Извор странице Епископ шабачки Максим

{{Верски поглавар
| име                 = Максим Савић
| слика               = MaksimSavic.jpg
| ширина_слике        = 
| опис_слике          = 
| пуно_име            = световно Петар (Сава) Чкребо, духовно Максим Савић
| датум_рођења        = [[1800.]]
| место_рођења        = [[Вранеши]] (код [[Врњачка Бања|Врњачке Бање]]), окружје Чачанско, нахија Пожешка
| држава_рођења       = [[Османско царство]]
| датум_смрти         = [[4. јануар|04]]/[[5. јануар|05. јануар]] [[1844]].
| место_смрти         = [[Каленић (манастир)|манастир Каленић]]
| држава_смрти        = [[Кнежевина Србија]]
| сахрањен            = [[Каленић (манастир)|манастир Каленић]]
| звање               = [[Епархија шабачко-ваљевска|Епископ шабачки]]
| године              = [[1839.]]
| редослед            = 
| претходник          = 
| наследник           = 
| звање1              = 
| године1             = 
| редослед1           = 
| претходник1         = 
| наследник1          = 
}}
'''Максим Савић''' (Петар Чкребо; село [[Вранеши (Врњачка Бања)|Вранеши]], данас [[Општина Врњачка Бања]], тада Окружје чачанско, [[1800]] — [[манастир Каленић]], 4/[[5. јануар]] [[1844]]) био је каленићки [[архимандрит]], а од 1839. до 1842. [[Епархија шабачко-ваљевска|шабачки епископ]].

== Биографија ==

Рођен је 1800. године у [[Фамилија Чкребо|фамилији Чкребо]] у селу [[Вранеши (Врњачка Бања)|Вранеши]] у западном [[Поморавље (област)|Поморављу]], подно [[Гоч]]а, у селу које је припадало [[Чачак|Чачанском]] окружју [[Пожега|Пожешке]] нахије. Духовно презиме Савић је изведено од имена његовог оца Сава који је учествовао у ослободилачким ратовима против [[Османско царство|Турака]]. Потомци ове фамилије приповедају да му је световно име било Петар. У раним годинама се приклонио црквеном животу на наговор стрица Гаврила Миљковића (родом од Чкреба из [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачаца]]) који је био [[Манастир Студеница|студенички]] [[архимандрит]] од 1816. до 1849. године. Учио се књизи у [[Манастир Жича|Жичи]], [[Манастир Враћевшница|Враћевшници]] и [[Манастир Фенек|Фенеку]], а код неког Миоковића је научио и немачки језик.

Замонашио се у [[манастир Каленић|манастиру Каленићу]]. У чин ђакона га је произвео [[Агатангел Цариградски|митрополит београдски Агатангел]] 1820. године. Исте године је у Каленићу, по налогу кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], отворена богословска школа у којој је „калуђере и сироту децу“ учио ђакон Максим до 1825. године. Пример
тан је утицај кнеза Милоша на Каленић у који је дошао у септембру 1822. године. Школу су код Максима учили и Хаџи Јефтимије Поповић и [[Јоаникије Нешковић]], касније владика шабачки. Године 1823. Максима је тадашњи шабачки епископ [[Герасим Доминин]] рукоположио у чин [[презвитер]]а, а године 1825. у чин [[јеромонах]]а, у Рибници. За време свог боравка у Каленићу, Максим је постао члан Београдске [[Архидијецезална конзисторија|архидијецезалне конзисторије]], црквеног тела које се бавило правним питањима свештенства. 

Године 1839. произведен је на степен [[архимандрит]]а, а исте године, после смрти епископа шабачког [[Герасим Ђорђевић|Герасима Ђорђевића]], 4. јуна 1839, посвећен је за новог [[епископ]]а шабачког, где остаје до 1842. године. 

До 1839. године, [[мошти]] [[Стефан Првовенчани|Светог Стефана Првовенчаног]] су почивале у Каленићу, када су биле враћене у Студеницу уз велико залагање тадашњег студеничког игумана и Максимовог стрица Гаврила Миљковића. Максим је присталица династије [[Обреновићи|Обреновић]] па је са њиховим силаском са власти 1842. године и сам уклоњен са чела епархије.<ref>[[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Максим (Савић) епископ шабачки 1839-1842“, pp. 305. {{COBISS|ID=162167047}}</ref> Исте године, када је [[Тома Вучић Перишић|Вучићева]] [[Вучићева буна|буна]] успела, био је доведен под стражом на Врачар и одатле бива послан на заточење у манастир Студеницу као противник новом реду ствари који је поставила та буна. После заточеништва, Максим се вратио у Каленић. Тада је, горе поменути, Јоаникије Нешковић на Максимову молбу одређен за главног члана Конзисторије шабачке и надзиратеља двора владичиног у [[Шабац|Шапцу]]. За време другог избора, који је протекао уз надзор руског царског двора који за посматрање регуларности избора у Србију отпремио свог изасланика барона Ливена (Александар Карлович Ливен), руског дипломату и генерала из једне од најугледнијих и најстаријих пламићких породица балтичко-немачког порекла Ливен (рус. Ливен, швед. Liewen). Као да је предосетио шта му се припрема, Максим је замолио руског барона да га поведе са собом у Русију, али га овај није хтео или није могао повести. Када и други избор потврди стање које је створила Вучићева буна, Максим је у ноћи између 4. и 5. јануара 1844. године у манастиру Каленић на бруталан начин убијен. Постоји прича да су те хладне зимске ноћи на манастирска врата закуцале убице представивши се као бугарски трговци. Максим се сажалио и пустио их у манастир на конак да се не мрзну до јутра. Максима је удавио у соби тадашњег манастарског конака и бацио кроз прозор на плочник неки Љотић, велики присталица онога реда ствари у Србији, припадник Вучићеве службе која се у то време разрачунавала са политичким противницима. Максим је сахрањен у храму манастира Каленић, испод архијерејског стола, где и данас почивају његове мошти (слика). 

После његове смрти за епископа шабачког је изабран [[Сава Николајевић]]. Чувени академик XIX века [[Милан Ђ. Милићевић]] који је о Максиму писао у свом делу ''„Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба“'' из 1888. године је у својој чувеној књизи Кнежевина Србија о поменутом догађају написао следеће: ''„Каленић је, по несрећи, још и братска рука, братском крвљу обојила. Петог јануара, ноћу, 1844, ту је мучки убијен шабачки владика Максим, и бачен из собе са горњега боја кроз прозор на земљу. Тело овог мученика укопано је у цркви манастирској. Партија, која је тада владала, овако је умела да трпи оне који су јој били немили, или које је држала да су јој били противни.“''

== Види још ==
* [[Епархија шабачка]]
* [[Манастир Каленић]]
* [[Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба]]

== Референце ==
{{reflist}}

{{нормативна контрола}}
{{порталбар|Биографија|Православље}}

{{СОРТИРАЊЕ:Савић, Максим}}
[[Категорија:Рођени 1800.]]
[[Категорија:Умрли 1844.]]
[[Категорија:Врњчани]]
[[Категорија:Епископи шабачки]]
[[Категорија:Сахрањени у српским црквама или манастирима]]