Извор странице Исланд

{{Кутијица за државе
| име државе = Исланд
| изворно име државе = {{native name|is|Ísland}}
| име генитив = Исланда
| положај = Europe-Iceland.svg
| застава = Flag of Iceland.svg 
| грб = Coat of arms of Iceland.svg
| службени језик = [[Исландски језик|исландски]]
| главни град = [[Рејкјавик]] 
| тип владавине = [[Парламентарна република]]
| титула владара = [[Предсједник Исланда|Председник]]
| титула владара1 = [[Премијер Исланда|Премијер]]
| име владара = Хала Томасдотир
| име владара1 = Бјарни Бенедиктсон
| површина поредак = 106
| површина = 103125
| воде = 2,07
| становништво поредак = 171 
| становништво = {{раст}} 399.189
| извор_становништво =<ref>[https://www.statice.is/publications/news-archive/population/population-in-the-1st-quarter-2018/ Национална агенција за статистику]</ref>
| година пописа = 2024
| густина становништва = 3,66 
| густина поредак = 240
| независност тип = [[Историја Исланда|Независност]]
| независност коментар = Од [[Данска|Данске]]<br />[[1. децембар]] [[1918]].
| БДП година = 2023
| БДП = {{rast}} 27.078 млрд. $
| БДП поредак = 152
| БДП по глави становника = {{rast}} 69,833$
| БДП поредак по глави становника = 15
| HDI година = 2021 
| HDI = {{rast}} 0,959
| HDI поредак = 3
| HDI категорија = <font color="#009900">веома висок</font>
| валута = [[Исландска круна]]
| стоти део валуте = -{ISK}-
| временска зона = [[UTC+0|+0]] ([[Западноевропско време|WET]])
| химна = -{[[Химна Исланда|Lofsöngur]]}-<br><br>[[Датотека:Lofsöngur.ogg|Lofsöngur.ogg]]
| домен = [[.is]]
| позивни број = 354
| коментар = 
|БДП номинални={{rast}} 30.570 млрд. $|БДП номинални година=2023|БДП номинални поредак=109|БДП номинални по глави становника={{rast}} 78,836$|БДП номинални поредак по глави становника=8}}

'''Исланд''' ({{јез-исл|Ísland}}) независна је [[острвска држава]] смештена на граници између [[Атлантски океан|Атлантског]] и [[северни ледени океан|Северног леденог океана]], на [[северна Европа|северозападу]] [[Европа|европског]] континента. Држава обухвата територију површине око 103.000&nbsp;km², а поред главног острва у њеном саставу се налази још 36 мањих острва. Са популацијом од свега око 380.000, односно у просеку са око 3,7 становника по квадратном километру, Исланд је не само најређе насељена држава у Европи, већ и једна од 20 најређе насељених држава на свету. Готово две трећине популације живи у главном и највећем граду [[Рејкјавик]]у и његовој ближој околини, а већи градови су још и [[Коупавогир]], [[Хабнарфјердир]] и [[Акирејри]]. Основу популације чине [[Исланђани]], народ [[германи|германског порекла]], а највећа национална мањина су [[Пољаци]] који су се на острво у знатнијем броју доселили почетком [[21. век]]а.

Геолошки гледано Исланд је острво [[вулканско острво|вулканског порекла]] смештено на сеизмички веома активном и нестабилном подручју [[средњоатлантски гребен|Средњоатлантског гребена]]. Његов рељеф је последица константне колизије [[вулканизам|вулканског]] и [[глацијални процес|глацијалног процеса]], због чега је острво познато под називом „земља ватре и леда”. Исланд је познат по својим активним вулканима ([[Хекла]], [[Ејафјадлајекидл]], [[Сиртсеј|Суртсеј]]), геотермалним изворима, ледницима ([[Ватнајекидл]], [[Лангјекидл]]) и [[фјорд]]овима. Иако се налази тек нешто јужније од [[северни поларник|Арктичког поларника]], захваљујући топлој [[голфска струја|Голфској струји]] која протиче крај његових обала, приобални делови Исланда имају умерену климу са прохладним летима. Највећи део земље налази се у зони [[тундра|тундре]].

Према средњовековном рукопису [[Ланднаумабоук]] („Књига о насељавању”) први насељеници острва били су [[нордијске земље|нордијски]] колонизатори који су се [[874]]. године предвођени [[Ингоулвир Артнарсон|Ингоулвиром Артнарсоном]] населили на југозападу острва, код данашњег Рејкјавика. Најјача имиграциона струја на острву и током наредних неколико векова долазила је из [[норвешка|Норвешке]], а колонизатори су са собом доводили и слуге и робове углавном [[гели|гелског]] порекла. Прва исландска држава, [[Исландска Слободна Држава]], формирана је око [[930]]. године када су се на локалитету [[Тингвелир]] по први пут састале локалне старешине основавши [[Алтинг]] (веће), званично најстарију народну скупштину на свету. Након скоро три века самосталности, средином [[13. век]]а, острво постаје прво делом [[Норвешка|Норвешке Краљевине]], потом [[Калмарска унија|Калмарске Уније]], а од прве половине [[16. век]]а и [[Данска|Данске]]. Године [[1918]]. острво обнавља своју независност са оснивањем [[Краљевина Исланд|Краљевине Исланд]], парламентарне монархије на чијем челу је званично био дански краљ [[Кристијан X Дански|Кристијан X]]. Становници острва су се на референдуму одржаном у јуну [[1944]]. определили за укидање монархије и успостављање републике. У првим деценијама независности, Исланд је био једна од најсиромашнијих европских држава чија привреда се ослањала искључиво на [[рибарство]] и скромну пољопривреду. Успешно спроведена индустријализација рибарског сектора и новац из пројекта „[[Маршалов план|Маршаловог плана]]” за обнову после [[Други светски рат|Другог светског рата]], у кратком времену су Исланд претворили у једну од најразвијенијих и најздравијих светских економија. Током [[1994]]. Исланд постаје чланом [[европска економска заједница|Европске економске заједнице]], што је довело до диверзификације националне привреде и интензивног развоја финансијског сектора.

Исландска привреда почива на тржишној економији са релативно ниским стопама опорезивања. Држава спроводи нордијски социјални систем који свим грађанима омогућава једнак приступ здравственим и образовним институцијама. Исланд се налази на врху свих лествица у сфери економских, политичких и друштвених слобода и родне равноправности. [[Исландска црква|Исландска лутеранска црква]], која има званичан статус националне цркве, прва је хришћанска црквена заједница на чијем челу се као надбискуп налази жена. Године [[2016]]. Исланд је по степену друштвеног развоја сврстан на девето место према [[Индекс хуманог развоја|Индексу хуманог развоја]] [[Уједињене нације|УН-а]], односно на прво место [[Индекс глобалног мира|Индекса глобалног мира]]. Привреда у потпуности почива на обновљивим изворима енергије, а у новије време туризам постаје једна од водећих привредних делатности.

Исландска култура је у најужој вези са својим скандинавским коренима, а већина исландског становништва су потомци првобитних нордијских и гелских досељеника. [[Исландски језик]], који припада подгрупи [[северногермански језици|северногерманских језика]], проистекао је из [[старонордијски језик|старонордијског језика]] и данас је најближи неким дијалектима [[Norveški jezik|норвешког]], те [[ферјарски језик|ферјајрском језику]]. Један од најпознатијих симбола исландске културе су средњовековне исландске [[сага (књижевност)|саге]], а посебно збирка ''[[Саге о Исланђанима]]'' које се сматрају бисером средњовековног литерарног стваралаштва на тлу северне Европе.

Исланд је пуноправни члан [[НАТО]]-а и једина чланица тог војног савеза која званично нема војску, уз изузетак лако наоружане обалне страже која се брине о сигурности националних граница.

== Етимологија ==
Географија Исланда умногоме је утицала на етимолошку историју острва. Прво познато име које се конкретно односило на само острво је ''Снајланд'' (''-{Snæland}-''), односно ''Снежна земља'', а у том облику помиње се у „[[Саге о Исланђанима|Сагама о Исланђанима]]” ({{јез-исл|Íslendingasögur}}) из [[9. век]]а. Према једној од тих сага, острво је сасвим случајно открио ферјарски [[Викинзи|Викинг]] по имену [[Надод]] ([[старонордијски језик|старонордијски]]: -{''Naddoðr''}-, {{јез-исл|Naddoður}}, {{јез-фер|Naddoddur}}) који се на свом путовању ка [[Фарска Острва|Фарским острвима]] изгубио у магли и ношен морским струјама случајно доспео на источну обалу Исланда, код данашњег насеља [[Рејдарфјердир]]. Током његовог боравка на острву у једном тренутку је почео да пада густ снег због чега је Надод острво назвао „Снежном земљом”.<ref>{{cite web|title=The First Settlers |url=http://www.angelfire.com/magic/iceland/first_settlers.htm |website=The Settlement of Iceland}}</ref><ref>{{Cite web|title=Thorvald Asvaldsson {{!}} Mediander {{!}} Connects|url = http://www.mediander.com/connects/85845/thorvald-asvaldsson/|website = Mediander|accessdate=18. 7. 2018.|archive-url = https://web.archive.org/web/20170828014629/http://www.mediander.com/connects/85845/thorvald-asvaldsson/|archive-date=28. 8. 2017|url-status=dead|df =}}</ref> Неколико деценија касније шведски викинг [[Гардар Сваварсон]] први је опловио острво које у том периоду постаје познато као „Гардарово острво” ([[старонордијски језик|ст. норд]]: -{''Garðarshólmur ''}-)

Савремено име вероватно потиче из друге половине -{IX}- века и његовим творцем се сматра викиншки морепловац [[Флоуки Вилгјердарсон]], који је боравећи на месту садашњег [[Исафјердир]]а видео бројне санте леда у оближњем [[фјорд]]у, што га је нагнало да цело подручје назове „Земљом леда”. Према легенди Вилгјердарсон је такво име дао острву са намером да обесхрабри будуће колонизаторе, који би по имену закључили да се ради о негостољубивом подручју на коме се не налази ништа вредно освајања. А стварност је била таква да се климатска слика Исланда у средњем веку умногоме разликовала од данашње, клима је на подручју [[Атлантски океан|северног Атлантика]] била знатно топлија ([[средњовековни топли период]]) и чак четвртина острва је била прекривена шумама (у поређењу са садашњих свега један одсто).<ref>{{cite web|title=Kako su države sveta dobile ime? |url=https://www.travelmagazine.rs/kako-su-drzave-sveta-dobile-ime/ |website=travelmagazine.rs |accessdate=18. 7. 2018}}</ref><ref>{{cite news|last=Evans |first=Andrew |url=https://news.nationalgeographic.com/2016/06/iceland-greenland-name-swap/ |title=Is Iceland Really Green and Greenland Really Icy? |accessdate=18. 7. 2018 |work=nationalgeographic.com |agency=National geography}}</ref>

Старонордијски топоним -{''Ísland''}- настао је као кованица од речи -{''ísur''}- или -{''íss''}- („лед”) и -{''land''}- („земља”). Савремени назив острва, односно државе Исланд у српском језику представља транслитеризовану форму изворног назива.

== Географија ==
{{главни чланак|Географија Исланда}}
[[Датотека:Map of Iceland.svg|350px|мини|Детаљнија топографска мапа Исланда]]
Република Исланд је [[острвска држава]] смештена на самој граници акваторија [[Атлантски океан|Атлантског океана]] на југу и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] на северу. Северне и северозападне обале острва запљускују воде [[гренландско море|Гренландског мора]], док је на југоистоку [[Норвешко море]]. Најближе копнене површине су такође острва, [[Гренланд]] на западу (удаљен око 290&nbsp;km), [[Фарска Острва]] (око 420&nbsp;km), [[Шетландска острва]] и [[Спољни Хебриди]] (оба архипелага на око 740&nbsp;km), [[Оркнијска острва]] и северна обала [[Шкотска|Шкотске]] (око 750&nbsp;km) на југоистоку, те острво [[Јан Мајен]] (на удаљености од 570&nbsp;km) на северу. Најближи део континенталне [[Европа|Европе]] је западна обала [[норвешка|Норвешке]] удаљена око 970&nbsp;km у смеру истока, док је северна обала [[Лабрадор]]а која лежи на удаљености од око 2.070&nbsp;km најближи део континенталног дела [[Северна Америка|Северне Америке]].

Свега неколико километара северније од северне обале главног острва налази се [[Северни поларник|Арктички поларни круг]] који пролази преко средине маленог острва [[Гримсеј]] (површине 5,3&nbsp;km²). Државна територија се протеже између 63° и 68° северне [[географска ширина|географске ширине]], односно од 13° до 25° западне [[географска дужина|географске дужине]].

Најсевернија тачка Исланда лежи на северној обали острва [[Колбејнсеј]] на координатама {{coord|67|08|09|N|18|41|03|W|region:IS_type:landmark|name=Колбејнсеј}}, јужни екстрем се налази на острву [[Сиртсеј|Суртсеј]] на {{coord|63|17|N|20|35|W|region:IS_type:landmark|name=Суртсеј}}, најзападнија тачка је рт [[Бјаргтангар]] који се налази на {{coord|65|30|N|24|32|W|region:IS_type:landmark|name=Бјаргтангар}} (уједно и најзападнија тачка Европе), а источни екстрем је малено острво [[Квалбакур]] на {{coord|64|35|N|13|14|W|region:IS_type:landmark|name=Квалбакур}}. Највиша тачка је планина [[Кванадалснјукир]] чији највиши врх лежи на надморској висини од 2.100 метара, док је најнижа тачка на дну језера [[Јекилсаурлоун]] које је 146 метара испод нивоа светског мора.<ref name="World Factbook">{{cite web |title=CIA World Factbook |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ic.html |website=cia.gov |accessdate=30. 7. 2018 |archive-date=18. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200518191543/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ic.html |url-status=dead}}</ref> Просечна надморска висина је 557 метара.<ref name="World Factbook"/> Исланд нема копнену [[антипод]]алну тачку, а најближа копнена маса његовом антиподу је [[антарктик|антарктичко]] острво [[Јанг (острво)|Јанг]] које припада [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]].

Република Исланд обухвата територију укупне површине 103.125&nbsp;km²,<ref>{{cite news |title=Ísland er minna en talið var |url=http://www.ruv.is/frett/island-er-minna-en-talid-var |accessdate=30. 7. 2018 |work=ruv.is |date=26. 2. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150315001109/http://www.ruv.is/frett/island-er-minna-en-talid-var |archive-date=15. 3. 2015 |url-status=dead}}</ref> од чега копно чини 100.329&nbsp;km², а унутрашње водене површине око 2.796&nbsp;km². По [[Списак држава и територија по површини|површини државне територије]] Исланд је приближне величине као [[Јужна Кореја]] или [[Бугарска]]. На главно острво отпада 101.826&nbsp;km² што га чини [[списак острва по површини|18. острвом по величини]] у свету, односно другим острвом по величини у Европи, одмах после [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]]. Исланду припадају и територијалне воде на удаљености од 12 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обале (односно 22,2&nbsp;km), док се ексклузивна економска зона протеже на 200 наутичких миља од обала (370,4&nbsp;km) и поклапа се са границом [[континентални праг|континенталног шелфа]]. Укупна дужина обалне линије је 4.970&nbsp;km.<ref name="World Factbook"/>

{{Географска локација
| Центар = Исланд
| Северозапад = 
| Север = {{застава|Јан Мајен}} (≈ 570 km)<br />''[[Гренландско море]]'' <small>''([[Северни ледени океан]])''</small>
| Североисток = ''[[Норвешко море]]''
| Запад = [[Гренландско море]]'' <br /> {{застава|Гренланд}} (≈ 290 km) 
| Исток = ''[[Норвешко море]]''<br /> {{застава|Норвешка}} (≈ 970 km)
| Југозапад = ''[[Атлантски океан]]''<br />{{зас|САД}} [[Њујорк|Њујорк Сити]] (≈ 4.200 km)
| Југ = ''[[Атлантски океан]]''
| Југоисток = ''[[Атлантски океан]]''<br />{{застава|Фарска Острва}} (≈ 420 km)<br />{{застава|Шкотска}} (≈ 740 km)
}}

=== Геологија ===
[[Датотека:IcelandicRiftZones.png|300px|мини|Садашња и ранија рифтна зона на Исланду: <br />1. Северна рифтна зона,<br /> 2. некадашња рифтна зона Снајфедлснес-Скаги,<br /> 3. некадашња рифтна зона Вестфјорде,<br /> 4. источна вулканска зона - највероватније будућа рифтна зона.]]
[[геологија|Геолошки]] гледано, територија Исланда је релативно младо и тектонски активно копно. Исланд лежи на [[дивергентна граница|дивергентној граници]] између [[Северноамеричка плоча|Северноамеричке плоче]] на западу и [[Евроазијска плоча|Евроазијске плоче]] на истоку, чију границу у северном Атлантику представља [[Средњоатлантски гребен]], подводни [[планински масив]] формиран ефектом [[тектоника плоча|тектонике плоча]]. Део тог гребена који укључује и Исланд назива се ''Рејкјанским гребеном'' и једини је већи део Средњоатлантског гребена који се налази на копну, а најпознатији локалитет на острву преко ког пролази овај гребен је [[рифт]]на зона [[Тингвелир]]. Исланда је уједно и највећа копнена маса на свету која се налази на неком [[средњоокеански гребен|средњоокеанском гребену]].<ref>Einarsson, P. (2008). "Plate boundaries, rifts and transforms in Iceland". Jökull. 58 (12): 35–58</ref> Испод самог гребена налази се [[магма]]тска [[врућа тачка]] — ”Исландска врућа тачка” — из које се магма преко бројних пукотина изливала на површину, и на тај начин довела до формирања савременог исландског копна.

Стене које леже у основи исландског копна су релативно младе и све су формиране током последњих 25 милиона година, док су се прве стене издигле изнад нивоа мора пре око 16 до 18 милиона година.<ref name="Геологија2"/><ref name="Geologija1">{{cite journal|last=Ward |first=P. L. |title="New Interpretation of the Geology of Iceland" |journal=Geological Society of America Bulletin |doi=10.1130/0016-7606(1971)82|pages=2991-3012}}</ref> Прве стене које се налазе у основи исландског копна формиране су у епохи раног [[миоцен]]а, док су најстарије стене које се налазе изнад нивоа мора нешто млађе и настале су током средњег миоцена. Око половине исландског копна геолошки је старо између 9 и 20 милиона година.<ref name="Geologija1"/> Највећи утицај на геолошки састав и [[геоморфологија|геоморфологију]] Исланда имали су [[тектоника плоча]] и исландска врућа тачка. У основи Исланд представља [[базалт]]ни плато који се издигао из [[мантл]]а више од 3.000 метара, а на формирање копна велику улогу је имала и интензивна вулканска активност која се и даље одвија дуж рифтне зоне.<ref name="Геологија2">{{cite web|last=Weisenberger |first=Tobias |title=Introduction to the geology of Iceland |url=http://www.tobias-weisenberger.de/6Iceland.html |accessdate=2. 8. 2018}}</ref><ref name="Geologija1"/>

Исландско копно се константно шири услед процеса ширења океанског дна дуж средњоатлантског гребена о чему сведочи постојање [[трансформни расед|трансформних раседа]] на том подручју. Због тога се исландска територија годишње шири за просечно 2,5&nbsp;cm, а сам процес ширења је нешто интензивнији у смеру запада. Током милиона година, плоче су се помериле више стотина километара са обе стране дивергентне границе. Из тог разлога су стене, које се налазе најближе граници, најмлађе, а њихова старост се повећава идући даље од границе.{{sfn|Thordarson|Hoskuldsson|2002|pp=}}

Западни и северозападни део острва састављен је од [[терцијар]]них базалтних формација и највећим делом је старији од 3 милиона година. Источно се пружају стене [[плеистоцен|староплеистоценске]] старости из зоне угаслих вулкана старе око 700.000−3 милиона година. Стене вулкански активног Средњоатлантског гребена су млађе од 700.000 година и стално се обнављају. Источно од вулкански активне зоне налази се источни део зоне угаслих вулкана, који се још зове „Сива базалтна формација”.

Исландско копно се у зависности од времена настанка може поделити на 4 [[стратиграфија|стратиграфска слоја]]:<ref name="Геологија2"/>
* ''постглацијално копно'' − старост између 9.000 и 13.000 година; 
* ''горње-плиоценско копно'' − старост до 0,7 милиона година;
* ''плио-плеистоценско копно'' − старост од 0,7 до 3,1 милиона година;
* ''терцијарно копно'' − копнене масе старије од 3,1 милион година.

Терцијарно подручје обухвата класичне серије платоа типичне за [[фјорд]]овске пејзаже источног Исланда, те за највећи део на северу и западу острва, а терцијарне стене покривају око половине укупне површине.<ref name="Геологија2"/> Плио-плеистоцене стене прекривају око четвртине територије између терцијарних подручја и неовулканске зоне. Зона горњо-плеистоцених стена која чини четвртину копна подељена је на два дела: прву зону чине токови лаве формирани у постглацијалном периоду, а друга зона су субглацијални слојеви лаве и [[хијалокластит|хијалокластичне стене]] које су најбоље очуване на гребенима и заравњеним планинским врховима.<ref name="Геологија2"/> Постглацијално копно је геолошки најмлађе и покрива око 10% територије.<ref name="Геологија2"/>

<center>
<gallery mode="packed">
Датотека:Bridge across continents iceland.jpg|Мост преко рифта на југозападу Исланда
Датотека:Þingvellir National Park, Bláskógabyggð (6969755432).jpg|Део Пингвелирског гребена
Датотека:Volcanic system of Iceland-Map-en.svg|Мапа вулканске активности на Исланду
Rift.jpg|Рифт Алманагјау у Тингвелиру
N-Atlantic-topo.png|Топографско-батиметријска мапа северног Атлантика
Датотека:Surtsey eruption 1963.jpg|Настанак острва [[Сиртсеј|Суртсеј]] услед вулканске ерупције 1963. године.
</gallery>
</center>

==== Исландска вулканска зона ====
{{главни чланак|Вулкани Исланда}}
{{Location map+|Iceland|| AlternativeMap =Iceland relief map.jpg|width=450|float=right|alt=Some volcanoes of Iceland |caption= |places=
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=25|lat_sec = 12 |lat_dir=N |lon_deg=17|lon_min=19| lon_sec = 48 |lon_dir=W|position=right|label=[[Гримсветн]]|link=Grímsvötn}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=63|lat_min=38 |lat_dir=N |lon_deg=19|lon_min=36|lon_dir=W|position=left|label=[[Ејафјадлајекидл]]|link=Eyjafjallajökull}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=63|lat_min=59 |lat_dir=N |lon_deg=19|lon_min=42 |lon_dir=W|position=bottom|label=[[Хекла]]|link=Hekla}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=05|lat_sec=08 |lat_dir=N |lon_deg=21|lon_min=18|lon_sec = 49 |lon_dir=W|position=right|label=[[Хенгидл]]|link=Hengill}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=63|lat_min=53|lat_sec=00 |lat_dir=N |lon_deg=22|lon_min=4|lon_sec = 00 |lon_dir=W|position=right|label=[[Крисувик]]|link=Krýsuvík}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=63|lat_min=38|lat_sec=00 |lat_dir=N |lon_deg=19|lon_min=3|lon_sec = 00 |lon_dir=W|position=right|label=[[Катла]]|link=Katla volcano}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=3|lat_sec=53 |lat_dir=N |lon_deg=18|lon_min=13|lon_sec = 34 |lon_dir=W|position=left|label=[[Кратер Лаки|Лаки]]|link=Lakagigar}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg|lat_deg=64|lat_min=00 |lat_dir=N |lon_deg=16|lon_min=39 |lon_dir=W|position=top|label=[[Ерајфајекидл]]|link=Öræfajökull}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=63|lat_min=18 |lat_dir=N |lon_deg=20|lon_min=36 |lon_dir=W|position=left|label=[[Сиртсеј|Суртсеј]]|link=Surtsey}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=65|lat_min=01|lat_sec=48 |lat_dir=N |lon_deg=16|lon_min=45|lon_sec = 00 |lon_dir=W|position=left|label=[[Аскја]]|link=Askja}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=63|lat_min=25|lat_sec=57 |lat_dir=N |lon_deg=20|lon_min=14|lon_sec = 51 |lon_dir=W|position=right|label=[[Елдфедл]]|link=Eldfell}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=65|lat_min=44|lat_sec=0 |lat_dir=N |lon_deg=16|lon_min=47|lon_sec = 0 |lon_dir=W|position=right|label=[[Крафтла]]|link=Krafla}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=51|lat_sec=55 |lat_dir=N |lon_deg=19|lon_min=33|lon_sec = 24 |lon_dir=W|position=top|label=[[Лангјекидл]]|link=Langjökull}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=49|lat_sec=28 |lat_dir=N |lon_deg=18|lon_min=49|lon_sec = 23 |lon_dir=W|position=right|label=[[Хофсјекидл]]|link=Hofsjökull}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=48|lat_sec=32 |lat_dir=N |lon_deg=23|lon_min=46|lon_sec = 16 |lon_dir=W|position=bottom|label=[[Снајфелсјекидл]]|link=Snæfellsjökull}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=64|lat_min=52|lat_sec=12 |lat_dir=N |lon_deg=22|lon_min=13|lon_sec = 48 |lon_dir=W|position=top|label=[[Лјоусифједл]]|link=Ljósufjöll}}
{{Location map~|Iceland |mark=Mountain sign.svg |lat_deg=65|lat_min=52|lat_sec=48 |lat_dir=N |lon_deg=16|lon_min=50|lon_sec = 24 |lon_dir=W|position=top|label=[[Тејстарејкјабунга]]|link=Theistareykjarbunga}}
{{Location map~|Iceland|mark=Mountain sign.svg|lat_deg=64|lat_min=38|lat_sec=27.6 |lat_dir=N |lon_deg=17|lon_min=31|lon_sec=40.8
| lon_dir = W |position=right|label=[[Баурдарбунга]]|link=Bárðarbunga}}
}}
Исланд је једно од најактивнијих и [[лава|лавично]] најпродуктивнијих копнених подручја на свету и ту је присутан готово сваки облик [[вулканска ерупција|вулканске ерупције]] и лаве, са учесталошћу вулканских ерупција од ≥20 током једног века и са изливима магме од ≥5&nbsp;km³ у истом периоду.<ref name="Вулканизам">{{cite web|last=Thordarson |first=Thorvaldur |last2=Höskuldsson |first2=Ármann |title=Postglacial volcanism in Iceland |url=http://pages.mtu.edu/~raman/papers2/Thordarson%20and%20Hoskuldsson%202008%20Postglacial%20volcanism.pdf |publisher=Institute of Earth Sciences, University of Iceland |accessdate=10. 8. 2018}}</ref> На Исланду се могу наћи готово сви облици вулканске активности, а највећи део те активности отпада на [[мафичност|мафични]] магматизам и вулканизам. Савремени вулканизам ограничен је на подручје неовулканских зона где се налази 30 активних вулканских система одговорних за највећи део [[холоцен]]ских ерупција. Према геолошким анализама, у последњих 11 хиљада година на подручју исландске вулканске зоне десило се око 2.400 вулканских ерупција, а у истом периоду изливено је око 566±100&nbsp;km³ магме.<ref name="Вулканизам"/> Од тог броја приближно 500 ерупција су имале изливни карактер, док су остатак чиниле експлозивне ерупције са субглацијалним мафичним вулканизмом (удео у свим ерупцијама око 77%).<ref name="Вулканизам"/> У постглацијалном периоду забележено је око 50 мафичних ерупција са просечно око 1&nbsp;km³ изливног материјала по ерупцији, што чини удео од око 2% свих ерупција. Највећи проценат постглацијалних ерупција, са уделом од преко 80%, остварен је у источној вулканској зони где је изливено преко 60% све магме.<ref name="Вулканизам"/> Преко 70% свих мафичних ерупција (са изливима од 258&nbsp;km³) десило се у периоду старости од 5.000 до 11.000 година, док је остатак вулканске активности млађи од 5.000 година, а вулкански најактивнији је био период старости између 10.000 и 11.000 година у ком је излучено око 70&nbsp;km³ магме.<ref name="Вулканизам"/>

Неке од најјачих експлозивних вулканских ерупција у [[Европа|Европи]] десиле су се управо на овом подручју, и током тих ерупција наталожили су се моћни [[тефра|тефрра слојеви]] који данас имају улогу временских капсула у холоценским седиментима, и због свега тога Исланд се данас сматра идеалном ''природном лабораторијом'' за вулканолошка истраживања. Неовулканска зона на Исланду обухвата подручје површине око 30.000&nbsp;km² подељено на неколико мањих вулканских система који се протежу дуж активних [[рифт]]них зона. Свака вулканска зона може имати један главни вулкан или неколико фисура, а многе од њих имају обоје. Активни период сваке од зона је између 0,5 и 1,5 милиона година.<ref name="Вулканизам"/> Фисуре се углавном протежу линијски субпаралелно са вулканском зоном у дужини од 50 до 200&nbsp;km, ширине 5 до 20&nbsp;km, док је централни вулкан углавном најмасивнији објекат у зони и главно средиште вулканске активности. На Исланду је регистровано укупно 30 активних вулканских система, а највише их је у источној и западној вулканској зони са 8, односно 6 вулкана. Површина сваког од система креће се од 25 до 2.500&nbsp;km², односно дужине од 7 до преко 200&nbsp;km.<ref name="Вулканизам"/> Највећи вулкански систем је [[Баурдарбунга|Баурдарбунга-Вејдиветн]], док је најмањи систем [[Хроумундартиндур]]. На 19 вулканских система регистровано је постојање укупно 23 централна вулкана, док 4 система садрже два централна вулкана (системи [[Хофсјекидл]], [[Тунгнафјелсјекидл]], Баурдарбунга и [[Гримсветн]] - најактивнији вулкански систем на острву).{{sfn|Jóhannesson|Sæmundsson|1998|pp=}} Двадесет система има развијене вулканске фисуре, а од тог броја 12 фисура су у зрелом стадијуму развоја, док су 4 у ембрионалној фази.<ref name="Вулканизам"/> Рачунајући и угасле вулкане, на Исланду се налази укупно 130 вулкана, од чега је њих 18 бар једном еруптирало од насељавања острва током 900. година. Највиши вулкан је [[Ерајфајекидл]] чији врх се налази на 2.119 метара надморске висине.<ref name="SI">{{Cite book|last=Morgan|first=W. Jason|last2=Morgan|first2=Jason Phipps|title = Plate velocities in hotspot reference frame: electronic supplement |publisher = |url = http://www.mantleplumes.org/P%5E4/P%5E4Chapters/MorganP4ElectronicSupp1.pdf |accessdate=10. 8. 2018. |pages=111}}</ref>

Једна од најразорнијих вулканских ерупција у историји Исланда била је ерупција вулкана [[Кратер Лаки|Лаки]] која се десила [[1783]]−[[1784]]. и која је имала катастрофалне последице по становништво острва, али и на цео континент. Ерупција је за последицу имала угинуће готово половине животињске популације на острву, што је довело до смрти готово четвртине исландске популације. Облаци отровних гасова створили су ефекат стакленика над Европом и довели до стварања мини леденог доба које је довело до глади широм континента. Са продукцијом од око 15&nbsp;km³ лаве, ерупција вулкана Лаки се сматра највећом у историјском периоду. Године [[1963]]. (10. новембра) дошло је до снажне подморске ерупције на дубини од око 130 метара, а свега четири дана касније на површини океана појавило се ново острво које је названо [[Сиртсеј|Суртсеј]] − најмлађе острво на свету.

<center>
<gallery mode="packed">
Датотека:Рифтне зоне Исланда.jpg|Еволуција рифтних зона на Исланду
Датотека:Eyjafjallajökull Glacier - 29.8.09.jpg|Штитасти вулкан Ејафјадлајекидл
Датотека:Hekla hraun.jpg|Стратовулкан Хекла
Askja.jpg|Калдера Аскја
2014-04-28 13-14-48 Iceland Norðurland Eystra - Reykjahlíð.JPG|Поље лаве Рејкјахлид
Датотека:Laki fissure (3).jpg|Фисура вулкана Лаки
</gallery>
</center>

=== Рељеф ===
{{location map+ |Iceland | AlternativeMap =Iceland relief map.jpg|float=left |width=450 |caption=Локација 13 највећих исландских ледника |places=
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.4 |long=-16.8 |label=[[Ватнајекидл]]}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.75 |long=-19.983333 |label=[[Лангјекидл]] |position=bottom}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.816667 |long=-18.816667 |label=[[Хофсјекидл]] |position=top}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=63.666667 |long=-19.1 |label=[[Мирдалсјекидл]]}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=66.15 |long=-22.25 |label=[[Дрангајекидл]]}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=63.633333 |long=-19.6 |label=[[Ејафјадлајекидл]] |position=left}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.75 |long=-17.916667 |label=[[Тунгнафелсјекидл]]|position=bottom}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.541944 |long=-20.715556 |label=[[Тоурисјекидл]] |position=left}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.773333 |long=-20.409444 |label=[[Ејриксјекидл]]|position=left}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.702222 |long=-14.9025 |label=[[Траундарјекидл]]|position=top}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=63.8 |long=-19.583333 |label=[[Тиндфјадлајекидл]]|position=left}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=63.894167 |long=-19.126944 |label=[[Торфајекидл]]}}
{{location map~ |Iceland |mark=Blue-circle.png |lat=64.808889 |long=-23.771111 |label=[[Снајфелсјекидл]]|position=top}}
}}
Рељефну основу унутрашњости Исланда чини пространа вулканска [[висораван]] - [[Исландски плато]] ({{јез-исл|Miðhálendið}}) − коју чине сва подручја са надморским висинама између 200 и 1.000 метара, што чини око 75% исландске територије. На Исландском платоу се налазе најразличитији облици рељефа, [[морена (геоморфологија)|морене]], [[ледник|глечери]], [[ледена капа|ледена поља]], камене и пешчане пустаре, [[гејзер|гејзири]], речне долине и језера. Висоравни су проходне само за теренска возила и то искључиво током летњих месеци.<ref>{{cite web|url=http://www.vegagerdin.is/media/umferd-og-faerd/Opnun_fjallvega_en_2014.pdf|title=Mountain Roads|language=English|publisher=Environment Agency of Iceland|year=2014|accessdate=12. 8. 2018.|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150421223743/http://www.vegagerdin.is/media/umferd-og-faerd/Opnun_fjallvega_en_2014.pdf|archivedate=21. 4. 2015}}</ref> Исландски плато се сматра једним од највећих пустињских подручја у Европи.

Висоравни на Исланду се деле у две категорије:
* ''хаулси'' ({{јез-исл|Háls}}) − мања узвишења у виду гребена између речних долина,
* ''хејди'' ({{јез-исл|Heiði}}) − класичне висоравни (типичан пример је висораван [[Спренгисандур]]).

Највеће поље стврднуте лаве на Исланду је локалитет [[Оудаудахрејн]] ({{јез-исл|Ódáðahraun}}), налази се на североистоку острва северно од глечера [[Ватнајекидл]]. Површина поља се креће између 4.440 и 5.600&nbsp;km². Изнад поља се издижу вулкани [[Аскја]] и [[Хердубрејд]]. Најстарији слојеви лаве на овом подручју потичу из периода од пре 9.000 година, док су најмлађи површински слојеви стари тек неколико деценија. На самом пољу се налази неколико штитастих вулкана, а највећи међу њима су [[Тредладингја]] ({{јез-исл|Trölladyngja}}) и [[Кетилдингја]].

Глечери и [[ледена капа|ледене капе]] (или платоски глечери) заузимају површину од око 11.400&nbsp;km², што чини око 11,1% државне територије, и имају изванредно велики утицај на геоморфолошке и климатолошке прилике на острву.<ref>{{cite web |url=http://guidetoiceland.is/about-iceland/article/378 |title=Glaciers in Iceland &#124; Glacier Tours, Snowmobiling, Hiking & Ice Climbing |publisher=Guidetoiceland.is |date= |accessdate=12. 8. 2018. |archive-date=09. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130809233110/http://guidetoiceland.is/about-iceland/article/378 |url-status= }}</ref> На Исланду се налази више ледених површина него у остатку континенталне Европе, а у исландском језику ''јекидл'' ({{јез-исл|jökull}}) представља глечер.

Значајан број исландских глечера прекрива [[калдера|калдере]] активних вулкана, па се тако активни вулкани [[Гримсветн]] (калдера површине 100&nbsp;km²) и [[Баурарбунга]] (калдера око 60&nbsp;km²) налазе испод највећег исландског глечера Ватнајекидла. У ситуацијама када дође до вулканске или неке друге геотермалне активности, на дну глечера долази до отапања леда и стварања ледничког језера чија вода под притисцима избија на површину узрокујући бујичне поплаве. Такав геоморфолошки прцес на Исланду се назива ''[[јекилхлејп]]'' ({{јез-исл|jökulhlaup}}).<ref>{{cite web|url=https://guidetoiceland.is/nature-info/glaciers-in-iceland |title=Glaciers in Iceland &#124; Glaciers in Iceland |publisher=Guidetoiceland.is |date=|accessdate=12. 8. 2018.}}</ref>

Укупна површина пет највећих глечера је 10.934&nbsp;km². Површински највећи ледници су Ватнајекидл (површина 8.300&nbsp;km², запремина 3.100&nbsp;km³), [[Лангјекидл]] (953&nbsp;km², 195&nbsp;km³), [[Хофсјекидл]] (925&nbsp;km², 208&nbsp;km³), [[Мирдалсјекидл]] (596&nbsp;km², 140&nbsp;km³) и [[Дрангајекидл]] (160&nbsp;km²).

Један од најпознатијих облика рељефа на Исланду су и гејзири, водоскоци вреле воде и гасова који избијају из тла. Најпознатији исландски гејзир је [[Гејсир]], чије име је у научној литератури усвојене за назив ове геоморфолошке појаве. Гејсир се налази на југоистоку Исланда, његове ерупције нису у правилним размацима, а током сваке од њих водоскок вреле воде достиже висину и до 70 метара. Свега педесетак метара јужније налази се и гејзир [[Слокур]] који еруптира сваких 6 до 10 минута, а просечна висина воденог стуба је око двадесетак метара.<ref name="readersnatural">{{Cite book|title=Natural Wonders of the World|url=https://archive.org/details/naturalwondersof00sche|publisher=Reader's Digest Association, Inc|year=1980|isbn=978-0-89577-087-5|editor-last=Scheffel|editor-first=Richard L.|location=United States of America|editor-last2=Wernet|editor-first2=Susan J.|via=|pages=[https://archive.org/details/naturalwondersof00sche/page/360 360]}}</ref>

<center>
<gallery mode="packed">
Датотека:Strokkur Eruption.JPG|<small>Ерупција гејзира Строкур</small>
Датотека:Erupting geysir.jpg|<small>Ерупција Гејсира</small>
Vatnajökull.jpeg|<small>Сателитски снимак ледника Ватнајекидл</small>
Drangajökull.jpg|<small>Ледник Дрангајекидл</small>
Датотека:Iceland Landscape 4539.JPG|<small>Исландски плато</small>
</gallery>
</center>

=== Хидрографија ===
[[Датотека:Waterfall Dettifoss, the Most Powerful Waterfall in Europe - 2013.08 - panoramio.jpg|300п|мини|Водопад [[Детифос]]]]
[[Датотека:MyvatnPseudoCraters.jpg|300px|мини|Језеро [[Миватн]] са псеудократером у позадини]]
Речна мрежа Исланда је доста густа, а главна одлика исландских река су кратки токови, велике брзине тока и изразито висок хидропотенцијал. Највећи део река има леднички режим храњења, а по правилу највиши водостаји су током лета када долази до интензивнијег топљења ледника. Реке које теку преко [[Исландски плато|Исландског платоа]] неретко у вулканским стенама усецају дубоке кањонске долине, а познате су и по бројним и високим водопадима. У ситуацијама када вулканска активност узрокује интензивније топљење глечерског леда, отопљена воде се у виду бујица креће речним коритом и плави околна нижа земљишта. Због велике снаге воде у рекама интензитет ерозије речног дна је изузетно висок. У зависности од типа и концентрације еродираног материјала, боја воде у рекама варира од млечно беле до смеђе.<ref name="Reke i jezera">{{cite web |title=Rivers and Lakes in Iceland |url=http://is2.mofcom.gov.cn/article/hostcountry/geographyhost/201102/20110207413298.shtml |accessdate=12. 8. 2018 |archive-date=24. 09. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190924141513/http://is2.mofcom.gov.cn/article/hostcountry/geographyhost/201102/20110207413298.shtml |url-status=dead}}</ref> Алувијални материјал реке таложе у равницама и уз обалу формирајући тако наплавне [[алувијална раван|алувијалне равнице]]. Речна корита су доста широка и плитка, због чега ни једна од исландских река није пловна, чак ни за мања пловила. Реке су богате рибом, посебно [[Језерска златовчица|златовчицом]], [[атлантски лосос|атлантским лососом]] и [[поточна пастрмка|поточном пастрмком]].<ref name="Reke i jezera"/>

Све исландске реке теку од унутрашњости острва ка океанима, и припадају сливовима [[Атлантски океан|Атлантског]] и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Највећа река на Исланду је [[Тјоурсау]] са дужином од 237&nbsp;km (просечан проток око 380 m³/s), док највећи проток има река [[Елфисау]], просечно око 440 m³/s.<ref name="Reke i jezera"/> Дужином тока издвајају се још и реке [[Јекилсау ау Фједлум]] (206&nbsp;km), [[Квитау]] (185&nbsp;km), [[Скјаулфандафлјоут]] (178&nbsp;km), [[Јекилсау ау Дал]] (150&nbsp;km), [[Лагарфлјоут]] (140&nbsp;km), [[Хјерадсветн]] (130&nbsp;km) и [[Бланда]] (125&nbsp;km). Реке [[Итри Рангау]] и [[Ејстри Рангау]] су познате по великим популацијама лососа.

Реке Исланда су специфичне и по бројним водопадима. Највиши водопад је [[Морсаурфос]] (-{''Morsárfoss''}-) висок 240 метара, а постао је видљив тек 2007. када се део ледника који га је прекривао отопио.<ref>{{cite web | url=http://icelandreview.com/news/2011/07/19/icelands-tallest-waterfall-be-named | title=Iceland’s Tallest Waterfall to be Named | publisher=Iceland Review | accessdate=12. 8. 2018. | archive-url=https://web.archive.org/web/20140714212558/http://icelandreview.com/news/2011/07/19/icelands-tallest-waterfall-be-named | archive-date=14. 7. 2014 | url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mbl.is/greinasafn/grein/1384168/|title=Fossinn í Morsárjökli er vart undir 240 metra hár|website=Mbl.is|accessdate=12. 8. 2018.}}</ref> Висином се још истичу и водопади [[Глимир]] (196 m) на маленој реци [[Ботнсау]], [[Хаујфос]] (122 m), [[Хенгифос]] (118 m) и [[Динјанди]] (око 100 метара). Најпродуктивнији по количини воде је водопад [[Детифос]] са просечним протоком од 193 m³/s (висина око 44 m, на реци Јекилсау ау Фједлум).

Исланд је познат по бројним језерима, највећи део њих је [[глацијално језеро|ледничког порекла]], знатно ређе [[тектонско језеро|тектонског порекла]]. Исландска језера су површински углавном мањих димензија, 27 језера има површину већу од 5&nbsp;km², док 55 језера има површину од 1 до 5&nbsp;km². Укупан број језера са површином већом од 10 хектара је 1.850.<ref name="list">[http://www.os.is/gogn/Skyrslur/OS-1989/OS-89004.pdf Stöðuvötn á Íslandi. Skrá um vötn stærri en 0,1 km².]</ref> Површински и запремински два највећа језера на острву су [[Тингвадлаватн]] (84&nbsp;km², дубина до 114 метара) и [[Тоурисватн]] (око 83&nbsp;km², дубина 109 метара).<ref name="Reke i jezera"/> Најдубља су језера [[Јекилсаурлоун]] (248 м) и [[Ескјиватн]] (220 м, језеро у ствари представља водом испуњену калдеру), али им дубина често варира услед вулканских активности и топљења глечера. Језеро [[Миватн]] (површине 37&nbsp;km²) настало је након што је лавични ток преградио корито реке Лаксе. На пешчаним обалама се налазе бројне [[лагуна|лагуне]], а највећа међу њима је лагуна [[Хоуп (лагуна)|Хоуп]] површине 30&nbsp;km².<ref name="Reke i jezera"/>

Захваљујући геотермалној активности на Исланду се налазе бројни топли извори чија топлота се користи за загревање домова и пољопривредних површина, те за рад парних електрана. Најпознатији међу њима је извор [[Дејлдартингиквер]] који је са температуром воде од 97&nbsp;°C уједно и најтоплији извор у Европи. Издашност извора је око 180 литара по секунди. Недалеко од града [[Гриндавик]]а налази се вештачко термално језеро [[Блауа лоунид]] ({{јез-исл|Bláa lónið}}, у преводу ''Плава лагуна''), један од туристичких симбола Исланда. Језеро је испуњено минералном водом са високим концентрацијама [[силицијум-диоксид]]а и [[сумпор]]а и температурама воде од 37–39&nbsp;°C.

=== Климатске карактеристике ===
[[Датотека:Iceland Köppen.svg|300px|мини|десно|Кепенова класификација климата на Исланду]]
Највећи утицај на климу Исланда имају два фактора — [[географска ширина]] и топла [[Северноатлантска струја]], односно њен северни крак познат као [[Ирмингерова струја]] која протиче крај југозападних обала острва. Захваљујући топлим морским струјама које протичу крај његових обала, климатска слика Исланда има знатно умереније одлике у поређењу са другим локалитетима на истим географским ширинама.<ref>{{Cite web|url=https://notendur.hi.is/oi/climate_in_iceland.htm|title=Climate in Iceland|website=notendur.hi.is|access-date=10. 4. 2020.|archive-date=17. 09. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120917023834/https://notendur.hi.is/oi/climate_in_iceland.htm|url-status=}}</ref> Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климата]], на Исланду се издвајају два основна типа климе — [[океанска клима|субполарна океанска]] клима (''-{Cfc}-'') у обалним подручјима на југозападу, југу и западу земље, те [[клима тундре]] (Кепен ''-{ET}-'') у унутрашњости острва.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/science/Koppen-climate-classification|title=Koppen climate classification {{!}} climatology|newspaper=Encyclopedia Britannica|access-date=10. 4. 2020.|language=en}}</ref>

Захваљујући маритимним утицајима и топлим морским струјама, зиме су на Исланду доста благе, и у том делу године просечне температуре ваздуха се крећу од 0&nbsp;°C на југу до −10&nbsp;°C у северним деловима. Најниже температуре у северном делу острва, те у унутрашњости, крећу се у вредностима између −25 и −30&nbsp;°C, док је апсолутни измерени минимум имао вредност од −39,7&nbsp;°C.<ref name="climate">{{cite web|url=http://www.hi.is/~oi/climate_in_iceland.htm|title=The dynamic climate of Iceland|publisher=Исландски универзитет}}</ref> Просечне јулске температуре ваздуха крећу се у вредностима између 10 и 13&nbsp;°C на југу, а за време најтоплијих дана температуре се пењу и до 25&nbsp;°C.<ref name="climate"/> Апсолутни максимум у вредности од 30,5&nbsp;°C измерен је у источној регији 1939. године.<ref name="рекорди"/> Просечан број сунчаних сати на подручју око [[Рејкјавик]]а је око 1300, што је слично подручјима у [[Шкотска|Шкотској]] и [[Ирска|Ирској]] који су много јужније.<ref>{{Cite web|url=https://www.timeanddate.com/sun/iceland/reykjavik|title=Sunrise and sunset times in Reykjavik|website=www.timeanddate.com|language=en|access-date=10. 4. 2020.}}</ref> Захваљујући топлим морским струјама обале Исланда су слободне од леда током целе године.

Временска слика Исланда је веома динамична, а нагле и бурне промене времена у кратком периоду нису ретка појава, и често се дешава да се у току само једног дана „временски промене” сва четири годишња доба.<ref>{{Cite web|url=http://www.weatheronline.co.uk/reports/climate/Iceland.htm|title=Climate of the World: Iceland {{!}} weatheronline.co.uk|last=weatheronline.co.uk|website=www.weatheronline.co.uk|language=|access-date=10. 4. 2020.}}</ref> Промене тог типа најчешће се дешавају у унутрашњости током зимских месеци, када долази до наглих, и често драматичних, промена времена, које се огледају у наглом паду температура ваздуха, јаким ударима ветра и обилним падавинама.

Јаки ветрови су знатно учесталији на висоравнима у унутрашњости, иако нису непознати и у низијским подручјима. Тако ветрови јачине око 18 м/с у низијским подручјима дувају у просеку између 10 и 20 дана годишње, док је број дана са јаким ветровима на висоравнима преко 50 на годишњем нивоу.<ref name="climate"/> Најјача измерена брзина ветра у десетоминутном трајању износила је 62,5 м/с, док је најснажнији удар ветра икада измерен имао интензитет од 74,2 м/с.<ref name="рекорди">{{Cite web|url=http://www.vedur.is/vedur/vedurfar/upplysingar/vedurmet/|title=Icelandic weather records|website=Icelandic Met Office|language=is|access-date=10. 4. 2020.}}</ref> Хладни и изразито јаки ветрови који дувају са глечера са собом могу да носе и огромне количине ситног материјала проузрокујући праве „[[пешчана олуја|пешчане олује]]”. Такви олујни ветрови најчешћи су почетком лета у сувим подручјима северно од глечера [[Ватнајекидл]].<ref>{{Cite web|url=https://www.icelandtravel.is/about-iceland/seasons-and-climate/|title=Seasons and Climate {{!}} Iceland Travel {{!}} Weather in Iceland|website=Iceland Travel|language=en|access-date=10. 4. 2020.}}</ref> [[Олуја са грмљавином|Олује праћене грмљавином]] су доста ретка појава и јављају се углавном у јужном делу острва са учесталошћу од мање од 5 на годишњем нивоу. Углавном се формирају у летњем делу године услед продора топлих ваздушних маса из континенталног дела Европе. [[Муња|Муње]] се на Исланду много чешће повезују са вулканским ерупцијама и стубовима пепела и дима који се ослобађају током истих.<ref>{{Cite web|url=http://www.noonsite.com/Countries/Iceland|title=Iceland —|website=www.noonsite.com|language=en|access-date=10. 4. 2020.}}</ref> Вулканске ерупције неретко могу послужити и као полазна основа за формирање мањих [[торнадо|торнада]] и [[пијавице|пијавица]], а интензивније олује тог типа су изузетно ретка појава.<ref>{{cite journal |last = Antonescu |first = Bogdan |last2=Schultz|first2=D. M.|author3 = F. Lomas |title = Tornadoes in Europe: Synthesis of the Observational Datasets |journal = Mon. Wea. Rev. |volume = 144 |issue = 7 |pages = 2445–2480 |date = 2016 |doi = 10.1175/MWR-D-15-0298.1|issn=0027-0644 }}</ref><ref>{{cite news |title = Tornadoes leave South Iceland farm in ruins |newspaper = Iceland Monitor |location = Reykjavík |publisher = Morgunblaðið |date=27. 8. 2018 |url = https://icelandmonitor.mbl.is/news/nature_and_travel/2018/08/27/tornadoes_leave_south_iceland_farm_in_ruins/ |access-date=10. 4. 2020.}}</ref>

Током зимских месеци честа је појава [[поларна светлост|поларне светлости]], док се на острву [[Гримсеј]] које се налази северно од [[северни поларник|поларника]] у току лета јавља [[поларни дан|поноћно сунце]], док у јужнијим деловима земље током лета постоји период од око две недеље континуиране дневне светлости (иако Сунце у том периоду залази на кратко).

Велики утицај на количину падавина на острву има и стабилно подручје [[циклон|ниског ваздушног притиска]] изнад [[Дански мореуз|Данског пролаза]], познато и као Исландски циклон. Највлажнија су подручја на југу и југозападу са преко 2.000 mm падавина, док је најсувља северна обала са мање од 500 mm падaвина.

{{Климатска табела
| наслов = Климатограм за [[Рејкјавик]] (југозападна обала)
<!-- * Просечна температура * -->
| пт_јан =0,1  | пт_феб =0,1  | пт_мар =0,6
| пт_апр =3,0  | пт_мај =6,6  | пт_јун =9,5 
| пт_јул =11,2
| пт_авг  = 10,7  | пт_сеп =8,0 
| пт_окт =4,4  | пт_нов =1,9  | пт_дец =0,6 
<!-- * Највиша просечна температура * -->
| вт_јан =2,5  | вт_феб =2,8  | вт_мар = 3,4
| вт_апр =6,1  | вт_мај =9,7  | вт_јун = 12,4
| вт_јул =14,2  | вт_авг =13,6  | вт_сеп = 10,9
| вт_окт =7,0  | вт_нов = 4,2
| вт_дец  = 3,1 
<!-- * Најнижа просечна температура * -->
| нт_јан =−2,4  | нт_феб =−2,4  | нт_мар = −1,9
| нт_апр =−0,5  | нт_мај = 3,8
| нт_јун  = 7,0
| нт_јул =8,8  | нт_авг =8,4  | нт_сеп = 5,7
| нт_окт =2,2  | нт_нов =−0,5  | нт_дец =−1,8 
<!-- * Падавине * -->
| п_јан = 83,0
| п_феб  = 85,9  | п_мар = 81,4
| п_апр =56,0  | п_мај =52,8  | п_јун = 43,8
| п_јул =52,3  | п_авг =67,3  | п_сеп = 73,5
| п_окт =74,4  | п_нов =78,8  | п_дец =94,1 
<!-- * Висина снежног покривача * -->
| сп_јан =  | сп_феб =  | сп_мар = 
| сп_апр =  | сп_мај =  | сп_јун = 
| сп_јул =  | сп_авг =  | сп_сеп = 
| сп_окт =  | сп_нов =  | сп_дец = 
<!-- * Просечна влажност ваздуха * -->
| вв_јан =78,1  | вв_феб =77,1  | вв_мар =76,2 
| вв_апр =74,4  | вв_мај =74,9  | вв_јун =77,9 
| вв_јул =80,3  | вв_авг =71,6  | вв_сеп =79,0 
| вв_окт = 78,0
| вв_нов  = 77,7  | вв_дец =77,7 
<!-- * Број сунчаних сати  * -->
| сс_јан = 20
| сс_феб  = 60  | сс_мар = 109
| сс_апр =164  | сс_мај =201  | сс_јун = 174
| сс_јул =168  | сс_авг = 155
| сс_сеп  = 120 
| сс_окт = 93
| сс_нов  = 41  | сс_дец =22 
<!-- -->
| извор  = Метеоролошка служба Исланда<ref>{{Cite web |url=http://www.vedur.is/Medaltalstoflur-txt/Stod_001_Reykjavik.ManMedal.txt|title=Montly Averages for Reykjavík|publisher=[[Icelandic Meteorological Office]] |accessdate=10. 4. 2020.}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.vedur.is/Medaltalstoflur-txt/Stod_001_Reykjavik.ArsMedal.txt |title=Annual Averages for Reykjavík|publisher=Icelandic Meteorological Office|accessdate=10. 4. 2020.}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://en.vedur.is/climatology/data/#aa|title=Reykjavík 1961-1990 Averages|publisher=[[Icelandic Meteorological Office]] |accessdate=10. 4. 2020.}}</ref>
}}
{{Климатска табела
| наслов = Климатограм за [[Акирејри|Акурејри]] (северна обала)
<!-- * Просечна температура * -->
| пт_јан =−1,2  | пт_феб =−1,3  | пт_мар =−0,6 
| пт_апр =2,0  | пт_мај =5,9  | пт_јун =9,4 
| пт_јул =11,1  | пт_авг =10,7  | пт_сеп = 7,3
| пт_окт = 3,0
| пт_нов  = 0,3  | пт_дец = −0,8
<!-- * Највиша просечна температура * -->
| вт_јан =1,9  | вт_феб =2,1  | вт_мар =2,8 
| вт_апр =5,7  | вт_мај =10,0  | вт_јун =13,5 
| вт_јул =15,0  | вт_авг = 14,6
| вт_сеп  = 11,0
| вт_окт =6,0  | вт_нов =3,3  | вт_дец = 2,4
<!-- * Најнижа просечна температура * -->
| нт_јан =−4,3  | нт_феб =−4,2  | нт_мар = −3,3
| нт_апр =−0,9  | нт_мај =2,9  | нт_јун = 6,4
| нт_јул = 8,4
| нт_авг  = 7,8  | нт_сеп = 4,7
| нт_окт = 0,6
| нт_нов  = −2,5  | нт_дец = −3,9
<!-- * Падавине * -->
| п_јан =60,7  | п_феб =50,6  | п_мар = 49,7
| п_апр =28,5  | п_мај =22,2  | п_јун =20,7 
| п_јул = 32,1
| п_авг  = 41,5  | п_сеп =46,8 
| п_окт =72,2  | п_нов =58,8  | п_дец = 57,0
<!-- * Висина снежног покривача * -->
| сп_јан =  | сп_феб =  | сп_мар = 
| сп_апр =  | сп_мај =  | сп_јун = 
| сп_јул =  | сп_авг =  | сп_сеп = 
| сп_окт =  | сп_нов =  | сп_дец = 
<!-- * Просечна влажност ваздуха * -->
| вв_јан =79,4  | вв_феб =79,3  | вв_мар = 78,9
| вв_апр =75,7  | вв_мај = 73,4
| вв_јун  = 73,2
| вв_јул = 77,8
| вв_авг  = 78,3
| вв_сеп  = 77,4
| вв_окт = 81,2
| вв_нов  = 80,8
| вв_дец  = 79,5
<!-- * Број сунчаних сати  * -->
| сс_јан = 6,7
| сс_феб  = 34,0
| сс_мар  = 74,2
| сс_апр = 121,6
| сс_мај  = 165,3
| сс_јун  = 189,9
| сс_јул = 150,9
| сс_авг  = 132,8
| сс_сеп  = 85,4
| сс_окт = 46,1
| сс_нов  = 14,8
| сс_дец  = 0,2
<!-- -->
| извор  = Метеоролошка служба Исланда<ref>{{Cite web |url=http://www.vedur.is/Medaltalstoflur-txt/Stod_422_Akureyri.ManMedal.txt|title=Montly Averages for Akureyri|publisher=Icelandic Meteorological Office |accessdate=10. 4. 2020.}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.vedur.is/Medaltalstoflur-txt/Stod_422_Akureyri.ArsMedal.txt |title=Annual Averages for Akureyri|publisher=Icelandic Met Office|accessdate=10. 4. 2020.}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://en.vedur.is/Medaltalstoflur-txt/Akureyri_422_med6190.txt|title=Akureyri 1961–1990 Averages|publisher=Icelandic Meteorological Office |accessdate=10. 4. 2020.}}</ref>
}}

=== Живи свет и екологија ===
[[Датотека:Iceland-1979445 (cropped 3).jpg|250px|мини|десно|Арктичка лисица на Исланду (снимљено 2017. године)]]
[[Фитогеографија|Фитогеографски]] гледано, Исланд се налази у подручју [[Холарктичко флористичко царство|Холарктичког флористичког царства]] и део је његове  Арктичке провинције Циркумбореалне регије. Вегетација на острву је доста ретка и тек једна четвртина територије је обрасла стабилним вегетационим покривачем, док је вегетација на две трећине површине изузетно ретка.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=11}} Једна од најважнијих карактеристика исландске флоре је веома мало присуство [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]], а према подацима из 1948. њихов укупан број је 483, што укључује и натурализоване биљне врсте. Међу [[монокотиледоне биљке|монокотиледоним биљкама]] најраширеније су биљке из породица ''-{[[Cyperaceae]]}-'' са 53 врсте и ''-{[[Траве|Poaceae]]}-'' са 47 врста.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=11}} Најбројније [[дикотиледоне биљке|дикотиле]] су из породица -{''[[Главочике|Asteraceae]]''}- са 47 врста и -{''[[Каранфили|Caryophyllaceae]]''}- са 28 врста. На острву расте око 560 врста [[маховине|маховина]] и преко 550 врста [[лишаји|лишајева]], те око 1200 врста [[гљиве|гљива]]. На стенама уз обалу расте веома бујна литорална вегетација представљена са преко 220 врста алги.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=12}}
 
Једино аутохтоно дрво на острву које формира шумске заједнице је маљава бреза (''-{[[Маљава бреза|Betula pubescens]]}-'') чије ретке шуме заузимају тек око 1% укупне територије (око 1.250 km²). Већина бреза на Исланду је нижа од 2 метра и има жбунасту форму, а свега око 2% дрвећа у шумама достиже висине од преко 8 метара. Међу аутохтоне врсте убрајају се и [[мукиња]] (-{''Sorbus aucuparia''}-) и [[врба]] ''-{Salix phylicifolia}-'', док су у прошлости знатније ареале заузимале и [[јасика|јасике]] и [[клека (врста)|клеке]].

У периоду формирања првих људских насеобина на острву пре неких 1100 година, око трећина површине је била под ниским брезовим шумама, због чега је средњовековни исландски хроничар [[Ари Тиргилдсон]] у свом делу -{''[[Íslendingabók]]''}- писао о „шумама које се протежу од мора до планина”.<ref name="Dirt">{{harvnb|Montgomery|2007|pp=224–225}}</ref> Формирање сталних насеља негативно се одразило на острвску флору и целокупан биодиверзитет, сеча шума због огревног и грађевинског дрвета готово је у потпуности девастирала шумски фонд, док је увођење домаћих животиња, посебно оваца, имало негативан утицај на нижу вегетацију. Уништавање изворног биљног покривача довело је до интензивне [[ерозија|ерозије]] земљишта која је чак три четвртине површина претворила у вегетацијски мртве површине. У последње време улаже се све више средстава у пошумљавање и обнављање шумског фонда. Највише дрво на острву, према подацима из 2013, је [[ситканска смрча]] засађена 1949. у јужном делу земље код села [[Kirkjubæjarklaustur|Киркјубајаурклејстур]], са висином од 25,2 метра.<ref>{{cite web |url=http://www.skogur.is/um-skograekt-rikisins/frettir/nr/1882 |title=Fyrsta tréð á Íslandi til að rjúfa 25 metra múrinn |language=Icelandic |trans-title=The first tree in Iceland to break the 25 meter barrier | last = Oskarsson | first = Pure |date=26. 2. 2013 |publisher=Iceland forest service |accessdate=25. 3. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130304121114/http://www.skogur.is/um-skograekt-rikisins/frettir/nr/1882 |archive-date=4. 3. 2013 |url-status=dead}}</ref>

Популација копнених сисара на Исланду је веома скромна и представља је тек неколико врста. Међу њима, аутохтоне су само [[поларна лисица|поларне лисице]] (-{''Alopex lagopus''}-) које су се на острво доселиле у време последњег леденог доба, и према неким проценама на том подручју обитава око 6.000 јединки.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=13}} На острву се с времена на време могу појавити и [[поларни медведи]] који ту доплутају на леденим сантама са [[Гренланд]]а. Међу „увезеним” копненим сисарима најбројнија је [[америчка видрица]] (-{''Neovison vison''}-) која је донесена на острво током 1930-их за потребе фарми крзна, а видрице које су успеле да побегну са фарми су се за кратко време рашириле широм острва и данас им се популација процењује на око 10.000 јединки. Међу увезеним врстама су и [[ирвас]]и (врста -{''Rangifer tarandus''}-) који су као домаће животиње доспели на острво у периоду 1771−1787, а у дивљини данас живи само једно веће крдо на североистоку острва, са око 2.500 хиљаде јединки.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=14}} Најраширенији копнени сисари данас су ипак [[глодари]], и то [[шумски миш]] (''-{Apodemus sylvaticus}-''), који је законом заштићена дивља врста, те врсте које живе у људским насељима − [[кућни миш]] (''-{Mus musculus}-''), смеђи пацов (''-{[[Rattus norvegicus]]}-'') и црни пацов (''-{[[Rattus rattus]]}-'').

Све домаће животиње увезене су из Европе и током времена развиле су се у посебне подврсте. Најзаступљеније међу њима су [[исландска овца]], [[исландско говече]], [[исландска коза]], [[исландски коњ]] и [[исландски овчарски пас]].

<center>
<gallery mode="packed">
Датотека:IcelandicHorseInWinter.jpg|Исландски коњ
Датотека:Icelandic-Sheep-20030608.JPG|Исландска овца
Датотека:Icelandic goats.jpg|Исландска коза
Датотека:Ulfur.jpg|Исландски овчар
Датотека:Gyr falcon - Falco rusticolus - Fálki 4.jpg|Арктички соко
Датотека:Kunawodna3.JPG|Америчка видрица
</gallery>
</center>

[[Птице|Орнитофауна]] Исланда је доста богата и регистроване су 72 врсте птица које се сматрају аутохтоним, а још око 20 врста повремено борави на том подручју. 
Међу предаторским птицама ту обитавају [[арктички соко]] (''-{Falco rusticolus}-''), [[мали соко]] (''-{Falco columbarius}-'') и орао [[белорепан]] (-{''Haliaeetus albicilla''}-), који се са свега 40 парова сматра угроженом врстом, [[ритска сова]] (''-{Asio flammeus}-'') и [[снежна сова]] (''-{Nyctea scandiaca}-'').{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=14}} На острву живи око 16 врста [[патке|патки]] — [[пловка кашикара]] (''-{Anas clypeata}-''), [[ћубаста патка]] (''-{Aythya fuligula}-''), [[риђоглава патка]] (''-{Aythya ferina}-'') — [[гуске]] ([[арлекинка]] се гнезди само на овом подручју изван Северне Америке), галебови — [[сребрнасти галеб]] (''-{Larus argentatus}-''), [[сиви галеб]] (''-{Larus canus}-''), [[чворак]] (''-{Sturnus vulgaris}-''). Готово половина светске популације [[велики поморник|великих поморника]] (''-{Stercorarius skua}-'') обитава на Исланду.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=16}} Међу морским птицама бројношћу се издвајају  оштрокљуна њорка ''(-{[[Оштрокљуна њорка|Alca torda]]}-''), блуна (''-{[[Блуна|Sula bassana]]}-'') и арктичка чигра (''-{[[Арктичка чигра|Sterna paradisaea]]}-'').

Једна од аутохтоних врста Исланда била је и [[велика њорка]] (''-{Pinguinus impennis}-'') која је на том подручју последњи пут виђена 1844, а данас се сматра изумрлом врстом. Са Исланда су нестали и [[барски петлован]] (''-{Rallus aquaticus}-'') и мала њорка (''-{[[Alle alle]]}-'').{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=14}}

На Исланду је регистровано 1.266 врста [[бескичмењаци|бескичмењака]], а најбројнији међу њима су инсекти из реда [[двокрилци|двокрилаца]]. На Исланду не обитава ни једна врста [[водоземци|водоземаца]] и [[гмизавци|гмизаваца]].

[[Рибе|Ихтиофауну]] чини пет врста аутохтоних слатководних риба које живе и мресте се у исландским рекама и језерима. Најраширенији, и комерцијално најважнији међу њима, је [[атлантски лосос]] (''-{Salmo salar}-'') који обитава у више од 80 исландских водотока, те [[поточна пастрмка]] (''-{Salmo trutta}-''), [[језерска златовчица]] (''-{Salvelinus alpinus}-''), [[европска јегуља]] (''-{Anguilla anguilla}-''), [[грегорац|тротрни грегорац]] (''-{Gasterosteus aculeatus}-''), док је [[дужичаста пастрмка]] (''-{Oncorhynchus myskiss}-'') као комерцијална врста случајно доспела у дивља станишта.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=18}}

Захваљујући топлих и хладним морским струјама које теку око обала Исланда, маритимни живи свет у том делу атлантске акваторије је веома богат и разноврстан, а полазну основу за ту биолошку разноврсност даје обиље [[фитопланктон]]а и [[зоопланктон]]а који представљају основну храну за многе маринске организме. У исландским водама живи око 4.000 врста морских [[бескичмењаци|бескичмењака]], а међу њима су посебно бројни [[дупљари]] ([[медуза|медузе]], [[морска саса|морске сасе]]), [[мекушци]], [[ракови]], [[многочекињасти црви]] и [[бодљокошци]]. Присутне су и [[праживотиње|протозое]] и [[сунђери]].

У исландским водама је регистровано постојање око 270 врста риба, од чега се 150 врста мрести у овим водама,{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=20}} а свега неколико врста је арктичког или субарктичког порекла. Међу [[демерсална зона|демерсалним рибама]] најбројније су [[бакалар]], -{''[[Вахња|Melanogrammus aeglefinus]]''}-, црвени смуђ (-{''Sebastes marinus''}-) и [[иверак]] (''-{Pleuronectes platessa}-'').

Од морских сисара, у исландским водама обитавају [[обична фока]] (''-{Phoca vitulina}-'') и [[сива фока]] (''-{Halichoerus grypus}-''). Ту живи и најмање седам врста зубатих китова — [[уљешура|обична уљешура]], [[паткаста уљешура]] (''-{Hyperoodon ampullatus}-''), [[кит убица|орка]] (''-{Orcinus orca}-''), [[гринд|црни делфин]] (''-{Globicephala melas}-''), [[белокљуни делфин]] (''-{Lagenorhynchus albirostris}-''), [[атлантски белобоки делфин]] (''-{Lagenorhynchus acutus}-'') и [[морска свиња]] (''-{Phocoena phocoena}-''), те око пет врста китова усана (''-{[[Mysticeti]]}-'') — [[плави кит]] (''-{Balaenoptera musculus}-''), [[кит перајар]] (''-{Balaenoptera physalus}-''), [[сеј-кит|сеј]] (''-{Balaenoptera borealis}-''), [[мањи усан|мали усан]] (''-{Balaenoptera acutorostrata}-'') и [[грбави кит]] (''-{Megaptera novaeangliae}-'').

<center>
<gallery mode="packed">
Датотека:Keulemans-GreatAuk.jpg |Изумрла [[велика њорка]]
Датотека:Grey seal animal halichoerus grypus.jpg|Сива фока
Датотека:Pilot whale spyhop.jpg|Црни делфин или гринд
Датотека:Atlantic white-sided dolphin (cropped).jpg|Атлантски белобоки делфин
Датотека:Humpback stellwagen edit TFA.jpg|Грбави кит
Датотека:Sperm whale mother with calf.jpg|Уљешура
</gallery>
</center>

=== Заштићена природна подручја ===
{{Национални паркови Исланда}}
У складу са ''Законом о заштити природе'', заштићена природна добра Исланда се деле у следеће категорије: национални паркови, резервати природе, споменици природе, државни паркови и подручја специјалне заштите. Основни циљ формирања заштићених подручја је заштита биљних и животињских врста и њихових станишта и обнова природних екосистема одређених подручја. На територији целе земље тренутно постоји укупно 96 заштићених локалитета, а под строгом заштитом је територија површине преко 19.500 km² (око 20% државне територије), што је знатно више у односу на 533 km² и 8 локалитета, колико је било 1970. године.{{sfn|National Report to the Convention on Biological Diversity||2001|pp=21}} Према подацима из 2020, површине под заштитом државе су повећане на 26.000 km², што чини око четввртину укупне државне територије.

Од 2008. на Исланду постоје 3 национална парка — [[Ватнајекидл (национални парк)|Ватнајекидл]] и [[Снајфелсјекидл (ледник)|Снајфелсјекидл]] се налазе под директном управом Министарства за екологију и природне ресурсе, док националним парком [[Тингвелир]] управља директно премијер државе. Године 2008. националном парку Ватнајекидл су присаједињена и подручја некадашњих паркова [[Скафтаведсл]] и [[Јекилсаурглјивир]]. Тингвелир и Ватна се уједно налазе и на листи [[Светска баштина|Светске баштине]] [[Унеско|Унеска]].

Нека од заштићених водених станишта, попут долине реке [[Тјоурсау]], језера [[Миватн]] и локалитета [[Grunnafjördur|Гринафјердир]] се налазе на листама [[Рамсарска конвенција|Рамсарских]] заштићених екосистема.<ref>[https://www.ust.is/library/Skrar/Atvinnulif/Sveitarfelog/Landupplysingar/fridlyst_5_12_17_web.pdf Мапа заштићених природних подручја Исланда]</ref>

{| class="wikitable sortable floatright" style="font-size: 80%"
|+ style="font-size:98%" | Заштићена природна подручја Исланда у бројкама 2008. год.<ref>{{cite web
|url       = https://www.mbl.is/media/17/1117.pdf
|title     = Tillaga til  þingsályktunar um náttúruverndaráætlun 2009-2013.

}}</ref>
! Тип заштите
! Број
! површина у <br>хектарима
|-
| Национални паркови
|align=center| 3
|align=right | 1.145.000
|-
| Резервати природе
|align=center| 38
|align=right | 327.000
|-
| Споменици природе
|align=center| 35
|align=right | 29.000
|-
| Државни паркови
|align=center| 16
|align=right | 42.000
|-
| Подручја посебне заштите
|align=center| 3
|align=right | 427.000
|-
| Природно станиште
|align=center| 1
|align=right | 1.744
|-
| '''Укупно'''
|align=center| '''96'''
|align=right | '''1.971.744'''
|}

{| class="sortable wikitable"
! class="unsortable"|Слика
! Име 
! Локација
! Оснивање
! Површина
|- 
| [[File:Snæfellsjökull in the Morning (7622876302).jpg|175px|]] ||[[Снајфелсјекидл (ледник)|НП Снајфелсјекидл]]<br>-{''Snæfellsjökull''}- || Западни Исланд || 2001. || 170 km²
|- bgcolor="#CFECEC"
| [[File:HvannadalshnjukurSunRise.jpg|175px|]] ||[[Ватнајекидл (национални парк)|Ватнајекидл]]<br>-{''Vatnajökull''}-  || Југоисточни Исланд || 2008. || 13.952 km²
|- bgcolor="#808080"
| [[File:Karl-Kerling-Jökulsárgljúfur-National-Park-Iceland-20030605.jpg|175px|]] || [[Јекилсаурглјивир]]*<br>-{''Jökulsárgljúfur''}- || Северни Исланд || 1973−2008. || 150 km²
|- bgcolor="#808080"
| [[File:Skaftafell National Park, Iceland.jpg|175px|]] || [[Скафтаведл]]*<br>-{''Skaftafell''}- || Јужни Исланд || 1967−2008. || 4.807 km²
|- bgcolor="#CFECEC"
| [[File:Iceland Crack 4275.JPG|175px|]] ||[[Тингвелир]] <br>-{''Þingvellir''}- ||  Јужни Исланд || 1930.|| 92,7 km²
|}

== Историја ==
=== Откриће и насељавање (870−930) ===
[[Датотека:The Norwegians land in Iceland year 872.jpg|300п|мини|десно|''Долазак Нордијаца на Исланд'' (уље на платну, [[Оскар Вергеланд]] 1877)]]
[[Датотека:Ingolf by Raadsig.jpg|мини|д|300п|''-{Ingolf tager Island i besiddelse}-'' Јохана Радсига из 1850. године.]]
Први писани извори о земљи која би се могла односити на савремени Исланд, датирају из периода између 330. и 320. године пре нове ере, и односе се на путовања [[марсељ|масалијског]] путописца [[Питеј из Масалије|Питеја]] по северном [[Атлантски океан|Атлантику]]. У путопису ''О Океану'' ({{јез-грч|Τὰ περὶ τοῦ Ὠκεανοῦ}}), Питеј пише о „богатој земљи на северу са обиљем млека, меда и разног воћа” коју је назвао [[Тула (древно острво)|Тула]] ({{јез-грч|Θούλη}}).{{напомена|Иако је клима на Исланду у IV веку пре нове ере била знатно умеренија него данас, мало је вероватно да је Питеј на свом путовању отишао тако далеко на север, до Исланда. Историчари сматрају да би древна земља Тула могла бити данашња јужна [[Норвешка]], [[Фарска Острва|Фарска]] или [[Шетландска острва]], пре него Исланд.}}<ref>{{harvnb|Eldjám|1949|pp=1–2}}</ref>{{Cite book|title=North Icelandic waters|last=Stefánnson|first=Unnsteinn|date=1962|publisher=Atvinnudeild Háskólans, Fiskideild|isbn=|location=|oclc=609923962|pages=29–30}}</ref> Иако су током археолошких истраживања на острву пронађене римске кованице из [[3. век]]а, није јасно да ли су на то подручје доспеле у том периоду, или су на острво накнадно донете вековима касније.<ref>{{harvnb|Eldjám|1949|pp=4–7}}</ref></ref> Самим тим је и непознат тачан датум првобитног открића и насељавања острва.

Ирски монах и географ [[Дикуил]], који је живео у [[9. век]]у, писао је у свом делу -{''Liber de Mensura Orbis Terrae''}- о Исланду, наводећи да су ирски монаси  били први који су населили острво, много пре доласка првих [[Викинзи|Викинга]]. Присуство ирских монаха помиње се и у ''[[Ланднаумабоук|Књизи о насељавању]]'' ({{јез-исл|Landnámabók}}) написаној током 1100-их. Према том извору, хришћански монаси који су означени као [[Папари (монашка заједница)|Папари]] напустили су острво непосредно пре, или након доласка првих скандинавских досељеника, оставивши иза себе бројне материјалне доказе као сведоке њиховог присуства (црквене књиге, звона, крстове). О присуству Папара на Исланду пише и средњовековни исландски хроничар [[Ари Торгилсон]] у свом делу ''-{[[Íslendingabók]]}-'' (''Књига о Исланђанима''; 1122−1133).<ref>-{Sandnes, Berit (2010) [https://www.abdn.ac.uk/pfrlsu/documents/Sandnes,%20Linguistic%20patterns%20in%20the%20place-names%20of%20Norway%20and%20the%20Northern%20Isles.pdf "Linguistic patterns in the place-names of Norway and the Northern Isles"] ''Northern Lights, Northern Words''. Selected Papers from the FRLSU Conference, Kirkwall 2009, edited by Robert McColl Millar.}-</ref> Савремена археолошка истраживања на локалитету [[Хабнир]] на [[Рејкјанес|Рејкјанском]] полуострву, потврдила су постојање људског боравишта које је напуштено у периоду између 770. и 880. године, што је директан доказ о присуству људи на острву и пре 874. године.<ref>-{{{cite web|author= |url=http://www.icelandreview.com/icelandreview/daily_news/A_New_View_on_the_Origin_of_First_Settlers_in_Iceland_0_378670.news.aspx |title=”New View on the Origin of First Settlers in Iceland” |date= |website= |publisher= |access-date=|archive-date=05. 06. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110605235513/http://www.icelandreview.com/icelandreview/daily_news/A_New_View_on_the_Origin_of_First_Settlers_in_Iceland_0_378670.news.aspx |url-status= }}, ''Iceland Review Online'', 4. јун 2011.}-</ref>

Према ''Књизи о насељавању'', први човек који је открио Исланд је био нордијски [[викинзи|викинг]] по имену [[Надод]] који је током 860-их на свом путу из [[Норвешка|Норвешке]] ка [[Фарска Острва|Фарским острвима]], где је намеравао да се настани, залутао и ношен морским струјама отпловио далеко на север, до „нове земље” коју је назвао ''Снежном земљом'' ({{јез-исл|Snæland}}). У истој деценији, и на исти начин, до обала Исланда је допловио и шведски викинг [[Гардар Сваварсон]] који је на острву провео зиму, на месту данашњег [[Хусавик]]а.<ref>{{cite web|url=   https://www.visithusavik.com/attractions/in-husavik/gardar-svavarsson/|title=   Garðar Svavarsson First Settler in Iceland|website=   visithusavik.com/|access-date=   1. 11. 2019|archive-date=   05. 05. 2020|archive-url=   https://web.archive.org/web/20200505024933/http://www.visithusavik.com/attractions/in-husavik/gardar-svavarsson/|url-status=   dead}}</ref> Новооткривену земљу је Сваварсон прозвао ''Гардаровим острвом'' ({{јез-исл|Garðarshólmi}}). Први нордијац који је циљано допловио до Исланда и дао детаљније описе тих подручја био је [[Флоуки Вилгјердарсон]] (вероватно око 868. године) који је вероватно презимио на северозападу острва, на подручју познатом као [[Бардастренд]].<ref>{{harvnb|Leche|Nyström|Warburg|Westrin|1910|pp=935}}</ref>

Као први стални становници острва помињу се норвешки књаз [[Ингоулфир Арнарсон]] и његова жена Халвеига Фроудадоутир који су се населили на подручју данашњег [[Рејкјавик]]а око 874, а постојање насеља из тог периода потврдили су и археолошки налази.<ref>{{cite web|url=  http://www.sagamuseum.is/overview/ingolfur-arnarson|title=  Ingólfur Arnarson - The First Icelander|publisher=  sagamuseum.is|accessdate=29. 4. 2020.|archive-url=  https://web.archive.org/web/20160806053927/http://www.sagamuseum.is/overview/ingolfur-arnarson|archive-date=6. 8. 2016|url-status=  dead}}</ref> Према неким [[сага (књижевност)|сагама]] Арнарсон није био први стални становник острва, пошто се неколико година пре њега на острву настанио један од морнара из експедиције Гардара Сваварсона по имену [[Наутфари]], који је заједно са једним робом и једном женом побегао од свога господара приликом њиховог повратка у Норвешку, и остао на Исланду.<ref name="Short2010">{{harvnb|Short|2010|pp=9–}}</ref> У наредних неколико деценија велики број насељеника долази на Исланд населивши се на свим, за живот погодним, локацијама на острву, а већина придошлица су били [[Норвежани|норвешког]], [[Ирци|ирског]] или [[Шкоти|шкотског]] порекла. Према ''[[Саге о Исланђанима|Сагама о Исланђанима]]'' Ирци и Шкоти су на острво долазили углавном као робови локалних нордијских књажева.<ref>{{Cite journal|last=Vésteinsson|first=Orri|last2=Gestsdóttir|first2=Hildur|date=1. 11. 2014|title=The Colonization of Iceland in Light of Isotope Analyses|journal=Journal of the North Atlantic|volume=7|pages=137–45|doi=10.3721/037.002.sp709}}</ref> Током [[10. век]]а исландски викинзи доспевају до обала [[Гренланд]]а, а под вођством [[Лејф Ериксон|Лејфа Ериксона]] и до обала [[Њуфаундланд]]а где оснивају колонију [[Винланд]], о чему пишу ''[[Винландске саге]]''.

=== Средњовековна исландска држава и покрштавање (930−1262)===
{{главни чланак|Исландска слободна држава|Доба Стиртлинга}}
Године [[930]]. на локалитету [[Тингвелир]] су се по први пут састали сви локални књазови и тада је основана народна скупштина [[Алтинг]] ({{јез-исл|Alþingi}}). Скупштина се од тада састајала једном годишње, у лето, а њени изабрани представници ''[[годи]]'' (у множини ''годар''; -{''godi''}-, -{''goðar''}-) су предлагали и усвајали законе и решавали разне спорове. Скупштином је управљао ''законочувар'' (''-{lǫgsǫgumaðr}-'') који се бирао на три године и његов основни задатак је био да памти усвојене законе и одлуке који су се у то време преносили усменим путем.<ref>{{cite book | title = The Role of the Swedish Lawman in the Spread of Lay Literacy | last= Larsson | first= Inger | work = Along the Oral-Written Continuum: Types of Texts, Relations and their Implications | series = Utrecht Studies in Medieval Literacy | editor1-last = Rankovic | editor1-first= Slavica | editor2-last = Melve | editor2-first= Leidulf | editor3-last = Mundal | editor3-first= Else | year = 2010 | publisher = Brepols Publishers NV/SA | location = Turnhout | isbn = 978-2-503-53407-7 | doi = 10.1484/M.USML-EB.3.4293  | pages =}}</ref> Оснивање парламента уједно је значило и стварање прве државне заједнице на острву, у историографији познате као [[Исландска слободна држава]].

У првим деценијама постојања исландске државе долази и до првих мањих сукоба на религијској основи, између [[германски паганизам|пагана]] који су поштовали стара нордијска божанства (најпоштованији су били [[Один]], [[Тор (митологија)|Тор]], [[Фрејр]] и [[Фреја]]) и оних који су [[христијанизација|примили хришћанство]]. Како су сукоби између супротстављених верских група претили да прерасту у грађански рат, Алтинг је 1000. године овластио тадашњег законочувара [[Торгјеир Торкелсон|Торгјеира Торкелсона]], да донесе одлуку о званичној религији. Торгерсон је одлучио да цела земља треба да прими [[хришћанство]], али је и даље било дозвољено поштовање старих богова.<ref>{{cite web|url=http://www.sagamuseum.is/overview/thorgeir-ljosvetningagodhi|title= Thorgeir Ljosvetningagodi - Conversion to Christianity|publisher= The Saga Museum |author=    |accessdate=3. 5. 2020.}}</ref> За првог исландског биксупа је [[1056]]. именован [[Ислејвир Гјисирарсон]] (1056–1080).<ref>{{cite web|url=  http://www.katolsk.no/biografier/historisk/isleif |title =Isleif Gissurarson av Skálholt (~1006-1080)|website=  Den katolske kirke  |access-date=3. 5. 2020.}}</ref>

Током [[11. век|XI]] и [[12. век]]а долази до централизације власти, а до тада значајна независност коју су уживали локални фармери и књазови уступа место растућој моћи неколицине кланова и њихових вођа, што доводи до значајног урушавања институција заједнице. Ривалитети између водећих кланова прелазе у оружане окршаје, а сукоби попримају размере грађанског рата. Године [[1220]]. вођа најмоћнијег клана на острву [[Снори Стиртлисон]] (клан [[Стиртлисон]]а) постао је вазал норвешког краља [[Хокон IV Стари|Хокона IV]] који је настојао да прошири своју власт на Исланд.<ref>-{Byock, Jesse L.: {{cite book|author= |title=[https://books.google.com/books?id=A4S6Bnw3HnkC&printsec=frontcover&source=gbs_navlinks_s#v=onepage&q=&f=false Medieval Iceland: Society, Sagas, and Power]|location= |publisher=University of California Press |year= |isbn=}}, USA 1990.}-</ref> Његову одлуку потврдио је [[1235]]. и његов нећак [[Стирла Сигкватсон]], који је нешто раније преузео улогу вође породичног клана, што је довело до директног оружаног сукоба са осталим клановима. Иако је клан Стиртлисона изгубио свој утицај након великог пораза у [[Битка код Ертлгстадира|Бици код Ертлгстадира]]<ref>{{cite web|url=http://www.sagamuseum.is/overview/the-battle-at-orlygsstadir|title= The Battle at Örlygsstaðir - Sturla Sighvatsson and Gissur Þorvaldsson|publisher= The Saga Museum |author=  |accessdate=3. 5. 2020.}}</ref> (одржаној 21. августа 1238), цео тај период међукланских сукоба између [[1220]]. и [[1264]]. означен је као [[Доба Стиртлинга]]{{напомена|Према неким исландским изворима, ''Доба Стиртлинга'' као историјска епоха обухвата знатно дужи временски период (1152–1262) ван директних међукланских сукоба. }} ({{јез-исл|Sturlungaöld}}), а детаљно је описан у [[Стиртлиншке саге|Стиртлиншким сагама]]. Вишедеценијски сукоби окончани су потписивањем  уговора о ''[[Уговор о старом савезу|Старом савезу]]'' ({{јез-исл|Gamli sáttmáli}}) којим су се сви исландски кланови обавезали на лојалност норвешкој круни, чиме је Исландска слободна држава након више од три века постојања престала да постоји.{{напомена|''[[Уговор о старом савезу]]'' између Исланђана и Норвешке круне потписали су засебно вође свих исландских кланова у периоду између 1262. и 1264. године.}}

=== Период норвешке владавине (1262−1380) ===
Током првих деценија норвешке власти Исланђани су успели да задрже знатан степен самосталности, а Алтинг је и даље имао сву законодавну и судску власт на острву. Уведени су порези у виду [[десетина (порез)|десетине]] које су власници земље били у обавези да плаћају Круни, док је значајан део тих пореза ишао црквеним властима, посебно бискупима у [[Скаулхолт]]у и [[Хоулар]]у чије бискупије су добиле и знатне земљишне поседе. Уведен је и посебан облик [[кметство|кметства]] познат као „[[вистарбанд]]” ({{јез-исл|Vistarbandið}}) по којем су сви они који нису били власници земље били у обавези да годину дана раде на неком од постојећих сеоских имања.<ref>{{Cite journal|last=Agnarsdóttir|first=Anna|date=31. 8. 2013|title=Iceland in the Eighteenth Century: An Island Outpost of Europe?|journal=1700-tal|language=en|volume=10|pages=11–38|doi=10.7557/4.2619|issn=2001-9866|doi-access=free}}</ref>

Почетком [[14. век]]а на подручју северног Атланктика дошло је до осетнијег погоршања временских прилика (феномен познат као „[[Мало ледено доба]]”), што се, у комбинацији са три разорне ерупције вулкана [[Кратер Лаки|Лаки]] (1300, 1341. и 1389), негативно одразило на ионако скромну и ограничену пољопривреду.<ref name="gestgjafinn.is">{{cite web |url=http://www.gestgjafinn.is/english/nr/349 |title=Archived copy |accessdate=20. 2. 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120220165654/http://www.gestgjafinn.is/english/nr/349 |archivedate=20. 2. 2012 }} Information about Icelandic diet & history thereof</ref> Усеви [[јечам|јечма]], који је био главна житарица, су готово пропали, а некадашњи ратари су се све више окретали риболову и трговини [[бакалар]]ом.<ref name="gestgjafinn.is"/>

=== Данска управа (1380−1918) ===
Норвешка власт на острву је окончана са смрћу краља [[Олаф II Дански|Улава IV]] [[1380]], а Исланд постаје делом [[Данска|Данске]], односно нешто касније [[Калмарска унија|Калмарске уније]].{{напомена|[[Калмарска унија]] је била [[персонална унија]] која је ујединила [[Норвешка|Норвешку]], [[Данска|Данску]] и [[Шведска|Шведску]] под једним монархом у периоду 1397−1521.}} Данска круна у том периоду није посвећивала значајнију пажњу некадашњим норвешким прекоморским територијама, посебно Исланду и [[Гренланд]]у који су били готово препуштени себи. Гренландска колонија је тако потпуно нестала до 1500, а Исланд је био честа мета пиратских напада. Турски пирати су током [[1627]]. у неколико наврата упадали на острво заробивши између 400 и 900 Исланђана које су потом продали као робље. Тај догађај је у исландској историографији остао записан као ''[[Турске отмице]]'' ({{јез-исл|Tyrkjaránið}}).<ref>{{Cite book|url=https://brill.com/view/title/26929|title=The Corsairs’ Longest Voyage|last=Helgason|first=Þorsteinn|year=2018 |publisher=BRILL| isbn=9789004363700| doi=10.1163/9789004363700}}</ref>

Током [[15. век]]а Исланд постаје интересантно подручје за енглеске трговце и рибаре, Енглеска постаје главни економски партнер, због чега се цео тај век у исландској историографији назива „енглеском епохом”.<ref name=":13">{{Cite book|title=Northern Seas Yearbook 1995|last=|first=|publisher=Association for the History of the Northern Seas|year=1995|isbn=|location=|pages=11–32, 77–108}}</ref><ref name=":14">{{Cite journal|last=Þórhallsson|first=Baldur|last2=Kristinsson|first2=Þorsteinn|date=15. 6. 2013|title=Iceland's External Affairs from 1400 to the Reformation: Anglo-German Economic and Societal Shelter in a Danish Political Vacuum|url=http://www.irpa.is/article/view/a.2013.9.1.6|journal=Icelandic Review of Politics & Administration|language=en|volume=9|issue=1|pages=113–37|doi=10.13177/irpa.a.2013.9.1.6|issn=1670-679X|doi-access=free|access-date=15. 05. 2020|archive-date=01. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200801201254/http://www.irpa.is/article/view/a.2013.9.1.6|url-status=}}</ref> Енглеске трговце током [[16. век]]а замењују немачки који су се највише базирали на трговини исландском рибом.

Дански краљ [[Кристијан III Дански|Кристијан III]] је [[1536]]. прекинуо све односе са католичком црквом, успоставивши засебну Данску цркву чије деловање је засновано на [[протестантизам|протестантизму]] и учењима [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Већ наредне године, [[Лутеранство|Лутеранизам]] као религија је успостављен на територији [[Норвешка|Норвешке]], а [[1540]]. и [[Фарска Острва|Фарских острва]].<ref>-{Jón R. Hjálmarsson, ''History of Iceland: From the Settlement to the Present Day'', (Iceland Review, 1993), p. 68.}-</ref> [[Исландска реформација|Реформација]] на Исланду наишла је на жесток отпор тадашњих католичких бискупа [[Скаулхолт]]а ([[Егминдир Паулсон]]) и [[Хоулар]]а (Јоун Арасон), који су поред црквене контролисали и значајан део политичке власти.<ref>-{Jón R. Hjálmarsson, ''History of Iceland: From the Settlement to the Present Day'', (Iceland Review, 1993), p. 69.}-</ref> У пролеће 1541. данска војска је упала на Исланд и заробила бискупа Егминдира, који је годину дана касније умро у данском затвору, а на његово место је постављен [[Гјисир Ејнарсон]] који је тако постао првим званичним лутеранским бискупом Исланда. Арасон је успешно одолевао притисцима готово целу деценију, а званично је свргнут након пораза у [[Битка код Сејдафелда|Бици код Сејдафелда]] 1550, чиме је Лутеранизам постао једина званична религија на Исланду, католичанство је стављено ван закона, а сва дотадашња црквена имовина је секуларизована.<ref>-{Jón R. Hjálmarsson, ''History of Iceland: From the Settlement to the Present Day'', (Iceland Review, 1993), p. 73.}-</ref>

Године [[1602]], у складу са тада актуелном [[меркантилизам|меркантилистичком]] политиком, данске власти проглашавају монопол на трговину са Исландом, који је уређен бројним законским актима у склопу договора познатог као ''[[Данско-исландски трговински монопол]]'' ({{јез-исл|Einokunarverslunin}}). Трговина на острву се одвијала преко 20 (касније 25) трговачких станица којима су управљали дански трговци, уз обавезу немешања у остале привредне и политичке активности на острву. Сва трговина даље се одвијала преко [[Копенхаген]]а. Дански трговачки монопол на Исланду био је активан све до [[1786]]. године.<ref>-{Gísli Gunnarsson, ''Upp er boðið Ísaland: einokunarverslun og íslenskt samfélag 1602–1787'', Reykjavík, Örn og Örlygur, 1987.}-</ref>

Године [[1783]]. догодила се једна од најразорнијих вулканских ерупција на Исланду, када је вулкан [[Кратер Лаки|Лаки]] избацио око 15 км³ лаве, током саме ерупције страдало је више од 9.000 људи и уништено је преко 80% сточног фонда, а велика глад која је уследила током наредних година довела је до смрти готово четвртине исландске популације.<ref>{{cite news | author= | title=The eruption that changed Iceland forever | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/8624791.stm | work=BBC News | date=16. 4. 2010 | accessdate=6. 5. 2020.}}</ref> ''Móðuharðindin'' or "[[Mist Hardships]]".

=== Покрет за независност и аутономија ===
[[Датотека:Sigurðsson by Þorláksson.jpg|мини|200п|Јоун Сигирдсон, лидер Исландског покрета за независност]]
Током [[19. век]]а због лоших привредних и климатских услова долази до све интензивнијих миграција са острва, посебно ка [[Северна Америка|Северној Америци]], и тада је у [[Канада|канадској]] [[Манитоба|Манитоби]] формирана значајна исландска заједница, са седиштем у граду [[Гимли (Манитоба)|Гимлију]]. У истом периоду међу исландским интелектуалцима и омладином долази до значајнијег буђења националне свести, инспирисаним романтичним националистичким идејама из континенталне Европе. Група исландских студената је у [[Копенхаген]]у [[1835]]. покренула часопис на исландском језику ''[[Фјелнир (новине)|Фјелнир]]'' ({{јез-исл|Fjölnir}}) који је објављивао приче и песме на исландском језику, подржавајући национално буђење. [[Покрет за независност Исланда]] ({{јез-исл|Sjálfstæðisbarátta Íslendinga}}) је значајно ојачао под водством [[Јоун Сигирдсон|Јоуна Сигирдсона]] који је у периоду 1875-1877. обављао функцију председника Алтинга, чији рад је обновљен 1843. године.

Године [[1874]], на хиљадугодишњицу од оснивања првог насеља, Данска је Исланду омогућила висок степен аутономије, која је додатно проширена [[1904]]. године. Основано је посебно „Министарство за исландска питања” чије седиште је након уставних реформи из 1904. пресељено из Копенхагена у [[Рејкјавик]], а његова надлежност пребачена на Алтинг. За првог министра реформисаног министарства постављен је [[Ханес Хафстејн]].

=== Први светски рат и Краљевина Исланд ===
Привредни напредак до којег је дошло током прве деценије [[20. век]]а потпуно је заустављен током [[Први светски рат|Првог светског рата]], иако је Исланд као део Данске током рата званично био неутралан.<ref>{{harvnb|Bjarnason|2015|pp= 16}}</ref><ref>{{Cite book|title = Hagvöxtur og iðnvæðing. Þjóðarframleiðsla á Íslandi 1870–1945|last=Jónsson|first = Guðmundur|year = 1999|isbn = |location = |pages =}}</ref><ref>{{Cite book|title = Þegar siðmenningin fór til fjandans. Íslendingar og stríðið mikla 1914–1918|last=Bjarnason|first = Gunnar Þór|year = 2015|isbn = |location = |chapter = Ch. 12}}</ref> Трговина са Британијом је током трајања рата била један од најважнијих извора прихода.<ref>{{harvnb|Bjarnason|2015|pp= 148}}</ref> У покушају да спрече Исланђане да индиректно тргују са Немцима, Британци су наметнули скупа и дуготрајна ограничења за исландски извоз који иде у нордијске земље.<ref>{{harvnb|Bjarnason|2015|pp= 173–75}}</ref> Односи са Данском су током рата били готово потпуно прекинути и Исланд је у том периоду деловао као фактички независна земља.<ref>{{Cite book|title = History of Iceland|url = https://archive.org/details/historyiceland00karl|last=Karlsson|first = Gunnar|year = 2000|isbn = |location = |pages = [https://archive.org/details/historyiceland00karl/page/283 283]–84}}</ref>

Иако није директно учествовао у рату, на страни [[Савезници у Првом светском рату|Савезника]] се борило око 1.200 исландских војника (углавном у редовима [[Оружане снаге САД|Америчке]] и Канадске војске), а 144 војника су погинула.<ref>{{harvnb|Bjarnason|2015|pp= 236–38, 288–89}}</ref>

Убрзо по окончању рата, 1. децембра [[1918]]. на снагу је ступио „[[Данско-исландски споразум о уједињењу]]” ({{јез-исл|Sambandslögin}}) којим је основана [[Краљевина Исланд]], независна држава у [[персонална унија|персоналној унији]] са Краљевином Данском, са данским монархом као шефом државе.<ref>{{Cite journal|last=Hálfdanarson|first=Guðmundur|date=1. 6. 2000|title=Iceland: A Peaceful Secession|journal=Scandinavian Journal of History|volume=25|issue=1–2|pages=87–100|doi=10.1080/03468750050115609|issn=0346-8755}}</ref> У складу са одредбама споразума, Исланд је добио [[застава Исланда|властиту заставу]], проглашена је војна неутралност, а централна власт у Копенхагену је била задужена за безбедност и спољну политику. Уговор је временски био ограничен на период од 22 године (до 1940), након чега је предвиђена његова ревизија или укидање, у зависности од тренутне политичке ситуације.

[[Велика криза|Велика депресија]] које је током [[1930-е|1930-их]] довела до привредног слома многим западних економија, негативно се одразила и на Исланд чија спољна трговина је претрпела огромне губитке. Вредност извоза је током прве две године кризе пала за готово 40%, а додатни економски ударац исландска привреда је доживела након [[1936]]. и избијања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], због чега је извоз усољене рибе као главног извозног производа опао за додатних 50%.<ref>{{Cite book|title = History of Iceland|url = https://archive.org/details/historyiceland00karl|last=Karlsson|first = Gunnar|year = 2000|isbn = |location = |pages = [https://archive.org/details/historyiceland00karl/page/308 308]–12}}</ref> Да би спречила банкрот земље, Влада је директно преко државних банака регулисала увоз робе из иностранства, државне банке су добиле монопол на међународну трговину, а кредити за привреду су додељивани искључиво из државних фондова. Период рецесије трајао је све до завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1945]]. године.

=== Други светски рат и проглашење независности ===
Настојећи да сачува војну неутралност, али и потенцијалне конфронтације са британским властима, исландска влада је у предвечерје [[Други светски рат|Другог светског рата]] забранила немачким цивилним авионима слетање на своје аеродроме, након избијања рата у септембру онемогућен је приступ и немачким трговачким бродовима, а недуго потом је одбијена и британска понуда о војној заштити. Физичке везе Рејкјавика са [[Копенхаген]]ом су прекинуте након што су трупе [[Вермахт]]а извршиле инвазију на Данску [[9. април]]а 1940. године.<ref name=":4">{{Cite book|title = History of Iceland|url = https://archive.org/details/historyiceland00karl|last = Karlsson|first = Gunnar|year = 2000|isbn = |location = |pages= [https://archive.org/details/historyiceland00karl/page/314 314]}}</ref> Већ дан касније, [[10. април]]а, Алтинг је привремено преузео контролу над спољним пословима и одбраном земље,<ref name=":11">{{Cite book|title=Fyrstu forsetarnir|last=Jóhannesson|first=Guðni Th.|year=2016|isbn=|location=|pages=35–36|quote=}}</ref> а на место привременог гувернера постављен је [[Свејдн Бјертнсон]] чиме је Исланд ''-{de facto}-'' постао потпуно независна земља, иако су све донесене мере имале привремени карактер, а надлежности су требале да буду враћене Данској круни након окончања рата. [[Уједињено Краљевство|Британија]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] су недуго потом успоставиле пуне дипломатске односе са исландском владом.

Да би спречила потенцијалну немачку експанзију на острво, која се након капитулације [[Норвешка|Норвешке]] у априлу 1940, чинила извесном, Велика Британија је [[10. мај]]а 1940. започела ''[[Операцију Форк]]'' упловивши са својим ратним бродовима, прво у луку у Рејкјавику, а потом и у све значајније исландске луке. Тај догађај је уједно означио и почетак савезничке окупације острва. Иако је исландска влада оштро протестовала, означивши сам догађај као пример флагрантног кршења исландске неутралности, сам премијер [[Херман Јоунасон]] је позвао сународнике на суздржаност.<ref>Hardarson, (1974) pp. 32–33</ref> Након свега пар недеља, на острву је било стационирано више од 25.000 британских војника.<ref name=":4" />

Током јула 1941. британску војску су замениле америчке трупе, које су у складу са исландско-америчким споразумом, биле задужене за безбедност државе током рата. У америчким базама на острву се налазило око 40.000 америчких војника, што је превазилазило укупан број свих пунолетних исландских мушкараца.<ref>Hardarson, (1974) pp. 43–45</ref>

Британско-америчка окупација и присуство великог броја страних војника, али и чињеница да током рата Исланд није био на директном удару војних дејстава, позитивно се одразило на исландску привреду. Незапосленост је скоро сведена на нулу, што је довело и до знатнијег раста бруто друштвеног производа.<ref name=":15">{{Cite journal|last=Steinsson|first=Sverrir|title=A Theory of Shelter: Iceland's American Period (1941–2006)|url=https://www.academia.edu/34997567|journal=Scandinavian Journal of History|language=en|volume=43|issue=4|pages=539–63|doi=10.1080/03468755.2018.1467078|via=|year=2018}}</ref><ref name=":03">{{Cite web|url=https://www.routledge.com/Small-States-and-Shelter-Theory-Icelands-External-Affairs-1st-Edition/Thorhallsson/p/book/9781138615373|title=Small States and Shelter Theory: Iceland's External Affairs|last=|first=|date=2018|editor-last=Thorhallsson|editor-first=Baldur|website=|publisher=Routledge|language=|access-date=}}</ref> Исланд се током Другог светског рата трансформисао из сиромашне пољопривредне земље у једну од најздравијих светских економија, остваривши историјски максимум девизних резерви у страним банкама.<ref name=":15" />

Према званичним подацима, током рата је смртно страдало укупно 159 Исланђана, већином на рибарским и трговачким бродовима који су били мете напада немачких подморница и авијације.<ref name=":7">{{Cite web| url = http://www.visindavefur.is/svar.php?id=5057| title = Hve margir Íslendingar dóu í seinni heimsstyrjöldinni?| website = Vísindavefurinn| access-date=15. 5. 2020.}}</ref><ref name=":5">{{Cite book|title = History of Iceland|url = https://archive.org/details/historyiceland00karl|last = Karlsson|first = Gunnar|year = 2000|isbn = |location = |pages= [https://archive.org/details/historyiceland00karl/page/316 316]}}</ref>

=== Независност и модерна историја ===
[[Данско-исландски споразум о уједињењу|Акт о уједињењу]] са Данском  из [[1918]]. званично је истекао [[31. децембар|31. децембра]] [[1943]], након 25 година важења. На референдуму који је одржан у периоду 20−23. мај 1944. грађани су се са већином од 98% одлучили за поништавање уговора о персоналној унији са Данском и за успоставу независне републике.<ref name="NS">{{cite book|title= Elections in Europe: A Data Handbook|location= |publisher= Nomos|isbn=978-3-8329-5609-7|pages= 961|last1= Nohlen|first1= Dieter|last2= Stöver|first2= Philip|date= 2010}}.</ref><ref>{{harvnb|Hálfdanarson|2001|pp= 139}}</ref> Сходно резултатима референдума, Алтинг је [[17. јун]]а [[1944]]. званично прогласио независну Исландску републику, а за првог председника већином гласова је изабран дотадашњи регент [[Свејдн Бјертнсон]]. Амерички председник [[Френклин Д. Рузвелт|Френклин Рузвелт]] је истог дана званично признао независност Исланда.<ref>{{cite web |title=A Guide to the United States' History of Recognition, Diplomatic, and Consular Relations, by Country, since 1776: Iceland |url=https://history.state.gov/countries/iceland |accessdate=15. 5. 2020}}</ref>  Иако такав развој догађаја није наишао на позитивне реакције у још увек окупираној Данској, краљ [[Кристијан X Дански|Кристијан X]] је прихватио резултате референдума и упутио честитке исландском народу.

Интензивнијем привредном напретку у првим годинама независности умногоме су допринела и значајна финансијска средства из америчког [[Маршалов план|Маршаловог плана]] за обнову која су искориштена за потпуну модернизацију рибарске флоте, изградњу капацитета за прераду рибе, погона за производњу цемента и вештачких ђубрива, и уопште за модернизацију свих сектора пољопривредне производње.<ref>[https://books.google.com/books?id=zdXTV8xO3xQC&pg=PA385&lpg=PA385&dq=most+marshall+aid+per+capita+iceland&source=bl&ots=jPCI6m1gI4&sig=3meabMX49S9Q-1WiDSinYB-SOOU&hl=en&sa=X&ei=30deT_OVGcbA0QWQsbmVDQ&redir_esc=y#v=onepage&q=most%20marshall%20aid%20per%20capita%20iceland&f=false Margrit Müller, ''Pathbreakers: Small European Countries Responding to Globalisation and Deglobalisation''], p. 385</ref> У октобру [[1946]]. поништен је уговор којим су Сједињене Државе током рата биле задужене за безбедност Исланда, уз могућност за потенцијалну обнову америчког војног присуства уколико буде било потребе за тим.

Упркос званичној државној политици заснованој на војној неутралности, Исланд је [[30. март]]а [[1949]]. постао члан [[НАТО]] пакта као једна од земаља оснивача, уз клаузулу о неучествовању у директним војним акцијама против других земаља. Директно америчко војно присуство на острву је ревитализовано уговором од [[5. мај]]а [[1951]]. чиме су Сједињене Државе поново преузеле бригу о безбедности земље. Седиште америчке војске била је војна база у [[Кеблавик]]у.<ref>{{Cite journal| url = https://www.foreignaffairs.com/articles/united-states/2016-02-24/return-keflavik-station| title = Return to Keflavik Station| journal = Foreign Affairs| access-date=15. 5. 2020.| date=24. 2. 2016| last1 = Winger| first1 = Gregory| last2 = Petursson| first2 = Gustav}}</ref>

Средином и у другој половини [[20. век]]а исландска рибарска индустрија је знатно напредовала, а ширење ексклузивне економске зоне у међународним водама за последицу је имало неколико директних сукоба са Великом Британијом, који су у историографији забележени као [[Бакаларски ратови]] ({{јез-исл|Þorskastríðin}}, {{јез-енг|Cod Wars}}). Тако је у периоду од [[1952]]. до [[1976]]. Исланд проширио своје територијалне воде са почетне 3 [[наутичка миља|наутичке миље]] на чак 200 наутичких миља. У три последња (од укупно 4) „бакаларска рата” долазило је до директних сукоба између исландске обалске страже и британских рибарских бродова. Исланд је у сва четири наврата излазио као победник захваљујући директној подршци Сједињених Држава, које су на тај начин покушале да спрече излазак Исланда из НАТО чланства у јеку [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name=":9">{{Cite journal|last=Guðmundsson|first=Guðmundur J.|date=2006|title=The Cod and the Cold War|journal=Scandinavian Journal of History|volume=31|issue=2|pages=97–118|doi=10.1080/03468750600604184|s2cid=143956818 |issn=0346-8755}}</ref><ref name=":10">{{Cite journal|last=Steinsson|first=Sverrir|date=22. 3. 2016|title=The Cod Wars: a re-analysis|journal=European Security|volume=25 |issue=2|pages=256–75|doi=10.1080/09662839.2016.1160376|s2cid=155242560 |issn=0966-2839}}</ref>

Године [[1991]]. извршена је интензивнија либерализација тржишта праћена приватизацијом бројних компанија у дотадашњем државном власништву, што је довело до стабилизације економских прилика у земљи и смиривања хроничне [[инфлација|инфлације]]. Три године касније Исланд је постао пуноправним чланом [[Европски економски простор|Европске економске заједнице]].

Америчка војна база у Кеблавику је потпуно затворена у септембру 2016. године.<ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.foreignaffairs.com/articles/united-states/2016-02-24/return-keflavik-station|title=Return to Keflavik Station|last1=Winger|first1=Gregory|date=24. 2. 2016|work=Foreign Affairs|access-date=5. 4. 2017|last2=Petursson|first2=Gustav|issn=0015-7120|last3=Winger|first3=Gregory|last4=Petursson|first4=Gustav}}</ref>

Током 2008. исландска привреда је ушла у рецесију, која је за последицу имала потпуни колапс банкарског система, због чега је држава била принуђена да се задужује код [[Међународни монетарн фонд|Међународног монетарног фонда]] и финансијских институција других земаља. Широм земље дошло је до масовних протеста који су довели до пада владе [[Гјејр Харде|Гјејра Хардеа]]. На место новог шефа владе постављена је [[Јоухана Сигурдардоутир]], прва жена на тој позицији у историји Исланда и прва жена [[излазак из ормара|отворене]] [[хомосексуалност|хомосексуалне]] оријентације на високој позицији у светској политици.<ref name="time">{{cite magazine|url=http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1875032,00.html|title=Iceland Picks the World's First Openly Homosexual PM|first=Jonas|last=Moody|magazine=Time|date=30. 1. 2009|accessdate=15. 5. 2020.|archive-date=19. 05. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100519113022/http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1875032,00.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/7863923.stm|title = First gay PM for Iceland cabinet|work = BBC News|date=1. 2. 2009|accessdate=15. 5. 2020.}}</ref> Колапс банкарског система довео је до бројних спорова са Великом Британијом и [[Холандија|Холандијом]] чије власти су инсистирале од Исланда да исплати британске и холандске штедише који су изгубили свој новац током кризе.<ref>{{Cite journal|last=Bergmann|first=Eirikur|title=The Icesave dispute: A Case Study into the Crisis of Diplomacy during the Credit Crunch|url=https://www.academia.edu/31930977|journal=Nordicum-Medierraneum|date=2017 |volume=12 |issue=1 |language=}}</ref> Једна од последица финансијске кризе су биле и масовне миграције становника са Исланда у треће земље, а само 2009. иселило се преко 5.000 становника, што се сматра највећом имиграцијом после [[1887]]. године.<ref name="nordregio.se">{{cite web |url=http://www.nordregio.se/Global/JoN/JoN%202010/Jon%201%202010/JoN%201_2010.pdf |title=Iceland lost almost 5000 people in 2009 |accessdate=8. 1. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315212525/http://www.nordregio.se/Global/JoN/JoN%202010/Jon%201%202010/JoN%201_2010.pdf |archive-date=15. 3. 2012 |url-status=dead}}</ref> Влада Јоухане Сигурдардоутир је оштрим мерама успела да стабилизује економске прилике у земљи, што је већ 2012. довело до раста од око 1,6% (што је био први раст од 2008. и почетка кризе).<ref>{{cite news|last=Jolly |first=David |url=https://www.nytimes.com/2010/12/08/business/global/08icecon.html |title=Iceland Recession Ends as Economy Returns to Growth |location=Iceland; Ireland; Greece |newspaper=NYTimes.com |date=7. 12. 2010 |accessdate=15. 5. 2020.}}</ref> Усред економске кризе, [[Алтинг]] је поднео званичан захтев за чланство Исланда у [[Европска унија|Европској унији]] (званична апликација је поднета 17. јула 2009. год.).<ref>{{Cite news|author = Associated Press in Reykjavík|url = https://www.theguardian.com/world/2009/jul/16/iceland-parliament-votes-eu-membership|title = Icelandic parliament votes for EU membership |work = The Guardian|date=16. 7. 2009|accessdate=15. 5. 2020.|location = London}}</ref> Међутим, нова влада је 13. септембра 2013. замрзнула апликацију о чланству, а 2015. је министар спољних послова [[Гунар Брагји Свејнсон]] и званично повукао кандидатуру за чланство.

У пролеће 2020. Исланд је захватила [[пандемија ковида 19|пандемија вируса ковид-19]] у којој је заражено више од 1.800 особа, а најмање 12 особа је преминуло од последица заразе.<ref name="Covid.is">{{cite web |title=Tölulegar upplýsingar |url=https://www.covid.is/tolulegar-upplysingar |website=Covid.is |publisher=Landlæknir & ríkislögreglustjóri |language=icelandic |accessdate=28. 4. 2020 |archive-date=25. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200325220219/https://www.covid.is/tolulegar-upplysingar |url-status= }}</ref>

== Политика ==
[[Датотека:Iceland-Reykjavik-Stjornarrad-1.jpg|мини|лево|250п|Зграда владе Исланда]]
Парламент, [[Алтинг]] основан је [[1845]], као саветодавно тело данскога краља. Ово се сматра поновним успостављањем скупштине основане [[930]], а суспендоване [[1799]]. Тренутно има 63 члана, које становништво бира сваке четири године. [[Предсједник Исланда|Председник Исланда]] је углавном церемонијално звање, а он служи као дипломата, фигура и [[šef države|шеф државе]]. Председник владе тј. премијер заједно са својим кабинетом брине се за извршни део власти. Кабинет поставља председник, после општих избора; али овај процес се обично води између вођа политичких партија, који одлучују међусобно кроз разговоре о саставу кабинета. Само кад у вође партија нису у стању да се у разумном року договоре о саставу кабинета, председник користи ово овлашћење, и сам поставља кабинет. Ово се није догодило од кад је основана република, 1944, али 1942. је регент државе ([[Свеин Бјернсон]], који је ту позицију добио у Алтхингу 1941) успоставио непарламентарну владу. Регент је у пракси имао позицију председника, и Свеин Бјернсон је у ствари постао први председник [[1944]]. Исландске владе су скоро увек биле коалиције двеју или више партија, јер једна партија обично не освоји већину места у парламенту. Домет политичке моћи председниковог кабинета је предмет расправе међу исландским правницима; неколико одредаба устава изгледа да председнику дају одређена важна овлашћења, али друге одредбе и традиције говоре супротно.

Председник се бира сваке четири године (постављен [[2004]]), кабинет се бира сваке четири године ([[2003]]) а и избори за градски савет се одржавају сваке четири године (последњи избори [[2002]]).

Одлуком државних органа од [[7. јануар]]а [[2013]]. године, држава из свог назива брише одредницу „република“.<ref>"vísindav-nafn" http://www.visindavefur.is/svar.php?id=54970, Hvert er formlegt heiti landsins okkar? Ari Páll Kristinsson, 07.01.2013</ref>

== Административна подела ==
{{главни|Административна подела Исланда}}
[[Датотека:Sveitarfélög-landsvæði.png|мини|Општине Исланда]]
=== Општине ===

У Исланду има 95 општина, које управљају углавном локалним питањима, као што су школе и превоз.
=== Окрузи ===

Постоје 23 округа који углавном представљају историјску поделу. Тренутно је Исланд подељен у 26 магистрата који управљају локалном полицијом (осим у Рејкјавику, где постоји посебна канцеларија комесара полиције) и извршавају административне функције као што су проглашавање банкротства и венчавање људи изван цркава.
=== Регије ===
[[Датотека:Regions of Iceland.png|мини|Регије Исланда]]

Постоји 8 регија, које углавном служе за статистичке сврхе. Обласна судска јурисдикција такође користи ову поделу (њена старија верзија додуше).
{| class="wikitable"
!#
!Српски назив
!Исландски назив
!Главни град
!Популација
!Површина (km²)
!Поп./km²
|-
| align = "center" | '''1'''
|[[Рејкјавик (регион)]] || ''Höfuðborgarsvæði'' ||[[Рејкјавик]] ||align="right" |191 612 ||align="right" |1 062 ||align="right" |167.61
|-
| align = "center" | '''2'''
|[[Сидирнес (регион)]] || ''Suðurnes'', раније ''Reykjanes'' ||[[Кеблавик]] ||align="right" |18 880 ||align="right" |829 ||align="right" |20.18
|-
| align = "center" | '''3'''
|[[Вестиртланд (регион)]] || ''Vesturland'' ||[[Акранес]] ||align="right" |15 025 ||align="right" |9 554 ||align="right" |1.51
|-
| align = "center" | '''4'''
|[[Вестфирдир (регион)]] || ''Vestfirðir'' ||[[Исафјердир]] ||align="right" |7 470 ||align="right" |9 409 ||align="right" |0.85
|-
| align = "center" | '''5'''
|[[Нордиртланд Вестра (регион)]] || ''Norðurland vestra'' ||[[Сејдауркроукир]] ||align="right" |7 452 ||align="right" |12 737 ||align="right" |0.73
|-
| align = "center" | '''6'''
|[[Нордиртланд Ејстра (регион)]] || ''Norðurland eystra'' ||[[Акирејри]] ||align="right" |28 555 ||align="right" |21 968 ||align="right" |1.21
|-
| align = "center" | '''7'''
|[[Ејстиртланд (регион)]] || ''Austurland'' ||[[Егјилстадир]] ||align="right" |15 350 ||align="right" |22 721 ||align="right" |0.52
|-
| align = "center" | '''8'''
|[[Сидиртланд (регион)]] || ''Suðurland'' ||[[Селфос]] ||align="right" |22 917 ||align="right" |24 526 ||align="right" |0.87
|-
| align = "center" | 
|'''Укупно''' || || ||align="right" |'''307 261''' ||align="right" |'''102 928''' ||align="right" |'''2.78'''
|}

=== Бирачки окрузи ===

До [[2003]], бирачки окрузи за парламентарне изборе су били исти као и регије, али су амандмани уставу то променили у тренутних 6 бирачких округа. Ова измена је начињена како би се избалансирала „тежина“ различитих области земље, јер су гласови у мање насељеним зонама вредели више него гласови у Рејкјавику, на пример. Дебаланс између области је смањена новим системом, али и даље постоји.

== Војска ==

Република Исланд нема регуларне оружане снаге. Функције одбране врши [[НАТО]] база у Кефлавику, коју углавном попуњавају припадници америчке војске. Исланд има [[Обалска стража|Обалску стражу]] (''Landhelgisgæslan'') и специјалну јединицу (''Sérsveitin''), која је позната под именом ''Víkingasveitin'' (Викиншки одред). Специјални одред је био под командом шефа рејкјавишке полиције, али је [[2004]]. донет нови закон по коме се овај одред ставља директно под команду министра правде и цркве (тренутно [[Бјерн Бјарнасон]]). По овом новом закону, министар правде и цркве мора да постави националног шефа полиције, који контролише и управља исландском полицијом, укључујући и Викиншки одред.

== Становништво ==
{{главни|Демографија Исланда|Списак градова на Исланду}}
Изолована позиција Исланда је резултовала ограниченом имиграцијом и ограниченим генетичким упливом у људску популацију током векова. Генетичка сличност која је тиме проузрокована се данас користи за [[генетика|генетичка]] испитивања.

Језик који се говори је углавном [[исландски језик|исландски]], [[Северногермански језици|северногермански]] језик, а [[лутеранство|лутеранска]] религија преовлађује.

У важне стране језике спадају [[дански језик|дански]], и други скандинавски језици, затим [[енглески језик|енглески]] и [[немачки језик|немачки]]. [[Пољски језик]] користи [[Пољаци|пољска]] мањина.

=== Највећи градови ===
{{Највећи градови на Исланду}}

== Религија ==

Исланђани уживају верске слободе које су уграђене у [[устав]]; ипак, црква и држава нису одвојени и [[Црква Исланда]], [[лутеранство|лутеранско]] тело, је државна црква. Статистички подаци говоре о религиозној припадности грађана Исланда [[2017]]. године:
* 67,22% су припадници Цркве Исланда
* 11,56% су припадници других хришћанских деноминација
* 11,29% се није изјаснило или се изјаснило да припада другим религијама
* 6,69% није припадало ниједној религији

Осталих 3,24% припада традиционалним исландским и германским веровањима.

Већина Исланђана је веома либерална у верским схватањима, и не посећују цркву редовно.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.umich.edu/news/index.html?Releases/1997/Dec97/chr121097a |title=University of Michigan News Service |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013 |archive-date=24. 02. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080224183224/http://www.umich.edu/news/index.html?Releases/1997/Dec97/chr121097a |url-status= }}</ref><ref>[http://wayback.vefsafn.is/wayback/20050301181136/www.iceland.is/people-and-society/Religion/ Religion < People and Society < Iceland.is — Gateway to Iceland]</ref>

== Саобраћај ==
Исланд има висок ниво власништва аутомобила: 1 аутомобил на 1,5 становника. То је и главни облик превоза. Многи су напуштени у руралним подручјима. Исланд има укупно 13.034&nbsp;km путева, од којих је 4.617&nbsp;km асфалтираних и 8.338&nbsp;km није. Исланд тренутно нема железницу. Садржи један комерцијални аеродром на који слећу многе како Европске тако и друге авио-компаније.

== Спорт ==

Популарни спортови на Исланду су [[фудбал]], [[атлетика]], [[рукомет]] и [[кошарка]]. Рукомет се често назива националним спортом.<ref name="handball">{{harvnb|Wilcox|Latif|2007|pp=110}}</ref> Највећи успех [[Рукометна репрезентација Исланда|рукометне репрезентације]] је освајање сребрне медаље на [[Рукомет на Летњим олимпијским играма 2008.|Олимпијским играма 2008.]] у [[Пекинг]]у.

[[Фудбалска репрезентација Исланда]] се квалификовала на [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство у фудбалу 2016.]] Након изненађујуће победе против [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеске]] у осмини финала, елиминисани су од домаћина [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] у четвртфиналу. Исландски национални фудбалски тим се једном квалификовао на завршни турнир [[Светско првенство у фудбалу|Светског првенства]] и то 2018. у Русији.<ref>{{Cite web|url=https://kjarninn.is/skyring/2017-10-09-thad-er-stadfestisland-fer-hm/|title = Það er staðfest...Ísland fer á HM!|autor = Þórður Snær Júlíusson|work = Kjarninn.is|date=9. 10. 2017|accessdate=11. 10. 2017}}</ref><ref name = "Russia 2018">{{cite news|last=Tomaselli|first=Paolo|title=Qualificazioni Mondiali 2018: Islanda in Russia: il c.t dentista Hallgrímsson ha fatto sognare un Paese|url=http://www.corriere.it/sport/17_ottobre_10/qualificazioni-mondiali-2018-islanda-russia-2018-ac0fc818-ad27-11e7-a5d5-6f9da1d87929.shtml|work=[[Corriere della Sera]]|date=9. 10. 2017|accessdate=11. 10. 2017}}</ref>

Спортисти са Исланда су освојили [[Исланд на олимпијским играма|четири медаље]] на [[Олимпијске игре|Летњим олимпијским играма]], по две сребрне и бронзане.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
<!--* {{Cite book| ref=harv|last=Bjarnason|first= Gunnar Þór|title = Þegar siðmenningin fór til fjandans. Íslendingar og stríðið mikla 1914–1918|year = 2015|isbn = |location =}}-->
* {{Cite book| ref=harv|last=Hálfdanarson|first= Guðmundur|title = Íslenska þjóðríkið - uppruni og endamörk|publisher = |year = 2001|isbn = |location = |pages = 139}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jóhannesson|first = H. |last2=Sæmundsson  |first2 = K.|title = Geologic Map of Iceland, 1:500,000. Bedrock Geology |year=1998 |publisher = Icelandic Institute of Natural History and Iceland Geodetic Survey, Reykjavík}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Leche|first=V.|url=http://runeberg.org/nfbl/0506.html|title=Nordisk familjebok|last2=Nyström|first2=J. F.|last3=Warburg|first3=K.|last4=Westrin|first4=Th.|publisher=Projekt Runeberg|year=1910|isbn=|location=|language=sv|chapter=Uggleupplagan. 12. Hyperemi - Johan|pages=935}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Montgomery|first=David R.|title=Dirt: The Erosion of Civilisations |publisher=University of California Press |year=2007 |pages=224–225 }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Morgan|first=W. Jason|last2=Morgan|first2=Jason Phipps|title = Plate velocities in hotspot reference frame: electronic supplement |publisher = |url = http://www.mantleplumes.org/P%5E4/P%5E4Chapters/MorganP4ElectronicSupp1.pdf |accessdate=10. 8. 2018. |pages=111 }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Stefánnson|first=Unnsteinn|title=North Icelandic waters|date=1962|publisher=Atvinnudeild Háskólans, Fiskideild|isbn=|location=|pages=29–30|oclc=609923962}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Short|first=William R.|title=Icelanders in the Viking Age: The People of the Sagas|url=https://books.google.com/books?id=itsefB-8KGIC&pg=PA9|date=1. 3. 2010|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-5607-9|pages=9–}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Thordarson |first=Thor |last2=Hoskuldsson |first2=Armann |title=Iceland. Classic Geology in Europe 3 |year=2002|publisher=Terra Publishing |isbn=978-1-903544-06-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wilcox|first=Jonathan|last2=Latif|first2=Zawiah Abdul|title = Cultures of the World: Iceland|url = https://books.google.com/books?id=58ZHaTMk0j4C|year=2007|publisher = Marshall Cavendish|isbn=978-0-7614-2074-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=National Report to the Convention on Biological Diversity |first=|last2=|first2= |title =BIOLOGICAL DIVERSITY IN ICELAND |url = https://www.cbd.int/doc/world/is/is-nr-01-en.pdf |year=2001|publisher =THE ICELANDIC INSTITUTE OF NATURAL HISTORY |isbn=|pages=58}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [http://iceland.is/ Званични портал]
* [http://www.government.is/ Влада Исланда]
* [https://web.archive.org/web/20080428191723/http://www.visiticeland.com/default.asp?cat_id=32 Туристичка презентација]
* [http://www.icetrade.is/en/ Исландска трговинска комора]
* [https://web.archive.org/web/20080705102955/http://icelandnaturally.com/news.php Природа Исланда]
* [https://web.archive.org/web/20061003135900/http://www.iceland.org/securitycouncil Кандидатура Исланда за нестално чланство у СБ УН 2009-10]

{{Нордијски савет}}
{{ЕФТА}}
{{Европа}}
{{Подножје|Европа}}

[[Категорија:Исланд| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе чланице НАТО-а]]
[[Категорија:Вулканска острва]]
[[Категорија:Северна Европа]]