Извор странице Лублин

{{Град у Пољској
| назив               = Лублин
| изворни_назив       = {{јез-пољ|Lublin}}
| слика               = {{multiple image
| border                   = infobox
| total_width              = 280
| image_style              = border:1;
| perrow                   = 1/2/2
 | image1 =Lublin PanoramaStaregoMiasta.JPG{{!}}Panorama of the Old Town
 | image2 =Alians PL,CracowGateInLublin,2012,P9240022.jpg{{!}}Krakowska Gate
 | image3 =Lublin Rynek 11-13.jpg{{!}}Mannerist tenements at the Market Square
 | image4 =ZamekLubelski1.jpg{{!}}Royal Castle
 | image5 =Krakowskie Przedmieście w Lublinie (SZ-2017-07-09).jpg{{!}}Krakowskie Przedmieście Street
}}
| опис_слике          = Лублин
| грб = POL Lublin COA.svg
| градска_застава = POL Lublin flag.svg
| локација = POL Lublin map.svg
| опис_мапе = Положај Лублина у Пољској
| држава = {{ПОЉ}}
| војводство          = {{застава|Војводство лублинско}}
| гшир = 51.233333
| гдуж = 22.566667
| надморска_висина = 168
| површина = 147.47 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво        = 347678
| извор_становништво  = 
| година_становништво = 2012
| густина             = 2358
| позивни_број = 81
| поштански_код = 20-001 - 20-999
| регистарска_ознака = LU
| веб-страна          = http://lublin.eu
}}
'''Лублин''' ({{јез-пољ|Lublin}}) је град у [[Пољска|Пољској]], југоисточно од [[Варшава|Варшаве]], између река [[Висла]] и [[Буг]]. Налази се 150 километара југоисточно од Варшаве и 180 километара северозападно од украјинског града [[Лавов]].<ref>{{cite web |title=Lublin |url=https://www.britannica.com/place/Lublin-Poland |access-date=28. 1. 2021}}</ref>

По подацима из [[2008]]. године, Лублин има 351.345 становника и девети је град по броју становника у Пољској.

Град красе бројне знаменитости из -{XVI—XVIII}- века. Ту је Универзитет [[Марија Кири]]. Развијене су машинска, текстилна и прехрамбена индустрија.<ref>{{cite web |title=About the city |url=https://lublin.eu/en/lublin/about-the-city/ |access-date=28. 1. 2021}}</ref>
[[Датотека:Vojvodstva Poljske.png|мини|[[Пољска]] је од [[1999]]. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).]]
==Историја==
[[File:Krakowska Gate (5613990184).jpg|thumb|left|190px|Краковска капија у Старом граду је међу најпрепознатљивијим знаменитостима града.]]
Археолошки налази указују на дуго присуство култура на овом подручју. Комплекс насеља почео је да се развија на подручју данашњег Лублина и у његовој околини у шестом до седмом веку. У центру данашњег Лублина на брду Чвартек (''четвртак'') откривени су остаци насеља из шестог века.

Период [[Рани средњи век|раног средњег века]] обележен је интензивирањем насељавања, посебно у пределима уз речне долине. Насеља су била концентрисана око утврде на Старом Градском брду, која је вероватно била један од главних центара племена [[Љахи]]. Када је племенско [[Тврђава|утврђење]] уништено у 10. веку, центар се померио на североисток, у ново утврђење изнад долине Чеховке, а после средине 12. века на Замак брдо. Претпоставља се да су у Лублину постојале најмање две цркве у раном средњем веку. Једна од њих је највероватније подигнута на брду Чвартек за време владавине [[Казимир I Пјаст|Казимира I]] у 11. веку.<ref name="Rozwalka">{{cite book |author=Andrzej Rozwałka |author2=Rafał Niedźwiadek, Marek Stasiak |title='Origines Polonorum': Lublin wczesnośredniowieczny |work=The medieval urban complex of Lublin. A study of its spatial development |publisher=TRIO / FNP |year=2006 |pages=199–203 |id=[https://web.archive.org/web/20160225165050/http://hellostudio.eu/polonorum/wp-content/uploads/2012/08/Lublin_summary.pdf Summary translated by Philip Earl Steele] (PDF).}}</ref> Утврђење је постало седиште [[Кастелан (администрација)|кастелана]], која се први пут помиње у историјским изворима из 1224. године, али је вероватно била присутна од почетка 12. или чак 10. века. Најстарији историјски документ у коме се помиње Лублин датира из 1198. године, тако да је назив мора да је ушао у општу употребу нешто раније.<ref name="Rozwalka"/>

Положај Лублина на источним границама пољских земаља дао му је војни значај. Током прве половине 13. века, Лублин је био мета напада [[Монголи|Монгола]], [[Рутени|Рутена]] и [[Литванци|Литванаца]], што је резултирало његовим уништењем.<ref name="Rozwalka"/> Такође је био у саставу [[Галичко-волинска држава|Галичко-волинске државе]] између 1289. и 1302. године.<ref name="Rozwalka"/> Лублин је као град основао [[Владислав I Кратки]] између 1258. и 1279. године за време владавине великог војводе [[Болеслав V Пјаст|Болеслава V]].<ref name="Rozwalka"/> [[Казимир III од Пољске]], је, ценећи стратешки значај овог локалитета, 1341. године саградио зидани замак и опасао град одбрамбеним зидинама.<ref name="lublin.eu">{{cite web|url=http://www.lublin.eu/images/media/1246528127_informator_angielski_POPRAWKI_06.2009.pdf|title=Tourist Guide: Lublin|work=Lublin City Council|date=2009|page=2|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20150420082704/http://www.lublin.eu/images/media/1246528127_informator_angielski_POPRAWKI_06.2009.pdf|archive-date=20. 4. 2015.}}</ref> Од 1326. године, ако не и раније, упориште на Замковом брду укључивало је капелу у част Свете Тројице. И данас постоји камена црква из 1335–1370.<ref name="Rozwalka"/>

=== Јагелонска Пољска ===
{{multiple image
 | align = left
 | direction = vertical
 | width = 219
 | image1 = Royal Castle in Lublin.JPG
 | caption1 = [[Неоготика|Неоготичка]] фасада Лублинског замка
 | image2 = Lublin Donżon i dziedziniec zamku.jpg
 | caption2 = Двориште замка са [[Донжон кула|донжон кулом]] 
}}
Године 1392. град је добио важну трговачку привилегију од краља [[Владислав II Јагело|Владислава II]]. Склапањем уније између Пољске и Литваније, развио се у трговачки центар, који је управљао великим делом трговине између земаља. Године 1474. област око Лублина је издвојена из Сандомјешког војводства и организована као [[Војводство лублинско]], треће војводство у Малопољској.

Током 15. и 16. века град је брзо растао. У Лублину су одржавани највећи сајмови [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]]. У 16. веку у Лублину су се неколико пута одржавали сабори (''сејм'') Краљевине Пољске. Дана 26. јуна 1569. у Лублину је проглашена [[Лублинска унија]], која је ујединила Пољску и [[Велика кнежевина Литванија|Литванију]]. Лублин је постао један од најутицајнијих градова<ref name="Rozwalka"/> државе и уживао је право гласа током краљевских избора у Пољској.

Неки од уметника и писаца пољске ренесансе 16. века живели су и радили у Лублину, укључујући Себастијана Клоновица и [[Јан Кохановски|Јана Кохановског]], који су умрли у граду 1584. Године 1578. Крунски суд, највиши суд Малопољске покрајине, био је основана у Лублину.<ref name="Rozwalka"/>

Од друге половине 16. века, покрети [[Протестантска реформација|протестанске реформације]] су прешли у Лублин, а у граду је била присутна велика заједница пољских бретрена. Отприлике у то време у Лублину је основана једна од најважнијих јеврејских заједница у Пољској.<ref name="Rozwalka"/> Јевреји су основали широко поштовану ''јешиву'', јеврејску болницу, синагогу, гробље и образовни центар (''кахал'') и изградили Гродзку капију (познату као Јеврејска капија) у историјском округу. Јевреји су чинили витални део живота града све до [[холокауст]]а, оком којег су били пресељени од стране [[Нацистичка Њемачка|Немачке]] у злогласни [[Лублински гето]] где су на крају и убијени.<ref name="Rozwalka"/>

[[File:Lublin Union 1569.PNG|thumb|''Лублинска унија'', слика [[Jan Matejko|Јана Матејка]] у Националном музеју у Лублину.]]

Јешива је постала центар учења [[Талмуд]]е и [[Kabala|Кабале]], што је довело до тога да се град назове ''Јеврејски [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорд]].''<ref name="Rozwalka"/> Године 1567, ''рош јешива'' (управник) је добио титулу ректора од краља заједно са једнаким правима и привилегијама онима на челу пољских универзитета.

Град је пропао током катастрофалног [[Потоп (рат)|потопа]], када су га напале [[Руско царство|руско]]-[[Козаци|козачке]] снаге 1655. године и [[Шведско царство|Шведска]] 1656. године.

===19. и почетак 20. века ===
После Треће поделе Пољске 1795. године, Лублин се налазио у саставу [[Хабзбуршка монархија|Аустријског царства]], затим је после [[Пољско-аустријски рат|Пољско-аустријског рата]] 1809. био део краткотрајног пољског [[Варшавско војводство|Варшавског војводства]], а затим је 1815. године постао део [[Конгресна Пољска|Конгресне Пољске]] у руској подели Пољске.

[[File:Lublin kosciól dominikanów ul złota.jpg|thumb|Цртеж из 19. века Старог града у Лублину Адама Леруа]]
Почетком 19. века изграђени су нови тргови, улице, јавне зграде. Године 1877. изграђена је железничка веза са Варшавом и [[Ковељ]]ом, што је подстакло индустријски развој. Становништво Лублина је порасло са 28.900 1873. на 50.150 1897. (укључујући 24.000 Јевреја).<ref>{{cite book|last=Zimmerman|first=Joshua D.|authorlink=Joshua D. Zimmerman|title=Poles, Jews and the Politics of Nationality|location=|publisher=University of Wisconsin Press|year=2004|isbn=978-0-299-19464-2|url=https://books.google.com/books?id=6sbr9cZyw_4C&dq=population+Brest+Poles+Jews&pg=PA16|pages=16}}</ref>

Руска власт је окончана 1915. године, када су град окупирале немачка и аустроугарска војска. После пораза [[Централне силе|Централних сила]] 1918. у Лублину је кратко време деловала Привремена народна влада Републике Пољске – прва влада независне Пољске. У међуратним годинама град је наставио да се модернизује, а становништво је расло; основана су важна индустријска предузећа, укључујући прву фабрику авијације у Пољској, фабрику ''Plage i Laśkiewicz'', касније национализовану као ''LWS''. Католички универзитет у Лублину основан је 1918.

Године 1921. римокатолици су чинили 58,9% становништва града, Јевреји - 39,5%. Године 1931. 63,7% становника били су римокатолици, а 34,7% Јевреји.<ref>{{cite book |last1=Sadkowski |first1=Konrad |title=Church, nation and state in Poland: Catholicism and national identity formation in the Lublin region, 1918–1939 |date=1995 |publisher=[[Univerzitet Mičigena|University of Michigan]] |pages=85–86}}</ref>

===Други светски рат===
[[File:Bundesarchiv Bild 101I-013-0068-18A, Polen, Treffen deutscher und sowjetischer Soldaten.jpg|thumb|left|Немачке и совјетске трупе у Лублину током [[Инвазија на Пољску|инвазије на Пољску]] у септембру 1939. године.]]
Почетком септембра 1939, током заједничке немачко-совјетске [[Инвазија на Пољску|инвазије на Пољску]], којом је започео [[Други светски рат]], пољска влада је евакуисала део пољских златних резерви из Варшаве у Лублин, а затим даље на исток у [[Луцк]],<ref>{{cite magazine|last=Wróbel|first=Janusz|year=2002|title=Wojenne losy polskiego złota|magazine=Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej|language=pl|publisher=Institute of National Remembrance|issue=8-9 (19-20)|page=56|issn=1641-9561}}</ref> пре него што је град године окупирала Немачка, и нашла се на новоформираној територији [[Генерално губернаторство|Генералног губернаторства]]. Пољско становништво постало је мета жестоких нацистичких прогона фокусираних на интелигенцију и пољске Јевреје. У новембру 1939. године, током ''Intelligenzaktion'', Немци су извршили масовна хапшења стотина Пољака, укључујући наставнике, судије, адвокате, инжењере, предаваче и студенте Католичког универзитета у Лублину, свештенике и предаваче локалне богословије.<ref name=mw247>{{cite book|last=Wardzyńska|first=Maria|year=2009|title=Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion|language=pl|location=Warszawa|publisher=Institute of National Remembrance|page=247}}</ref> Окупатори су затворили и Католички универзитет у Лублину.<ref name=mw247/> Ухапшени Пољаци су држани у затвору отвореном у Лублинском замку, а многи су потом депортовани у [[Nacistički koncentracioni logori|концентрационе логоре]].<ref name=mw247/>

У периоду од 23–25. децембра 1939. Немци су извршили масакр над 31 Пољака на неколико локација у Лублину.<ref name=mw248>Wardzyńska. ''Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion''. p. 247–248</ref> Међу жртвама су били адвокати, професори, директори школа, старосте округа Лублин и Лубартов и други познати и поштовани грађани региона.<ref name=mw248/> У јануару и фебруару 1940. године окупатори су ухапсили 23 фратра [[Капуцинери|капуцинера]] и 43 [[Исусовци|исусовца]].<ref>Wardzyńska. ''Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion''. p. 248</ref> Прогон пољске интелигенције настављен је током немачке ''AБ-акције''. Немци су 24. јуна 1940. године извршили масовна хапшења преко 800 Пољака у Лублину, који су тада били затворени у замку, заједно са десетинама Пољака који су у исто време ухапшени у другим градовима у региону, укључујући [[Бјала Подласка|Бјалу Подласку]], [[Хелм (град)|Хелм]], [[Пулави]].<ref name=mw264>Wardzyńska. ''Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion''. p. 264–265</ref> Многи затвореници су потом депортовани у концентрационе логоре [[Логор Захсенхаузен|Захсенхаузен]] и [[Логор Аушвиц|Аушвиц]], док је око 500 Пољака убијено у пет великих масакра извршених у данашњем округу Рури 1940. године.<ref>Wardzyńska. ''Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion''. p. 265</ref> Међу жртвама масакра били су и мушкарци и жене: лекари, инжењери, локални званичници, адвокати, судије, активисти, војни официри, парламентарци, [[Пољски покрет отпора у Другом светском рату|чланови пољског отпора]], полицајци, професори и студенти.<ref name=mw264/>

Покушај да се ''германизује'' град довео је до прилива етничких ''[[Фолксдојчери|фолксдојчера]]'', повећавајући број немачке мањине са 10 на 15% 1939. године на 20–25%. У близини Лублина је изграђен такозвана ''резервација'' за Јевреје на основу идеје о расној сегрегацији познатој као ''план Ниско или Лублин''.<ref name="MajerMuseum2003">{{cite book|last1=Majer|first1=Diemut|author2=United States Holocaust Memorial Museum|title="Non-Germans" under the Third Reich: The Nazi Judicial and Administrative System in Germany and Occupied Eastern Europe with Special Regard to Occupied Poland, 1939–1945|url=https://books.google.com/books?id=w-IQu7nWQwQC&pg=PA759|access-date=19. 2. 2012.|year=2003|publisher=JHU Press|isbn=978-0-8018-6493-3|page=759}}</ref>

[[File:Pomnik ofiar egzekucji w Rurach Jezuickich w Lublinie 01.jpg|thumb|Споменик и гробље у Рурију где су Немци масакрирали око 500 Пољака 1940.]]
Немци су основали и водили логор за принудни рад за [[Пољаци|Пољаке]] у Лублину.<ref>{{cite magazine|last=Wardzyńska|first=Maria|year=2009|title=Obozy niemieckie na okupowanych terenach polskich|magazine=Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej|volume=4|language=pl|publisher=IPN|issue=99|page=29|issn=1641-9561}}</ref> Многе Пољаке из Лублина, укључујући 94 предавача, алумниста и студенте Католичког универзитета у Лублину, убили су Совјети у великом [[Катињски масакр|Катињском масакру]] у априлу-мају 1940.<ref>{{cite magazine|last=Pawelec|first=Marek|year=2010|title="Lista Katyńska" KUL|magazine=Przegląd Uniwersytecki|volume=4|language=pl|publisher=Katolicki Uniwersytet Lubelski Jana Pawła II|issue=126|page=8|issn=0866-9961}}</ref>

[[File:Obóz na Majdanku 05 kjk.jpg|thumb|[[Логор Мајданек]], налази се на периферији Лублина.]]
Јеврејско становништво је било присиљено у новоосновани [[Лублински гето]] у близини Подзамчеа. Град је служио као штаб за [[Операција Рајнхарт|операцију Рајнхарт]], главни немачки напор да се истребе сви Јевреји у окупираној Пољској. Већина логораша гета, око 26.000 људи, депортовани су у логор за истребљење [[Логор Белзец|Белзец]] између 17. марта и 11. априла 1942. Остатак је премештен у објекте око концентрационог логора [[Логор Мајданек|Мајданек]] који је основан на периферији града. Скоро сви Лублински Јевреји су убијени током холокауста у Пољској. У граду је деловао тајни Пољски савет за помоћ Јеврејима "Жегота", основан од стране [[Пољски покрет отпора у Другом светском рату|пољског покрета отпора]].<ref>{{cite book|last=Datner|first=Szymon|year=1968|title=Las sprawiedliwych|language=pl|location=Warszawa|publisher=Książka i Wiedza|page=69}}</ref> Познати су и случајеви локалних Пољака и Пољакиња, које су Немци хватали и слали или на принудни рад или у концентрационе логоре због пружања склоништа и помагања Јеврејима.<ref>{{cite book|author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Rejestr faktów represji na obywatelach polskich za pomoc ludności żydowskiej w okresie II wojny światowej|year=2014|language=pl|location=Warszawa|publisher=IPN|pages=64, 250, 271}}</ref> Пољаци који су спасавали Јевреје у другим местима у региону такође су били привремено затворени у локалном замку, пре него што су послати у концентрациони логор Аушвиц.<ref>''Rejestr faktów represji na obywatelach polskich za pomoc ludności żydowskiej w okresie II wojny światowej'', pp. 80, 255, 263</ref>

После рата, неки преживели су изашли из скровишта код хришћанских спасилаца или су се вратили из Совјетског Савеза и поново успоставили малу јеврејску заједницу у граду, али њихов број је био безначајан. Већина преживелих отишла је из Пољске у Израел, Сједињене Државе и друге земље.<ref name="Ścieżki">{{cite book |url=http://biblioteka.teatrnn.pl/dlibra/Content/20604/sciezki_pamieci_1.pdf |chapter=Ścieżki Pamięci, Żydowskie Miasto w Lublinie – Losy, Miejsca, Historia (Path of Memory. Jewish Town in Lublin - Fate, Places, History) |publisher=Ośrodek "Brama Grodzka - Teatr NN" & Towarzystwo Przyjaźni Polsko-Izraelskiej w Lublinie |author1=Helena Ziemba née Herszenborn |author2=Irena Gewerc-Gottlieb |title=1. Mój Lublin Szczęśliwy i Nieszczęśliwy; 2. W Getcie i Kryjówce w Lublinie |year=2001 |location=Rishon LeZion, Israel; Lublin, Poland |pages=24, 27, 29, 30 |format=PDF file, direct download 4.9 MB |language=pl}}</ref>

У првим годинама окупације, многи протерани Пољаци из [[Гдањск]]а и Помераније коју су анектирали Немци депортовани су у Лублин,<ref>{{cite book|last=Drywa|first=Danuta|editor-last=Kostkiewicz|editor-first=Janina|year=2020|title=Zbrodnia bez kary... Eksterminacja i cierpienie polskich dzieci pod okupacją niemiecką (1939–1945)|language=pl|location=Kraków|publisher=Uniwersytet Jagielloński, Biblioteka Jagiellońska|page=184|chapter=Germanizacja dzieci i młodzieży polskiej na Pomorzu Gdańskim z uwzględnieniem roli obozu koncentracyjnego Stutthof}}</ref> а касније, 1943. године, око 9.000 протераних Пољака из оближњег Замошћинског региона доведено је у Лублин и затворено у концентрациони [[логор Мајданек]] и у транзитном логору у Крохмалној улици. Многи су потом депортовани на принудни рад у Немачку.<ref name=maj>{{cite web|url=http://www.majdanek.eu/pl/pow/wysiedlency_z_zamojszczyzny_w_obozie_koncentracyjnym_na_majdanku/48|title=Wysiedleńcy z Zamojszczyzny w obozie koncentracyjny na Majdanku|website=Majdanku.eu|access-date=11. 9. 2021.|language=pl}}</ref> У августу 1943. године, захваљујући напорима пољске добротворне организације ''Rada Główna Opiekuńcza'' око 2.200 људи је ослобођено из та два логора.<ref name=maj/> Многи од ослобођених људи, укључујући стотине киднаповане пољске деце, били су изузетно исцрпљени или болесни, и одведени су у локалне болнице,<ref name=maj/> које су брзо постале претрпане.<ref name=mgrs/> Многа исцрпљена деца су убрзо умрла.<ref name=mgrs>{{cite book|last1=Gajderowicz|first1=Magdalena|last2=Skrzyniarz|first2=Ryszard|editor-last=Kostkiewicz|editor-first=Janina|year=2020|title=Zbrodnia bez kary... Eksterminacja i cierpienie polskich dzieci pod okupacją niemiecką (1939–1945)|language=pl|location=Kraków|publisher=Uniwersytet Jagielloński, Biblioteka Jagiellońska|pages=144–145|chapter=Dzieci Zamojszczyzny w obozie na Majdanku (w wybranych aktach archiwalnych i relacjach)}}</ref> Апотекари и мештани Лублина организовали су помоћ деци, а по изласку из болнице, људе су примили мештани околних села, што је довело до избијања [[Епидемични пегавац|епидемије тифуса]] међу становништвом.<ref name=mgrs/>

Дана 24. јула 1944, град је заузела Совјетска армија и постао је привремено седиште пољског комунистичког комитета националног ослобођења под совјетском контролом који је основао Јосиф Стаљин, а који је требало да послужи као основа за марионетску владу. Совјети су извршили хапшења чланова пољског отпора, укључујући регионалног делегата [[Пољска влада у егзилу|пољске владе у егзилу]] Владислава Чолеву и команданта регионалног огранка [[Армија Крајова|Армије Крајове]] Казимјержа Тумидајског, који је на крају убијен у руском заробљеништву 1947.<ref>{{cite magazine|last=Grabowski|first=Waldemar|year=2002|title=Na drodze do powstania|magazine=Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej|language=pl|publisher=IPN|issue=8-9 (19-20)|page=42|issn=1641-9561}}</ref> Престоница нове Пољске премештен је у Варшаву у јануару 1945. након совјетске западне офанзиве.

===Послератни период===
У послератним годинама, Лублин је наставио да расте, становништво се утростручило. Око новооснованог Универзитета Марија Кири успостављена је значајна научно-истраживачка база. У граду је изграђена велика фабрика аутомобила ''Fabryka Samochodów Ciężarowych''.

== Географија ==
=== Клима===
Лублин има [[Умереноконтинентална клима|умереноконтиненталну климу]] ([[Кепенова класификација климе|Кепен]] ''Dfb'') са хладним, влажним зимама и топлим летима.

{{Weather box
|width=auto
|location = Лублин (1991–2020, екстреми 1951–данас)
|metric first = Y
|single line = Y
| Jan record high C = 12.0
| Feb record high C = 16.9
| Mar record high C = 23.2
| Apr record high C = 29.3
| May record high C = 31.6
| Jun record high C = 34.1
| Jul record high C = 35.1
| Aug record high C = 35.3
| Sep record high C = 33.8
| Oct record high C = 26.6
| Nov record high C = 19.6
| Dec record high C = 14.8
| year record high C = 35.3
| Jan high C = -0.1
| Feb high C = 1.6
| Mar high C = 6.6
| Apr high C = 13.8
| May high C = 19.1
| Jun high C = 22.4
| Jul high C = 24.5
| Aug high C = 24.3
| Sep high C = 18.6
| Oct high C = 12.5
| Nov high C = 6.1
| Dec high C = 1.2
| year high C = 12.6
| Jan mean C = -2.5
| Feb mean C = -1.4
| Mar mean C = 2.4
| Apr mean C = 8.6
| May mean C = 13.6
| Jun mean C = 16.9
| Jul mean C = 18.9
| Aug mean C = 18.4
| Sep mean C = 13.4
| Oct mean C = 8.2
| Nov mean C = 3.2
| Dec mean C = -1.0
| year mean C = 8.2
| Jan low C = -4.9
| Feb low C = -4.2
| Mar low C = -1.1
| Apr low C = 3.8
| May low C = 8.4
| Jun low C = 11.7
| Jul low C = 13.6
| Aug low C = 13.1
| Sep low C = 9.0
| Oct low C = 4.6
| Nov low C = 0.8
| Dec low C = -3.3
| year low C = 4.3
| Jan record low C = -33.7
| Feb record low C = -30.6
| Mar record low C = -24.2
| Apr record low C = -7.3
| May record low C = -4.1
| Jun record low C = 0.2
| Jul record low C = 4.1
| Aug record low C = 0.8
| Sep record low C = -3.8
| Oct record low C = -7.7
| Nov record low C = -20.6
| Dec record low C = -24.5
| year record low C = -33.7
| precipitation colour = green
| Jan precipitation mm = 33.6
| Feb precipitation mm = 31.5
| Mar precipitation mm = 37.9
| Apr precipitation mm = 42.3
| May precipitation mm = 70.7
| Jun precipitation mm = 66.8
| Jul precipitation mm = 82.2
| Aug precipitation mm = 54.9
| Sep precipitation mm = 62.8
| Oct precipitation mm = 47.4
| Nov precipitation mm = 36.5
| Dec precipitation mm = 34.5
| year precipitation mm = 601.0
| Jan snow depth cm = 9.2
| Feb snow depth cm = 10.8
| Mar snow depth cm = 8.1
| Apr snow depth cm = 3.0
| May snow depth cm = 0.0
| Jun snow depth cm = 0.0
| Jul snow depth cm = 0.0
| Aug snow depth cm = 0.0
| Sep snow depth cm = 0.0
| Oct snow depth cm = 0.8
| Nov snow depth cm = 4.0
| Dec snow depth cm = 6.2
| year snow depth cm = 
| unit precipitation days = 0.1 mm
| Jan precipitation days = 17.10
| Feb precipitation days = 15.01
| Mar precipitation days = 14.83
| Apr precipitation days = 12.50
| May precipitation days = 13.43
| Jun precipitation days = 13.17
| Jul precipitation days = 14.07
| Aug precipitation days = 10.93
| Sep precipitation days = 11.97
| Oct precipitation days = 13.07
| Nov precipitation days = 14.47
| Dec precipitation days = 16.33
| year precipitation days = 166.88
| unit snow days = 0 cm
| Jan snow days = 18.8
| Feb snow days = 17.8
| Mar snow days = 9.6
| Apr snow days = 1.5
| May snow days = 0.0
| Jun snow days = 0.0
| Jul snow days = 0.0
| Aug snow days = 0.0
| Sep snow days = 0.0
| Oct snow days = 0.6
| Nov snow days = 4.8
| Dec snow days = 14.4
| year snow days = 67.5
| Jan humidity = 87.9
| Feb humidity = 85.5
| Mar humidity = 78.7
| Apr humidity = 70.5
| May humidity = 72.9
| Jun humidity = 74.5
| Jul humidity = 74.4
| Aug humidity = 73.4
| Sep humidity = 80.1
| Oct humidity = 84.5
| Nov humidity = 89.0
| Dec humidity = 89.5
| year humidity = 80.1
| Jan sun = 44.5
| Feb sun = 70.3
| Mar sun = 127.5
| Apr sun = 187.7
| May sun = 253.1
| Jun sun = 262.8
| Jul sun = 263.2
| Aug sun = 246.4
| Sep sun = 166.2
| Oct sun = 116.5
| Nov sun = 52.8
| Dec sun = 30.3
| year sun = 1821.3
|source 1 = Завод за метеорологију и водопривреду<ref name=IMGWtavg>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20211203115527/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/TSR_AVE
|archive-date=3. 12. 2021.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/TSR_AVE
| title = Średnia dobowa temperatura powietrza
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWtmin>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220115043924/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/TMIN_AVE
|archive-date=15. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/TMIN_AVE
| title = Średnia minimalna temperatura powietrza
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWtmax>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220115044916/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/TMAX_AVE
|archive-date=15. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/TMAX_AVE
| title = Średnia maksymalna temperatura powietrza
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWprecip>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220109045820/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/OPAD_SUMA
|archive-date=9. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/OPAD_SUMA
| title = Miesięczna suma opadu
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWprecipdays>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220115051112/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/OPAD_01
|archive-date=15. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/OPAD_01
| title = Liczba dni z opadem >= 0,1 mm
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWsnowdepth>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220115054936/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/SNIEG_SR_GRUB
|archive-date=15. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/SNIEG_SR_GRUB
| title = Średnia grubość pokrywy śnieżnej
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWsnowdays>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220121044246/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/SNIEG_0
|archive-date=15. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/SNIEG_0
| title = Liczba dni z pokrywą śnieżna > 0 cm
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=IMGWsun>
{{cite web
| archive-url = https://web.archive.org/web/20220115055331/https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/USL
|archive-date=15. 1. 2022.
| url = https://klimat.imgw.pl/pl/climate-normals/USL
| title = Średnia suma usłonecznienia (h)
| work = Normy klimatyczne 1991-2020| publisher = Institute of Meteorology and Water Management 
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref>
|source 2 = Meteomodel.pl (евиденција, релативна влажност 1991–2020)<ref name=recordhigh>
{{cite web
| url = https://meteomodel.pl/dane/srednie-miesieczne/?imgwid=351220495&par=tmax&max_empty=3
| title = Lublin-Radawiec Absolutna temperatura maksymalna| date = 6. 4. 2018| publisher = Meteomodel.pl
| language = pl
|access-date=22. 1. 2022.}}</ref><ref name=recordlow>
{{cite web
| url = https://meteomodel.pl/dane/srednie-miesieczne/?imgwid=351220495&par=tmin&max_empty=3
| title = Lublin-Radawiec Absolutna temperatura minimalna| date = 6. 4. 2018| publisher = Meteomodel.pl
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref><ref name=relativehumidity>
{{cite web
| url = https://meteomodel.pl/dane/srednie-miesieczne/?imgwid=350190560&par=rh&max_empty=3
| title = Katowice Średnia wilgotność| date = 6. 4. 2018| publisher = Meteomodel.pl
| language = pl
|access-date=20. 1. 2022.}}</ref>
}}

== Демографија ==
Дијаграм показује раст становништва у последњих 400 година. Године 1999, становништво Лублина је процењено на 359.154, што је највише у историји града.
[[File:Lublin UMCS Pomnik Marii Curie-Skłodowskiej.jpg|thumb|Споменик Марије Кири у близини Универзитета Марија Кири]]
<timeline>
ImageSize = width:630 height:300
PlotArea = left:50 right:20 top:25 bottom:30
TimeAxis = orientation:vertical
AlignBars = late
Colors =
  id:linegrey2 value:gray(0.9)
  id:linegrey value:gray(0.7)
  id:cobar value:rgb(0.2,0.7,0.8)
  id:cobar2 value:rgb(0.6,0.9,0.6)
DateFormat = yyyy
Period = from:0 till:360000
ScaleMajor = unit:year increment:40000 start:0 gridcolor:linegrey
ScaleMinor = unit:year increment:10000 start:0 gridcolor:linegrey2
PlotData =
  color:cobar width:19 align:left
  bar:XVII from:0 till:5000
  bar:1873 from:0 till:28900
  bar:1897 from:0 till:50150
  bar:1939 from:0 till:122000
  bar:1946 from:0 till:99400
  bar:1950 from:0 till:116629
  bar:1955 from:0 till:132234
  bar:1960 from:0 till:181304
  bar:1965 from:0 till:204296
  bar:1970 from:0 till:238500
  bar:1975 from:0 till:271955
  bar:1980 from:0 till:304424
  bar:1985 from:0 till:326991
  bar:1990 from:0 till:351353
  bar:1995 from:0 till:354552
  bar:1999 color:cobar2 from:0 till:359154
  bar:2000 from:0 till:358933
  bar:2005 from:0 till:354967
  bar:2010 from:0 till:348450
PlotData=
  textcolor:black fontsize:S
  bar:XVII at: 5000 text: 5,0 shift:(-8,5)
  bar:1873 at: 28900 text: 28,9 shift:(-10,5)
  bar:1897 at: 50150 text: 50,1 shift:(-8,5)
  bar:1939 at: 122000 text: 122,0 shift:(-12,5)
  bar:1946 at: 99400 text: 99,4 shift:(-8,5)
  bar:1950 at: 116629 text: 116,6 shift:(-12,5)
  bar:1955 at: 132234 text: 132,2 shift:(-12,5)
  bar:1960 at: 181304 text: 181,3 shift:(-12,5)
  bar:1965 at: 204296 text: 204,3 shift:(-12,5)
  bar:1970 at: 238500 text: 238,5 shift:(-12,5)
  bar:1975 at: 271955 text: 272,0 shift:(-12,5)
  bar:1980 at: 304424 text: 304,4 shift:(-12,5)
  bar:1985 at: 326991 text: 327,0 shift:(-12,5)
  bar:1990 at: 351353 text: 351,4 shift:(-14,5)
  bar:1995 at: 354552 text: 354,6 shift:(-12,5)
  bar:1999 at: 359154 text: 359,2 shift:(-12,5)
  bar:2000 at: 358933 text: 358,9 shift:(-12,5)
  bar:2005 at: 354967 text: 355,0 shift:(-12,5)
  bar:2010 at: 348450 text: 348,5 shift:(-12,5)
</timeline>

== Економија и инфраструктура ==
Регион Лублина је део источне Пољске, који је имао мање користи од економске трансформације након 1989. године него региони Пољске који се налазе ближе [[Западна Европа|западној Европи]]. Због чињенице да је Лублин један од најближих суседних градова Варшаве, прилив инвестиција у услуге из главног града Пољске је обезбедио стабилан раст због релативно брзог повезивања, док спољне инвестиције напредују, омогућавајући оближњој сателитској општини [[Свидњик (Пољска)|Свидњик]] велике индустријске инвестиције.

[[File:Piotr Kownacki, Elżbieta Kruk, PZL Świdnik, 24-03-2009.jpg|thumb|Пољски посланици у фабрици хеликоптера ''ПЗЛ Свидњик''.]]
[[File:Alians PL LublinStreetBernardynska Perla,2009 08 11,P8110003.jpg|thumb|Перла - Лублинска пивара]]
Лублин је регионални центар ИТ компанија. ''Asseco Business Solutions S.A.'', ''eLeader Sp z o.o.'', ''CompuGroup Medical Polska Sp. z o.o.'', ''Abak-Soft Sp. z o.o.'' и многе друге овде имају своја седишта. Друге компаније (на пример ''Comarch S.A.'', ''Britenet Sp. z o.o.'', ''Simple S.A.'', ''Asseco Poland S.A.'') су ангажоване у Лублину, како би искористиле предности образованих стручњака. Видљив је пораст професионалаца жељних рада у Лублину, због разлога као што су квалитет живота, управљање културом, животна средина, побољшање везе са Варшавом, нивои образовања или финансијски, због обично већих оперативних маржи глобалне организације присутне у овој области.

Велику фабрику аутомобила ''Fabryka Samochodów Ciężarowych'' купио је [[Јужна Кореја|јужнокорејски]] [[Daewoo|Даеву]] конгломерат почетком 1990-их. Са финансијским проблемима Даеву-а 1998. године у вези са азијском финансијском кризом, производња у фабрици је практично пропала и она је ушла у стечај.<ref>{{Cite web|title=Daewoo Polish Truck Factory Bankrupt|url=https://apnews.com/article/6df0d8f83f7ac54eb0378ea12e57eb3a|access-date=2022-02-01|website=AP NEWS|language=en}}</ref> Напори да се поново покрене производња комбија су успели када је добављач мотора купио компанију како би задржао своје главно тржиште. Са пропадањем Лублина као регионалног индустријског центра, привреда града је преоријентисана на услужне индустрије. Тренутно је највећи послодавац Универзитет Марија Кири.

Цена земљишта и инвестициони трошкови су нижи него у западној Пољској. Међутим, област Лублина мора бити један од главних корисника развојних фондова ЕУ.<ref>{{cite web |url=http://www.um.lublin.pl/um/index.php?t=200&id=45863 |title=Samorząd Miasta Lublin |website=Um.lublin.pl |access-date=2009-05-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110930152418/http://www.um.lublin.pl/um/index.php?t=200&id=45863 |archive-date=2011-09-30 |url-status=dead }}</ref> Јежи Квјечињски, заменик државног секретара у Министарству за регионални развој на Конференцији Министарства за регионални развој (Пољска у Европској унији — нове могућности за стране инвеститоре) изјавио је:

{{quote| У непосредној финансијској перспективи, између 2007. и 2013. године, бићемо највећи корисници ЕУ — сваки пети евро ће бити потрошен у Пољској. Укупно ће нам бити на располагању 120 милијарди евра, намењених искључиво за постразвојне активности. Ова сума ће бити огроман подстицај за нашу земљу.<ref>{{cite web |author=internet ART; www.internetart.pl |url=http://www.paiz.gov.pl/nowosci/?id_news=1392&lang_id=1 |title=PAIiIZ &#124; News &#124; Inwestycje w Polsce |website=Paiz.gov.pl |date=2007-05-31 |access-date=2009-05-05 |archive-date=03. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303180523/http://www.paiz.gov.pl/nowosci/?id_news=1392&lang_id=1 |url-status= }}</ref> }}

У септембру 2007. премијер је потписао закон о стварању посебне економске инвестиционе зоне у Лублину која нуди пореске олакшице. Део је ''Park Mielec'' — Европског простора економског развоја.<ref>{{cite web |author=Marcin Bielesz |url=http://miasta.gazeta.pl/lublin/1,35640,4527639.html |title=Lublin fetuje specjalną strefę ekonomiczną |website=Miasta.gazeta.pl |date=2007-09-27 |access-date=2009-05-05 |archive-date=20. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210220001416/https://lublin.wyborcza.pl/lublin/1,48724,4527639.html |url-status= }}</ref> Најмање 13 великих компанија је изјавило да жели да инвестира у Лублину, на пример: ''Carrefour'', ''Comarch'', ''Safo'', ''Asseco'', ''Aliplast'', ''Herbapol'', ''Modern-Expo'' и ''Perła Browary Lubelskie''.<ref>{{Cite web|url=https://lublin.wyborcza.pl/lublin/7,35640,4527639.html?disableRedirects=true|title=Wyborcza.pl|website=Lublin.wyborcza.pl|access-date=4. 3. 2022.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://ww2.tvp.pl/3903,20051107265122.strona|title=Serwis regionalny Lublin|date=18. 8. 2007.|access-date=4. 3. 2022.|archive-date=18. 08. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070818010437/http://ww2.tvp.pl/3903,20051107265122.strona|url-status=unfit}}</ref> Истовремено, енергетски конгломерат, ''Polska Grupa Energetyczna'', који ће градити прву нуклеарну електрану у Пољској, има своје седиште у Лублину.

Модерни тржни центри изграђени у Лублину као што су ''Tarasy Zamkowe'' (Тераса замка), ''Lublin Plaza'', ''Galeria Olimp'', ''Galeria Gala'', највећи тржни центар у граду, који покрива 33.500 квадратних метара површине. Сличне инвестиције су планиране у блиској будућности, као што су Парк Фелин (Фелисити) и нова подземна галерија (''Алхемија'').<ref>{{cite web |author=opracowali: tn, dil, msa, ms, jb, pr, wa |url=http://miasta.gazeta.pl/lublin/1,36651,3823552.html |title=Taki był 2006 rok |website=Miasta.gazeta.pl |date=2007-01-01 |access-date=2009-05-05 |archive-date=09. 10. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081009103017/http://miasta.gazeta.pl/lublin/1,36651,3823552.html |url-status= }}</ref>

=== Медији ===
У граду постоји јавна ТВ станица: ТВП Лублин која поседује бетонски телевизијски торањ висок 104 метра.<ref>{{cite web |url=http://emi.emitel.pl/EMITEL/obiekty.aspx?obiekt=DODR_E1L |title=Przegląd obiektów z emisjami |website=Emi.emitel.pl |access-date=2009-05-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141102010428/http://emi.emitel.pl/EMITEL/obiekty.aspx?obiekt=DODR_E1L |archive-date=2014-11-02 |url-status=dead }}</ref> Станица је свој први програм пустила у етар 1985. године. Последњих година је пустила нове канале ТВП3 и ТВП Инфо.

Радио станице које се емитују из Лублина укључују 'Радио еР - 87.9 фм', радио 'Еска Лублин' - 103.6 фм, радио Лублин - 102.2 фм, радио Центрум (универзитетска радио станица)] - 98.2 фм, радио 'Фри' - 89,9 фм, и радио 'Złote Przeboje' (Златни хитови) Лублин - 95.6 фм.

Локалне новине укључују дневни лист ''Kurier Lubelski'' регионални партнер националног листа ''Dziennik Wschodni'', ''Gazeta Wyborcza'', дневни лист ''Метро'' и недељник ''Nasze Miasto Lublin''.

===Транспорт===
==== Авио превоз ====
[[File:Airport Lublin.jpg|thumb|Аеродром Лублин]]
Аеродром Лублин (пољ. ''Lotniczy Lublin'') (IATA: LUZ) налази се око 10 км североисточно од Лублина. Са отприлике 8 дестинација и преко 450.000 путника у 2018, то је највећи аеродром у источној Пољској. Постоји директна железничка и аутобуска веза од аеродрома до центра града.

==== Железнички превоз ====
Са главне железничке станице Лублин, десет возова полази сваког дана за [[Варшава|Варшаву]], а три за [[Краков]], као и другим већим градовима Пољске. Лублин такође има директне железничке везе са [[Жешов]]ом, [[Шчећин]]ом, [[Гдиња|Гдињом]] и другим пољским градовима и местима у региону као што су [[Наленчов]], [[Хелм (град)|Хелм]] и [[Замошћ]]. Експресни воз стиже до Варшаве за око два сата.<ref>{{cite web|url=http://www.rozklad.mortin.pl/lublin.html |title=Lublin - Rozkład jazdy pociągów PKP, autobusów PKS oraz komunikacji miejskiej dla miasta Lublin |website=Rozklad.mortin.pl |access-date=2009-06-02}}</ref>

[[File:WK15 Lublin (16) Lichen99.jpg|thumb|Главна железничка станица у Лублину]]

====Друмски саобраћај====
[[File:Solaris trolleybus, Plac Łokietka, Lublin, Poland 01.jpg|thumb|Тролејбус у Лублину]]
Лублин се налази на раскрсници брзих путева С12, С17 и С19. Аутопут С17 између Лублина и Варшаве тренутно је завршен у другој половини 2020. године. С19 између Лублина и Жешова је тренутно у изградњи и требало би да буде завршен до 2023. Остатак планиране мреже брзих путева око града који ће бити изграђена у наредним годинама састоји се од С12 на истоку у правцу [[Хелм (град)|Хелма]], С19 северно према [[Бјалисток]]у и С17 југоисточно према [[Замошћ]]у. Обилазница аутопута око Лублина омогућава транзитном саобраћају да избегне центар града.

Међуградски аутобуси полазе из близине замка у старом делу града и опслужују већину истих дестинација као и железничка мрежа. 
Лублин је један од само четири града у Пољској који имају тролејбусе.<ref>{{Cite web|url=https://ztm.lublin.eu/?sid=34&lng=en|title=Zarząd Transportu Miejskiego w Lublinie|website=Ztm.lublin.eu|access-date=4. 3. 2022.}}</ref>

==Култура и туризам==
[[File:Centrum Spotkania Kultur, Plac Teatralny, Lublin 2018-08-30.jpg|thumb|Центар за сусрете култура и Театрални трг, поглед из Лублинског конференцијског центра]]
Лублин је највећи град у источној Пољској и служи као важна регионална културна престоница. У њему су се одиграли многи важни међународни догађаји. Дао је многе међународне уметнике, истраживаче и политичаре. Фреске у капели Свете Тројице у замку Лублин су мешавина римокатоличких мотива са источним византијским стиловима, што показује како град повезује запад са истоком.

=== Уметност ===
====Музеји====
[[File:Interior of the Lublin Museum.jpg|thumb|Национални музеј у Лублину]]
Први музеј у граду је Национални музеј у Лублину, један од најстаријих и највећих музеја источне Пољске, као и Државни музеј Мајданек са 121.404 посетилаца у 2011.<ref name="majdanek.com">{{cite web | url=http://www.majdanek.com.pl/obozy/majdanek/pmm_statystyki.html | title=Statystyki | publisher=Państwowe Muzeum na Majdanku | work=Frekwencja zwiedzających | year=2011 | access-date=2013-04-28}}</ref>

====Биоскоп====
Лублин је град са проактивним приступом филмској индустрији. Град је представљен у неким од најзначајнијих филмова, међу којима је и [[Оскар]]ом награђени филм ''[[Читач (филм)|Читач]]'' који је делимично снимљен у нацистичком концентрационом [[Логор Мајданек|логору Мајданек]].<ref>{{cite web|url=https://www.imdb.com/title/tt0976051/trivia|title=The Reader|date=30. 1. 2009.|website=IMDb.com}}</ref>

Године 2008. Лублин је сарађивао са украјинским [[Лавов]]ом, на снимању и дистрибуцији промотивних материјала који су оба града приказали као привлачне за филмску индустрију. Филмови су били подељени филмским ствараоцима присутним на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]].<ref>{{cite web|url=http://www.film.lublin.eu |title=Lublin, Lwów &#124; miasto filmowe - Aktualności |website=Film.lublin.eu |date=2008-04-08 |access-date=2009-07-08}}</ref> Ово је спонзорисала [[Европска унија]]. У Лублину постоје бројни биоскопи, укључујући неколико мултиплекса.

Филмски фонд Лублина је активан од 2009. године, активно се брине за неговање кинематографских талената у Лублину и промовише град пружањем финансијске и организационе подршке. Бројни играни филмови су делимично финансирани од стране фонда, укључујући филмове''Kamienie na Szaniec'', ''Panie Dulskie'', ''Volta'' и награђивани ''Carte Blanche''.<ref>{{Cite web|title=Lublin filmowy / lublin.eu - oficjalny portal miasta Lublin|url=https://lublin.eu/lublin/lubelski-fundusz-filmowy/lublin-filmowy/|access-date=2021-07-26|website=Lublin.eu}}</ref>

====Позоришта====
[[File:Prezydent Bronisław Komorowski podczas otwarcia Teatru Starego w Lublinie 02.jpg|thumb|Старо позориште у Лублину]]

У Лублину постоје многе културне организације, било општинске, владине и/или невладине. Међу популарним местима су општинска позоришта и играонице:
*''Музичко позориште у Лублину'', опера, оперета, мјузикл, балет
* Лублинска филхармонија [[Хенрик Вијењавски]] 
* Позориште Јулијуш Остерва
*Позориште Х. К. Андерсен са луткарским програмима за децу

Рубна позоришта:
* Културни центар у Лублину
* Центар за позоришну праксу
* Центар "Гродска капија - Театар НН".
* Пројектни центар Працовнија Мат

====Галерије====
У Лублину постоје бројне уметничке галерије; неке воде приватни власници, а неке су локали општина, владе, НВО или удружења. Галерија Лавиринт (раније „БВА“) је Канцеларија за уметничке изложбе – пољ. ''Biuro Wystaw Artystycznych'').

===Стари град===
[[File:Lublin Trybunał Koronny.jpg|thumb|Крунски суд у Старом граду]]
[[File:Kamienice na rynku Starego Miasta w Lublinie, 18-04-2009.JPG|thumb|Историјске стамбене куће на Пијачном тргу]]

Стари град у Лублину дели неколико традиција са Малопољском, углавном дијалект и историјску архитектуру која доноси јединствен амбијент упоредив са [[Краков]]ом. То је, међутим, једно посебно искуство, које има користи од уметничке обнове, које је напредовало некако спорије и скромније фокусирајући се више на квалитет, а мање на комерцијализацију. Историјске грађевине, укључујући и порушене градске куће које чекају нове власнике, стварају јединствену атмосферу ренесансног града. Стари град у Лублину има калдрмисане, уске улице и углавном средњовековног распореда и дизајна. Многа места око Старог града уживају у архитектури применљивој за ресторане, уметничке хотеле, пабове галерије и клубове. Осим забаве, у овој области се налазе мала предузећа и престижне канцеларије. У Старом граду постоји неколико историјских цркава, укључујући знамениту ренесансну базилику Светог Станислава и барокну катедралу Светог Јована Крститеља.

Град нуди живу музичку и ноћну сцену.<ref>{{cite web |url=http://www.lsi.lublin.pl/de/deptak1.htm |title=Lublin-Lubelski Serwis Informacyjny-lublin |website=Lsi.lublin.pl |access-date=2009-05-05 |archive-date=21. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121121082730/http://www.lsi.lublin.pl/de/deptak1.htm |url-status= }}</ref> Лублин има много позоришта и музеја и професионални оркестар, Лублинску филхармонију.<ref>{{Cite web|url=http://www.teatr-osterwy.lublin.pl/|title=Teatr Lubelski|date=18. 8. 2007.|access-date=4. 3. 2022.|archive-date=18. 08. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070818090846/http://www.teatr-osterwy.lublin.pl/|url-status=unfit}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.galeria.pl/nominacja.htm |title=Teatr Stary W Lublinie - the Old Theatre in Lublin |access-date=2016-07-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071108014338/http://www.galeria.pl/nominacja.htm |archive-date=2007-11-08 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://filharmonialubelska.pl/|title=Filharmonia im. H. Wieniawskiego w Lublinie, filharmonia lubelska, filharmonia w Lublinie, orkiestra symfoniczna, koncerty, muzyka kameralna, zespoły :: Strona główna|website=Filkarmonialubelska.pl}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://zamek-lublin.pl/index.php?l=pl&r=1 |title=Muzeum Lubelskie w Lublinie |access-date=2006-02-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060223134649/http://zamek-lublin.pl/index.php?l=pl&r=1 |archive-date=2006-02-23 |url-status=dead }}</ref>

==== Пабови и ресторани ====
У Старом граду и непосредној околини налази се преко 100 јединствених ресторана, кафића, пабова, клубова и других угоститељских објеката. У другој половини 2010-их, снажна међународна заједница окупљена око Медицинског универзитета у Лублину утицала је на раст ресторана који нуде различите светске кухиње.
 [[File:Plac Litewski w Lublinie (SZ-2017-07-09) 04.jpg|thumb|Литевски трг]]
 [[File:Alians PL LublinStreetKrakowskiePrzedmiescie-GrandHotel,2020-07-24,IMG 0324.jpg|thumb|Гранд Хотел Лублињанка]]

===Европска престоница културе===
Године 2007. Лублин се придружио групи пољских градова кандидата за титулу [[Европска престоница културе|Европске престонице културе]]. Лублин је ушао у ужи избор, али је на крају изабран [[Вроцлав]]. Лублин је пилот град Програма Интеркултуралних градова [[Савет Европе|Савета Европе]] и [[Европска комисија|Европске комисије]].

==Спорт==
[[File:Arena Lublin podczas XI Lubelskiego Festiwalu Nauki 10.jpg|thumb|[[Arena Lublin]]]]
* [[КК Старт Лублин]] – такмиче се у [[Прва лига Пољске у кошарци|Првој лиги]], најбољи пласман 2. место у сезони 2019/20.
* [[ЖРК Лублин]] – такмиче се у пољској Екстракласи: 2. место у сезони 2003/04: такође победнице женског ЕХФ купа у сезони 2000/01.
* [[ФК Мотор Лублин]] – такмиче се у 2. лиги.
* [[ФК Лублињанка]] – такмиче се у 4. лиги.
* ЛСКТ – Теквондо клуб
* Титани Лублин – полупрофесионални клуб америчког фудбала

=== Међународни догађаји ===
* [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2019.]] – домаћин по 3 утакмица Група А и Ц, једне утакмице четвртфинала и једне утакмице полуфинала
* Годишња мотокрос трка

==Образовање==
[[File:Biotechnologia KUL.jpg|thumb|Биотехнолошки факултет]]
[[File:Informatyka UMCS.jpg|thumb|Факултет информационих технологија]]
Постоји пет државних школа високог образовања:
* Универзитет Марија Кири
* Католички универзитет Јована Павла II
* Медицински универзитет у Лублину
* Универзитет природних наука у Лублину
* Политехника 
Лублин је дом приватних високошколских установа.
* Универзитет за економију и иновације у Лублину 
* Лублинска школа бизниса
* Универзитет друштвених наука у Лублину
* Виша школа за предузетништво и администрацију 
* Универзитет Винсент Пол у Лублину

У граду се налази једна од најстаријих школа у Пољској, пољ. ''Liceum Ogólnokształcące im. Stanisława Staszica w Lublinie'', која је основана 1586. године. Школа има много истакнутих бивших студената, као што су [[Болеслав Прус]], један од најутицајнијих пољских писаца и романописаца, и Леслав Пага, суоснивач Варшавске берзе.

== Политика и локална власт ==
Лублин је главни град покрајине под називом [[Војводство лублинско]], покрајине ([[Војводства Пољске|војводство]]) организоване 1999. године. Град је посебна урбана гмина и градски округ ([[повјат]]).

=== Општинска управа ===
[[File:Lublin Nowy Ratusz.jpg|thumb|Градска већница Лублина]]
Лублином управља [[скупштина општине]] (пољ. ''Rada Miasta'') и градоначелник града (пољ. ''Prezydent Miasta''). Градско веће чини 31 одборник које непосредно бирају становници града. Надлежност савета и председника обухвата све области општинске политике и планирања развоја, укључујући и развој локалне инфраструктуре, саобраћаја и планске дозволе. Тренутни градоначелник града је Кшиштоф Жук, који је на овој функцији од 2010. године.<ref>{{Cite web|url=https://lublin.eu/en/prezydent/|title=Mayor of Lublin City / Lublin City Office|website=Lublin.eu|access-date=2020-02-18}}</ref>

===Симболи===
Лублин има званичну заставу, правоугаоник 5:8 подељен на три хоризонталне траке: белу (горња), зелена (уска, средња) и црвена (доња). У централном делу налази се грб Лублина. Такође је дозвољено окачити заставу у облику вертикалне траке: тада би бела требало да буде на левој страни или близу јарбола.

==Партнерски градови==
Лублин је пилот град Савета Европе и програма ЕУ Интеркултурални градови.<ref>{{cite web |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/culture/Cities/lublin_en.asp |title=Intercultural city: Lublin, Poland |last=[[Савет Европе|Council of Europe]] |work=coe.int |year=2011 |access-date=22. 5. 2011.}}</ref> У 2017. години, Лублину је додељена Европска награда од стране Парламентарне скупштине Савета Европе.<ref>{{Cite web|url=https://lublin.wyborcza.pl/lublin/7,48724,21746398,lublin-z-prestizowa-nagroda-od-rady-europy-za-promocje-idei.html?disableRedirects=true|title=Wyborcza.pl|website=lublin.wyborcza.pl|access-date=2019-12-05}}</ref> Лублин је изабран за Европску престоницу младих 2023. године<ref>{{Cite web|title=Our European Youth Capital for 2023 is…. Lublin!|url=https://www.youthforum.org/our-european-youth-capital-2023-lublin|access-date=2021-02-27|website=European Youth Forum|language=en|archive-date=02. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211202164051/https://www.youthforum.org/our-european-youth-capital-2023-lublin|url-status=}}</ref> од стране међународног жирија Европског омладинског форума. Лублин је потписник Европске повеље о равноправности жена и мушкараца у свакодневном животу.<ref>{{Cite web|title=Poland: 16 pioneering cities commit to going above and beyond for local equality|url=https://ccre.org/en/actualites/view/4225|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=ccre.org}}</ref>

Настала су два насеља ван Пољске која су добила име Лублин. [[Лаблин (Висконсин)]] је село у округу [[Округ Тејлор (Висконсин)|Тејлор]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Лублин у Молдавији био јеврејска пољопривредна колонија основана током Руског царства у данашњем селу Њемировка 1842. године.

===Партнерски градови===
Лублин је град побратим са следећим градовима:<ref name="Lublin twinnings">{{cite web|url=https://lublin.eu/en/lublin/international-relations/lublins-partner-cities/|title=Lublin's Partner and Friend Cities|website=Lublin.eu|language=pl|trans-title=Lublin's Partner and Friend Cities|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20190524213846/https://lublin.eu/en/lublin/international-relations/lublins-partner-cities/|archive-date=2019-05-24|access-date=2018-12-05}}</ref>
{| class="wikitable"
|- valign="top"
|
*{{flagicon|ESP}} [[Алкала де Енарес]], [[Шпанија]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|HUN}} [[Дебрецин]], [[Мађарска]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|GER}} [[Делменхорст]], [[Њемачка|Немачка]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|USA}} [[Ири (Пенсилванија)]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|UKR}} [[Ивано-Франковск]], [[Украјина]]<ref name="Lublin twinnings"/><ref name="Ivano-Frankivsk">{{cite web|url= http://www.mvk.if.ua/news/4114/|script-title=uk:Офіційний сайт міста Івано-Франківська|work=mvk.if.ua|language=uk|access-date=7. 3. 2010.}}</ref>
*{{flagicon|UK}} [[Ланкастер (Ланкашир)|Ланкастер]], [[Уједињено Краљевство]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|USA}} [[Лаблин (Висконсин)]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref name="Lublin twinnings"/>
||
*{{flagicon|UKR}} [[Луганск]], [[Украјина]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|UKR}} [[Луцк]], [[Украјина]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|UKR}} [[Лавов]], [[Украјина]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|GER}} [[Минстер (град)|Минстер]], [[Њемачка|Немачка]]<ref name="Lublin twinnings"/><ref name="Münster twinnings">{{cite web|url=http://www.muenster.de/stadt/partnerstaedte/portrait-en.html|title=Portrait of Münster: Die Partnerstädte|access-date=2013-08-07|work=Stadt Münster|archive-url=https://web.archive.org/web/20130509134659/http://www.muenster.de/stadt/partnerstaedte/portrait-en.html|archive-date=2013-05-09}}</ref>
*{{flagicon|FRA}} [[Нанси]], [[Француска]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|DEN}} [[Никебинг Фалстер]], [[Данска]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|LTU}} [[Паневежис]], [[Литванија]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|BUL}} [[Перник]], [[Бугарска]]<ref name="Lublin twinnings"/>
||
*{{flagicon|ISR}} [[Ришон Лецион]], [[Израел]]<ref name="Lublin twinnings"/><ref name="Lublin - Rishon LeZion twinning">{{cite web |url=http://www.um.lublin.eu/en/index.php?t=200&id=40896 |title=The Municipality of Lublin City |website=Um.lublin.eu |date=1992-10-01 |access-date=2009-05-05 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090423004815/http://www.um.lublin.eu/en/index.php?t=200&id=40896 |archive-date=2009-04-23 }}</ref>
*{{flagicon|UKR}} [[Старобиљск]], [[Украјина]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|UKR}} [[Суми]], [[Украјина]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|NLD}} [[Тилбург]], [[Холандија]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|POR}} [[Визеу]], [[Португалија]]<ref name="Lublin twinnings"/>
*{{flagicon|CAN}} [[Виндзор (Онтарио)|Виндзор]], [[Канада]]<ref name="Lublin twinnings"/><ref>{{cite web|url=http://www.um.lublin.eu/en/index.php?t=200&id=40909|title=Lublin's Partner and Friend Cities|publisher=The Municipality of Lublin City|access-date=2. 7. 2009.|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720165658/http://www.um.lublin.eu/en/index.php?t=200&id=40909|archive-date=20. 7. 2011.}}</ref>
|}

Бивши градови побратими:
*{{flagicon|BLR}} [[Брест (Белорусија)|Брест]], [[Белорусија]] (прекинут 3. марта 2022. као одговор на умешаност Белорусије у [[инвазија Русије на Украјину|руску инвазију на Украјину]])<ref>{{cite web| url = https://radio.lublin.pl/2022/03/lublin-zrywa-wspolprace-z-brzesciem/ |language=pl |title=Lublin zrywa współpracę z Brześciem |date = 3. 3. 2022 |access-date=6. 3. 2022.}}</ref>

==Галерија==
<gallery mode="packed" heights="140">
File:Lublin, Teatr im. Juliusza Osterwy - fotopolska.eu (214424).jpg|Позориште Јулијуш Остерва
File:PL Lublin Katedra1.jpg|Лублинска катедрала
File:W lubelskiej Archikatedrze.jpg|Унутрашњост катедрале
File:Widok na Wieżę Trynitarską.jpg|Торањ Тринитаријан
File:Lublin Dominikanie.jpg| Базилика Светог Станислава
File:Bazylika oo. Dominikanów pw. św. Stanisława dziedziniec klasztorny 3.jpg| Двориште Доминиканске опатије
File:Ogrod Botaniczny Lublin.jpg| Ботаничка башта
File:A 161 z 25.01.1967 zespół zamkowy Lublin.JPG|Капела Свете Тројице из 14. века
File:Kaplica3sw3.JPG|Фреске унутар капеле
File:Lublin, Brama Grodzka2.JPG|Капија Гродзка
File:Lublin, Rynek Kiermasz 2008-02-08.jpg| Улични вашар у Старом граду
File:Krakowskie Przedmieście w Lublinie, obchody 440-lecia Unii Lubelskiej.jpg| 440. годишњица [[Лублинска унија|Лублинске уније]]
File:Lublin, Kamienica Wieniawskich - fotopolska.eu (253545).jpg|Место рођења композитора [[Хенрик Вијењавски|Хенрика Вијењавског]]
File:Lublin kamienica Klonowica.jpg|Кућа песника Себастијана Клоновича
File:Lublin wrotkow zalew zemborzycki 2009.jpg|Језеро Земборзице
File:Kościół Rzymskokatolicki pw. św. Piotra i Pawła, Lublin (50309397313).jpg| Црква Светих апостола Петра и Павла
File:Lublin kosciol klasztor pomisjonarski3.jpg| Црква Преображења Господњег
File:Piaski lubelskie obwodnica 02.jpg| Први део обилазног пута око Лублина
File:Wieża nadajnika Radia "Lublin".jpg| Радио и ТВ торањ у Лублину
</gallery>

== Види још ==
* [[Лублински троугао]]
* [[Лублинска унија]]

== Референце ==
{{рефлист}}

== Додатна литература ==
{{Литература}}
* {{cite book|year=2020|isbn=978-83-949345-3-8|pages=30-33 |title=The Former Reformati Order's Monasteries Route |url=https://www.academia.edu/53863074|last1=Górczyk |first1=Wojciech Jerzy }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.lublin.eu/ Званичан сајт Лублина (на пољском)]  [http://www.lublin.eu/en (на енглеском)]
* [http://kultura.lublin.eu/0.html?locale=en_GB Званичан сајт Лублин, град инспирације (енглеска верзија)]
* [http://www.um.lublin.pl/ Званична веб страница општине Лублин (на пољском)]  [https://web.archive.org/web/20051216025909/http://www.um.lublin.pl/en/index.php (на енглеском)]
* {{Cite EB1911|wstitle=Lublin (town)|display=Лублин, град у руској Пољској|short=x}}

{{Војводски градови}}
{{Списак градова у Пољској}}
{{Подножје|Пољска}}

[[Категорија:Градови у Војводству лублинском|Лублин]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Пољској]]