Извор странице Историја Црне Горе (1697—1852)

{{преусмери|Црна Гора (1697—1852)|друге употребе|Црна Гора (вишезначна одредница)}}
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име                   = 
| Конвенционални_пун_назив      = Црна Гора
| Уобичајен_назив               = 
| Слика_застава                 = Flag of the Prince-Bishopric of Montenegro2.svg
| Слика_грб                     = Coat of arms of Montenegro (1711).png
| Име_генитив                   = Црне Горе
| Слика_карта                   = 1 Stara Crna Gora 2 Bjelopavlici i 3 Piperi 1796 34c.png
| Текст_карта                   = 
| Текст_испод_карте             = Уједињење (старе) Црне Горе и Брда ([[1796]])<br>{{Legend|#c27a7a|Подручје ''[[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]]'' (1)}} {{Legend|#b1ba90|Подручје два [[Брда (област)|брдска]] племена<br>[[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]] (2) и [[Пипери|Пипера]] (3)}}
| Континент                     = [[Европа]]
| Регија                        = [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља                         = 
| Површина                      = 5,475 
| Престоница                    = [[Цетиње]]
| Званични_језици               = [[Српски језик|српски]]
| Религија                      = [[православље]]
| Валута                        = [[црногорски перпер]] и <br> [[црногорски перун]]
| Законодавна_власт             = 
| Тип_владавине                 = [[Теократија#Хијерократија|хијерократија]]
| Титула_владара                = [[Митрополит]]
| Владар1                       = [[Данило I Петровић Његош]]
| Владар2                       = [[Сава Петровић Његош]]
| Владар3                       = [[Василије Петровић|Василије III Петровић Његош]]
| Владар4                       = [[Арсеније Пламенац]]
| Владар5                       = [[Петар I Петровић Његош]]  
| Владар6                       = [[Петар II Петровић Његош]]
| Председник                    =
| Ера                           = [[Нови вијек|нови век]]
| Година_почетак                = [[1697]].
| Година_крај                   = [[1852]]. <small>(155 год.)</small>
| Статус                        = бивша држава
| Застава_Претходник1           = Ottoman red flag.svg
| Претходник1                   = [[Османско царство]]
| Застава_Следбеник1            = Flag of Montenegro (1860–1905).svg   
| Следбеник1                    = [[Књажевина Црна Гора]]
| Застава_Претходник2           = Flag of Zeta.svg
| Претходник2                   = [[Зета у доба Црнојевића]]
| Застава_Следбеник2            = 
| Следбеник2                    = 
| Портал                        = Историја
}}

'''Историја Црне Горе''' од [[1697]]. до [[1852]]. године обухвата период у [[Историја Црне Горе|историји Црне Горе]] од избора владике [[Данило I Петровић Његош|Данила Петровића-Његоша]] (1697), до успостављања световне власти и стварања [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]] (1852). Током овог раздобља, Црном Гором су управљале [[српска православна црква|српске православне]] владике из куће [[Петровићи Његоши|Петровића-Његоша]], који су имали положај духовних и народних поглавара.{{sfn|Станојевић|1975|p=229-499}}{{sfn|Љушић|2001|p=}}

Кључни допринос изградњи Црне Горе као [[Срби|српског]] политичког ентитета у раздобљу од краја 17. до средине 19. века дала је [[Митрополија црногорско-приморска]], која је представљала стожер окупљања духовних и народних првака.{{sfn|Стаматовић|1999|p=}}{{sfn|Стаматовић|2014a|p=}} Захваљујући великом угледу у народу, цетињски митрополити су током овог раздобља успели да окупе често разједињене и међусобно завађене племенске главаре и поставе темеље за изградњу средишње земаљске управе у Црној Гори. Такав облик политичке власти, у коме се на челу земаљске управе налази свештено лице, означава се као [[хијерократија]].{{sfn|Kuljić|1994|p=215-230}} У том смислу, владика [[Данило I Петровић Његош|Данило I]] (1697—1735) се понекад потписивао и као „војвода српске земље”.<ref>Metropolit Danilo I. (1696–1735) nannte sich selbst „Danil, Metropolit von Cetinje, Njegoš, Fürst des serbischen Landes“ („Данил, владика цетињски, Његош, војеводич српској земљи...“)</ref><ref>{{cite book|title=Zbornik za filologiju i lingvistiku, Volume 17, Issues 1-2|author=Matica srpska, Lingvistička sekcija|location=Novi Sad|publisher=Matica srpska|year=1974|quote=Данил, митрополит Скендерије u Приморја (1715. г.),28 Данил, владика цетински Његош, војеводич српској земљи (1732. г.).| pages = 84}}</ref><ref>{{cite book|title=Pravoslavlje u Crnoj Gori|author=Velibor V. Džomić|publisher=Svetigora|year=2006|url=http://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ|quote=То се види не само по његовом познатом потпису „Данил Владика Цетињски Његош, војеводич Српској земљи“ (Запис 1732. г.) него и из цјелокупког његовог дјелања као митрополита и господара. Занимљиво је у том контексту да ...}}</ref> Након што су првобитној Црној Гори придружена и [[Брда (област)|Брда]], име државе је преименовано у ''Црна Гора и Брда''.<ref>{{cite book|title=Posebna izdanja, Volumes 4-8|author=Etnografski institut (Srpska akademija nauka i umetnosti)|publisher=Naučno delo|year=1952|quote=Када, за владе Петра I, црногорској држави приступе Б^елопавлиЬи, па после и остала Брда, онда je, званично, „Црна Гора и Брда“| pages = 101}}</ref>

== Историја ==
{{историје|Црне Горе}}
[[Датотека:1690 Coronelli Map of Montenegro - Geographicus - Montenegro-coronelli-1690.jpg|десно|мини|260п|Карта шире зетске области, са означеним подручјем првобитне [[Стара Црна Гора|Црне Горе]], око 1690. године.]]

Током [[Млетачко-турски рат (1684-1699)|Млетачко-турског рата]] (1684—1699), [[Срби у Црној Гори]] су на челу са својим владикама и другим народним старешинама пристали уз [[Млетачка република|Млетачку републику]], укључивши се у ратне операције против [[Османско царство|Османског царства]]. Иако је турска војска [[1692]]. године похарала [[Цетиње]], црногорска [[Племена Црне Горе|племена]] су у заједничкој борби против непријатеља успела да очувају значајан степен унутрашње самоуправе, како у односу на турску власт, тако и у односу на непоуздане млетачке савезнике.

=== Стара Црна Гора (1697—1796) ===
[[Датотека:Gramata - decree of blesing - by the Russian Emperor Peter the Great sent to Montenegrins 1711.png|мини|200п|[[Грамата Петра Великог Црногорцима, 1711. године|Грамата]] руског цара Петра Великог из [[1711]]. године, упућена [[Црногорци]]ма.]]

Године 1697. за владику је изабран [[Данило I Петровић Његош]] који је захваљујући својим личним способностима успео да обједини црногорска племена и постави темеље за развој средишње земаљске управе.{{sfn|Станојевић|1955|p=}} Након окончања рата (1699) и добијања архијерејске хиротоније од стране српског патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III]], владика Данило је приступио обнови [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]]. Његовим потоњим путовањем у [[Руско царство|Русију]], код цара [[Петар Велики|Петра Великог]], постављен је темељ за развој политичких односа између црногорских [[Срби у Црној Гори|Срба]] и [[Руси|Руса]], односно између Црне Горе и Русије. У савезу са Русијом, владика Данило је обновио борбу против [[Османско царство|Турака]] у циљу ослобођења [[Српске земље|српских земља]].

[[Датотека:Old Montenegro and Tribes Map-sr.svg|мини|200п|Стара Црна Гора и њена племена.]]

Владику Данила је [[1735]]. године наследио синовац [[Сава Петровић Његош]], који је од [[1750]]. до [[1766]]. године владао је упоредно са својим синовцем [[Василије Петровић Његош|Василијем Петровићем]]. Владика Василије је архијерејску хиротонију примио од српског патријарха [[Атанасије II Гавриловић|Атанасија II]] и за време своје владавине неколико пута је одлазио у Русију, где се пред руским властима залагао за ослобођење Црне Горе и осталих српских земаља. У Русији је такође штампао и прву историју Црне Горе. У његово време појављује се самозванац [[Шћепан Мали]]. Представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович]], Шћепан себе прозива господарем Црне Горе. Он успева да уједини и поједина суседна племена са Црном Гором. Због његове појаве, Турци су напали Црну Гору, а на њега је извршен атентат [[1773]]. године.

После смрти Саве Петровића (1781), управу преузима владика [[Арсеније Пламенац]]. За време његове краткотрајне управе Црна Гора је ослабила, а племена су опет почела да се владају независно. После његове смрти (1784) на власт долази [[Петар I Петровић Његош]], који је архијерејску хиротонију примио од карловачког митрополита [[Мојсије Путник|Мојсија Путника]].{{sfn|Станојевић|1975|p=415-416}} Он је 1785. године био у посети Русији, где се супротставио настојањима руских државних власти да се Цетињска епархија подвргне руској црквеној јурисдикцији.{{sfn|Станојевић|1975|p=416-418}}.

За време његовог одсуства [[Махмуд-паша Бушатлија]] је напао Црну Гору и запалио Цетињски манастир. Вративши се у отаџбину, владика Петар је припремио Црну Гору за учешће у [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|рату]] који је избио [[1787]]. године између Турске на једној и аустријско-руског савеза на другој страни. Упркос званичном окончању [[Руско-турски рат (1787—1792)|рата]] (1791–1792), непријатељства на црногорско-турској граници су настављена што је довело до чвршће сарадње између (старе) Црне Горе и Брда.

=== Црна Гора и Брда (1796—1852) ===
[[Датотека:Stega - Restraint - the first Montenegro legal act 1796.png|200п|десно|мини|[[Стега црногорска и брдска]] (1796) први писани законски акт (старе) [[Стара Црна Гора|Црне Горе]] и [[Брда (област)|Брда]]]]

Током [[1796]]. године, три историјска догађаја су означила прекретницу у даљем развоју државности. У јулском [[Битка код Мартинића (1796)|боју на Мартинићима]], здружене снаге (старе) Црне Горе и Брда поразиле су турску војску, након чега је склопљена [[Стега црногорска и брдска]], чиме је означен почетак политичког обједињавања две области. Потом је у октобру дошло до жестоке [[Битка на Крусима|битке на Крусима]], где су здружене снаге (старе) Црне Горе и Брда до ногу је потукле знатно већу Турску војску предвођену [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушталијом]]. Сам паша је ту био заробљен, а његова глава одсјечена и однесена у Цетињски манастир. Даља изградња црногорско-брдске државности настављена је током [[1798]]. године, када је донет [[Законик општи црногорски и брдски]], а такође је установљено и [[Правитељство суда црногорског и брдског]].{{sfn|Љушић|2001|p=}}

У јесен [[1803]]. године, због преговора са Француском, дошло је до неспоразума у односима са Русијом, која је позвала владику Петра да се појави пред Руским синодом, уз претњу да ће у случају неодазивања бити свргнут, а народ позван да изабере новог владику, који би ради [[хиротонија|хиротоније]] дошао у Русију. То је наишло на одбијање народних првака, који су средином [[1804]]. године стали у одбрану владике Петра. У свом одговору, владика Петар је заједно са народним главарима побио све оптужбе, одбацивши било какву надлежност Руског синода над Црном Гором и српским земљама у целини. Тим поводом, Црногорци су подсетили руску владу да је српски народ имао своју [[Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]] која је укинута силом, након чега је преостали део српске јерархије наставио да се залаже за њену обнову. Такође су пребацили Руском синоду да би већа корист била ако би се руска страна заложила за побољшање положаја српских епархија под турском влашћу, које су се налазиле у рукама грчке јерархије. Оваквим одговором, који је уважен од руске стране, отклоњена је опасност од отвореног сукоба са Руским синодом, након чега су спорна питања разјашњена, а руски цар је [[1806]]. године владици Петру на поклон послао и белу митрополитску [[камилавка|камилавку]], у знак признања за заслуге у борби против заједничких непријатеља.{{sfn|Слијепчевић|1962|p=480}}{{sfn|Слијепчевић|1966|p=270}}{{sfn|Дурковић-Јакшић|1991|p=28}}

Управо у то време, [[Прво француско царство|Француска]] је након [[Пожунски мир (1805)|Пожунског мира]] (1806) покушала да преузме дотадашњу аустријску [[Бока которска|Боку]], али то није желела да допусти Русија, која је уз помоћ Црне Горе успела да накратко осујети француске намере. Недуго потом, према одредбама [[Тилзитски мир|Тилзитског мира]] (1807), Русија је признала француска права у Боки, након чега је дошло до успостављања француске власти у тој области. Након низа француских пораза на европским ратиштима током 1813. године, на подручју Боке и Црне Горе ојачао је покрет за ослобођење и уједињење. Тада је образована и заједничка земаљска управа, која је 29. октобра [[1813]]. године прогласила уједињење Црне Горе и Боке, а на челу новоформиране ''Централне комисије'' био је владика Петар. Иако је тиме постављена основа за стварање јединствене црногорско-бокељске државе, до тога ипак није дошло пошто су велике силе [[1814]]. године потврдиле права [[Аустријско царство|Аустријске царевине]], која је потом обновила своју власт у Боки.{{sfn|Милићевић|1981|p=}}

=== Раздвајање црквене и свјетовне власти ===
{{main|Петар II Петровић Његош}}
После смрти [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровић Његоша]] на власт долази његов синовац [[Петар II Петровић Његош]], који је наставио рад на унутрашњој изградњи државне управе. У његово време заокружен је процес обједињавања Црне Горе и Брда. После његове смрти на власти долази [[Данило Петровић]], кога Црногорски сенат проглашава за књаза Црне Горе. Тиме се раздваја световна и црквена власт у Црној Гори и настаје нова држава [[Књажевина Црна Гора]].

== Владари ==
Списак владара Црне Горе, 1697—1852:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Montenegro.html Montenegro{{Ботовски наслов}}]</ref>
* [[Данило I Петровић Његош]] (1697—1735), владика
* [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), владика
** [[Василије Петровић|Василије Петровић Његош]] (1750—1766), владика
** [[Шћепан Мали]] (1767—1773), самозвани цар
* [[Арсеније Пламенац]] (1781—1784), владика
* [[Петар I Петровић Његош]] (1784—1830), владика
* [[Петар II Петровић Његош]] (1830—1851), владика
* [[Перо Петровић Његош]] (1851—1852), регент

== Административна подјела ==
[[Датотека:KOVALEVSKY(1841) p171 Karte von Montenegro im Jahre 1838.jpg|мини|200п|Руска карта Црне Горе из 1838.]]
По часопису ''[[Грлица (књижевни алманах)|Грлицa]]'' из 1835. Црна Гора је тада била раздељена на 8 окружја, од које четири Нахије, а друга четири Брда зову се. Нахије су следеће:
* [[Катунска Нахија]], са девет племена (Кнежина): Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце, Озринићи, Комани, Загарач, и Пјешивци.
* [[Ријечка Нахија]], са пет племенима: Грађани, Љуботин, Цеклин, Добрско-Село, и Косјери.
* [[Љешанска Нахија]], са племенима: Дражовина, Градац, и Бурон.
* [[Црмничка Нахија]], са племенима: Бољевићи, Лимљани, Глухи-до, Брчеле, Дупило, Сотонићи, и Подгор.
А Брда ово су:
* [[Бјелопавлићи]], са племенима: Петрушиновићи, Павковићи, и Вражегрмци.
* [[Пипери]], са племенима: Црнци, Стијена, и Ћурковић.
* [[Морача]], са племенима: Доња-Морача, Горња-Морача, и Ровци.
* [[Кучи]], који су тек 1831. к осталој Црној Гори прибављени, са племенима: Дрекаловићи, Братоножићи, Васојевићи, Орахово, и Затребач. У овом последњом све сами римокатолици Албанезкога језика живе.<ref>[https://www.dlib.me/jedinica_prikaz.php?n=grlica-kalendar-crnogorski1 Грлицa - календар црногорски за годину 1835.] ст. [https://www.dlib.me/skenovi/grlica-kalendar-crnogorski1-1835/grlica%201835-046.jpg 42] и [https://www.dlib.me/skenovi/grlica-kalendar-crnogorski1-1835/grlica%201835-047.jpg 43].</ref>

== Види још ==
{{div col}}
* [[Историја Црне Горе]]
* [[Стара Црна Гора]]
* [[Срби у Црној Гори]]
* [[Стега црногорска и брдска]]
* [[Правитељство суда црногорског и брдског]]
* [[Законик црногорски и брдски (1798)]]
* [[Законик црногорски и брдски (1855)]]
* [[Крсташ-барјак]]
* [[Брда (област)]]
* [[Брђани (Срби)]]
* [[Приморје (Црна Гора)]]
* [[Приморци (Срби)]]
* [[Бока которска]]
* [[Бокељи]]
* [[Племена Црне Горе]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|author-link=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|title=Србијанска штампа о Његошу и Црној Гори (1833—1851)|year=1951|location=Београд|publisher=Научна књига}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|title=Библиографија о Његошу|year=1951|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=xAcCuwEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|title=Србијанско-црногорска сарадња (1830—1851)|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Bibliotekarstvo_i_stamparstvo/II-133448#page/0/mode/1up}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|title=Енглези о Његошу и Црној Гори|year=1963|location=Титоград|publisher=Графички завод|url=https://books.google.com/books?id=m8M8AAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|title=Његош и Ловћен|year=1971|location=Београд|publisher=Православље|url=https://books.google.com/books?id=C8ooiqtCDIwC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|title=Епископ ужички Никифор и млади Његош|year=1980|location=Краљево|publisher=Епархијски управни одбор Православне епархије жичке|url=https://books.google.com/books?id=610YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Дурковић-Јакшић|year=1991|title=Митрополија црногорска никада није била аутокефална|location=Београд-Цетиње|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска|url=http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Јачов| first = Марко| author-link = Марко Јачов| title = Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку| url = https://books.google.com/books?id=vMM2AAAAMAAJ| year = 1990| location = Земун| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Kuljić|first=Todor|author-link=Тодор Куљић|title=Hijerokratska vlast|journal=Sociologija: Ćasopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju|year=1994|volume=36|issue=2|url=https://books.google.com/books?id=xNK1AAAAIAAJ| pages = 215-230}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Лучић|first=Чедомир М.|title=Власт и спољни утицаји у Црној Гори 1499-1851|year=2002|location=Српско Сарајево|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=dkASAAAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Љушић|first=Радош|author-link=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|author-link=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора 1797-1851|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=159-211}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|author-link=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора првих деценија XVIII века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=31-38}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|author-link1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|author-link2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498-530}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Петар II Петровић Његош у свом времену|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://books.google.com/books?id=7QbVMgEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Петар I Петровић Његош: Писма и други документи|year=1987|volume=1|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=http://books.google.com/books?id=Xp9IAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Петар I Петровић Његош: Писма и други документи|year=1988|volume=2|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=http://books.google.com/books?id=U9i9swEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Младеновић|first=Александар|author-link=Александар Младеновић|title=Језик владике Данила|year=1973|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пејовић|first=Ђоко Д.|title=Црна Гора у доба Петра I и Петра II: Оснивање државе и услови њеног развитка|year=1981|location=Београд|publisher=Народна књига|url=https://books.google.com/books?id=6Z0MAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|volume=1|year=1962|location=Минхен|publisher=Искра|url=https://books.google.com/books?id=M9faAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|volume=2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра|url=http://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|author-link=Александар Стаматовић (историчар)|title=Кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219-1999)|year=1999|location=Цетиње|publisher=Светигора|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/index_c.html}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|author-link=Александар Стаматовић (историчар)|title=Три похаре књаза Данила (на Пипере, Бјелопавлиће и Куче)|year=2008|location=Подгорица|publisher=Српско народно вијеће Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=p2RwLgAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|author-link=Александар Стаматовић (историчар)|title=Историја Митрополије црногорско-приморске до 1918. године|year=2014a|location=Цетиње|publisher=Светигора|url=http://arhiva.mitropolija.com/wp-content/uploads/2014/06/Istorija-Mitropolije-1918.pdf|access-date=21. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190623033924/https://arhiva.mitropolija.com/wp-content/uploads/2014/06/Istorija-Mitropolije-1918.pdf|archive-date=23. 06. 2019|url-status=dead}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|author-link=Александар Стаматовић (историчар)|title=Историја Митрополије Црногорско-приморске 1918-2009|year=2014b|location=Подгорица|publisher=Унирекс|url=http://arhiva.mitropolija.com/wp-content/uploads/2014/06/ISTORIJA-MITROPOLIJE-CRNOGORSKO-PRIMORSKE-1918-2009.pdf|access-date=10. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190629030702/https://arhiva.mitropolija.com/wp-content/uploads/2014/06/ISTORIJA-MITROPOLIJE-CRNOGORSKO-PRIMORSKE-1918-2009.pdf|archive-date=29. 06. 2019|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|author-link=Александар Стаматовић (историчар)|chapter=Канoнски статус Митрополије црногорске и Његоша као митрополита 1830-1851. године|title=Од косовског завета до Његошевог макрокозма: Петар II Петровић Његош (1813-2013)|year=2014c|location=Косовска Митровица|publisher=Филозофски факултет|url=https://www.academia.edu| pages = 127-142}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|author-link=Глигор Станојевић|title=Црна Гора у доба владике Данила|year=1955|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=https://books.google.com/books?id=LVgaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|author-link=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|year=1975|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ| pages = 229-499}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|author-link=Глигор Станојевић|title=Митрополит Василије Петровић и његово доба (1740-1766)|year=1979|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=gnUBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Stefanović-Karadžić|first=Vuk|author-link=Вук Стефановић Караџић|title=Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes|year=1837|location=Stuttgart und Tübingen|publisher=Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung|url=https://books.google.com/books?id=JRuYJ8llCvYC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стефановић-Караџић|first=Вук|author-link=Вук Стефановић Караџић|chapter=Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа|title=Етнографски списи: О Црној Гори|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=kfYGAQAAIAAJ| pages = 265-354}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Тодоровић|editor-first=Весна|editor-last2=Маројевић|editor-first2=Никола|title=Свети Петар Цетињски: Између молитве и клетве: Сабрана дјела|year=2015|location=Цетиње|publisher=Светигора}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
{{Литература крај}}

{{Српске земље у новом веку}}
{{Теме Црне Горе}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Историја Црне Горе у новом вијеку]]
[[Категорија:Историја Срба у новом веку]]
[[Категорија:Српске државе]]
[[Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву]]
[[Категорија:Стара Црна Гора]]
[[Категорија:Брда (област)]]
[[Категорија:Митрополија црногорско-приморска]]