220322184001/https://www.businessinsider.com/putin-says-russia-must-undergo-self-cleansing-society-2022-3|url-status=live}}</ref> После инвазије на Украјину 2022. године,<ref>{{Cite news|last1=Kolesnikov|first1=Andrei|title=Russia's Second, Silent War Against Its Human Capital|url=https://carnegieendowment.org/politika/88983|work=[[Carnegie Endowment for International Peace]]|date = 8. 2. 2023|access-date = 1. 7. 2023|archive-date=25 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230525202705/https://carnegieendowment.org/politika/88983|url-status=live}}</ref> руска дугорочна демографска криза се продубила због емиграције, ниже стопе фертилитета и ратних жртава.<ref>{{Cite news|title=Putin's War Escalation Is Hastening Demographic Crash for Russia|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-10-18/putin-s-war-escalation-is-hastening-demographic-crash-for-russia|work=Bloomberg|date=18 October 2022|access-date = 1. 7. 2023|archive-date=12 October 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012065405/https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-10-18/putin-s-war-escalation-is-hastening-demographic-crash-for-russia|url-status=live}}</ref>

Већ [[25. марта]], Канцеларија високог комесара [[Уједињене нације|УН]] за [[људска права]] известила је да је Путин наредио политику „отмице“, при чему су украјински држављани који нису сарађивали са руским преузимањем њихове домовине били жртве [[Федерална служба безбједности|ФСБ]]-а.<ref name="mmbbc">{{Cite news|last1=Murphy|first1=Matt|last2=Greenall|first2=Robert|title=Ukraine War: Civilians abducted as Russia tries to assert control|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-60858363|publisher=BBC|date = 25. 3. 2022|access-date=21 May 2022|archive-date = 3. 4. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220403090420/https://www.bbc.com/news/world-europe-60858363|url-status=live}}</ref><ref name="voxjk">{{Cite news|last1=Kirby|first1=Jen|title=When Russian troops arrived, their relatives disappeared|url=https://www.vox.com/23012456/ukraine-russia-war-disappearances-kidnappings|publisher=Vox Media, LLC|date = 12. 4. 2022|access-date=21 May 2022|archive-date=19 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220519121602/https://www.vox.com/23012456/ukraine-russia-war-disappearances-kidnappings|url-status=live}}</ref> [[Председник Украјине|Украјински председник]] [[Володимир Зеленски]] је [[28. марта]] рекао да је „99,9 одсто сигуран“ да Путин мисли да ће Украјинци дочекати инвазионе снаге са „цвећем и осмехом“, док је отворио врата преговорима о понуди да Украјина од сада буде не- усклађено стање.<ref>{{Cite news|title=Volodymyr Zelensky says Ukraine ready to discuss neutrality in peace talks with Russia|url=https://www.ft.com/content/c5aa8066-715d-43dd-8a3c-b6907d839a36|work=Financial Times|date = 28. 3. 2022|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 1. 4. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401004201/https://www.ft.com/content/c5aa8066-715d-43dd-8a3c-b6907d839a36|url-status=live}}</ref>

Путин је [[21. септембра]] најавио делимичну мобилизацију, након успешне украјинске контраофанзиве у [[Харков|Харкову]] и најаве референдума о анексији у Украјини коју је окупирала Русија.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/putin-signs-decree-mobilisation-says-west-wants-destroy-russia-2022-09-21/|title=Putin escalates Ukraine war, issues nuclear threat to West|work=[[Reuters]]|date = 21. 9. 2022|access-date = 22. 9. 2022|archive-date=7 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221007185123/https://www.reuters.com/world/europe/putin-signs-decree-mobilisation-says-west-wants-destroy-russia-2022-09-21/|url-status=live}}</ref>
[[File:Annexation_of_Southern_and_Eastern_Ukraine.svg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Annexation_of_Southern_and_Eastern_Ukraine.svg|лево|мини|Украјинске области анектиране Русији од 2014. (Крим) и 2022. (Доњецк, Херсон, Луганск и Запорожје), са црвеном линијом која означава област стварне контроле Русије 30. септембра 2022.]]
[[Датотека:President Vladimir Putin with Russian-installed leaders of the four regions 2.jpg|мини|Владимир Путин са [[Русофилство|проруским]] лидерима региона [[30. септембра]] [[2022]]]]
Путин је [[30. септембра]] потписао указе којима су [[Доњецка Народна Република|Доњецка]], [[Луганска Народна Република|Луганска]], [[Запорошка област|Запорошка]] и [[Херсонска област|Херсонска]] област Украјине припојене Руској Федерацији. Анексије нису признате од стране међународне заједнице и незаконите су по међународном праву.<ref>{{Cite news|last=Lawler|first=Dave|date = 30. 9. 2022|title=Putin claims 15% of Ukraine is now part of Russia|url=https://www.axios.com/2022/09/30/putin-claims-annexation-four-ukrainian-oblasts|access-date = 30. 9. 2022|website=Axios|language=en|archive-date=4 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221004072425/https://www.axios.com/2022/09/30/putin-claims-annexation-four-ukrainian-oblasts|url-status=live}}</ref> [[11. новембра]] исте године Украјина је ослободила [[Херсон]].<ref>{{Cite news|title=Ukraine liberated Kherson city. Now, Russia is destroying it.|url=https://www.washingtonpost.com/world/2023/01/14/kherson-destroyed-russia-ukraine-liberated/|newspaper=The Washington Post|date = 14. 1. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 27. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230627200942/https://www.washingtonpost.com/world/2023/01/14/kherson-destroyed-russia-ukraine-liberated/|url-status=live}}</ref>

У [[Децембар|децембру]] [[2022]]. рекао је да би рат против Украјине могао бити „дуг процес“.<ref>{{Cite news|title=Russia could be fighting in Ukraine for a long time: Putin|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/12/7/putin-russian-forces-could-be-fighting-in-ukraine-for-long-time|publisher=Al Jazeera|date = 7. 12. 2022|access-date = 16. 12. 2022|archive-date = 16. 12. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221216104749/https://www.aljazeera.com/news/2022/12/7/putin-russian-forces-could-be-fighting-in-ukraine-for-long-time|url-status=live}}</ref> Стотине хиљада људи је убијено у [[Руско-украјински рат|руско-украјинском рату]] од [[Фебруар|фебруара]] [[2022]]. године.<ref>{{Cite news|title='Terrible toll': Russia's invasion of Ukraine in numbers|url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/news/terrible-toll-russias-invasion-of-ukraine-in-numbers/|work=[[Euractiv]]|date = 14. 2. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 12. 7. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230712061818/https://www.euractiv.com/section/global-europe/news/terrible-toll-russias-invasion-of-ukraine-in-numbers/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|last1=Hussain|first1=Murtaza|title=The War in Ukraine Is Just Getting Started|url=https://theintercept.com/2023/03/09/ukraine-war-russia-iran-iraq/|work=The Intercept|date = 9. 3. 2023|access-date = 27. 3. 2023|archive-date=18 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230518234805/https://theintercept.com/2023/03/09/ukraine-war-russia-iran-iraq/|url-status=live}}</ref> У [[Јануар|јануару]] [[2023]]. Путин је навео признање суверенитета Русије над анектираним територијама као услов за мировне преговоре са Украјином.<ref>{{Cite news|title=Putin Signals Readiness for Peace Talks if Kyiv Cedes Occupied Regions|url=https://www.themoscowtimes.com/2023/01/05/putin-signals-readiness-for-peace-talks-if-kyiv-cedes-occupied-regions-a79877|work=The Moscow Times|date = 5. 1. 2023|access-date = 24. 3. 2023|archive-date = 24. 3. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230324094745/https://www.themoscowtimes.com/2023/01/05/putin-signals-readiness-for-peace-talks-if-kyiv-cedes-occupied-regions-a79877|url-status=live}}</ref>

Међународни кривични суд је [[17. март|17. марта]] [[2023]]. издао налог за Путиново хапшење,<ref name="issues_warrant_2023_03_17_reuters">[https://www.reuters.com/world/us-says-video-shows-russian-jet-intercepted-spy-drone-near-ukraine-2023-03-16/ "Ukraine war: International court issues warrant for Putin's arrest,"] 17 March 2023, [[Reuters]], retrieved 18 March 2023</ref><ref name="Khan_statement_Putin_LvovaBelova_17March2023">{{cite Q|Q117194521}}</ref><ref name="situation_2023_03_17_icc">[https://www.icc-cpi.int/news/situation-ukraine-icc-judges-issue-arrest-warrants-against-vladimir-vladimirovich-putin-and "Situation in Ukraine: ICC judges issue arrest warrants against Vladimir Vladimirovich Putin and Maria Alekseyevna Lvova-Belova,"] 17 March 2023, [[International Criminal Court]], retrieved 18 March 2023</ref><ref>{{Cite news|last1=Hofmański|first1=Piotr|author1-link=Piotr Hofmański|title=ICC arrest warrants in the situation of Ukraine: Statement by President Piotr Hofmański|url=https://www.youtube.com/watch?v=FbKhCAaRLfc|publisher=[[International Criminal Court]]|website=youtube.com|language=en|format=video|date = 17. 3. 2023}}</ref> у којем се наводи да је Путин сносио кривичну одговорност за илегалну депортацију и трансфер деце из Украјине у Русију током руске инвазије Украјине.<ref>{{Cite news|last1=Corder|first1=Mike|last2=Casert|first2=Raf|date = 17. 3. 2023|title=ICC issues arrest warrant for Putin over Ukraine war crimes|work=[[Associated Press]]|url=https://apnews.com/article/icc-putin-war-crimes-ukraine-9857eb68d827340394960eccf0589253|archiveurl=https://web.archive.org/web/20230317153603/https://apnews.com/article/icc-putin-war-crimes-ukraine-9857eb68d827340394960eccf0589253|archive-date = 17. 3. 2023}}</ref><ref>{{Cite news|last=Michaels|first=Daniel|date = 17. 3. 2023|title=U.N. Court Issues Arrest Warrant for Russia's Putin And Another Kremlin Official|work=[[The Wall Street Journal]]|url=https://www.wsj.com/articles/u-n-court-issues-arrest-warrant-for-russias-putin-and-another-kremlin-official-d3b9cb8e?mod=Searchresults_pos1&page=1}}</ref><ref>{{Cite news|last=Fowler|first=Sarah|date = 17. 3. 2023|title="No excuse to deport children to Russia, says ICC prosecutor,"|publisher=[[British Broadcasting Corporation|BBC]]|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-64994087|archiveurl=https://archive.today/20230317212759/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-64994087|archive-date = 17. 3. 2023}}</ref>
[[File:Putin-Xi_press_conference_(2023).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Putin-Xi_press_conference_(2023).jpg|мини|Путин поздравља [[Председник Кине|кинеског председника]] [[Си Ђинпинг|Си Ђинпинга]] у [[Москва|Москви]], [[21. март|21. марта]] [[2023]].]]
Од [[20. март|20]]. до [[22. март]]а 2023. године, кинески председник [[Си Ђинпинг]] посетио је Русију и састао се са Владимиром Путином у званичном и незваничном својству.<ref>{{Cite news|title=Xi, Putin meeting highlights US tensions with China|url=https://abcnews.go.com/Politics/xi-putin-meeting-highlights-us-tensions-china/story?id=97997247|work=ABC News|date = 21. 3. 2023|access-date = 24. 3. 2023|archive-date = 24. 3. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230324103055/https://abcnews.go.com/Politics/xi-putin-meeting-highlights-us-tensions-china/story?id=97997247|url-status=live}}</ref> Био је то први међународни сусрет Владимира Путина откако је Међународни кривични суд издао налог за његово хапшење.<ref>{{Cite news|last=Gan|first=Nectar|date = 20. 3. 2023|title=Xi makes 'journey of friendship' to Moscow days after Putin's war crime warrant issued|language=en|work=[[CNN]]|url=https://edition.cnn.com/2023/03/20/china/china-xi-putin-russia-visit-analysis-intl-hnk-mic/index.html|archive-date = 21. 3. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230321195643/https://edition.cnn.com/2023/03/20/china/china-xi-putin-russia-visit-analysis-intl-hnk-mic/index.html|url-status=live}}</ref>
[[File:Vladimir_Putin_and_Cyril_Ramaphosa_(2023-06-17).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Vladimir_Putin_and_Cyril_Ramaphosa_(2023-06-17).jpg|мини|Путин са јужноафричким председником [[Сирил Рамафоса|Сирилом Рамафосом]] у [[Санкт Петербург]]у [[17. јун]]а [[2023]]]]
[[Јужна Африка]] је у [[Мај|мају]] [[2023]]. објавила да ће дати дипломатски имунитет Владимиру Путину да присуствује 15. самиту [[БРИКС]]-а у [[Јоханезбург|Јоханесбургу]] упркос налогу за хапшење МКС-а.<ref>{{Cite news|date=30 May 2023|title=South Africa moves to let Putin attend BRICS summit despite ICC arrest warrant over Ukraine war|url=https://www.cbsnews.com/news/south-africa-vladimir-putin-icc-arrest-warrant-ukraine-war-brics-immunity/|website=www.cbsnews.com|language=en-US|access-date = 16. 6. 2023|archive-date = 16. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230616001351/https://www.cbsnews.com/news/south-africa-vladimir-putin-icc-arrest-warrant-ukraine-war-brics-immunity/|url-status=live}}</ref> У [[Јул|јулу]] 2023. јужноафрички председник [[Сирил Рамафоса]] је најавио да Путин неће присуствовати самиту „по обостраном договору“ и да ће уместо тога послати министра спољних послова [[Сергеј Лавров|Сергеја Лаврова]].<ref>{{Cite news|title=Russian President Vladimir Putin evades arrest warrant by skipping BRICS summit in South Africa|url=https://www.theglobeandmail.com/world/article-putin-brics-summit-south-africa/|work=The Globe and Mail|date = 19. 7. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 1. 9. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230901035615/https://www.theglobeandmail.com/world/article-putin-brics-summit-south-africa/|url-status=live}}</ref>

У јулу 2023. Путин је запретио да ће предузети „реципрочне мере“ ако Украјина употреби [[Касетна муниција|касетну муницију]] коју су испоручили [[САД]] током украјинске контраофанзиве против руских снага у окупираној југоисточној Украјини.<ref>{{Cite news|title=Ukraine war: Vladimir Putin threatens cluster bomb retaliation if weapons used against Russian forces|url=https://news.sky.com/story/ukraine-war-vladimir-putin-threatens-cluster-bomb-retaliation-if-weapons-used-against-russian-forces-12921775|work=Sky News|date = 16. 7. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 23. 7. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230723072814/https://news.sky.com/story/ukraine-war-vladimir-putin-threatens-cluster-bomb-retaliation-if-weapons-used-against-russian-forces-12921775|url-status=live}}</ref> Путин се [[17. јул]]а 2023. повукао из споразума који је Украјини омогућавао извоз [[Житарице|житарица]] преко [[Црно море|Црног мора]] упркос ратној блокади,<ref>{{Cite news|title=Putin tightens grip on Africa after killing Black Sea grain deal|url=https://www.politico.eu/article/africa-beholden-to-russia-after-vladimir-putin-kills-black-sea-grain-deal-ukraine/|work=Politico|date = 19. 7. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=31 August 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230831120649/https://www.politico.eu/article/africa-beholden-to-russia-after-vladimir-putin-kills-black-sea-grain-deal-ukraine/|url-status=live}}</ref> ризикујући да продуби глобалну кризу са храном и антагонизира неутралне земље на глобалном југу.<ref>{{Cite news|title=By pulling out of the Ukrainian grain deal, Russia risks alienating its few remaining partners|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-war-putin-grain-turkey-syria-ac5c945990c2c53eeca37e642ab6c5a7|work=AP News|date = 21. 7. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=12 October 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012044738/https://apnews.com/article/russia-ukraine-war-putin-grain-turkey-syria-ac5c945990c2c53eeca37e642ab6c5a7|url-status=live}}</ref>

Путин је [[27. јул|27]]–[[28. јул]]а био домаћин самита Русија-Африка 2023. у [[Санкт Петербург]]у,<ref>{{Cite news|last1=Wolff|first1=Stefan|title=Russia-Africa summit: Putin offers unconvincing giveaways in a desperate bid to make up for killing the Ukraine grain deal|url=https://theconversation.com/russia-africa-summit-putin-offers-unconvincing-giveaways-in-a-desperate-bid-to-make-up-for-killing-the-ukraine-grain-deal-210330|work=The Conversation|date = 28. 7. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date = 31. 7. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230731063859/https://theconversation.com/russia-africa-summit-putin-offers-unconvincing-giveaways-in-a-desperate-bid-to-make-up-for-killing-the-ukraine-grain-deal-210330|url-status=live}}</ref> којем су присуствовале делегације из више од 40 афричких земаља.<ref>{{Cite news|title=Putin meets Ethiopian PM Abiy Ahmed|url=https://www.africanews.com/2023/07/26/putin-meets-ethiopian-pm-abiy-ahmed/|work=Africanews|date = 26. 7. 2023|access-date = 11. 11. 2023|archive-date=10 August 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230810162823/https://www.africanews.com/2023/07/26/putin-meets-ethiopian-pm-abiy-ahmed/|url-status=live}}</ref>

Од [[Август|августа]] 2023. године, укупан број руских и украјинских војника погинулих или рањених током руске инвазије Украјине износила је скоро 500.000.<ref>{{Cite news|date=18 August 2023|title=Troop Deaths and Injuries in Ukraine War Near 500,000, U.S. Officials Say|work=The New York Times|language=en|url=https://www.nytimes.com/2023/08/18/us/politics/ukraine-russia-war-casualties.html|last1=Cooper|first1=Helene|last2=Gibbons-Neff|first2=Thomas|last3=Schmitt|first3=Eric|last4=Barnes|first4=Julian E.|access-date = 3. 9. 2023|archive-date = 3. 9. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230903175102/https://www.nytimes.com/2023/08/18/us/politics/ukraine-russia-war-casualties.html|url-status=live}}</ref>

Путин је осудио напад [[Хамас|Хамаса]] на [[Израел]] 2023. који је изазвао [[Рат Израела и Хамаса|рат Израел-Хамас]] и рекао да Израел има право да се брани, али је такође критиковао одговор Израела и рекао да Израел не би требало да опседа [[Појас Газе]] на начин на који је [[Нацистичка Њемачка|нацистичка Немачка]] опседала [[Лењинград]]. Путин је сугерисао да би Русија могла да буде посредник у сукобу.<ref>{{cite news|author=Cullison, Alan |url=https://www.wsj.com/world/hamas-attack-ends-a-delicate-entente-between-russia-and-israel-b5745a20 |title=Hamas Attack Ends a Delicate Entente Between Russia and Israel |newspaper=WSJ |date= |website= |publisher= |access-date=15 October 2023}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/putin-israeli-ground-operation-gaza-will-result-civilian-losses-2023-10-13/|title=Putin cautions Israel against using tactics in Gaza like Nazi siege of Leningrad|date=13 October 2023|work=Reuters}}</ref> Путин је за рат окривио неуспешну спољну политику [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и изразио забринутост због страдања палестинске деце у Појасу Газе.<ref>{{Cite news|title=Russia's Putin tries to use Gaza war to his geopolitical advantage|url=https://www.reuters.com/world/russias-putin-sees-political-economic-upside-israels-war-with-hamas-2023-11-17/|work=Reuters|date = 17. 11. 2023}}</ref> У разговору у [[Децембар|децембру]] 2023. између израелског премијера [[Бенјамин Нетанјаху|Бенјамина Нетанјахуа]] и Путина, Нетанјаху је изразио незадовољство због понашања Русије у Уједињеним нацијама и описао њене све веће везе са [[Иран|Ираном]] као опасне.<ref>{{Cite news|title=Netanyahu tells Putin: Your cooperation with Iran is dangerous|url=https://www.jpost.com/breaking-news/article-777415|work=The Jerusalem Post|date = 10. 12. 2023}}</ref>

Путин је [[22. новембра]] [[2023]]. године тврдио да је Русија увек била „спремна за разговоре“ како би се окончала „трагедија“ рата у Украјини и оптужио украјинско руководство да одбацује мировне преговоре са Русијом.<ref>{{Cite news|title=Putin calls war a 'tragedy'; Moscow claims Ukraine is seeing 'colossal losses' after crossing river|url=https://www.cnbc.com/2023/11/22/ukraine-war-live-updates-latest-news-on-russia-and-the-war-in-ukraine.html|work=CNBC|date = 22. 11. 2023}}</ref> Међутим, [[14. децембра]] 2023. Путин је рекао да ће „мир у Украјини бити тек када постигнемо своје циљеве“, за које је рекао да су „денацификација, демилитаризација и неутрални статус“ Украјине.<ref>{{Cite news|title=Putin: No Peace in Ukraine Until Russia Achieves Goals|url=https://www.voanews.com/a/putin-no-peace-in-ukraine-until-russia-achieves-goals-/7397708.html|work=VOA News|date = 14. 12. 2023}}</ref> [[The New York Times|Њујорк Тајмс]] је [[23. децембра]] [[2023]]. известио да Путин преко посредника сигнализира најмање од [[Септембар|септембра]] 2022. да је „отворен за прекид ватре који замрзава борбе на садашњим линијама“.<ref name="NYTimes-2023-12-23">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2023/12/23/world/europe/putin-russia-ukraine-war-cease-fire.html|title=Putin Quietly Signals He Is Open to a Cease-Fire in Ukraine|date = 23. 12. 2023|work=The New York Times}}</ref>

===== Побуна групе Вагнер =====
{{main|Побуна групе Вагнер}}
[[File:Vladimir_Putin_(24.06.2023).jpg|мини|Путин се обраћа руском народу поводом побуне приватне војне компаније Јевгенија Пригожина Вагнер групе 24. јуна 2023.]]
Дана [[23. јун|23. јуна]] 2023, [[Вагнер група]], руска [[Паравојна формација|паравојна организација]], побунила се против [[Влада Руске Федерације|владе Русије]]. Побуна је настала усред ескалације тензија између руског Министарства одбране и [[Јевгениј Пригожин|Јевгенија Пригожина]], вође Вагнера.<ref>{{Cite news|last=Bryant|first=Miranda|date = 24. 6. 2023|title=Wagner mutiny: how the world reacted|language=en-GB|work=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/world/2023/jun/24/wagner-mutiny-how-the-world-reacted|access-date = 24. 6. 2023|issn=0261-3077}}</ref>

Пригожин је побуну приказао као одговор на наводни напад министарства на његове снаге.<ref>{{Cite news|last1=Osborn|first1=Andrew|last2=Liffey|first2=Kevin|date = 24. 6. 2023|title=Russia accuses mercenary boss of mutiny after he says Moscow killed 2,000 of his men|language=en|work=[[Reuters]]|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-mercenary-boss-says-moscows-war-ukraine-based-lies-2023-06-23/|url-status=live|access-date = 24. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230623173129/https://www.reuters.com/world/europe/russian-mercenary-boss-says-moscows-war-ukraine-based-lies-2023-06-23/|archive-date = 23. 6. 2023}}</ref><ref name="tmt2">{{Cite news|last1=Tubridy|first1=Mack|last2=Kozlov|first2=Pyotr|last3=Berkhead|first3=Samantha|date = 24. 6. 2023|title=Prigozhin Charged With 'Inciting Armed Revolt' After Vowing to Stop 'Evil' Military Leadership|url=https://www.themoscowtimes.com/2023/06/23/prigozhin-charged-with-inciting-armed-revolt-after-vowing-to-stop-evil-military-leadership-a81615|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230623225351/https://www.themoscowtimes.com/2023/06/23/prigozhin-charged-with-inciting-armed-revolt-after-vowing-to-stop-evil-military-leadership-a81615|archive-date = 23. 6. 2023|access-date = 24. 6. 2023|website=[[The Moscow Times]]}}</ref> Он је одбацио владино оправдање за инвазију на Украјину,<ref>{{Cite news|last=Rosenberg|first=Steve|date = 23. 6. 2023|title=Yevgeny Prigozhin: Wagner chief blames war on defence minister|work=[[BBC News]]|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-65996531|url-status=live|access-date = 24. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230623210158/https://www.bbc.co.uk/news/world-65996531|archive-date = 23. 6. 2023}}</ref> окривио министра одбране [[Сергеј Шојгу|Сергеја Шојгуа]] за војне недостатке земље<ref>{{Cite news|last=Sauer|first=Pjotr|date = 23. 6. 2023|title=Russia investigates Wagner chief for 'armed mutiny' after call for attack on military|language=en-GB|work=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/world/2023/jun/23/wagner-chief-accuses-russias-military-of-attack-and-says-evil-leadership-must-be-stopped|url-status=live|access-date = 24. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230624004806/https://www.theguardian.com/world/2023/jun/23/wagner-chief-accuses-russias-military-of-attack-and-says-evil-leadership-must-be-stopped|archive-date = 24. 6. 2023|issn=0261-3077}}</ref> и оптужио га да води рат у корист [[Ruski oligarsi|руских олигарха]].<ref>{{Cite news|last=Dress|first=Brad|date = 23. 6. 2023|title=Wagner chief says Russia's war in Ukraine intended to benefit elites, accuses Moscow of lying|language=en-US|work=[[The Hill (newspaper)|The Hill]]|url=https://thehill.com/policy/defense/4064431-wagner-chief-says-russias-war-in-ukraine-intended-to-benefit-elites-accuses-moscow-of-lying/|access-date = 24. 6. 2023}}</ref><ref>{{Cite news|date = 23. 6. 2023|title=Wagner chief rejects Putin's accusations of treason|language=en|work=[[Al Jazeera Media Network|Al Jazeera]]|url=https://www.aljazeera.com/amp/news/2023/6/23/russian-authorities-launch-criminal-probe-into-wagner-group|access-date = 24. 6. 2023}}</ref> У телевизијском обраћању [[24. јун]]а, руски председник Владимир Путин осудио је Вагнерове поступке као издају и обећао да ће угушити побуну.<ref name="tmt22">{{Cite news|last1=Tubridy|first1=Mack|last2=Kozlov|first2=Pyotr|last3=Berkhead|first3=Samantha|date = 24. 6. 2023|title=Prigozhin Charged With 'Inciting Armed Revolt' After Vowing to Stop 'Evil' Military Leadership|url=https://www.themoscowtimes.com/2023/06/23/prigozhin-charged-with-inciting-armed-revolt-after-vowing-to-stop-evil-military-leadership-a81615|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230623225351/https://www.themoscowtimes.com/2023/06/23/prigozhin-charged-with-inciting-armed-revolt-after-vowing-to-stop-evil-military-leadership-a81615|archive-date = 23. 6. 2023|access-date = 24. 6. 2023|website=[[The Moscow Times]]}}</ref><ref>{{Cite news|date = 24. 6. 2023|title=Путин назвал мятеж Пригожина "предательством" и "изменой"|trans-title=Putin calls Prigozhin's rebellion "betrayal" and "treason"|url=https://meduza.io/news/2023/06/24/putin-nazval-myatezh-prigozhina-predatelstvom-i-izmenoy|access-date = 24. 6. 2023|website=[[Meduza]]|language=ru}}</ref>

Пригожинове снаге су преузеле контролу над [[Ростов на Дону|Ростовом на Дону]] и штабом [[Јужни војни округ|Јужног војног округ]]а и у оклопној колони напредовале ка [[Москва|Москви.]]<ref>{{Cite news|date = 24. 6. 2023|title=Rebel Russian mercenaries turn back short of Moscow 'to avoid bloodshed'|language=en|work=Reuters|url=https://www.reuters.com/world/europe/wagner-head-suggests-his-mercenaries-headed-moscow-take-army-leadership-2023-06-24/|access-date = 26. 6. 2023|archive-date = 24. 6. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230624070212/https://www.reuters.com/world/europe/wagner-head-suggests-his-mercenaries-headed-moscow-take-army-leadership-2023-06-24/|url-status=live}}</ref> После преговора са белоруским председником [[Александар Лукашенко|Александром Лукашенком]],<ref>{{Cite news|last=Seddon|first=Max|date = 24. 6. 2023|title=Belarus claims deal with Prigozhin to end advance on Moscow|url=https://www.ft.com/content/9cd09366-25db-4057-a41d-0ea04b659d97#post-afe02cd3-667f-458f-a4dd-52a3a5133bb8|url-access=subscription|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230624105349/https://www.ft.com/content/9cd09366-25db-4057-a41d-0ea04b659d97#post-afe02cd3-667f-458f-a4dd-52a3a5133bb8|archive-date = 24. 6. 2023|access-date = 24. 6. 2023|website=[[Financial Times]]}}</ref> Пригожин је пристао да се повуче<ref>{{Cite news|last1=Seddon|first1=Max|last2=Ivanova|first2=Polina|date = 24. 6. 2023|title=Prigozhin says Wagner has agreed to stand down|url=https://www.ft.com/content/9cd09366-25db-4057-a41d-0ea04b659d97#post-e5d60873-da90-4116-a3f7-fe859734f2ca|url-access=subscription|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230624105349/https://www.ft.com/content/9cd09366-25db-4057-a41d-0ea04b659d97#post-e5d60873-da90-4116-a3f7-fe859734f2ca|archive-date = 24. 6. 2023|access-date = 24. 6. 2023|website=[[Financial Times]]}}</ref> и касно 24. јуна почео је да се повлачи из Ростова на Дону.<ref>{{Cite news|url=https://www.politico.eu/article/wagner-fighters-leaving-rostov-and-voronezh-after-aborted-mutiny/amp/|title=Wagner fighters leaving Rostov and Voronezh after aborted mutiny|work=[[Politico]]|date = 25. 6. 2023}}</ref>

Дана [[23. август]]а 2023, тачно два месеца након побуне, Пригожин је погинуо заједно са још девет људи када се пословни авион срушио у [[Тверска област|Тверској области]], северно од Москве.<ref name="FearedDeadBBC">{{Cite news|title=Wagner chief Yevgeny Prigozhin presumed dead after Russia plane crash|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-66599733|access-date=23 August 2023|publisher=BBC News|first1=Frank|last1=Gardner|first2=Robert|last2=Greenall|first3=Jaroslav|last3=Lukiv|date=23 August 2023|archive-date=23 August 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230823171520/https://www.bbc.com/news/world-europe-66599733|url-status=live}}</ref> Западне обавештајне службе су известиле да је несрећу вероватно изазвала експлозија на броду, а постоји сумња да је умешана руска држава.<ref name="Troianovski_Barnes_Schmitt_8/24/2023">{{cite web|last1=Troianovski|first1=Anton|last2=Barnes|first2=Julian E|last3=Schmitt|first3=Eric|title='It's Likely Prigozhin Was Killed,' Pentagon Says|website=[[The New York Times]]|date=24 August 2023|url=https://www.nytimes.com/live/2023/08/24/world/prigozhin-russia-ukraine-news/heres-the-latest-on-the-crash|access-date=27 August 2023|archive-date=27 August 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230827103203/https://www.nytimes.com/live/2023/08/24/world/prigozhin-russia-ukraine-news/heres-the-latest-on-the-crash|url-status=live}}</ref>

==== Пети председнички мандат (2024 – данас) ====
[[Датотека:Putin's speech on Crocus City Hall attack.jpg|мини|Путинов говор о [[Терористички напад на дворану Крокус|нападу на дворану Крокус Сити]]]]
Путин је победио на [[Председнички избори у Русији 2024.|руским председничким изборима 2024]]. са 88,48 одсто гласова. Међународни посматрачи нису сматрали да су избори ни слободни ни поштени,<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-68479832|title=Alexei Navalny: Widow urges Russians to protest on election day|date = 6. 3. 2024|work=BBC News|access-date = 15. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240315124841/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-68479832|archive-date = 15. 3. 2024|url-status=live}}</ref> с обзиром да је Путин појачао политичку репресију након што је започео свој рат пуног размера са Украјином 2022. године.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2024/mar/15/a-forever-war-more-repression-vladimir-putin-for-life-russias-bleak-post-election-outlook|title=A forever war, more repression, Putin for life? Russia's bleak post-election outlook|last1=Roth|first1=Andrew|date = 15. 3. 2024|work=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20240318054303/https://www.theguardian.com/world/2024/mar/15/a-forever-war-more-repression-vladimir-putin-for-life-russias-bleak-post-election-outloo|archive-date = 18. 3. 2024|last2=Sauer|first2=Pjotr}}</ref><ref name="tmt-87.28">{{cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2024/03/18/putin-wins-8728-of-votes-with-all-ballots-counted-election-officials-a84515|title=Putin Wins 87.28% of Votes With All Ballots Counted – Election Officials|date = 18. 3. 2024|work=The Moscow Times|access-date = 19. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240319032009/https://www.themoscowtimes.com/2024/03/18/putin-wins-8728-of-votes-with-all-ballots-counted-election-officials-a84515|archive-date = 19. 3. 2024|language=en|url-status=live}}</ref> Избори су одржани и на руским окупираним територијама Украјине.<ref name="tmt-87.282">{{cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2024/03/18/putin-wins-8728-of-votes-with-all-ballots-counted-election-officials-a84515|title=Putin Wins 87.28% of Votes With All Ballots Counted – Election Officials|date = 18. 3. 2024|work=The Moscow Times|access-date = 19. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240319032009/https://www.themoscowtimes.com/2024/03/18/putin-wins-8728-of-votes-with-all-ballots-counted-election-officials-a84515|archive-date = 19. 3. 2024|language=en|url-status=live}}</ref> Било је извештаја о неправилностима, укључујући убацивање гласачких листића и принуду,<ref>Robyn Dixon, Siobhán O'Grady, David L. Stern, Serhii Korolchuk and Serhiy Morgunov, [https://www.washingtonpost.com/world/2024/03/16/putin-election-voting-gunpoint-occupied-ukraine/ For Putin's election in occupied Ukraine, voting is forced at gunpoint] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240317041955/https://www.washingtonpost.com/world/2024/03/16/putin-election-voting-gunpoint-occupied-ukraine/|date = 17. 3. 2024}}, ''Washington Post;'' (16 March 2024).</ref> са статистичким анализама које сугеришу нивое преваре без преседана на изборима 2024. године.<ref name="novayagazeta">{{cite web|url=https://novayagazeta.eu/articles/2024/03/18/novaia-evropa-okolo-poloviny-golosov-za-vladimira-putina-na-prezidentskikh-vyborakh-byli-vbrosheny-news|title=Исследование «Новой-Европа»: около половины голосов за Владимира Путина на президентских выборах были вброшены|date = 18. 3. 2024|work=[[Novaya Gazeta]]|language=Russian|archive-url=https://web.archive.org/web/20240318134823/https://novayagazeta.eu/articles/2024/03/18/novaia-evropa-okolo-poloviny-golosov-za-vladimira-putina-na-prezidentskikh-vyborakh-byli-vbrosheny-news|archive-date = 18. 3. 2024|url-status=live|accessdate = 18. 3. 2024}}</ref>

Дана [[22. март|22. марта]] [[2024]]. догодио се напад на [[Терористички напад на дворану Крокус|дворану Крокус Сити]], у којем су погинуле најмање 144 особе и рањено још најмање 360.<ref>{{Cite web|url=https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/death-toll-from-concert-hall-attack-in-russia-s-moscow-region-rises-to-144/3178519|title=Death toll from concert hall attack in Russia's Moscow region rises to 144|date=March 29, 2024|website=AA}}</ref><ref name="360-injured">{{cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2024/03/27/number-of-wounded-in-crocus-city-hall-attack-rises-to-360-a84642|title=Number of Wounded in Crocus City Hall Attack Rises to 360|date = 27. 3. 2024|access-date = 27. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240327130616/https://www.themoscowtimes.com/2024/03/27/number-of-wounded-in-crocus-city-hall-attack-rises-to-360-a84642|archive-date = 27. 3. 2024|publisher=The Moscow Times|url-status=live}}</ref> Био је то најсмртоноснији терористички напад на руско тло од опсаде школе у Беслану 2004. године.<ref name="Belam-2024">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2024/mar/23/moscow-concert-attack-crocus-city-hall-shooting-russia-live-updates|title=Moscow concert hall attack: Putin tells Russians Ukraine linked to attack which killed 115, claims denied by Kyiv officials – live updates|last=Belam|first=Martin|date = 23. 3. 2024|work=the Guardian|access-date = 23. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240323093345/https://www.theguardian.com/world/live/2024/mar/23/moscow-concert-attack-crocus-city-hall-shooting-russia-live-updates|archive-date = 23. 3. 2024|issn=0261-3077|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/vladimir-putin-autocrat-election-terrorism/|title=Putin the autocrat comes of age|last=Hartog|first=Eva|date=March 30, 2024|website=Politico}}</ref>

===== Интервју са Такером Карлсоном =====
{{....}}

===== Посета Северној Кореји =====
{{...}}

== Политички пресек ==
=== Унутрашња политика ===
{{...}}

=== Спољна политика ===
{{...}}

=== Економија ===
{{...}}

== Популарност ==
[[Датотека:Orden Republike Srbije na ogrlici.jpg|десно|мини|150п|Владимир Путин је први носилац [[Орден Републике Србије|Ордена Републике Србије на великој огрлици]].]]
Путин ужива популарност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју<ref>{{Cite news|url=http://www.worldpublicopinion.org/pipa/articles/views_on_countriesregions_bt/618.php?nid=&id=&pnt=618&lb= |title=Obama Rockets to Top of Poll on Global Leaders |publisher=World Public Opinion |date=12. 6. 2009. |accessdate=6. 3. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121108091424/http://www.worldpublicopinion.org/pipa/articles/views_on_countriesregions_bt/618.php?nid=&id=&pnt=618&lb= |archive-date=8. 11. 2012 |url-status=dead }}</ref>, а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.<ref>{{Cite news|last=Schaaf|first=Matthew |url=http://www.newstatesman.com/world-affairs/2007/11/russia-putin-soviet-power |title=Vlad the Great |publisher=New Statesman |date = 29. 11. 2007|accessdate=6. 3. 2012.}}</ref>

У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији.

Путин је популаран и у [[Србија|Србији]], [[Република Српска|Републици Српској]] и [[Црна Гора|Црној Гори]] због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, [[Врбас (град)|Врбаса]], Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.<ref>{{Cite news |author=Ekipa „Novosti“ |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=148777&title_add=Putin%20iz%20na%C5%A1eg%20sokaka&kword_add=pocasni%20gradjanin |title=Putin iz našeg sokaka &#124; Reportaže |publisher=Novosti.rs |date=19. 10. 2011. |accessdate=6. 3. 2012. }}{{Мртва веза}}</ref> Почасни је грађанин Косова и Метохије (2011), као и почасни доктор Универзитета у Београду.

Године 2007. проглашен је за „личност године” у избору америчког часописа „Тајм”.<ref>{{Cite news |author=Follow TIME Facebook Twitter Google + Tumblr |url=http://www.time.com/time/specials/2007/personoftheyear/ |title=Person of the Year 2007 |publisher=TIME |date= |accessdate=6. 3. 2012. |archive-date=25. 12. 2018.|archive-url=https://web.archive.org/web/20181225172025/http://content.time.com/time/specials/2007/personoftheyear/%20 |url-status=dead }}</ref>

У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ [[Патријарх српски Павле|Павле]] је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, [[Црквени орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да [[Косово и Метохија]] остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј]] у [[Храм Светог Саве у Београду|Храму Светог Саве]], [[23. март]]а [[2011]]. године.

Одликован је и [[Орден Републике Србије|Орденом Републике Србије Првог степена]]. Орден му је свечано уручен [[16. октобар|16. октобра]] [[2014]]. године, приликом државне посете [[Србија|Републици Србији]], поводом 70 година од [[Београдска операција|ослобођења Београда]] и 100 година од почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Nikolic-Srbija-ocekuje-nove-investicije-iz-Azerbejdzana.sr.html Николић одликовао Путина и државнике још 11 земаља : Политика : ПОЛИТИКА{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=10&dd=16&nav_category=11&nav_id=912334 Путин: Ово је орден за Русију]</ref>

[[Датотека:Vladimir Putin in Japan 3-5 September 2000-23.jpg|200п|мини|Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000.]]

== Приватни живот ==
Био је ожењен [[Људмила Путина|Људмилом Путин]] са којом има две ћерке [[Катерина Тихонова|Катерину Тихонову]] и [[Марија Воронцова|Марију Воронцову]]. Развели су се у јуну 2013. Верник је [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.<ref name="Бадње вече у Јакутску">WDR 2: [http://www.wdr.de/radio/wdr2/dertag/322059.phtml Руско Бадње вече], [[6. јануар]]а 2007.</ref><ref name="Божић у Москви">Die neue Epoche, Online: [http://www.dieneueepoche.com/articles/2007/01/07/77807.html Божић у Москви]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, [[7. јануар]]а 2007.</ref> Тренира [[бокс]], [[самбо]] и [[џудо]] (црни појас 6. дан) и бави се [[скијање]]м. Воли животиње и имао је женку црног [[Лабрадор ретривер|лабрадора ретривера]] звану [[Кони Полгрејв|Кони (Полгрејв)]].

У фудбалу навија за [[ФК Зенит Санкт Петербург]].<ref>{{cite news |author=Сем Стрит |date=15. јун 2018. |title=Which football team does Vladimir Putin support and what other sports does World Cup 2018 hosts Russia’s President follow? |language=енглески |trans-title=За који фудбалски тим навија Владимир Путин, и које друге спортове прати председник Русије, домаћина Светског првенства 2018? |url=https://www.thesun.co.uk/world-cup-2018/6084556/vladimir-putin-russia-world-cup-football-team/ |work=The Sun |access-date=10. новембар 2024}}</ref>

== Интересовања == 
Од 11. године активно се бави џудоом и самбом (руска борилачка вештина). Носилац је црног појаса у каратеу. Одавно упражњава скијање, а од 2011. и [[хокеј]] на леду.

Бави се заштитом ретких животиња, а посебно таквих као што су амурски тигар, бели кит, [[снежни леопард]], бели медвед.

Први аутомобил био му је „Запорожец“, који је добио на поклон од својих родитеља у време док је био студент треће године. Од тада до данас преферира руске аутомобиле: „[[Лада (произвођач аутомобила)|Лада]] Калина“, „Нива“, „Волга“, а посебно луксузне руске лимузине „Аурус“.

Присталица је активног одмора у Русији у виду риболова, јахања коња, [[рафтинг|рафтинга]].<ref>{{Cite news|url=http://putin.kremlin.ru/interests/page-0|title= Биографија, Владимир Путин, интересовања (језик: руски), Приступљено 15. 10. 2020.}}</ref>

== Одликовања ==
{| class="wikitable sortable"
! colspan="2" |Награда или одликовање
!Датум
!Додељује
|-
|[[Датотека:Vietnam_Hochiminh_Order_ribbon.png|безоквира|100x100п]]
|Орден [[Хо Ши Мин]]а<ref>{{cite news|url=http://www.aif.ru/archive/1623363|date = 7. 3. 2001|access-date=20 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20210614140659/https://aif.ru/archive/1623363|archive-date = 14. 6. 2021|agency=Аргументы и Факты|language=ru|script-title=ru:Вьетнам: Наш президент круче американского. Путину – орден Хо Ши Мина. Нас там пока любят|url-status=live}}</ref>
|7. март 2001.
|[[Вијетнам]]
|-
|[[Датотека:Ord.GoldenEagle-ribbon.gif|безоквира]]
|Орден златног орла<ref>{{cite book|url=http://e-history.kz/media/upload/55/2013/09/27/d64779d7e21d13b914528c976d5bfd20.pdf|year=2009|isbn=978-601-80044-3-8|location=Astana|page=15|language=ru|script-title=ru:Первый Президент Республики Казахстан Нурсултан Назарбаев Хроника деятельности 2004 год|quote=Президент также подписал указы "О награждении орденом "Алтын ыран" (Золотой орел) Путина В.В."...|access-date=2022-08-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20220116014023/https://e-history.kz/media/upload/55/2013/09/27/d64779d7e21d13b914528c976d5bfd20.pdf|archive-date=2022-01-16|url-status=live}}</ref>
|6. јануар 2004.
|[[Казахстан]]
|-
|[[Датотека:Legion_Honneur_GC_ribbon.svg|безоквира|100x100п]]
|{{lang|fr|[[Légion d'honneur]], Grand-Croix}}<ref>{{cite web|url=https://www.dailymotion.com/video/xhvhv|title=Chirac décore Poutine|date=13 October 2006|website=Vidéo Dailymotion|archive-url=https://web.archive.org/web/20211009110128/https://www.dailymotion.com/video/xhvhv|archive-date=9 October 2021|url-status=live|access-date=20 August 2022}}</ref>
|22. септембар 2006.
|[[Француска]]
|-
|[[Датотека:Order_Ismoili_Somoni_Rib.png|безоквира]]
|Орден [[Исмоили Сомони|Исмоилија Сомонија]]<ref>{{cite journal|year=2007|title=CSTO: SAFE CHOICE IN CENTRAL ASIA|journal=Eurasia Daily Monitor|volume=4|issue=191}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.asiaplustj.info/en/news/tajikistan/power/20071008/emomali-rahmon-bestows-ismoili-somoni-order-vladimir-putin|title=Emomali Rahmon bestows Ismoili Somoni Order on Vladimir Putin &#124; Tajikistan News ASIA-Plus|website=www.asiaplustj.info}}</ref>
|6. октобар 2007.
|[[Таџикистан]]
|-
|[[Датотека:Spange_des_König-Abdulaziz-Ordens.png|безоквира|99x99п]]
|Орден [[Ибн Сауд|Абдулазиза ибн Сауда]]<ref>Atul Aneja [https://web.archive.org/web/20070223061501/http://www.hindu.com/2007/02/20/stories/2007022002561100.htm Putin goes calling on the Saudis]. ''The Hindu''. 20 February 2007.</ref>
|12. фебруар 2007.
|[[Саудијска Арабија]]
|-
|[[Датотека:Order_Zayed_rib.png|безоквира|98x98п]]
|Орден Заједа<ref>[http://top.rbc.ru/politics/10/09/2007/117887.shtml Putin Receives Top UAE's Decoration, Order of Zayed] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130525033420/http://top.rbc.ru/politics/10/09/2007/117887.shtml|date=25 May 2013}}, Rbc.ru, 10 September 2007.</ref>
|10. септембар 2007.
|[[УАЕ]]
|-
|[[Датотека:VEN_Order_of_the_Liberator_-_Grand_Cordon_BAR.png|безоквира|100x100п]]
|Орден Ослободиоца<ref>{{cite news|url=http://www.seattletimes.com/nation-world/russia-offers-venezuela-nuclear-help-chavez-says/|title=Russia offers Venezuela nuclear help, Chavez says|last=Sanchez|first=Fabiola|date = 2. 4. 2010|work=The Seattle Times|access-date=20 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20210612120614/https://www.seattletimes.com/nation-world/russia-offers-venezuela-nuclear-help-chavez-says/|archive-date = 12. 6. 2021|url-status=live}}</ref>
|2. април 2010.
|[[Венецуела]]
|-
|[[Датотека:By-order_friendship_of_nations_rib.png|безоквира|72x72п]]
|Орден пријатељства народа<ref>{{cite web|url=https://pravo.by/document/?guid=12551&p0=P31300123&p1=1|title=Официальное опубликование|website=pravo.by|language=ru|access-date = 6. 7. 2023}}</ref>
|14. март 2013.
|[[Белорусија]]
|-
|[[Датотека:MCO_Order_of_Saint-Charles_-_Grand_Cross_BAR.svg|безоквира|100x100п]]
|Орден Светог Чарлса<ref>{{cite news|url=http://www.legimonaco.mc/Dataweb/jourmon.nsf/9bf97b0da6308cfdc12568c40037f873/5b93238ce0e6ee84c1257c01002ec12d!OpenDocument|title=Ordonnance Souveraine n° 4.504 du 4 octobre 2013 portant élévation dans l'Ordre de Saint-Charles|date=4 October 2013|access-date=20 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613001523/https://www.legimonaco.mc/Dataweb/jourmon.nsf/9bf97b0da6308cfdc12568c40037f873/5b93238ce0e6ee84c1257c01002ec12d!OpenDocument|archive-date = 13. 6. 2021|agency=Journal de Monaco|language=fr|url-status=live}}</ref>
|4. октобар 2013.
|[[Монако]]
|-
|[[Датотека:Ribbon_jose_marti.png|безоквира]]
|Орден [[Hose Marti|Хосе Мартија]]<ref>{{cite news|url=http://en.escambray.cu/2014/raul-castro-welcomes-russian-president-vladimir-putin/|title=Raul Castro Welcomes Russian President Vladimir Putin|date = 11. 7. 2014|access-date=20 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20160503153648/http://en.escambray.cu/2014/raul-castro-welcomes-russian-president-vladimir-putin/|archive-date=3 May 2016|agency=Escambray|url-status=live}}</ref>
|11. јул 2014.
|[[Куба]]
|-
|[[Датотека:Orden_Republike_Srbije.gif|100x100п]]
|[[Орден Републике Србије]]<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/eng/news/society.php?yyyy=2014&mm=10&dd=16&nav_id=91926|title=Putin receives Serbia's top state decoration|date=16 October 2014|access-date=20 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20211126060550/https://www.b92.net/eng/news/society.php?dd=16&mm=10&nav_id=91926&yyyy=2014|archive-date = 26. 11. 2021|agency=B92|url-status=live}}</ref>
|16. октобар 2014.
|[[Србија]]
|-
|[[Датотека:National_Order_of_Merit_-_Grand_Cross_(Guinea).png|100x100п]]
|Велики крст националног ордена за заслуге<ref>{{cite web|url=https://tass.ru/ekonomika/4599168|title=Путин на встрече с президентом Гвинеи отметил интерес российских инвесторов к этой стране - ТАСС}}</ref>
|28. септембар 2017.
|[[Гвинеја]]
|-
|
|Орден "За допринос развоју сарадње"<ref>{{Cite web|url=https://www.parahat.info/edict/parahat-info-law-1235|title=Указ Президента Туркменистана от 1 октября 2017 года "О награждении Президента Российской Федерации Владимира Владимировича Путина орденом Туркменистана «Hyzmatdaşlygy ösdürmäge goşandy üçin»|archive-url=https://web.archive.org/web/20201024040501/https://www.parahat.info/edict/parahat-info-law-1235|archive-date=2020-10-24|access-date=2019-06-28}}</ref>
|3. октобар 2017.
|[[Туркменистан]]
|-
|[[Датотека:Order_of_Makarios_III_(Cyprus)_-_ribbon_bar.svg|100x100п]]
|Велики оковратник Ордена [[Макариос III|Макарија III]]<ref>{{cite web|url=https://evropakipr.com/novosti/anastasiadis-nagradil-putina-ordenom-makariosa-i-priglasil-na-kipr|title=Анастасиадис наградил Путина орденом Макариоса и пригласил на Кипр|date=25 October 2017|website=Европа Кипр|access-date = 6. 7. 2023}}</ref>
|24. октобар 2017.
|[[Кипар]]
|-
|[[Датотека:KRG_Order_Manas.png|98x98п]]
|Орден Манаса<ref>{{Cite web|url=http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru-ru/900136|title=Указ Президента Киргизской Республики от 22 ноября 2017 годa УП № 270 «О награждении В. В. Путина»|archive-url=https://web.archive.org/web/20190724130001/http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru-ru/900136|archive-date=2019-07-24|access-date=2019-07-24}}</ref>
|22. новембар 2017.
|[[Киргистан]]
|-
|
|Орден пријатељства<ref>{{cite news|url=http://tass.com/society/1008739/amp|title=Putin becomes first foreign leader to get China's Order of Friendship|date = 1. 1. 2016|access-date = 19. 6. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20210308044453/https://tass.com/society/1008739/amp|archive-date = 8. 3. 2021|agency=TASS|url-status=live}}</ref>
|8. јун 2018.
|[[Кина]]
|-
|[[Датотека:ANG_Order_of_Agostinho_Neto.svg|безоквира|72x72п]]
|Орден [[Агостињо Нето|Агостиња Нета]]<ref>{{cite web|url=http://www.kremlin.ru/events/president/news/60223|title=Российско-ангольские переговоры|date = 4. 4. 2019}}</ref>
|4. април 2019.
|[[Ангола]]
|-
|[[Датотека:OrdenNazar.png|безоквира|72x72п]]
|Орден [[Нурсултан Назарбајев|Назарбајева]]<ref>{{Cite web|url=http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru-ru/900136|title=Указ Президента Киргизской Республики от 22 ноября 2017 годa УП № 270 «О награждении В. В. Путина»|archive-url=https://web.archive.org/web/20190724130001/http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru-ru/900136|archive-date=2019-07-24|access-date=2019-07-24}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.inform.kz/en/article/3531551|title=Nursultan Nazarbayev awards Order of Yelbasy to Vladimir Putin|date=28 May 2019|website=inform.kz|archive-url=https://web.archive.org/web/20220820034357/https://www.inform.kz/en/nursultan-nazarbayev-awards-order-of-yelbasy-to-vladimir-putin_a3531551|archive-date=20 August 2022|url-status=live|access-date=20 August 2022}}</ref>
|27. мај 2019.
|[[Казахстан]]
|-
|[[Датотека:BIH_Order_of_the_Republic_of_Srpska_ribbon.svg|безоквира|72x72п]]
|[[Орден Републике Српске]] на огрлици
|8. јануар 2023.
|[[Република Српска]]
|}

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Vladimir Putin with Boris Yeltsin-7.jpg|Владимир Путин и Борис Јељцин, март 2000.
Датотека:Vladimir Putin in Serbia March 2011-4.jpeg|Владимир Путин и Борис Тадић, март 2011.
Датотека:Putin dobrodošlica.JPG|Плакати добродошлице у Београду, октобар 2014.
Датотека:Prospekt - vvp-001.jpg|Проспект Путина у Грозном
Датотека:2015-03-01 Шествие памяти Немцова L1520063 Путин — это война.jpg|Протести против Путина у Москви, март 2015.
Датотека:Vladimir Putin and Koni-5.jpg|Кућни љубимац Владимира Путина
</gallery>

== Види још ==
* [[Путинизам]]
* [[Интервјуи са Путином]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book|last1=Baker|first1=Peter|last2=Glasser|first2=Susan|title=Kremlin Rising: Vladimir Putin's Russia and the End of Revolution|url=https://books.google.com/books?id=FRbssEu4eQMC|year=2005|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-0-7432-8179-9|page=}}
* {{Cite book|last=Jack|first=Andrew|title=Inside Putin's Russia : Can There Be Reform without Democracy?: Can There Be Reform without Democracy?|url=https://books.google.com/books?id=d1q1q8SL5-UC&pg=PA57|year=2004|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-803960-0|page=}}

== Спољашње везе ==
* [http://ruskarec.ru/articles/2012/05/08/putinova_pobeda_i_srbia_15579.html Путиново доба и Србија]
* [http://ruskarec.ru/articles/2012/08/14/sto_predsednickih_dana_vladimira_putina_16175.html Сто председничких дана Владимира Путина]
* [http://ruskarec.ru/articles/2012/10/07/kako_je_putin_postao_brend_17287.html Како је Путин постао бренд]
* [http://ruskarec.ru/articles/2012/10/22/putin_lider_po_meri_civilizacijske_posebnosti_rusije_17591.html Путин, лидер по мери цивилизацијске посебности Русије]
* [http://putin.kremlin.ru/bio Званична биографија]
* [http://www.blic.rs/Vesti/Politika/243153/Putin-Teznja-Srbije-da-udje-u-EU-ne-steti-saradnji-sa-Rusijom Посета Путина Србији 23. марта 2011 („Блиц”)]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=773 Путин снага Русије („Вечерње новости”, фељтон, новембар 2011)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=773 |date=20111129115927 }}
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=935 Интервјуи са Владимиром Путином („Вечерње новости”, фељтон, август 2017)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=935 |date=20170830203735 }}

{{низ
| пре=[[Сергеј Степашин]]
| списак=[[председник Владе Руске Федерације|Премијер Русије]]
| после=[[Михаил Касјанов]]
| пре2=[[Борис Јељцин]]
| списак2=[[председник Руске Федерације|Председник Русије]]
| после2=[[Дмитриј Медведев]]
| пре3=[[Виктор Зупков]]
| списак3=[[председник Владе Руске Федерације|Премијер Русије]]
| после3=[[Дмитриј Медведев]]
| пре4=[[Дмитриј Медведев]]
| списак4=[[председник Руске Федерације|Председник Русије]]
| после4=садашњи
}}

{{Лидери Г20 индустријски развијенијих земаља}}
{{Списак тренутних шефова држава Г20}}
{{Личност године магазина Тајм}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Русија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Путин, Владимир Владимирович}}
[[Категорија:Владимир Путин| ]]
[[Категорија:Рођени 1952.]]
[[Категорија:Санктпетербуржани]]
[[Категорија:Руски политичари]]
[[Категорија:Председници Русије]]
[[Категорија:Премијери Русије]]
[[Категорија:Активни државни саветници Руске Федерације I класе]]
[[Категорија:КГБ]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Републике Србије]]
[[Категорија:Оптужени за ратне злочине]]
[[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]]