Извор странице Грађански рат у Мозамбику

{{Инфокутија Војни сукоб
| рат           = Грађански рат у Мозамбику
| део           = [[Хладни рат|Хладног рата]]
| слика =LocationMozambique.svg 
| величина_слике = 300п
| опис_слике    = 
| време= [[30. мај]] [[1977]] — [[15. октобар]] [[1992]].
| локација         = [[Мозамбик]]
| узрок         = 
| територија= 
| резултат= .
*Уговорен мировни споразум
*одржани вишестраначки избори
| страна1={{застава|Мозамбик}} <br />'''Подршка:''' <br />{{застава|СССР}} <br />{{застава|Танзанија}} <br />{{застава|Зимбабве}} (од 1980)<br>{{застава|Малави}} (од 1987)<ref name=Arnold>{{Cite book|last=Arnold|first=Guy|title=Wars in the Third World Since 1945|year=2016|pages=211–213|publisher=Bloomsbury Publishing Plc|location=Oxford|isbn=978-14742-9102-6}}</ref>
| страна2={{зас слика|Flag of RENAMO (1st version).png}} [[Мозамбички национални отпор|РЕНАМО]] <br />'''Подршка:''' <br />{{застава|Родезија}} (до 1979) <br />{{застава|ЈАР|1928}} (од 1980)
| заповедник1={{зас|Мозамбик}} [[Самора Машел]]† <br />{{зас|Мозамбик}} [[Жоаким Чисано]] <br />{{зас|Зимбабве}} [[Роберт Мугабе]]
| заповедник2={{зас слика|Flag of RENAMO (1st version).png}} [[Андре Мацангаиса]]† <br />{{зас слика|Flag of RENAMO (1st version).png}} [[Афонсо Длакама]]
| јачина1= Мозамбик: 80.000<ref name="autogenerated1">{{cite web | url = http://www.c-r.org/our-work/accord/mozambique/key-actors.php | title = Our work &#124; Conciliation Resources | publisher = C-r.org | date = |accessdate = 16. 2. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111229195859/http://www.c-r.org/our-work/accord/mozambique/key-actors.php |archive-date = 29. 12. 2011 |url-status=dead |df=}}</ref> <br /> Зимбабве: 20.000<ref name="autogenerated1"/> <br /> Танзанија: 7.000<ref name="autogenerated1"/> <br /> СССР: 4.000{{чињеница| date = 09. 2016.}}
| јачина2= око 20.000<ref name="autogenerated1"/>
| губици1=
| губици2= 
}}
'''Грађански рат у Мозамбику''' је био војни сукоб између владајуће партије, [[Фронт за ослобођење Мозамбика]] (ФРЕЛИМО), и [[Мозамбички национални отпор|Мозамбичког националног отпора]] (РЕНАМО), финансираног од стране [[Родезија|Родезије]] и [[Јужноафричка Република|Јужноафричке Републике]]. Рат је трајао од [[1977]]. до [[1992]]. године.

== Позадина ==
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] започео је неповратни колапс европских колонијалних царстава. Међутим, конзервативна влада [[Португалија|Португалије]] је сопствене колоније, укључујући и [[Мозамбик]], сматрала као саставни део државе, те је очајнички покушавала да их задржи. Године [[1964]], домородачко становништво је на челу с ослободилачким покретом ФРЕЛИМО покренуло оружану борбу против португалских колонијалиста. Са седиштем у суседним земљама, ФРЕЛИМО је, на челу са [[Самора Машел|Самором Машелом]], водио герилски рат и до стицања независности Мозамбика, његови борци су контролисали велики део земље.

== Независност и грађански рат ==
[[Датотека:RhodesiaAllies1965.png|мини|Геополитичка ситуација 1965. Родезија је обојана зелено, а њене пријатељске земље (Јужна Африка и португалске колоније) су у плавом. Бечуана је постала независна [[Боцвана]] 1966.]]

[[Датотека:RhodesiaAllies1975.png|мини|Геополитичка ситуација након стицања независности [[Ангола|Анголе]] и [[Мозамбик]]а 1975. Родезија (зелено), [[Јужноафричка Република]] и њен протекторат [[Југозападна Африка]] (сада [[Намибија]]) су савезници (плаво), док су остале државе пријатељски настројене према олсободилачкој герили у Родезији (црвено).<br />1 = [[Малави]], 2 = [[Свазиленд]], 3 = [[Лесото]]]]

Дана [[25. април]]а [[1974]]. године, диктатура у Португалији је била срушена у [[Каранфилска револуција|каранфилској револуцији]]. Нова лево оријентисана португалска влада покренула је с колонијама преговоре за ситцање независности. У Мозамбику, ФРЕЛИМО је постала водећа странка, која прогласила политику изградње [[социјализам|социјализма]] и сарадњу са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]]<ref name="jpires.org">{{cite web | url = http://www.jpires.org/?p=1240 | title = MOZAMBIQUE: Dismantling the Portuguese Empire | publisher = jpires.org | date = |accessdate = 16. 2. 2013 }}{{Мртва веза| date = 8. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> .

Након пада Португалског империја, суседне земље која су до тада сарађивалие с колонијалним властима, а и саме су на власти имале расистичке владе, [[Родезија]] и Јужноафричка Република, нашле су се угрожене и окружене марксистичким и левичарским владама у Мозамбику, [[Ангола|Анголи]] и [[Замбија|Замбији]]<ref name="jpires.org"/>. С циљем да дестабилизују нове младе државе, владе Родезије и ЈАР-а су финансирале и помагале антимарксистичке герилске покрете у тим земљама ([[Национални ослободилачки фронт Анголе|ФНЛА]]-у и [[Национална унија за потпуну независност Анголе|УНИТА]]-у у Анголи). Пошто у Мозамбику након стицања независности [[1975]]. године није било политичке групације која је пружала отпор РЕНАМО-у, родезијске тајне службе су на својој територији окупиле антимарксистички настројене људе из Мозамбика на челу с [[Афонсо Длакама|Афонсом Длакамамом]] и помогле им да оснују сопствену организацију [[Мозамбички национални отпор|РЕНАМО]]<ref name="autogenerated1"/>, чији је циљ био да дестабилизује и нанесе штету влади у [[Мапуто|Мапуту]]. Сем тога је родезијско помагање РЕНАМО-а био одоговор на стално ФРЕЛИМО-ово помагање герилских ослободилачких покрета [[Афрички национални савез Зимбабвеа|ЗАНУ]] и [[Афрички народни савез Зимбабвеа|ЗАПУ]] у борби против родезијске владе.

Борци РЕНАМО-а су водили герилску борбу против Мозамбика у северним и централним покрајинама у земљи и уживали потпору првобитно само Родезије, а касније и Јужноафричке Републике. Њихова стратегија је у основи било саботирање индустрије и инфраструктуре како би се повећала привредна штета. РЕНАМО је посебно присиљавао цивиле на служење њиховим борцима. Вршене су масовне отмице деце која су им служила као војници. Процењује се да су једну трећину бораца РЕНАМО-а чинили малолетници<ref>^ http://newhistories.group.shef.ac.uk/wordpress/wordpress/?p=2867 {{Wayback|url=http://newhistories.group.shef.ac.uk/wordpress/wordpress/?p=2867 |date=20131230235024}}</ref>. РЕНАМО је присиљавао цивиле да им производе храну, преносе оружје и муницију, а жене су користили као сексуалне робиње<ref>Igreja, Victor 2007: The Monkey's Sworn Oath. Cultures of Engagement for Reconciliation and Healing in the Aftermath of the Civil War in Mozambique.https://openaccess.leidenuniv.nl/handle/1887/12089, pp. 153</ref>. Међу војницима ФРЕЛИМО-а такође је било случајева силовања и пљачки, иако они нису били уобичајена пракса као код РЕНАМО-а{{sfn|Igreja|2007|pp=150}}. Ради поређења, злочини почињени од ФРЕЛИМО-а нису били уобичајени и систематски споровођени: избеглице који су давали своје извештаје хумантираним организацијама приписивали су 94% убистава, 94% отмица и 93% случаја пљачкања војсци РЕНАМО-а<ref>*Gersony, Robert: Report of Mozambican Refugee Accounts of Principally Conflict-Related Experience in Mozambique, 1988, pp. 34-36.</ref>.

До [[1980]], јаке упоришне тачке РЕНАМО-а налазиле су се у Родезији (данас [[Зимбабве]]), а у једној фази била је кориштена и територија Малавија. Године [[1979]]. расистичка влада Родезије је сишла с власти и 1980. проглашена Република Зимбабве. На власт у Зимбабвеу је дошао [[Роберт Мугабе]] и придружио се ФРЕЛИМО-у у борби против РЕНАМО-а. РЕНАМО је упориште задржао још само у Јужноафричкој Републици. ФРЕЛИМО је помоћ примао и у виду војне снаге упућиване из [[Танзанија|Танзаније]], Зимбабвеа, те у касним 1980-има и из Малавија. У већини операција од друге половине 1980-их војска Зимбабвеа одиграла је велику улогу.

Године [[1984]], Јужноафричка Република је формално одлучила да престане подржавати РЕНАМО у замену за укидање база [[Афрички национални конгрес|Афричког националног конгреса]] у Мозамбику и омогућавање трговинских повластица ([[Нкомати споразум]]), али су обе владе и даље потајне наставиле са старим активностима. Дана [[19. октобар|19. октобра]] [[1986]], у авионској несрећи на теритроији ЈАР-а, погинуо је председник Мозамбика, Самора Машел, јер је авион примао криве радиопоруке из станице.

== Крај рата ==
[[Датотека:Mozambique1994.png|мини|210п|Подручја Мозамбика под контролом РЕНАМО-а до 1994.]]
Након Машелове погибије, на власт у Мозамбику је дошао [[Жоаким Чисано]], који је започео процес либерализације јавног живота и покренуо разговоре с опозицијом. У међувремену је до [[1990]]. године дошло до краја [[Хладни рат|Хладног рата]], због чега је пропао и [[апартхејд]]ски режим у ЈАР-у. Новим је [[устав]]ом у Мозамбику уведено вишестраначје.

Дана [[4. октобар|4. октобра]] [[1992]]. године, у [[Рим]]у је потписан мировни споразум између Чисана и Длакаме чиме је званично био окончан грађански рат у Мозамику. У наредне две године је под надзором [[Операција ОУН у Мозамбику|мисије ОУН-а]] завршен процес транзиције на демократски систем.

Укупно је у рату на свим странама страдало милион људи, а пет милиона становника (од тадашњих 15 милиона становника у Мозамбику) је због ратних дејстава било расељено<ref name="state1">{{cite web| url = http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/7035.htm | title = Mozambique | publisher = State.gov | date = 4. 11. 2011 | accessdate = 16. 2. 2013}}</ref><ref name="populstat1">{{cite web | url = http://www.populstat.info/Africa/mozambic.htm | title = MOZAMBIQUE: population growth of the whole country | publisher = Populstat.info | date =  | accessdate = 16. 2. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170219180638/http://www.populstat.info/Africa/mozambic.htm | archive-date = 19. 02. 2017 | url-status = dead}}</ref>.

== Поновно избијање немира ==
{{Главни|Устанак РЕНАМО-а (2013-2019)}}
Средином 2013. године, након више од двадесет година мира, побуна РЕНАМО-а је обновљена, углавном у централним и северним регионима земље. Дана 5. септембра 2014. године, бивши председник [[Армандо Гебуза]] и лидер РЕНАМО-а Афонсо Длакама потписали су Споразум о прекиду непријатељстава, који је зауставио војна дејства и омогућио обема странама да се концентришу на опште изборе који су се одржали у октобру 2014. године. Ипак, након општих избора, појавила се нова политичка криза и чини се да је земља поново на ивици насилног сукоба. РЕНАМО не признаје валидност изборних резултата и захтева контролу над шест провинција – Нампула, Ниаса, Тете, Замбезија, Софала и Маника – где тврде да су освојили већину.<ref name=":0">{{cite document | url=https://www.academia.edu/19787524 | title=Provincial Autonomy: The Territorial Dimension of Peace in Mozambique | first=Natália |last=Bueno| publisher=Academia | access-date=20 February 2019}}</ref>

Дана 20. јануара 2016, генерални секретар РЕНАМО-а, [[Мануел Бисопо]], повређен је у пуцњави у којој је погинуо његов телохранитељ. Међутим, на крају је формирана заједничка комисија за политички дијалог између председника Републике [[Филипе Њуси|Филипеа Њусија]] и лидера РЕНАМО-а Афонса Длакаме и одржан је радни састанак. Био је то састанак иза затворених врата који је заказао почетак претходних тачака које су претходиле састанку два лидера.<ref>{{Cite document|url=https://www.academia.edu/28536746|title=Porquê O Conflito Armado Em Moçambique? Enquadramento Teórico, Dominância e Dinâmica de Recrutamento Nos Partidos da Oposição|last=Cortês|first=Emmanuel}}</ref>

Дана 3. маја 2018, Афонсо Длакама, који је водио РЕНАМО од 1979, умро је у [[Горонгоса|Горонгоси]] након што је доживео [[срчани удар]].<ref name=dhlakmagone>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2018/5/4/mozambiques-opposition-leader-afonso-dhlakama-dies-aged-65|title=Mozambique's opposition leader dies aged 65|publisher=Al Jazeera}}</ref> Његова смрт убрзала је растакање РЕНАМО-а на фракције и полагано смиривање борбених дејстава против владе Мозамбика. Председник Мозамбика [[Филипе Њуси]] и нови лидер РЕНАМО-а [[Осуфо Момаде]] су 1. августа 2019. потписали мировни споразум којим је окончан шестогодишњи период оружаних сукоба.<ref name=endofconflict>{{Cite web|url=https://www.france24.com/en/20190801-mozambique-ceasefire-peace-renamo-civil-war|title=Mozambique's former civil war foes sign landmark peace deal|date=1 August 2019|website=France 24}}</ref><ref name=aljazeeraconflictend>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2019/8/1/mozambique-president-renamo-leader-sign-peace-deal|title=Mozambique president, Renamo leader sign peace deal|publisher=Al Jazeera}}</ref>

== Види још ==
* [[Рат за независност Мозамбика]]
* [[Анголски грађански рат]]
* [[Родезијски грађански рат]]
* [[Устанак РЕНАМО-а (2013-2019)]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Arnold|first=Guy|title=Wars in the Third World Since 1945|year=2016|pages=211–213|publisher=Bloomsbury Publishing Plc|location=Oxford|isbn=978-14742-9102-6}}
* {{cite book|author=Abrahamsson, Hans|author2=Nielsson, Anders|title=Mozambique: The Troubled Transition|location=London|publisher=Zed Books|year=1995|id=|pages=}}.
* {{cite book|last=Andersson|first=Hilary|title=A War against the People|location=New York|publisher=Palgrave MacMillan|year=1992|id=|pages=}}.
* {{Cite book | ref=harv|editor-last= Banks|editor-first= Arthur S. |editor-last2 = Muller|editor-first2 = Thomas C.|title= Political Handbook of the World 1998 |url= https://books.google.com/books?id=D6mFCwAAQBAJ |year=1998|publisher= CSA Publishing |location= Binghamton |isbn= 978-1-349-14953-7 }}
* {{Cite book | ref=harv|last= Cabrita |first= João M. |title= Mozambique: The Tortuous Road to Democracy |url= https://books.google.com/books?id=0lCGDAAAQBAJ |year=2000|publisher= Palgrave Macmillan |location= London |isbn= 978-1-349-42432-0 }}
* Cahen, Michel, [http://pdfproc.lib.msu.edu/?file=/DMC/African%20Journals/pdfs/transformation/tran035/tran035002.pdf "Dhlakama E Maningue Nice!": An Atypical Former Guerrilla in the Mozambican Electoral Campaign], Transformation, No. 35. {{page|year=1998|isbn=|pages=1-48}}
* {{Cite book | ref=harv|last= Emerson |first= Stephen A. |title= The Battle for Mozambique: The Frelimo–Renamo Struggle, 1977–1992 |url= https://books.google.com/books?id=AKlZBAAAQBAJ |year=2014|publisher= Helion & Company, 30° South Publishers |location= [[Solihull]], [[Pinetown]] |isbn= 978-1-909384-92-7 }}
* Gersony, Robert, ''Report of Mozambican Refugee Accounts of Principally Conflict-Related Experience in Mozambique'', U.S. Department of State, 1988.
* Igreja, Victor, The Monkey's Sworn Oath. Cultures of Engagement for Reconciliation and Healing in the Aftermath of the Civil War in Mozambique, Leiden: PhD Thesis, 2007 (online at: https://openaccess.leidenuniv.nl/handle/1887/12089)
* Juergensen, Olaf Tataryn. 1994. ''[https://web.archive.org/web/20061008174943/http://www.africafiles.org/article.asp?ID=3966 Angonia: Why RENAMO?]''. Southern Africa Report Archive
* Lohman, Major Charles M.; MacPherson, Major Robert I. (7 June 1983). "Rhodesia: Tactical Victory, Strategic Defeat" (pdf). War since 1945 Seminar and Symposium (Quantico, Virginia: Marine Corps Command and Staff College). Retrieved 19 October 2011.
* {{cite book|author=Lulat, Y. G.-M.|title=United States Relations with South Africa: A Critical Overview from the Colonial Period to the Present|url=https://archive.org/details/unitedstatesrela0000lula|location=New York|publisher=Peter Lang|year=2008|id=|pages=}}.
* {{cite book|editor=Morier-Genoud, Eric, Cahen, Michel|editor2=do Rosário, Domingos M.|title=The War Within New Perspectives on the Civil War in Mozambique, 1976-1992|location=Oxford|publisher=James Currey|year=2018|id=|pages=}}.
* {{Cite book | ref=harv|last= Seegers |first= Annette |chapter= From Liberation to Modernization: Transforming Revolutionary Paramilitary Forces into Standing Professional Armies |editor= Bruce E. Arlinghaus |editor2 = Pauline H. Baker |title= African Armies: Evolution And Capabilities |url= https://books.google.com/books?id=YiyNDwAAQBAJ |year=2018|orig-year=1st pub. 1986 |publisher= Routledge |location= Abingdon-on-Thames | pages = 52–83 |isbn= 978-0-367-02004-0 }}
* Young, Lance S., ''Mozambique's Sixteen-Year Bloody Civil War''. United States Air Force, 1991.
* Fauvet, Paul, "Carlos Cardoso: Telling The Truth in Mozambique", Double Storey Books 2003.
* Weigert, Stephen L., ''Traditional Religion and Guerrilla Warfare in Modern Africa'' (New York: St Martin's Press, 1996).
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://peacemaker.un.org/document-search?keys=&field_padate_value%5Bvalue%5D%5Bdate%5D=&field_pacountry_tid=Mozambique&field_paconflict_tid%5B%5D=1 Text of all peace accords for Mozambique]
* [https://web.archive.org/web/20130124184220/http://repository.library.georgetown.edu/handle/10822/552625 Mozambique-US Relations during Cold War] from the [https://web.archive.org/web/20120312184049/http://repository.library.georgetown.edu/handle/10822/549457 Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives]

{{Хладни рат}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Историја Мозамбика]]
[[Категорија:Ратови у Африци]]
[[Категорија:Хладноратовски конфликти]]
[[Категорија:Грађански ратови|Мозамбик]]
[[Категорија:1977.]]
[[Категорија:1978.]]
[[Категорија:1979.]]
[[Категорија:1980.]]
[[Категорија:1981.]]
[[Категорија:1982.]]
[[Категорија:1983.]]
[[Категорија:1984.]]
[[Категорија:1985.]]
[[Категорија:1986.]]
[[Категорија:1987.]]
[[Категорија:1988.]]
[[Категорија:1989.]]
[[Категорија:1990.]]
[[Категорија:1991.]]
[[Категорија:1992.]]