Извор странице Култура Лепенског Вира

{{Инфокутија археолошка култура
| име              = Култура Лепенског Вира
| мапа             = Lepenski vir culture-sr.png
| величина_мапе    = 
| опис_мапе        = Подручје Културе Лепенског Вира
| алт_имена        = 
| слој             = 
| регија           = [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Подунавље]]
| период           = млађи [[палеолит]] и [[неолит]]
| датуми           = од 9500. п. н. е.<br />до 5500. п. н. е.
| тип_налазишта    = 
| главно_налазиште = [[Лепенски Вир]]
| карактеристике   = 
| претходник       = [[Култура Селетијен]]
| наследник        = [[Старчевачка култура]]
| напомена         = 
}}
{{Историја Србије}}
'''Култура Лепенског Вира''' и успостављање њене својеврсне [[уметност]]и, отпочиње око 7000. године старе ере. Три фактора — [[изолација]], промена [[Клима|климе]] и увећање локалне популације ,— били су одлучујући за овај преображај.
Ствараоци ове културе припадају старом [[Европа|европском]] становништву, популацији млађег [[палеолит]]а. [[Антрополошки тип]] је Брно-Пшедмост, оберкаселска варијанта [[Кромањонац|кромањонског]] типа. Њих одликују мезокефална глава, широко лице, висок раст и робусна грађа. Услед микроеволуционих промена (сматра се да су трајале 100 до 200 генерација) дошло је до [[Грацилизација|грацилизације]], али је због изолованости ипак очуван стари антрополошки изглед. Анализа скелета четрдесет особа са три [[мезолит]]ска локалитета која су припадала [[Лепенски Вир|култури Лепенског Вира]] показала је да су ове особе имале 85% гена наслеђених од [[Западни Ловци-сакупљачи|Западних Ловаца-сакупљача]] и 15% од [[Источни Ловци-сакупљачи|Источних Ловаца-сакупљача]]. Хаплотипови [[Y хромозом|Y-ДНК]] мушкараца из Ђердапске клисуре припадали су искључиво [[Хаплогрупа I (Y-ДНК)|хаплогрупи I]] (углавном I2a) и [[Хаплогрупа R (Y-ДНК)|хаплогрупи R]] (R1b1a), док је њихова [[Митохондријски геном|mtДНК]] углавном припадала [[Хаплогрупа U (mtДНК)|хаплогрупи U]] (нарочито поткладама U5 и U4).{{sfn|Mathieson|2018}}

== Локалитети културе Лепенског Вира ==
Култура Лепенског Вира се распростире дуж [[Ђердапска клисура|Ђердапа]], на локалитетима:
* [[Лепенски Вир]]
* [[Власац]]
* [[Разврата]]
* [[Икоана]]
* [[Хајдучка воденица]]
* [[Алибег]]
* [[Падина (локалитет)|Падина]]
Три локалитета су низводно од „[[Ђердапска клисура|Гвоздених врата]]“ — [[Островул Бокулуи]], [[Скела Клодовеи]] и [[Островул Корбулуи]]. Ова култура је захватила и област [[Трансилванија|Трансилваније]]. 

[[Трескавац (литица)|Трескавац]] — гола порфирна литица (висока 679 м) уздиже се на левој обали Дунава супротно од насеља Лепенски Вир и представља џиновског чувара овог праисторијског насеља. Трескавац је имао веома значајну улогу за житеље Лепенског вира.<ref>{{cite web |title=Фотографија Трескавца |url=https://www.donsmaps.com/images7/lepenskiview4.jpg |website=Donsmaps |accessdate=22. 5. 2020}}</ref><ref name="automatski generisano1">{{cite journal |date= 2015|title=Was Lepenski Vir an Ancient Sun or Pleiades Observatory? |url= |journal= |volume=|issue= |pages= |doi= |arxiv=1501.01108|last1= Pankovic|first1= Vladan|last2= Mrdjen|first2= Milan|last3= Krmar|first3= Miodrag}}</ref> Установљено је да планина [http://donsmaps.com/images8/lepenskiromania.jpg Трескавац] има исти трапезоидни облик као што имају основе кућа-колиба у праисторијском насељу Лепенски вир.<ref name="automatski generisano1" /> 
[[Датотека:Wiki.Đerdap III Treskavac 03.jpg|лево|мини|Стена Трескавац]]
Користећи симулације рачунарских програма за излазак [[Сунце|Сунца]], као и за одређивање ноћног звезданог неба, стручњаци су дошли до закључка да Сунце тачно излази изнад врха Трескавац, природни маркер, од [[20. април]]а до [[1. мај]]а, а да [[Плејаде (звездано јато)|сазвежђе Влашића]] престаје да се види на ноћном небу изнад Лепенског вира управо 20. априла.<ref name="automatski generisano1" /> Ове две небеске појаве могу се искористити за одређивање правог почетка године или лета, односно почетка топлијег временског периода за житеље праисторијског насеља Лепенски вир. Апсурдно је да су се у појединој публицистици појавиле вести да Сунце тачно излази изнад врха Трескавац [[21. јун]]а, односно на дан летње дугодневнице, што претходни рад побија.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:567273-%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%82-%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B2%D0%B8%D1%80o%D0%BC Сунце се два пута рађа над Лепенским виром], Вечерње новости, Борис Субашић, 14. септембар 2015.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:583885-GPS-star-8000-godina ГПС стар 8000 година!], Вечерње новости, Борис Субашић, 2. јануар 2016.</ref><ref name="automatski generisano1" /> У сваком случају, знатижељници могу крајем [[април]]а или [[1. мај]]а, као и [[21. јун]]а, на дан дугодневнице, да у праскозорје посете величанствен локалитет Лепенски вир, и да се сами увере на лицу места када Сунце тачно излази изнад врха планине Трескавац.

== Клима и рељеф ==
[[Ђердапска клисура|Ђердап]] — највећа [[клисура]] [[Европа|Европе]] — представљала је изоловани свет, посебно у раном [[холоцен]]у кад су опустела сва околна [[равничарска подручја]].
Велика [[река]] се непосредно везује за планински [[рељеф]] због чега се на малим растојањима нагло мењају [[апсолутна висина|надморске висине]] (од 50 до 800 -{m}-) и отуда на ограниченим просторима сучељава и по неколико [[еколошка зона|еколошких зона]]. Велики број [[микроекологија|микроеколошких]] станишта, распоређених у „спратове“ између [[река|реке]] и оближњих планинских површина, омогућава да се брзо, на кратком путу нађе све што је потребно за живот: у [[вода|води]] — обиље [[рибе]], на обали — најразноврсније [[стене]] и [[минерал]]и, а у [[шума|шуми]] — [[месо дивљачи|дивљач]], плодоносно [[дрво|дрвеће]] и [[гориво]]. Ова природна богатства још више су се увећала у првим вековима 7. [[миленијум]]а старе ере, кад је отопљење опште [[клима|климе]] (почетак [[бореал]]а) изазвало ново бујање [[Вегетација (биљке)|вегетације]], а [[човек]]у омогућило стални боравак под ведрим небом.

== Архитектура ==
[[Датотека:Lepenski vir 1.JPG|мини|лево|210п|Локалитет Лепенски Вир — остаци куће са трапезастом основом.]]
[[Датотека:Lepenski Vir 2.jpg|мини|десно|210п|Локалитет Лепенски Вир — остаци куће, заштићеног старом конструкцијом.]]
[[Датотека:Lepenski vir 4.JPG|мини|десно|210п|Камено огњиште.]]
Једини „[[материјал]]“ за [[архитектура|архитектонско]] стваралаштво којим је [[становништво|популација]] [[Ђердапска клисура|Ђердапа]] располагала у тренутку насељавања просторно ограничених [[Дунав|дунавских]] тераса био је навикнутост на пећински простор у виду [[полулопта|полулопте]] или полулевка са укошеним зидовима и светлошћу која се од улаза пробија према суженом, мрачном дну.

У свим фазама ове [[култура|културе]] граде се искључиво [[станиште|станишта]] чије су основе изведене из [[круг]]а или [[троугао|троугла]] (зарубљени кружни исечак) с укошеним „зидовима“, тј. кровом који непосредно належе на [[основа|основу]]. То значи да је популација ове културе живела у стаништима [[шатор]]ског изгледа, односно да је стамбени простор увек схватала као [[пећина|пећину]].
[[Датотека:Wiki.Đerdap II Lepenski Vir 500.jpg|мини|лево|Реконструисана кућа]]
[[Архитектура]] је изразито [[математика|математичка]]. Грађевински материјал и [[техника|технике]] градње се не мењају. И даље се граде [[камен]]а [[огњиште|огњишта]]. У овом периоду се јављају
* [[светилиште|светилишта]]
* шатори
* кружне платформе од камена

Грађевински материјал и технике градње на Лепенском Виру се не мењају. Основе станишта задржавају облик зарубљеног кружног исечка, а такође и камена огњишта су присутна у више слојева.

Сви елементи „[[ентеријер]]а“ (огњишта, камени столови, [[скулптура|скулптуре]]) су заливени у чврсту масу пода направљену од црвеног [[кречњак]]а. Постављени су у одређеном односу на примарни [[једнокраки троугао]]. На месту где се секу [[симетрала|симетрале]] страна овог троугла, стављан је [[облутак]] ([[жртвеник]]), а око њега монументалне камене скулптуре.

У Стамбеном хоризонту на локалитету Власац -{II}-, откривено је 15 станишта и 5 посебних огњишних конструкција, као и 5 основа шатора сезонског карактера, са платформама од кречњака, која су вероватно представљала места за спавање. Истог карактера су и станишта Власац -{III}-, где су откривени остаци 6 шатора, 4 огњишта на отвореном и 4 солидно грађена станишта. Огњишне конструкције су немарно урађене. Новину представљају ниске камене ограде које затварају камени простор и могуће је да су остаци шатора квадратне основе и пирамидалног изгледа.

== Насеља ==
[[Датотека:Lepenski vir 5.JPG|мини|лево|210п|Изглед главног налазишта Лепенског Вира.]]
[[Датотека:Lepenski Vir 1.jpg|мини|десно|210п|Изглед главног налазишта Лепенског Вира заштићеног старом конструкцијом.]]

Насеља су подигнута на најнижим [[Дунав|дунавским]] терасама, груписана су 2—3 у зони у [[полупречник|радијусу]] од 10 km. Станишта Лепенског Вира су у облику кружног исечка, елипсе, троугла заобљених углова, са укошеним зидовима и крововима који належу на основу.
На овом [[археолошко налазиште|археолошком налазишту]] у седам сукцесивних насеља (Прото Лепенски Вир, Лепенски Вир I а-е, Лепенски Вир II) откривено је 136 [[стамбени објекат|стамбених]] и [[сакрални објекат|сакралних објеката]], изграђених у раном мезолиту, у периоду од око 9500. до 7200. године пре наше ере (Прото Лепенски вир 1 и 2), а затим у раном и средњем неолиту, од око 6250. до 5500. године пре наше ере (Лепенски Вир I-III).

Насеља имају [[потковица|потковичасту]] [[форма|форму]] са неком врстом потковичастог [[трг]]а у средини.
Насеља су оријентисана ка [[река|реци]], груписана у два [[крило|крила]]. Једно усмерено уз воду, а друго низ воду. Између ова два крила се налази „трг“.
Простор је рашчлањен стазама и [[рампа]]ма.

Насеља ове културе се деле у две групе:
* стална (базична)
* сезонска (транзитна)

Најстарије насеље (Прото Лепенски Вир) је сезонског [[карактер]]а, а млађа (Лепенски Вир -{I}-а-е и делом Лепенски Вир -{II}-) су стална. На локалитету [[Власац]] је обрнуто (Власац -{I}-а-б су стална насеља, а Власац -{II}- и -{III}- су сезонског карактера).

== Светилишта ==
Најранија [[светилиште|светилишта]] се јављају на Лепенском Виру -{I}-б. Истог су облика као и световни објекти, али су прецизно и солидније грађена. Унутрашњост је рашчлањена на два дела: [[светилиште]] и простор за становање. Огњишна конструкција и даље задржава осовински положај и окружује се „столовима“. Светилиште заузима ¼ стамбеног простора. Сви елементи [[ентеријер]]а, као што су огњиште, жртвеник, „столови“, скулптура, заливени су у чврсту кречњачку масу пода. У светилиштима из Лепенског Вира г-е јављају се нови елементи: троуглови са продуженим крацима од црвених камених плочица, углављених у под, уз огњиште.

У светилиштима Лепенског Вира -{II}- престаје премазивање пода [[кречњак|кречњачком]] масом. Насеље из овог периода се састоји од 44 станишта, од којих само једно има светилиште, односно састоји се из две просторије. Иста ситуација је на локалитету Хајдучка воденица, где је такође откривено само једно светилиште.

== Скулптура ==
[[Датотека:Lepenski Vir Head.JPG|мини|150п|Лепенски Вир:''Прародитељка'', скулптура из светилишта -{XLIV}-, потиче из периода око 7000 година п. н. е.]]
Монументална [[скулптура]] се јавља кад и прва светилишта, као елемент [[ентеријер]]a. Јавља се само на оним локалитетима где су постојала светилишта, у Лепенском Виру, Хајдучкој воденици, Падини. Скулптуре се постављају иза огњишта и жртвеника и учвршћују се у под. Израђене су од комада облог [[пешчар]]а. 

Величина скулптуре зависи такође од величине [[светилиште|светилишта]]. Највећа је 62 -{cm}-, пронађена у светилишту најпространијег станишта од 42-{m²}-, а најмања 16 -{cm}- у станишту од 8-{m²}-.

Скулптуре се моделују техником искуцавања, а ређе клесањем. Могу се поделити у 3 групе:
* моделоване у натуралистичком стилу
* скулптуре са апстрактним [[арабеска|арабескама]]
* скулптуре аконичне форме

[[Иконографија]] скулптуре:
* људски лик
* животињски лик

Најстарије скулптуре приказују људску фигуру у целини, али само је глава обликована — обрве, дуги нос, велика уста. Већ скулптуре из слоја Лепенски Вир -{I}-ц имају представљене само очи, увојке косе или шаре на капи, врло су бројне и квалитетне. Из овог периода су прве скулптуре животиња ([[рибе]] и [[јелен]]и). Од Лепенског Вира -{I}-г почиње опадање, обрада је немарнија и ова тенденција траје до Лепенског Вира -{I}-е.

Скулптура доживљава известан препород у Лепенском Виру -{II}-, када се јавља већи број детаља, а приоритет се даје техници клесања. Ово је [[архаизам|архаизирајући]] стил. Људска фигура се приказује у целини, јављају се и први детаљи попут руку, груди, кичме... Први пут се моделује људска глава у натприродној величини. Поједини детаљи (уста) су слични изгледу анатомије код риба, што упућује да је то можда скулптура-[[идол]] речних божанстава. Акцентовањем појединих црта лица ранији натурализам прераста у апстрактно експресионистички стил. 

Ове скулптуре се сматрају најстаријим до сада познатим монументалним скулптурама на свету, иако по димензијама нису веће од 60 цм.<ref name="Politika">{{Citation | author = Христивоје Павловић| title = Тајне Лепенског Вира -{I}- - Први град у Европи | newspaper = [[Политика]] | pages = 20 | language = sr | date =20. август 2017. }}</ref> Друге скулптуре из овог периода, пронађене у [[Мала Азија|Малој Азији]] и [[Палестина|Палестини]], су мање, имају представљене очи и носеве, али немају уста и уши.<ref name="Politika1">{{Citation | author = Христивоје Павловић | title = Тајне Лепенског Вира -{IV}- - Запањујућа вештина обраде камена | newspaper = Политика | language = sr | date = 23. август 2017. }}</ref> 

Историчар уметности [[Лазар Трифуновић]] је рекао да скулптуре Лепенског Вира изгледају као да их је извајао [[Хенри Мур]].<ref name="Politika1"/>

Неке од скулптура су постале предмет пажње [[Медији|медија]]. У књизи „Уметност Лепенског Вира” из 1983, Срејовић и Бабовић су описали неке од њих. Најпознатија је „Прародитељка”, приказана на слици. Срејовић и Бабовић су сматрали да је „импресивна” и да можда представља симбол женског принципа у облику риболиког створења. Верује се да је њен пар, мушка верзија, скулптура „Данубијус”. Женски атрибути су симетрични, правилни и упрошћени. Она има два отвора на раменима. Остаци црвеног пигмента су ту још видљиви. „Родоначелник” (52х33 цм) је прва портретна скулптура у натприродној величини. Сматра се да је то [[тотем]]. Он има више атрибута људске главе, а мање личи на рибу. Остаци црвене боје су приметни на подочњацима и врату.<ref name="Politika5">{{Citation | author = Христивоје Павловић | title = Тајне Лепенског Вира -{VIII}- - Од 120 до чак 280 генерација Лепенаца | newspaper = Политика | language = sr | date = 27. август 2017. }}</ref>

== Сахрањивање ==
[[Датотека:Lepenski Vir, muzej 26.jpg|мини|Покојник у седећем положају]]
[[Датотека:Lepenski Vir, muzej 27.jpg|мини|Покојник у опруженом положају]]
У свим фазама културе мртви су [[сахрана|сахрањивани]] у оквиру [[насеље|насеља]], најчешће око [[огњиште|огњишта]]. Али овакво [[сахрана|сахрањивање]] је карактеристично само са поједине чланове заједнице, за остале [[индивидуа|индивидуе]] нема података.

Практиковани су изузетно сложени [[ритуал]]и [[сахрана|сахрањивања]]. Постоји неколико облика: [[инхумација]], [[секундарно сахрањивање]], односно [[парцијално сахрањивање]] покојника. Инхумација је најчешћи облик и траје током целе културе. Покојници су полагани у различитом положају, ипак најчешћи је опружени, са [[рука]]ма положеним уз тело, [[шака]]ма на доњем [[трбух]]у. Полагани су у плитка удубљења, ретко од камене конструкције. Постоји, иако ретко, полагање покојника у следећем положају. [[Оријентација (геометрија)|Оријентација]] зависи од станишта. У старијој етапи инхумирање је уз станиште, на отвореном простору, док се у млађој покојници сахрањују око огњишта или у зачељу станишта. У светилиштима нађени су остаци покојника између жртвеника и скулптуре, оријентација је југ-север.

У фази Лепенски Вир -{III}- тела су полагана у [[ембрион]]алном положају.
Кремација се јавља само на локалитету Власац и то у неколико гробова од фазе -{I}-а.

Секундарно и парцијално сахрањивање често је практиковано. Покојници су излагани [[екскарнација|екскарнацији]] ван насеља, да би се после тога премештали унутар насеља, у целини или парцијално. У почетку сахрањују се само лобање и доње вилице, а касније и дуге кости. Лобање налазимо у „шкрињама“ од [[кречњак|кречњачких]] плоча.

Посипање [[окер]]ом није често, као ни посипање рибљим зубима. Прилози се јављају ретко, углавном су накит, алатке од рога, кости или очњака дивље свиње, лобања јелена, дивљег говечета и др.

Парцијално сахрањивање је карактеристично код сакупљачке заједнице, односно за заједнице најстаријих земљорадника [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Натуфијенска култура]], [[Јерихон]] А-Б).

=== Покретни инвентар ===
Најчешћи предмети за свакодневну употребу израђивани су од камена и рога јелена, силекса (који доминира у старијим фазама), кварца (карактеристичан за млађе фазе) и силикатне стене.

Присутни су одбици од језгра, без додатог ретуша, или веома грубо ретуширани. Највише је присутно иверака полигоналне основе и љуспичасто ретуширане ивице, затим су нађени стругачи и стругалице, резачи, шиљци, убадачи и сврдла.

== Извори ==
{{извори|2}}

== Литература ==
{{почетак референци|2}}
* [[Драгослав Срејовић]], ''Лепенски Вир'', Београд 1969.
* [[Драгослав Срејовић]], Љубинка Бабовић, ''Уметност Лепенског Вира'', Београд 1983.
* Ивана Радовановић, [http://www.paundurlic.com/vlasac/literatura.htm „Власац и Лепенски Вир у светлу најновијих истраживања“,] ''Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана'', Крагујевац, 27-29. новембар 1997, Крагујевац 1998, 33-38.
* Ивана Радовановић, -{„Houses and burials at Lepenski Vir“, ''European Journal of Archaeology''}- 3/3, 2000, 330-349.
* -{Dušan Borić, „The Lepenski Vir conundrum: reinterpretation of the Mesolithic and Neolithic sequences in the Danube Gorges“. ''Antiquity'' 76, 2002, 1026-39.}-
* -{Dušan Borić, „Deep Time Metaphor: Mnemonic and apotropaic practices at Lepenski Vir“, ''Journal of Social Archaeology'' 3 (1), 2003, 46-74.}-
* -{Dušan Borić, Sofija Stefanović, „Birth and death: Infant burials from Vlasac and Lepenski Vir“. ''Antiquity'' 78, 2004, 526-547.}-
* -{Dušan Borić, Body Metamorphosis and Animality: Volatile Bodies and Boulder Artworks from Lepenski Vir, Cambridge Archaeological Journal 15 (1), 2005, 35-69.}-
* -{Dragana Antonović, ''Stone Tools from Lepenski Vir'', Belgrade, 2006.}-
* Љубинка Бабовић, ''Положај и функција светилишта на Лепенском Виру'', Београд, 2006.
* Паун Ес Дурлић, [http://www.paundurlic.com/radovi/vlasac.htm „Власац - васкрс потопљеног археолошког локалитета“] ''Развитак'', година XLIV, број 217-218, Зајечар, 2004. год. стр. 4-10.
{{крај референци}}

== Спољашње везе ==
{{Категорија на Остави|Lepenski Vir}}
* [http://www.lepenski-vir.rs/ Виртуална тура - Лепенски вир]
* [http://www.yurope.com/people/nena/Vir/ Култура Лепенског Вира]
* [http://donsmaps.com/lepenski.html Лепенски Вир]
* Robert Wernick - [http://www.robertwernick.com/articles/LepenskiVir.htm Lepenski Vir: a Mesolithic Paradise] {{Wayback|url=http://www.robertwernick.com/articles/LepenskiVir.htm |date=20110715192301 }}
* [http://www.cardiff.ac.uk/share/resources/Glasnik%20SAD2008-Sanctuaries_review.pdf Sanctuaries of Lepenski Vir: Location, position and function] by Ljubinka Babović, Archaeological monographs 17. Belgrade 2006
* [http://www.academia.edu/1266351/Stone_tools_from_Lepenski_Vir Stone tools from Lepenski Vir], Arheološki institut, Dragana Antonović, Beograd, 2006.
* [http://www.academia.edu/219278/Dating_burial_practices_and_architecture_at_Lepenski_Vir The Iron Gates in prehistory: New perspectives], Edited by Clive Bonsall, Vasile Boroneant and Ivana Radovanović, BAR International series 1983, 2008.
* [http://nkas14.aob.rs/pdf/337.pdf Lepenski Vir – The Sacral Calender Of The Sun Deity] by Ljubinka Babovic, 2006
* {{YouTube|6s0Rrj4uJ3I|Лепенски вир}} Документарни филм из [[1968]]. Душана Слијепчевића, у продукцији Дунав филма. 
* {{YouTube|ZaZLzfgOMzo|Геометрија Лепенског вира}} Документарни филм из [[1970]]. са архитектом Предрагом -Пеђом Ристићем, у продукцији [[РТБ]].
* [https://web.archive.org/web/20090715103341/http://www.paundurlic.com/lepvir.htm На првом кораку из животињског у људски свет]
* [http://www.discoverserbia.org/sr/istocna-srbija/lepenski-vir Лепенски Вир] Комплетан водич кроз Србију

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Култура Лепенског Вира| ]]
[[Категорија:Археолошке културе у Србији]]
[[Категорија:Мезолит]]
[[Категорија:Неолит]]
[[Категорија:Археолошка налазишта у Србији]]
[[Категорија:Национални парк Ђердап]]
[[Категорија:Историја Мајданпека]]