Извор странице Манила

{{redirect|Мајнила|ТВ серију у продукцији мреже GMA|Мајнила (ТВ серија)}}
{{redirect|Мајнилад|повезане водоводне компаније|Водовод Мајнилад|и|Водовод Манила}}
{{about|главном граду Филипина|регион|Метро Манила|друге употребе}}
{{Град на Филипинима
| назив = Манила
| изворни_назив = ''-{Maynilà}-''
| слика = {{multiple image
  | total_width              = 300
  | border                   = infobox
  | perrow                   = 1/3/2/2
  | caption_align            = center
  | image1                   = Binondo_Skyline_(cropped).jpg
  | image2                   = RizalParkjf8388 27.JPG
  | image3                   = Fort Santiago (33442542824).jpg
  | image4                   = San Sebastian Basilica facade 1.JPG
  | image5                   = Intramuros,_Manila,_Philippines.jpg
  | image6                   = StJohnTheBaptistParishQuiapo.jpg
  | image7                   = Roxas Boulevard (D. Stanley pic) - Flickr.jpg
  | image8                   = Manila Central Post Office at night from across the Pasig River.jpg
 }}
| опис_слике = 
| градска_застава = {{PH wikidata|image_flag}}
| застава_ширина = 120x80п
| опис_заставе = Застава Маниле
| грб = {{PH wikidata|image_seal}}
| грб_ширина = 100x80п
| опис_грба = Грб Маниле
| надимци = Бисер Оријента<br /><small>(''-{Perla del Oriente}-'')</small>
{{collapsible list
 |title = и још 7
 |title_style = font-size:95%; text-align:left; background:transparent;
 |frame_style = border:none; padding: 0;
 |list_style = text-align:left; display:none;
 |1 = Град наших осећања<br /><small>(''-{La Ciudad de nuestros afectos}-'')</small>
 |2 = Град уз залив<br /><small>(''-{Ciudad por la Bahía}-'')</small>
 |3 = Истакнут и увек одан град<br /><small>(''-{La Insigne y Siempre Leal Ciudad}-'')</small>
 |4 = Увек одан град<br /><small>(''-{Ciudad siempre Leal}-'')</small>
 |5 = Краљичин град Пацифика<br /><small>(''-{Queen City of The Pacific}-'')</small>
 |6 = Париз Азије<br /><small>(''-{Paris of Asia}-'')</small><ref>{{cite web |url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F00D1FFE345C1B7B93C7A91789D85F418485F9 |title='PEARL OF ORIENT' STRIPPED OF FOOD; Manila, Before Pearl Harbor, Had Been Prosperous—Its Harbor One, of Best Focus for Two Attacks Osmeña Succeeded Quezon |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=5. фебруар 1945. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=Manila, modernized and elevated to the status of a metropolis by American engineering skill, was before Pearl Harbor a city of 623,000 population, contained in an area of fourteen square miles. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160816181153/http://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9F07EEDF1F38EE3BBC4D53DFB466838E659EDE&legacy=true |archivedate=16. август 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.lonelyplanet.com/philippines/manila/history |title=Philippines, Manila: History |work=Lonely Planet |date= |accessdate=24. октобар 2016. |quote=From the late 19th century onwards, Manila was actually something approaching a Paris of Asia. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160818044611/http://www.lonelyplanet.com/philippines/manila/history |archivedate=18. август 2016. |url-status=live}}</ref>
 |7 = Париз Истока<br /><small>(''-{Paris of the East}-'')</small><ref name="Hairline2016"/><ref name="ParisoftheEast_1"/><ref name="ParisoftheEast_2"/>
}}
| мото = „Увек напред, никад назад”<br /><small>(''-{Forward Ever, Backward Never}-'')</small>
{{collapsible list
 |title = и још 2
 |title_style = font-size:95%; text-align:left; background:transparent;
 |frame_style = border:none; padding: 0;
 |list_style = text-align:left; display:none;
 |1 = „Чиста, поносна, Манила”<br /><small>(''-{Linisin Ikarangal Maynila}-'';<br />''-{¡Límpiala, hónrala, Manila!}-'')</small>
 |2 = „Оживимо Манилу”<br /><small>(''-{Buhayin ang Maynila}-'')</small>
}}
| слика_мапа = <!--{{replace|{{PH wikidata|image_map}}|.png|-sr.png}}-->Ph locator ncr manila-sr.png
| ширина_мапе =
| опис_мапе = Локација унутар [[Метро Манила|Метро Маниле]]
| гшир = 14.583333
| гдуж = 121
| позиција_лок_ознаке = left
| опис_лок_мапе = Локација на мапи Филипина
| приказ_координата = title<!--,inline-->
| регион = [[Метро Манила|Национални регион главног града]]
| дистрикт = од&nbsp;1. до&nbsp;6.
| адмл3 = <hr>
| адм3 = <hr>
| адмл4 = [[Брунејска империја|Брунејска<br />империја]]<br />([[Селудонг|Краљевство<br />Мајнила]])
| адм4 = <br /><br /><br />1500-е
| адмл5 = [[Интрамурос|Шпанска<br />Манила]]
| адм5 = {{start date and age|1571|6|24}}
| адмл6 = Високо<br />урбанизован<br />град
| адм6 = <br />{{start date and age|1979|12|22}}
| адмл7 = <hr>
| адм7 = <hr>
| адмл8 = [[Барангај]]и
| адм8 = 896
| адмл9 = <hr>
| адм9 = <hr>
| адмл10 = Влада<ref>{{cite web |url=http://www.dilg.gov.ph/cities.php |title=Cities |publisher=Department of the Interior and Local Government |location=Quezon City, Philippines |date=16. 1. 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130115212230/http://dilg.gov.ph/cities.php |archivedate=15. јануар 2013. |url-status=dead}}</ref>
| адм10 = &zwj;
| адмл11 = &nbsp;•&nbsp;Тип
| адм11 = [[градоначелник]]—[[савет|веће]]
| адмл12 = &nbsp;•&nbsp;Градоначелник
| адм12 = [[Хани Лакуна-Паган]]
| адмл13 = &nbsp;•&nbsp;Заменик<br />градоначелника
| адм13 = Јул Серво
| адмл14 = &nbsp;•&nbsp;Представнички<br />дом
| адм14 = <br />{{collapsible list
 |title = Представници
 |frame_style = border:none; padding: 0;
 |list_style = text-align:left; display:none;
 |1 = •&nbsp;Мануел Луис Лопез<br /><span style="visibility:hidden">•&nbsp;</span><small>([[Законодавни дистрикти Маниле#1. дистрикт|1.&nbsp;дистрикт]])</small>
 |2 = •&nbsp;Карло Лопез<br /><span style="visibility:hidden">•&nbsp;</span><small>([[Законодавни дистрикти Маниле#2. дистрикт|2.&nbsp;дистрикт]])</small>
 |3 = •&nbsp;Џон Марвин „Јул Серво”&nbsp;Нијето<br /><span style="visibility:hidden">•&nbsp;</span><small>([[Законодавни дистрикти Маниле#3. дистрикт|3.&nbsp;дистрикт]])</small>
 |4 = •&nbsp;Евард Маседа<br /><span style="visibility:hidden">•&nbsp;</span><small>([[Законодавни дистрикти Маниле#4. дистрикт|4.&nbsp;дистрикт]])</small>
 |5 = •&nbsp;Аманда Кристина Багатсинг<br /><span style="visibility:hidden">•&nbsp;</span><small>([[Законодавни дистрикти Маниле#5. дистрикт|5.&nbsp;дистрикт]])</small>
 |6 = •&nbsp;Росенда Ен Окампо<br /><span style="visibility:hidden">•&nbsp;</span><small>([[Законодавни дистрикти Маниле#6. дистрикт|6.&nbsp;дистрикт]])</small> }}
| адмл15 = &nbsp;•&nbsp;Градско&nbsp;веће
| адм15 = {{collapsible list
 |title = Већници
 |frame_style = border:none; padding: 0;
 |list_style = text-align:left; display:none;
 |1 = '''1.&nbsp;дистрикт'''
 |2 = •&nbsp;Ернесто Дионисио ст.
 |3 = •&nbsp;Мојсес Лим
 |4 = •&nbsp;Мартин Исидро мл.
 |5 = •&nbsp;Хесус Фахардо
 |6 = •&nbsp;Нињо дела Круз
 |7 = •&nbsp;Питер Онг
 |8 = '''2.&nbsp;дистрикт'''
 |9 = •&nbsp;Роландо Валеријано
 |10 = •&nbsp;Рубен Буенавентура
 |11 = •&nbsp;Рамон Роблес
 |12 = •&nbsp;Родолфо Лаксамана
 |13 = •&nbsp;Едвард Тан
 |14 = •&nbsp;Макарио Лаксон
 |15 = '''3.&nbsp;дистрикт'''
 |16 = •&nbsp;Ма. Асунсион Фугосо
 |17 = •&nbsp;Бернардито Анг
 |18 = •&nbsp;Мануел Заркал
 |19 = •&nbsp;Арлен Маиле Атијенза
 |20 = •&nbsp;Мери Грејс Чуа
 |21 = •&nbsp;Теренс Алибарбар
 |22 = '''4.&nbsp;дистрикт'''
 |23 = •&nbsp;Луисито Чуа
 |24 = •&nbsp;Кристл Мари Бакани
 |25 = •&nbsp;Антонио Арчимедес Матијас Капистрано
 |26 = •&nbsp;Едуардо „Бимбо” Кинтос&nbsp;-{XVI}-
 |27 = •&nbsp;Едуардо „Ворди” Кинтос&nbsp;-{XIV}-
 |28 = •&nbsp;Џоел Вилануева
 |29 = '''5.&nbsp;дистрикт'''
 |30 = •&nbsp;Вилијам Ирвин Тијенг
 |31 = •&nbsp;Роберто Ортега мл.
 |32 = •&nbsp;Ларис Боромео
 |33 = •&nbsp;Џои Хизон -{III}-
 |34 = •&nbsp;Рикардо Исип мл.
 |35 = •&nbsp;Ана Катрина Јупанко
 |36 = '''6.&nbsp;дистрикт'''
 |37 = •&nbsp;Кристијан Пол Уј
 |38 = •&nbsp;Присила Мари Абанте
 |39 = •&nbsp;Елизабет Ривера
 |40 = •&nbsp;Касимиро Сисон
 |41 = •&nbsp;Карлос Кастањеда
 |42 = •&nbsp;Џоел Пар
 |43 = '''[[Барангајска лига Филипина|Председник Барангајске лиге]]'''
 |44 = Салвадор Лакуна }}
| временска_зона = [[Филипинско стандардно време|-{PST}-]]&nbsp;(-{[[UTC+8]]}-)
| надморска_висина = {{PH wikidata|elevation_m}}
| површина = {{br separated entries
 | <!--24,98&nbsp;-{km}-<sup>2</sup><ref name="arearef0">{{cite web |url=http://www.mapsofworld.com/where-is/manila.html |title=Where is Manila |website=mapsofworld.com |date=13. октобар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160816234123/http://www.mapsofworld.com/where-is/manila.html |archivedate=16. август 2016. |url-status=live}}</ref>&nbsp;/&nbsp;-->{{PH wikidata|area}}&nbsp;-{km}-<sup>2</sup><ref name="arearef1">{{cite web |url=http://www.mbc.com.ph/engine/wp-content/uploads/2013/10/Solidum-Update-of-Earthquake-Hazards-and-Risk-Assessment-of-MMla-14Nov2013.pdf |title=An Update on the Earthquake Hazards and Risk Assessment of Greater Metropolitan Manila Area |last=Solidum Jr. |first=Renato U. |publisher=Philippine Institute of Volcanology and Seismology |date=14. новембар 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160624134051/http://www.mbc.com.ph/engine/wp-content/uploads/2013/10/Solidum-Update-of-Earthquake-Hazards-and-Risk-Assessment-of-MMla-14Nov2013.pdf |archivedate=24. јун 2016. |url-status=dead}}</ref>&ensp;<small>(град.)</small>
 | <!--1.474,82&nbsp;-{km}-<sup>2</sup><ref name="arearef2"/>&nbsp;/&nbsp;-->1.631,69&nbsp;-{km}-<sup>2</sup><ref name="Demographia"/>&ensp;<small>(урбан.)</small>
 | 613,94&nbsp;-{km}-<sup>2</sup><ref name="arearef2">{{cite web |url=http://ndrrmc.gov.ph/attachments/article/1509/Component_5_Earthquake_Risk_Analysis_Technical%20Report_-_Final_Draft_by_GA_and_PHIVOLCS.pdf |title=Enhancing Risk Analysis Capacities for Flood, Tropical Cyclone Severe Wind and Earthquake for the Greater Metro Manila Area: Component 5&nbsp;– Earthquake Risk Analysis |last1=Allen |first1=Trevor |last2=Ryu |first2=Hyeuk |last3=Bautista |first3=Bartolome |last4=Bautista |first4=Ma. Leonila |last5=Narag |first5=Ishmael |last6=Ian |first6=Winchelle |last7=Melosantos |first7=Ma. Lyn P. |last8=Kathleen |first8=Papiona |last9=Bonita |first9=Jun |publisher=Philippine Institute of Volcanology and Seismology&nbsp;/ Geoscience Australia |year=2014 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160806150011/http://ndrrmc.gov.ph/attachments/article/1509/Component_5_Earthquake_Risk_Analysis_Technical%20Report_-_Final_Draft_by_GA_and_PHIVOLCS.pdf |archivedate=6. август 2016. |url-status=live}}</ref>&ensp;<small>(метроп.)</small>
}}<span style="visibility:hidden;font-size:0;">
| становништво = {{br separated entries
 | {{PH wikidata|population_total}}&ensp;<small>(град.)</small>{{PH census|current|NCR}}
 | 22.930.000&ensp;<small>(урбан.)</small><ref name="Demographia">{{cite web |url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf |title=Demographia World Urban Areas&nbsp;–12th Annual Edition: 2016:04 |work=Demographia |date=април 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160817000741/http://www.demographia.com/db-worldua.pdf |archivedate=17. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref>
 | 12.877.253&ensp;<small>(метроп.)</small>{{PH census|current|NCR}}
}}
| година_становништво = {{PH wikidata|population_point_in_time}}
| густина = {{br separated entries
 | 41.515&nbsp;/-{km}-<sup>2</sup>&ensp;<small>(град.)</small>
 | 14.053&nbsp;/-{km}-<sup>2</sup>&ensp;<small>(урбан.)</small>
 | 20.975&nbsp;/-{km}-<sup>2</sup>&ensp;<small>(метроп.)</small>
}}<span style="visibility:hidden;font-size:0;">
| поштански_код = од&nbsp;0900 до&nbsp;1096
| позивни_број = {{PH wikidata|area_code}}
| регистарска_ознака = ''нема''{{refn|group="н."|Регистарске таблице на Филипинима немају ознаке за поједине градове. У раздобљу од јануара 2013. до маја 2014. године, трајао је процес стандардизације таблица како би се применили нови сигурносни системи (холограми, {{nowrap|бар-кодови}} и сл.) те променио застарели формат који је био у употреби још од 1981. године. Нови формат је ''{{nowrap|-{LLL-DDDD}-}}'' за четвороточкаше односно ''{{nowrap|-{LL-DDDDD}-}}'' за мотоцикле. Алфанумерички симболи за приватне аутомобиле и мотоцикле су сада црни на белој подлози, за јавна комунална возила ({{abbr|PUV|public utility vehicles}}) остају црни на жутој подлози, за владина возила су сада црвени на белој подлози (са именом службе или агенције назначеним ситнијим словима испод), а за дипломатска возила остају плави на белој подлози, те за ’остала изузета возила’ ({{abbr|OEV|Other Exempt Vehicles}}) црни на светлоплавој подлози.<ref>{{cite news |url=http://www.gmanetwork.com/news/story/296152/news/nation/lto-to-issue-new-series-of-license-plates-in-mid-2013 |title=LTO to issue new series of license plates in mid-2013 |publisher=GMA News |date=22. фебруар 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160809211536/http://www.gmanetwork.com/news/story/296152/news/nation/lto-to-issue-new-series-of-license-plates-in-mid-2013 |archivedate=9. август 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com/metro/2013/02/26/913173/lto-issue-plates-bar-codes-june |title=LTO to issue plates with bar codes by June |last=Padua |first=Reinir |work=The Phillipine Star |date=26. фебруар 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160624193152/http://www.philstar.com/metro/2013/02/26/913173/lto-issue-plates-bar-codes-june |archivedate=24. јун 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/292426/lto-to-roll-out-new-vehicle-plates-in-january-2013 |title=LTO to roll out new vehicle plates in January 2013 |last=Dumaboc |first=Fe Marie D. |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=20. октобар 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160803152016/http://newsinfo.inquirer.net/292426/lto-to-roll-out-new-vehicle-plates-in-january-2013 |archivedate=3. август 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.bworldonline.com/content.php?page&id=73504 |title=Get ready to scrap your car’s license plates |work=BusinessWorld |date=17. јул 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20130726090642/http://www.bworldonline.com/content.php?page&id=73504 |archivedate=26. 07. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com/headlines/2014/02/23/1293495/new-license-plates-out-april-dotc |title=New license plates out April&nbsp;– DOTC |last=Agcaoili |first=Lawrence |work=The Phillipine Star |date=23. фебруар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160624201904/http://www.philstar.com/headlines/2014/02/23/1293495/new-license-plates-out-april-dotc |archivedate=24. јун 2016. |url-status=live}}</ref>}}
| осталол = Клима
| остало = [[тропска саванска клима|тропска саванска]]&ensp;<small>(-{Aw}-)</small><ref name="jeepneyguide"/>
| остало1л = Најближи&nbsp;аеродром
| остало1 = [[Међународни аеродром Ниној Акино|Ниној Акино&nbsp;/ Манила]]<ref name="jeepneyguide"/><div style="font-size:80%;">(-{NAIA; IATA: ''MNL'', ICAO: ''RPLL''}-)</div>
| остало2л = Транспорт и виза
| остало2 = [[џипни]], такси, аутобус, трицикл, метро;<br />око 21&nbsp;дан по доласку<ref name="jeepneyguide"/>
| веб-сајт = {{official URL}}
}}

'''Манила''' ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Maynilà}}, <small>[[Међународна фонетска абецеда|-{IPA}-]]</small>:&nbsp;{{IPA|{{nowrap|/maj.ˈni.laʔ/}} или {{nowrap|/maj.ni.ˈla/}}}}), званично '''Град Манила''' ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Lungsod ng Maynilà}}, <small>[[Међународна фонетска абецеда|-{IPA}-]]</small>:&nbsp;{{IPA|{{nowrap|/luŋ.ˈsod}} nɐŋ {{nowrap|maj.ˈni.laʔ/}}}}; {{јез-шп|Ciudad de Manila}}, <small>[[Међународна фонетска абецеда|-{IPA}-]]</small>:&nbsp;{{IPA|{{nowrap|/sju.ˈðað}} ðe {{nowrap|ma.ˈni.la/}}}}; {{јез-енгл|City of Manila}}, <small>[[Међународна фонетска абецеда|-{IPA}-]]</small>:&nbsp;{{IPA|{{nowrap|/ˈsɪt̬.i}} əv {{nowrap|mə.ˈnɪl.ə/}}}}; [[капампангански језик|памп.]] ''-{Menila}-''; [[самбалски језици|самб.]] ''-{Ibali}-''), [[главни град|главни]] је и други најнасељенији град [[Филипини|Филипина]].

Основао га је [[Шпанска империја|шпански]] ''[[конкистадор]]'' [[Мигел Лопез де Легаспи]], [[24. јун]]а [[1571]]. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине [[колонија]]лних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива [[Манила (залив)|Манила]] и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до [[16. век]]а. Прву повељу је добио [[31. јул]]а [[1901]]. године, усвајањем Акта Филипинске комисије&nbsp;183; аутономију је стекао [[18. јун]]а [[1949]]. године, доношењем Републичког акта бр.&nbsp;409 познатог и као ''Ревидирана повеља Града Маниле''.<ref name="audit"/> Истраживачка мрежа глобализације и главних градова ({{јез-енгл|Globalization and World Cities Research Network, GaWC}}) сврстала је [[2012]]. године Манилу међу [[глобални град|глобалне градове]].<ref>{{cite web |url=http://www.lboro.ac.uk/gawc/world2012t.html |title=GaWC&nbsp;– The World According to GaWC 2012 |website=lboro.ac.uk |date=13. јануар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=Beta&nbsp;+&thinsp;: ...&nbsp;Athens, Manila, Montreal... |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305015239/http://content.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,2097720_2097718_2097716,00.html |archivedate=5. март 2016. |url-status=live}}</ref>

У градском језгру [[{{PH wikidata|population_point_in_time}}]]. године {{plural:{{formatnum:{{PH wikidata|population_total}}|R}}|је живео|су живела|је живело}} {{PH wikidata|population_total}} становник{{plural:{{formatnum:{{PH wikidata|population_total}}|R}}||а|а}};{{PH census|current|NCR}} оно чини историјско језгро [[Метро Манила|Метро Маниле]], региона главног града. Метрополитанска област, која обухвата и много већи [[Кезон Сити]] те [[Централни пословни дистрикт Макати]], једно је од најнасељенијих урбаних подручја на свету. Манила је [[Списак градова по густини насељености|најгушће насељен град]] (градско језгро) на свету, са 41.515&nbsp;ст./km².{{PH census|current|NCR}}<ref name="arearef1"/><ref name="manilapopdensity">{{cite web |url=http://content.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,2097720_2097718_2097716,00.html |title=The&nbsp;10 {{nowrap|Fastest-Growing}} Cities of Tomorrow: 9.&nbsp;Manila |last=Carbone |first=Nick |work=[[Тајм (часопис)|Time]] |date=26. октобар 2011. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=As the world's most densely populated city with over 46,000 people per square mile [or square&nbsp;kilometer] (nearly twice that of New York City), Manila is reaching its breaking point. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305015239/http://content.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,2097720_2097718_2097716,00.html |archivedate=5. март 2016. |url-status=live}}</ref> Термин ''Манила'' иначе се односи или на цело [[метрополитанско подручје]] или на само уже градско језгро.

Манила је смештена на источној обали залива [[Манила (залив)|Манила]], у једној од најбољих филипинских лука. Чини је укупно 16&nbsp;дистрикта: {{#ifexist:Бинондо|[[Бинондо]]|Бинондо}}, {{#ifexist:Ермита (Манила)|[[Ермита (Манила)|Ермита]]|Ермита}}, {{#ifexist:Интрамурос|[[Интрамурос]]|Интрамурос}}, {{#ifexist:Кијапо (Манила)|[[Кијапо (Манила)|Кијапо]]|Кијапо}}, {{#ifexist:Лука Манила|[[Лука Манила]]|Лука Манила}}, {{#ifexist:Малате (Манила)|[[Малате (Манила)|Малате]]|Малате}}, {{#ifexist:Пако (Манила)|[[Пако (Манила)|Пако]]|Пако}}, {{#ifexist:Пандакан|[[Пандакан]]|Пандакан}}, {{#ifexist:Сампалок (Манила)|[[Сампалок (Манила)|Сампалок]]|Сампалок}}, {{#ifexist:Сан Андрес (Манила)|[[Сан Андрес (Манила)|Сан Андрес]]|Сан Андрес}}, {{#ifexist:Сан Мигел (Манила)|[[Сан Мигел (Манила)|Сан Мигел]]|Сан Мигел}}, {{#ifexist:Сан Николас (Манила)|[[Сан Николас (Манила)|Сан Николас]]|Сан Николас}}, {{#ifexist:Санта Ана (Манила)|[[Санта Ана (Манила)|Санта Ана]]|Санта Ана}}, {{#ifexist:Санта Круз (Манила)|[[Санта Круз (Манила)|Санта Круз]]|Санта Круз}}, {{#ifexist:Санта Меса|[[Санта Меса]]|Санта Меса}} и {{#ifexist:Тондо (Манила)|[[Тондо (Манила)|Тондо]]|Тондо}}. Град има [[Законодавни дистрикти Маниле|шест конгресних дистрикта]] за доњи дом [[Конгрес Филипина|Конгреса Филипина]].

[[Краљевство Тондо]] је једно време владало Манилом, након чега је град накратко постао провинција краљевства [[Маџапахит]]. Током [[Брунејска империја|брунејске инвазије]] (1368—1888) Филипина, султан [[Болкијах]] (1485—1524) заузео је [[Селудонг]] (село у данашњој Манили) и преименовао га у ''Мајнила'' ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Maynilà}}),<ref name="Pusat Sejarah Brunei2">{{cite web |url=http://www.history-centre.gov.bn/sultanbrunei.htm |title=Pusat Sejarah Brunei |publisher=Government of Brunei Darussalam |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075600/http://www.history-centre.gov.bn/sultanbrunei.htm |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref> што на [[тагалог (језик)|тагалогу]] означава распрострањеност грма ''нила'' ({{јез-лат|Scyphiphora hydrophyllacea}}). Манила је постала [[вазална држава]] Брунеја, основана с циљем да се надјача Тондо.

[[Конкистадор]]и су [[1571]]. стигли из колонијализованог [[Мексико|Мексика]], преко [[Тихи океан|Пацифика]], и основали данашњу Манилу где је сада Интрамурос. Шпански мисионари су убрзо [[христијанизација|христијанизовали]] град, инкорпорисали Тондо, а потом изградили неке од најстаријих филипинских цркава&nbsp;— укључујући Цркву Сан Агустин<!-- ([[Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији#Филипини|место светске баштине]])-->. Конкистадори су област преименовали у ''Ново Краљевство Кастиља'' ({{јез-шп|Nuevo Reino de Castilla}}).

Манила је постала [[Шпанске Источне Индије|шпански]] центар на [[Далеки исток|Далеком истоку]] и један крај трговачког [[Манилски галеон|галеона {{nowrap|Манила—Акапулко}}]], повезујући [[Хиспаноамерика|Шпанску Америку]] са [[Азија|Азијом]]&nbsp;— један од најранијих примера [[глобализација|глобализације]].<ref>{{cite web |url=http://afe.easia.columbia.edu/neh/course7/activity2.html |title=Rethinking the rise of the West: Global Commodities |website=afe.easia.columbia.edu |year=2009 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160627203024/http://afe.easia.columbia.edu/neh/course7/activity2.html |archivedate=27. јун 2016. |url-status=live}}</ref> Због централне локације за трговачке путеве преко Пацифика, Манила је добила надимак „Бисер Оријента” ({{јез-шп|Perla del Oriente}}). [[Историја Филипина (1521—1898)|Шпанска управа Филипинског архипелага]] трајала је више од три века, све до [[1898]]. године. У различитим моментима током колонијалног раздобља, било је локалних револта, кинеских побуна, пиратских напада, јаких земљотреса, холандских рација и покушаја инвазије, те британска окупација града. Ред је најчешће био брзо успостављан, а град се враћао трговини и сличним пословима.

Током [[19. век]]а, Манила је била један од најмодернијих градова у [[Азија|Азији]]. Пре [[Шпанско-амерички рат|{{nowrap|Шпанско-америчког}} рата]] у граду се одвила [[Филипинска револуција]]. Након рата, тадашње [[Сједињене Америчке Државе]] су преузеле контролу, замениле званични језик [[шпански језик|шпански]] са [[енглески језик|енглеским]] и увеле неке промене у образовању, локалним законима и [[урбанистичко планирање|урбанистичком планирању]].<ref>{{cite book |url=http://www3.wooster.edu/history/jgates/book-contents.html |title=The U.S. Army and Irregular Warfare |chapterurl=http://www3.wooster.edu/history/jgates/book-ch3.html |chapter=The Pacification of the Philippines |last=Gates |first=John M. |website=wooster.edu |date=новембар 2002. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150321040025/http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |archivedate=21. март 2015. |url-status=dead}}</ref> Пред крај [[Други светски рат|Другог светског рата]], током [[Битка за Манилу (1945)|битке за Манилу]], већина града је била сравњена са земљом од интензивног ваздушног бомбардовања [[Америчко ратно ваздухопловство|-{USAF}-]]. Као резултат овога, у Манили је остало релативно мало предратне и колонијалне архитектуре; и даље су у току неки пројекти рестаурације&nbsp;— поготово старог каменог града Интрамуроса.<ref name="users.erols.com">{{cite web |url=http://users.erols.com/mwhite28/battles.htm#Manila |title=Death Tolls for the {{nowrap|Man-made}} Megadeaths of the 20th Century |last=White |first=Matthew |website=users.erols.com |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070926220803/http://users.erols.com/mwhite28/battles.htm#Manila |archivedate=26. септембар 2007. |url-status=dead}}</ref>

== Етимологија ==
''-{Maynilà}-'', филипинска реч за [[ојконим|астионим]] ''Манила'', потиче од термина ''[[Scyphiphora hydrophyllacea|нилад]]'' ({{abbr|изв.|изворно}} ''-{nilad}-''; {{јез-лат|Scyphiphora hydrophyllacea}}); ово је [[мангрове|мангровска]] биљка која је расла на делти реке [[Пасиг (река)|Пасиг]] те обалама залива [[Манила (залив)|Манила]]. Од цветова плеле су се гирланде, које су се&nbsp;— према [[фолклор]]у&nbsp;— предавале киповима на религијским олтарима односно у црквама.<ref>{{cite web |url=http://www.philippinesinsider.com/myths-folklore-superstition/the-folklore-on-how-manila-got-its-name/ |title=The Folklore on How Manila Got Its Name |work=Philippines Insider |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160616211825/http://www.philippinesinsider.com/myths-folklore-superstition/the-folklore-on-how-manila-got-its-name/ |archivedate=16. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref> Пошто су израде од ''нилада'' доспеле и у друга места, људи су подручје почели да називају ''-{Sa may Nilad}-'', што на [[тагалог (језик)|тагалогу]] значи „место где има ''нилада''”. Сама реч ''нилад'' вероватно долази из [[санскрт (језик)|санскрта]]&nbsp;— ''-{nila}-'' (-{नील}-) на овом језику значи „дрво индиго”; префикс ''ма-'' из тагалога указује на изобиље овог дрвета тј. ''манила'' на крају означава „место где има много дрвета индиго”.<ref name="E.M. Pospelov, 1998">{{cite book |url=http://udarenie.myreutov.ru/dictionaries/geo_world_2002.pdf<!--http://vk.com/doc-77025408_377523947--> |title=Географические название мира: Топонимический словарь |last=Поспелов |first=Е. М. |publisher=Русские словари, Астрель |location=Москва |page=258 |year=2002. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=МАНИ́ЛА, столица Филиппин. Название от санскр. ''нила'' «дерево индиго»; тагал. префикс ''ма-'' указывает на изобилие этого дерева, т. е. «место, где много деревьев индиго». |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160401095500/http://udarenie.myreutov.ru/dictionaries/geo_world_2002.pdf |archivedate=01. 04. 2016 |url-status=dead }}</ref>

== Историја ==
{{main article|Историја Маниле|Хронологија Маниле}}

=== Предколонијално раздобље ===
Најранији доказ људског живота око данашње Маниле су оближњи [[Петроглифи Ангоно]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Mga Petroglipo ng Angono}}), који датирају из {{цирка|3000.&nbsp;п.&nbsp;н.&nbsp;е.}} [[Негритоси]], [[Аустралоиди]] који су постали [[аустралијски староседеоци|абориџински]] насељеници Филипина, живели су на острву [[Лузон]] (на којем је смештена Манила) све док [[малајско-полинезијски језици|{{nowrap|малајско-полинезијски}}]] мигранти нису дошли и [[асимилација|асимилирали]] их.<ref>{{cite journal |url=http://ejournal.anu.edu.au/index.php/bippa/article/viewFile/10/9 |title=The Early Austronesian Migration To Luzon: Perspectives From The Peñablanca Cave Sites |last=Mijares |first=Armand Salvador B. |journal=Bulletin of the Indo-Pacific Prehistory Association |publisher=Archaeology Studies Program, University of the Philippines Diliman |location=Quezon City |volume=26 |pages=72—78 |year=2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130823055847/http://ejournal.anu.edu.au/index.php/bippa/article/viewFile/10/9 |archivedate=23. август 2013. |url-status=dead}}</ref>

[[Краљевство Тондо]] се јавља током друге половине раздобља владавине [[Династија Минг|династије Минг]], као резултат директних трговинских веза с тадашњом [[Кина|Кином]]. Дистрикт Тондо је био традиционални главни град краљевства, а његови владари били су суверени краљеви а не пуке поглавице. Ословљавали су их на различите начине: ''пангинуан'' (''-{panginuan}-'' на [[меленау (језик)|меленауу]]) или ''пангиноон'' (''-{panginoón}-'' на {{nowrap|[[филипински језик|филипинском]]/}}[[тагалог (језик)|тагалогу]])&nbsp;— [[српски језик|срп.]] „господар”; ''анак банва'' (''-{anák banwa}-'' на {{nowrap|филипинском/}}тагалогу)&nbsp;— срп. „син раја”; или ''[[лакандула]]'' (''-{lakandula}-'' на {{nowrap|филипинском/}}тагалогу)&nbsp;— срп. „господар палате”. [[Цар Кине]] ({{јез-кин|т=皇帝|п=Huángdì}}) одређивао је владаре древне Маниле, [[лакан]]е (''-{lakan}-'' на [[илокански језик|илоканском]] од. {{nowrap|филипинском/}}тагалогу) односно краљеве ({{јез-кин|т=王|п=Wáng}}).<ref name="ManilaHistoryJSTOR"/>

У [[13. век]]у Манила се састојала од утврђеног насеља и трговачке четврти на обали реке [[Пасиг (река)|Пасиг]]. Град је тада насељавало [[Велика Индија|индијанизовано]] [[хиндуизам|хинду]] краљевство [[Маџапахит]], како се наводи у епској еулошкој поеми ''[[Нагаракретагама|Нагаракр(е)тагама]]'' ({{јез-јав|''Nagarakr(e)tagama, Désawarnana''}}) која описује пад Маџапахита односно освајања [[махараџа|махараџе]] [[Хајам Вурук|Хајама Вурука]] (познат и као Раџасанагара, {{nowrap|Па-та-на-па-на-ву}} или Батара Прабу).<ref name="ManilaHistoryJSTOR">{{cite journal |title=The Nagarakretagama List of Countries on the {{nowrap|Indo-Chinese}} Mainland (Circâ 1380 A.D.) |last=Gerini |first=G. E. |journal=The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland |publisher=Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland |volume= |issue= |pages=485—511 |jstor=25210168 |doi= |date=јул 1905.}}</ref> ''Селуронг'' ({{јез-хинд|षेलुरोन्ग् [Ṣēlurōn'g]}}) односно ''[[Селудонг]]'' ({{јез-малајс|کوتا سلودوڠ ''Kota Seludong''}}) с још неколико варијација (нпр. ''Салудонг'', {{јез-арап|[Salūdong] سلودوڠ}}) било је историјско име града и помиње се поред ''Сулота'' ({{јез-хинд|सुलोत [Sulōta]}})&nbsp;— имена данашње провинције [[Сулу (провинција)|Сулу]]&nbsp;— и ''[[Калка]]'' ({{јез-хинд|कालका [Kālakā]}})&nbsp;— данас град у [[Индија|индијској]] савезној држави [[Харајана]].<ref name="ManilaHistoryJSTOR"/>

За време владавине шестог [[Брунејска империја|брунејског]] султана [[Болкијах]]а у раздобљу од [[1485]]. до [[1524]]. године, [[Брунејска империја|Брунејски султанат]] је извршио инвазију желећи да искористи трговину [[Краљевство Тондо|Тонда]] с Кином, и то нападајући и окружујући га; на крају се успоставља [[Селудонг|Краљевство {{nowrap|Селудонг/}}Мајнила]] ({{јез-малајс|کوتا سلودوڠ<!-- писмо Јави/Џави --> ''Kota Seludong<!-- старомалајски језик -->&nbsp;/ Kerajaan Manila''<!-- малајски језик -->}}, {{јез-арап|{{nowrap|[Kotā&nbsp;Salūdong]}} كوتا سلودوڠ}}, {{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Kaharian ng Maynila}}). Моћ Краљевства Тондо се изгубила и сада је као [[трибутарна држава]] Султаната Брунеј Тондо морао да плаћа годишњи [[данак]].<ref name="Pusat Sejarah Brunei2"/> Успостављена је нова династија с локалним вођом ([[раџа]]), који је прихватио [[ислам]] и постао раџа [[Раџа Сулејман I|Салалила]] односно Тарик Сулејман&nbsp;-{I}-. Он је такође постао и изазов што се тиче трговине за већ богатог лакандулу у Тонду. Ислам је још више ојачао доласком муслиманских трговаца из {{nowrap|[[Арабијско полуострво|арапско]]-[[Индијски потконтинент|индијских]]}} области, односно [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[Југоисточна Азија|југоисточне Азије]].<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books/about/History_of_the_Filipino_People.html?id=XbmEAAAACAAJ |title=History of the Filipino People |last=Agoncillo |first=Teodoro A. |publisher=Garotech Pub<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-971-10-2415-4 |edition=VII |page=22 |year=1990. |accessdate=24. октобар 2016.}}</ref> Манила је [[1574]]. године привремено била под [[Опсада Маниле|опсадом]] након инвазије кинеског [[гусари|пиратског]] [[господар рата|господара рата]] по имену [[Лин Фенг]] ({{јез-кин|т=林鳳|у=林凤|п=Lín Fèng}}), ког је локално становништво на крају ипак успело да отера и ослободи свој град. Град је потом постао седиште шпанске колонијалне владе.

=== Шпанско раздобље ===
[[Датотека:Intramuros 002.JPG|мини|лево|[[Тврђава Сантијаго]] у [[Интрамурос]]у, [[цитадела]] коју је [[1590]]. изградио [[Мигел Лопез де Легаспи]]]]

Конкистадор [[Мигел Лопез де Легаспи]] је [[24. јун]]а [[1571]]. године стигао у Манилу и прогласио је територијом [[Вицекраљевство Нова Шпанија|Нове Шпаније]] (данас [[Мексико]]), оснивајући градско веће где је сада дистрикт [[Интрамурос]].<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=j2sCAAAAYAAJ&pg=PA143 |title=A handbook of the Philippines |chapter=History of the Philippines |last=Wright |first=Hamilton M. |publisher=A. C. McClurg & co<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn= |page=143 |year=1907. |accessdate=24. октобар 2016.}}</ref> Де Легаспијева локална краљевска породица је била погубљена или протерана након неуспеха [[Завера Тондо|завере Тондо]]; наиме, било је испланирано да [[дату]]и, [[раџа|раџе]], јапански трговци и Брунејски султанат заједно нападну и погубе Шпанце те њихове [[Латинска Америка|латиноамеричке]] [[најамник]]е и савезнике [[Висајци|Висајце]]. Победници Шпанци су Манилу прогласили главним градом [[Шпанске Источне Индије|Шпанских Источних Индија]] и Филипина, којим ће њихова [[Шпанска империја|империја]] владати наредна три века<!-- (333&nbsp;године, у раздобљу од [[1565]]. до [[1898]]. године)-->.

Манила је постала позната по [[галеон|трговинском галеону]] [[Манилски галеон|Манила—Акапулко]] ({{јез-шп|Galeón de Manila}}, {{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Kalakalang Galyon ng Maynila at Acapulco}}), а бродови су међу [[Пацифичка острва|пацифичким острвима]] саобраћали преко три века и у [[Југоисточна Азија|југоисточну Азију]] (која је већ била [[ентрепот]] за робу која је долазила из [[Индија|Индије]], [[Индонезија|Индонезије]] и [[Кина|Кине]]) допремали добра из [[Европа|Европе]], [[Африка|Африке]] и [[Латинска Америка|Латинске Америке]]; трговина се такође одвијала и у супротном смеру. [[Сребро]] које се ковало у [[Мексико|Мексику]] и [[Перу]]у се мењало за кинеску [[свила|свилу]], индијске [[драго камење|драгуље]] и [[зачин]]е југоисточне Азије. Исто тако, [[вино]] и [[маслина|маслине]] из Европе и Северне Африке су преко Мексика бродовима налазили пут до Манилаца.<ref name="Kane">{{cite book |url=https://books.google.com/books/about/Hawaiʻi_Chronicles.html?id=6CdzAAAAMAAJ |title=Hawaiʻi Chronicles: Island History from the Pages of Honolulu Magazine |chapter=The Manila Galleons |last=Kane |first=Herb Kawainui |editor-last=Dye |editor-first=Bob |publisher=University of Hawaiʻi Press |location=Honolulu<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-0-8248-1829-6 |volume=I |pages=25—32 |year=1996. |accessdate=24. октобар 2016.}}</ref>

[[Датотека:AMH-6763-NA Bird's eye view of Manila.jpg|мини|Поглед на Манилу ({{цирка|1665}})]]

Двадесет месеци, од [[1762]]. до [[1764]]. године, Манилу су [[Британска инвазија Маниле|окупирале]] [[Краљевство Велика Британија|британске]] снаге и користиле као базу за неуспешни покушај освајања Филипина биткама [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]].<ref name="Backhouse">{{cite book |url= |title=The Secretary at War to Mr. Secretary Conway |last=Backhouse |first=Thomas |publisher=British Library |location=London |page=40 |year=1765.}}</ref> У коначници су се Британци повукли у складу с [[Париски мир (1763)|Париским мировним споразумом]].<ref>{{cite web |url=http://www.u-s-history.com/pages/h754.html |title=The French and Indian War: Treaty of Paris (1763) |website=u-s-history.com |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20030114132125/http://www.u-s-history.com/pages/h754.html |archivedate=14. јануар 2003. |url-status=live}}</ref> Непознат број индијских војника познатих као [[сипаи]], који су дошли са Британцима, дезертирао је и населио оближњу [[Каинта|Каинту]]; ово објашњава јединствене индијске одлике генерација становника Каинте.<ref>{{harvnb|Fish|2003.|p=158}}</ref> У међувремену су Кинези кажњени за помагање британске инвазије, а тврђава Интрамурос&nbsp;— коју је у почетку насељавало 1.200&nbsp;шпанских породица, са заштитом [[гарнизон]]а од 400&nbsp;шпанских трупа<ref name="Gutenberg-history">{{cite journal |url=http://www.gutenberg.org/files/38269/38269-h/38269-h.htm#pb139 |title=A History of the Philippines |last=Barrows |first=David P. |journal=Guttenburg Free Online E-books |publisher=[[Пројекат Гутенберг|Project Gutenberg]] |volume=1 |page=179, 229 |year=2014. |accessdate=6. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161206195339/http://www.gutenberg.org/ebooks/38269 |archivedate=6. децембар 2016. |url-status=live |quote=Within the walls, there were some six hundred houses of a private nature, most of them built of stone and tile, and an equal number outside in the suburbs, or ''arrabales'', all occupied by Spaniards ("todos son vivienda y poblacion de los Españoles"). This gives some twelve hundred Spanish families or establishments, exclusive of the religious, who in Manila numbered at least one hundred and fifty, the garrison, at certain times, about four hundred trained Spanish soldiers who had seen service in Holland and the Low Countries, and the official classes.«&nbsp;•&nbsp;»Reforms under General Arandía.&nbsp;— The demoralization and misery with which Obando's rule closed were relieved somewhat by the capable government of Arandía, who succeeded him. Arandía was one of the few men of talent, energy, and integrity who stood at the head of affairs in these islands during two centuries. He reformed the greatly disorganized military force, establishing what was known as the ''Regiment of the King'', "made up very largely of Mexican soldiers". He also formed a corps of artillerists composed of Filipinos. These were regular troops, who received from Arandía sufficient pay to enable them to live decently and like an army.}}</ref>&nbsp;— задржава своје топове усмерене ка [[Бинондо|Бинонду]], најстаријој [[кинеска четврт|кинеској четврти]] на свету.<ref name="gbtimes.com">{{cite web |url=http://gbtimes.com/travel/chinatown-manila-oldest-world<!--http://en.radio86.com/travel/travel-destinations/chinatown-manila-oldest-world--> |title=Chinatown Manila: Oldest in the world |last=Raitisoja |first=Geni |website=gbtimes.com<!--en.radio86.com--> |date=8. јул 2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160817204440/http://gbtimes.com/travel/chinatown-manila-oldest-world |archivedate=17. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> Такође, латиноамеричко становништво је било концентрисано на југу,<ref name="Gutenberg-history"/> у [[Кавите]]у где су пристајали њихови бродови те [[Ермита (Манила)|Ермити]] која представља област коју је основао и чији је епоним постао мексички [[отшелник|пустињак]] који је ту живео.<ref>{{cite web |url=http://www.livinginthephilippines.com/travel-guides/getting-to-philippines/979-tourist-attraction-city-of-manila |title=Living in the Philippines: Living, Retiring, Travelling and Doing Business |website=livinginthephilippines.com |accessdate=6. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161206200644/http://www.livinginthephilippines.com/travel-guides/getting-to-philippines/979-tourist-attraction-city-of-manila |archivedate=06. 12. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Након што се [[Мексички рат за независност|Мексико изборио за независност]] [[1821]]. године, Шпанија је почела да [[директно управљање|директно управља]] Манилом.<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=QDegTDTzMlAC&pg=PA508 |title=Historia de la educación en España y América: La educación en la España contemporánea ({{nowrap|1789–1975}}) |chapter=La educación en América y Filipinas |editor1-last=Delgado Criado |editor1-first=Buenaventura |editor2-last=Santa María |editor2-first=Fundación |others=Bartolomé Martínez, Bernabé |publisher=Ediciones Morata |location=Madrid<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-84-7112-378-7 |volume=III |page=508 |year=1994. |accessdate=24. октобар 2016.}}</ref> Под директном шпанском управом, [[банкарство]], [[индустрија]] и [[образовање]] развијени су више него у претходна два века.<ref>{{cite book |url= |title=Travels in the Philippines |last=Bowring |first=John |publisher= |location=London |isbn= |page=18 |year=1875.}}</ref> Отварање [[Суецки канал|Суецког канала]] године [[1869]]. омогућило је директну трговину и комуникацију са Шпанијом.

Све веће богатство и образовање у граду привукли су аутохтоно становништво, Кинезе, Индијце, Латиноамериканце и Европљане, да из оближњих провинција дођу у Манилу;<ref name="a112">{{cite web |url=http://www.bulatlat.com/news/7-4/7-4-semantics.htm |title=Semantics of Colonization and Revolution |last=Olsen |first=Rosalinda N. |website=bulatlat.com |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160308045255/http://bulatlat.com/news/7-4/7-4-semantics.htm |archivedate=8. март 2016. |url-status=live}}</ref> потакнут је настанак академске класе [[илустрадоси|илустрадоса]] која је заговарала [[либерализам|либералне]] идеје&nbsp;— идеолошки темељ [[Филипинска револуција|Филипинске револуције]], којом се настојала стећи независност од Шпаније.

=== Америчко раздобље ===
[[Датотека:BurnhamPlanOf-Manila-sr.jpg|мини|[[Данијел Бернам|Бернамов]] план Маниле<br /><small>(север је на левој страни)</small>]]

Након [[Битка за Манилу (1898)|битке за Манилу]] (1898), [[Шпанска империја|Шпанија]] је предала град Манилу [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. [[Прва Филипинска република|Прва Филипинска (Малолоска) република]], основана у оближњем [[Булакан]]у, борила се против Американаца за контролу града.<ref>Комплетан текст измењене и допуњене верзије коју је објавио генерал Отис је цитиран у следећој књизи:<br />
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=lhZ3AAAAMAAJ |title=Blockade and Siege of Manila in 1898 |last1=De Togores y Saravia |first1=José Roca |last2=Garcia |first2=Remigio |publisher=National Historical Institute (Philippines) |location=Manila |isbn=978-971-538-167-3 |pages=148—150 |year=2003 |accessdate=24. октобар 2016.}}<br />Такође погледајте [[:en:s:Letter from E.S. Otis to the inhabitants of the Philippine Islands, January 4, 1899|Писмо од Е.&nbsp;С. Отиса за становнике Филипинских острва (4.&nbsp;јануар&nbsp;1899)]].</ref> Американци су победили Малолоску републику и заробили председника [[Емилио Агиналдо|Емилија Агиналда]], који је лојалност САД прогласио [[1. април]]а [[1901]]. године.

По изради новог статута (повеље) за Манилу јуна 1901. године, Американци су озваничили оно о чему се одавно ћутало: град Манилу чини не само Интрамурос већ и сва подручја која га окружују ({{јез-шп|arrabales}}). Новим статутом је прокламовано да је Манила сачињена из једанаест муниципалних дистрикта: по свој прилици Бинондо, Ермита, Интрамурос, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Мигел, Санта Ана, Санта Круз и Тондо. Додатно, [[Католичка црква]] је као делове Маниле признала пет парохија: {{nowrap|Балик-Балик}}, Гагалангин, Санта Меса, Сингалонг и Тросо; касније су додате још две: Балут и Сан Андрес.<ref name="JN">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=zuGeOwAACAAJ |title=Manila, My Manila: A History for the Young |last=Nick |first=Joaquin |publisher={{nowrap|Vera-Reyes}},&nbsp;Inc&nbsp;[Republic of the Philippines, City of Manila] |location=Manila<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn= |pages=137, 178 |year=1990. |accessdate=24. октобар 2016.}}</ref>

Под америчком контролом, нова грађански оријентисана [[Острвска влада Филипинских острва|Острвска влада]] на челу с {{nowrap|гувернером-генералом}} [[Вилијам Хауард Тафт|Вилијамом Хауардом Тафтом]], позвала је урбанисту [[Данијел Бернам|Данијела Хадсона Бернама]] да Манилу прилагоди савременим потребама.<ref>{{harvnb|Moore|1921.|p=162}}</ref> Бернамов план је укључивао развој цестовног система, употребу водених путева за транспорт те улепшавање Маниле уређивањем рива и изградњом паркова, булевара и зграда.<ref>{{harvnb|Moore|1921.|p=162B, 180}}</ref><!--<ref>{{harvnb|Moore|1921.|p=180}}</ref>-->

Планирана градња је обухватала и центар владе који је требало да заузима целокупан Волис Филд, који се пружа од парка [[Парк Ризал|Ризал]] до данашње авеније [[Авенија Тафт|Тафт]]. Филипински капитол је требало да се изгради на крају на ком је авенија Тафт, тако да гледа на море. Заједно са зградама разних владиних бироа и одељења, требало је формира четвороугаоник с лагуном у центру и спомеником [[Хосе Ризал|Хосеу Ризалу]] на другом крају комплекса. Од Бернамовог предложеног плана за владин центар, само три јединице&nbsp;— Законодавна зграда, Зграда за финансије и Зграда за пољопривредна одељења&nbsp;— успешно су завршене пре избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]].

=== Јапанска окупација и Други светски рат ===
[[Датотека:Manila Walled City Destruction May 1945.jpg|мини|Разарање које је<!-- у каменом граду Интрамуросу--> изазвала [[Битка за Манилу (1945)|битка&nbsp;за Манилу]] (мај 1945)]]

Током [[Јапанска окупација Филипина|Јапанске окупације Филипина]], амерички војници су добили наређење да се повуку из Маниле; сви војни објекти су уклоњени [[24. децембар|24. децембра]] [[1941]]. године. Генерал [[Даглас Макартур]] је прогласио Манилу [[отворени град|отвореним градом]] да би се спречила даља убијања и разарања, али јапански војни авиони су наставили да бомбардују град. [[Јапанско царство|Јапанске снаге]] су окупирале Манилу [[2. јануар]]а [[1942]]. године.

Од [[3. фебруар]]а до [[3. март]]а [[1945]]. године, Манила је била поприште [[Битка за Манилу (1945)|најкрвавије битке]] у [[Рат на Пацифику|Пацифичком сукобу]] из Другог светског рата. Овог фебруара је [[Масакр у Манили|убијено око 100.000&nbsp;цивила]].<ref name="users.erols.com"/> На крају битке, град су поново заузеле удружене америчке и филипинске трупе. Манила је други најразоренији град на свету (после [[Варшава|Варшаве]]) током [[Други светски рат|Другог светског рата]]; готово све грађевине у граду, посебице [[Интрамурос]], биле су уништене.

=== Савремено раздобље ===
[[Датотека:Ermita-Malate skyline in Manila as of June 2015.jpg|мини|лево|Хоризонт дистрикта [[Ермита (Манила)|Ермита]] и [[Малате]]]]
{{multiple image|direction=vertical|align=left|total_width=230|image1=Feu campus quezon blvd. underpass.jpg|caption1=Булевар Кезон и [[Далекоисточни универзитет|Далекоисточни&nbsp;универзитет]]|image2=Roxas blvd. - along Manila Bay; aerial shot from Legaspi Towers.jpg|caption2=Хоризонт Маниле дуж булевара&nbsp;Рохас&nbsp;<small>(десно)</small>; лука&nbsp;Маниле&nbsp;<small>(горњи део)</small> и&nbsp;залив&nbsp;Манила&nbsp;<small>(лево)</small>}}

Председник [[Елпидио Кирино]] је [[1948]]. године преместио седиште владе Филипина у [[Кезон Сити]], нови главни град у предграђу и подручју североисточно од Маниле, који је [[1938]]. године основао бивши председник [[Мануел Л. Кезон]].<ref>{{cite web |url=http://www.quezoncity.gov.ph/index.php?option=com_content&view=article&id=319&Itemid=277 |title=Milestones in History |website=quezoncity.gov.ph |year=1896—2010 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307060446/http://www.quezoncity.gov.ph/index.php?option=com_content&view=article&id=319&Itemid=277 |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref> Премештањем је онемогућена имплементација Бернамовог плана из 1905. године за премештање центра владе у Лунету.

За време владавине Висајанца [[Арсенио Лаксон|Арсенија И. Лаксона]] као првог изабраног градоначелника [[1952]]. године (сви пређашњи градоначелници су били именовани), Манила је била у свом „златном добу”;<ref name="RoseHistorianManila">{{cite journal |url=https://books.google.com/books?id=SIvGXaUR1uAC&pg=PA5&q=Golden%20Age |title=April Was a Cruel Month for the Greatest Manila Mayor Ever Had<!--Manila--> |journal=1898:&nbsp;The Shaping of Philippine History |last=Hancock |first=Rose |publisher=Asia Pacific Communications Network, Inc |location=Manila<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn= |volume=II |issue=35 |page=16<!--&nbsp;[5, 31, 43, 44, 93]--> |date=април 2000. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=The Golden Age}}</ref> повратила је свој изгубљени статус „Бисера Оријента” ({{јез-шп|Perla del Oriente}}), који је први пут добила пре Другог светског рата. После Лаксоновог мандата [[1950е|{{nowrap|1950-их}}]] година, Манилом је већину [[1960е|{{nowrap|’60-их}}]] управљао [[Антонио Вилегас|Антонио де Хесус Вилегас]]. Индијски Филипинац [[Рамон Багатсинг|Рамон Деларга Багатсинг]] је био градоначелник готово целе [[1970е|{{nowrap|’70-е}}]], па све до [[Револуција народне власти|Револуције народне власти]] ({{nowrap|Жута/}}{{nowrap|Филипинска/}}-{EDSA}- револуција) из [[1986]]. године. Градоначелници Лаксон, Вилегас и Багатсинг групно се називају „Великом тројком Маниле”<!--&nbsp;— мањим делом због њихових поприлично дугих мандата градског извршног управника (преко три деценије у континуитету, од [[1952]]. до [[1986]]. године), а већим делом--> због њиховог неизбрисивог доприноса развоју<!-- и напретку--> града те трајног наслеђа које су оставили побољшавањем квалитета живота и добробити становника Маниле.

Током администрације председника [[Фердинанд Маркос|Фердинанда Емануела Едралина Маркоса ст.]]&nbsp;— доношењем Председничког декрета бр.&nbsp;824, [[7. новембар|7. новембра]] [[1975]]. године&nbsp;— створен је регион [[Метро Манила]] као интегрисана јединица. Подручје је обухватало четири града и тринаест суседних насеља, као засебна регионална јединица владе.<ref>{{cite web |url=http://www.lawphil.net/statutes/presdecs/pd1975/pd_824_1975.html |title=Presidential Decree No.&nbsp;824: Creating the Metropolitan Manila and the Metropolitan Manila Commission and for other purposes |location=Manila |publisher=The LawPhil Project |website=lawphil.net |date=7. новембар 1975. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160312121648/http://lawphil.net/statutes/presdecs/pd1975/pd_824_1975.html |archivedate=12. март 2016. |url-status=live}}</ref> На 405.&nbsp;годишњицу оснивања града, [[24. јун]]а [[1976]]. године, Манила је одлуком Маркоса поново добила статус главног града Филипина, првенствено због свог историјског значаја јер је била седиште владе још од раздобља шпанске колонијалне владавине. Председнички декрет бр.&nbsp;940 каже да је „Манила одувек била&nbsp;— за филипински народ и у ''очима'' света&nbsp;— ''главни'' град Филипина, при чему је центар трговине, ''заната'', образовања и културе”.<ref>{{cite web |url=http://www.chanrobles.com/presidentialdecrees/presidentialdecreeno940.html |title=Presidential Decree No.&nbsp;940: Establishing Manila as the Capital of the Philippines and as the Permanent Seat of the National Government |location=Manila |publisher=Chan C. Robles Virtual Law Library |website=chanrobles.com |date=24. јун 1976. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=Manila has always been, to the Filipino people and in the eye of the world, the premier city of the Philippines, it being the center of trade, commerce, education and culture. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307060640/http://www.chanrobles.com/presidentialdecrees/presidentialdecreeno940.html |archivedate=07. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

У току [[Ванредно стање на Филипинима|ванредног стања у држави]], Манила је постала ’легло’ покрета отпора како су омладинци и студенти демонстрирали изнова се сукобљавајући с полицијом и војском које су биле подређене Маркосовом режиму. Након деценија пружања отпора, ненасилном поменутом [[Револуција народне власти|Револуцијом народне власти]] (претеча мирних револуција које су [[Револуције 1989.|скинуле гвоздену завесу у Европи]]) с власти је збачен ауторитарни председник Маркос.<ref>{{cite book |url=http://www.stuartxchange.com/EdsaIntro.html |title=The Original People Power Revolution |last=Stuart-Santiago |first=Angela |location=Manila |website=stuartxchange.com |volume=I |date=22—25. фебруар 1986. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071213180847/http://www.stuartxchange.com/EdsaIntro.html |archivedate=13. децембар 2007. |url-status=live}}</ref>

[[Алфредо Лим|Алфредо „Фред” Сиојо Лим]] (Лин Венлуо, Лим {{nowrap|Бун-лок}}) [[1992]]. године је изабран за градоначелника; био је први кинески Филипинац који је вршио ову функцију. Био је познат по својој оштрој борби против криминала. Лима је наследио [[Лито Атијенса|Хосе Ливиоко „Лито” Атијенса мл.]], који је био и његов заменик на положају градоначелника. Атијенса је био познат по својој кампањи (и својевременом слогану града) „Оживимо Манилу” ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Buhayin ang Maynila}}), захваљујући којој је изграђено неколико паркова те поправљени и обновљени многи оштећени објекти у граду. Као начелник града је провео укупно 3&nbsp;мандата (9&nbsp;година) у континуитету, након чега је замењен.

Алфредо Лим се још једанпут кандидовао за градоначелника; победио је Атијенсиног сина Алија на општим изборима [[2007]]. године и моментално угасио све Атијенсине пројекте<ref>{{cite news |url=http://news.abs-cbn.com/nation/metro-manila/12/01/09/it%E2%80%99s-atienza-vs-lim-part-2-manila |title=It's Atienza vs. Lim Part&nbsp;2 in Manila |last=Mundo |first=Sheryl |publisher={{nowrap|ABS-CBN}} News and Current Affairs |location=Manila |date=1. децембар 2009. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=Environment Secretary Jose 'Lito' Atienza will get to tangle again with incumbent Manila Alfredo Lim in the coming 2010 elections. Atienza, who has served as Manila mayor for 3&nbsp;terms, said he is confident that he will again defeat Lim just like what happened in the 2001 mayoralty race. Atienza claimed the people of Manila are clamoring for him to run again as the city's economy allegedly went downhill under Lim's rule.<!-- Atienza added that most of his projects were "dismantled" when Lim took over as Manila mayor. Joseph Estrada's Puwersa ng Masang Pilipino (PMP) will back Atienza as a "guest candidate". Atienza is a leader of a Liberal Party (LP) faction (LP–Atienza wing) that has not been recognized by the Supreme Court.&nbsp;[...] Lim also claimed that his loss to Atienza in 2001 was a result of electoral fraud.--> |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091203170220/http://www.abs-cbnnews.com/nation/metro-manila/12/01/09/it%E2%80%99s-atienza-vs-lim-part-2-manila |archivedate=03. 12. 2009 |url-status=dead }}</ref> тврдећи да су исти имали безначајан допринос побољшању града. Однос двеју партија је постао још затегнутији, а поново су се нашле супротстављене на локалним изборима [[2010]]. године на којима је Лим ([[Либерална партија (Филипини)|ККК]]) опет победио Атијенсу ([[Сила филипинских маса|ПМП]]), и то веома убедљиво&nbsp;— 59,52%&nbsp;:&nbsp;27,22% (395.910&nbsp;:&nbsp;181.094)&nbsp;— за разлику од веома густих локалних избора [[2013]]. и нарочито [[2016]]. године.

Лима је [[2008]]. године тужио већник Денис Алкореса за кршење [[људска права|људских права]],<ref>{{cite news |url=http://www.gmanetwork.com/news/story/107511/news/nation/councilor-files-raps-vs-lim-manila-execs-before-chr |title=Councilor files raps vs Lim, Manila execs before CHR |last=Legaspi |first=Amita |publisher=GMANews.TV |date=17. јул 2008. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075708/http://www.gmanetwork.com/news/story/107511/news/nation/councilor-files-raps-vs-lim-manila-execs-before-chr |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> оптужујући га за [[графт (политика)|графт]] у рехабилитацији јавних школа;<ref>{{cite news |url=http://www.tribuneonline.org/metro/20100504met3.html |title=Mayor Lim charged anew with graft over rehabilitation of public schools |last=Manalo |first=Charlie V. |work=The Daily Tribune |date=5. април 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075708/http://www.gmanetwork.com/news/story/107511/news/nation/councilor-files-raps-vs-lim-manila-execs-before-chr |archivedate=11. јун 2011. |url-status=dead}}</ref> такође је у великој мери био критикован због свог непланског разрешавања [[Талачка криза у Манили|инцидента с бившим полицајцем и туристичким аутобусом у парку Ризал]]&nbsp;— једне од смртоноснијих (9&nbsp;страдалих) [[талачка криза|талачких криза]] на Филипинима. После овога, заменик градоначелника [[Иско Морено|Франсиско „Иско” Морено Домагосо]] и 28&nbsp;градских већника поднело је [[2012]]. године другу судску тужбу против Лима, тврдећи да су Лимове изјаве на састанку за њих биле ’опасне по живот’.<ref>{{cite news |url=http://news.abs-cbn.com/nation/metro-manila/06/23/12/isko-moreno-28-councilors-file-complaint-vs-lim |title=Isko Moreno, 28&nbsp;councilors file complaint vs Lim |last=Manabat |first=Johnson |publisher={{nowrap|ABS-CBN}} News and Current Affairs |location=Manila |date=23. јун 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |quote=<!--{{nowrap|life-threatening}}--> |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160818012115/http://news.abs-cbn.com/nation/metro-manila/06/23/12/isko-moreno-28-councilors-file-complaint-vs-lim |archivedate=18. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> На локалним изборима [[2013]]. године, бивши председник [[Џозеф Естрада|Џозеф „Ерап” Ехерсито Естрада]] (Хосе Марсело Ехерсито) победио је Лима у тесној градоначелничкој утрци&nbsp;— 52,72%&nbsp;:&nbsp;47,28% (343.993&nbsp;:&nbsp;308.544). Током свог мандата, Естрада је отплатио преко 5&nbsp;милијарди [[филипински пезо|пезоса]] (око 95&nbsp;милиона [[евро|евра]]) градског дуга и повећао градске приходе са 6,2&nbsp;милијарди пезоса (преко 100&nbsp;милиона евра) [[2012]]. године на 14,6&nbsp;милијарди пезоса (преко 275&nbsp;милиона евра) [[2016]]. године, што је резултовало омогућавањем највећег икада улагања у инфраструктуру Маниле од 6,76&nbsp;милијарди пезоса (преко 120&nbsp;милиона евра) и генерално бољитком и добробити за становнике Маниле. Град је [[2015]]. године постао најконкурентнији град на Филипинима, поставши тако и најбоље место за пословање и живот у овој земљи. Естрада је повећао порезе више него дупло да би добио сав овај новац за унапређивање града, чиме ни велики ни мали привредници нису били задовољни. Међутим, упркос својим великим постигнућима, Естрада је готово изгубио од Лима на локалним изборима одржаним [[9. мај]]а [[2016]]. године због ’прљавих трикова’ и ’негативне кампање’ с противничке стране; разлика је била минимална, нешто већа од само 2.500&nbsp;гласова&nbsp;— 38,54%&nbsp;:&nbsp;38,17% (283.149&nbsp;:&nbsp;280.464).<ref name="Hairline2016">{{cite news |url=http://thestandard.com.ph/opinion/columns/virtual-reality-by-tony-lopez/207830/erap-s-hairline-victory.html |title=Erap's hairline victory |last=Lopez |first=Tony |work=The Standard Philippines&nbsp;''[''Manila Standard: Opinion'']'' |date=10. јун 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160818012326/http://thestandard.com.ph/opinion/columns/virtual-reality-by-tony-lopez/207830/erap-s-hairline-victory.html |archivedate=18. август 2016. |url-status=live}}</ref>

== Географија ==
{{main article|Географија Маниле}}
[[Датотека:Aerial view of Escolta area in Binondo, Manila.jpg|мини|Област [[Бинондо|Бинонда]] с реком [[Пасиг (река)|Пасиг]] на левој страни]]
[[Датотека:Iss047e099713 lrg Manila.jpg|мини|Слика Маниле (одмах лево од центра) и околних градова са [[Међународна свемирска станица|ISS]]]]

Манила је смештена на источној обали залива [[Манила (залив)|Манила]], на источном рубу острва [[Лузон]], {{convert|800|mi|km|order=flip}} од континенталне [[Азија|Азије]].<ref>{{cite web |url=http://geography.howstuffworks.com/asia/geography-of-manila.htm |title=Geography of Manila |work=HowStuffWorks |year=2014/2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140202210542/http://geography.howstuffworks.com/asia/geography-of-manila.htm |archivedate=2. фебруар 2014. |url-status=dead}}</ref> Река [[Пасиг (река)|Пасиг]], која спаја језеро [[Лагуна де Беј|Лагуна]] на југоистоку са заливом Манила на западу, дужином од {{convert|15,5|mi|km|order=flip}} полови Манилу и [[Метро Манила|околно градско подручје]] на {{nowrap|северо-североисточни}} и {{nowrap|југо-југозападни}} део.<ref name="arearef1"/><ref name="arearef2"/>

Готово цела Манила лежи на [[преисторија|преисторијским]] [[алувион|алувијалним]], вековима таложеним депозитима вода Пасига (негде вода залива Манила). Градско [[тло]] је значајно измењено деловањем човека, а битно је поменути уочљиву [[Мелиорација#Хидромелиорација|хидромелиорацију]] дуж приобаља спровођену током америчког колонијалног раздобља. Неке од природних варијација у [[топографија|топографији]] су заравнате захваљујући [[урбанизација|урбанизацији града]]. Укупна површина Маниле је [[2013]]. године износила {{convert|{{PH wikidata|area}}|km2|2}}.<ref name="arearef1"/><ref name="arearef2"/>

=== Земљотреси ===
{{further|Списак земљотреса на Филипинима}}

Манила се налази на [[Тихи океан|Пацифичком]] [[тајфун]]ском [[тајфуни на Филипинима|појасу]] и унакрсно је пресеца неколико [[расед|линија раседа]]. Због овога су Манила и њен [[Метро Манила|метрополитански регион]] заузели другу позицију на списку за живот најризичнијих главних градова на свету, према швајцарској [[реосигурање|реосигуравајућој]] компанији „[[Свис ре]]” ({{јез-енгл|Swiss Re}}).<ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/589526/manila-is-worlds-second-riskiest-city-to-live-in-poll |title=Metro Manila is world's second riskiest capital to live {{nowrap|in–poll}} |last=Lozada |first=Bong |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=27. март 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075903/http://newsinfo.inquirer.net/589526/manila-is-worlds-second-riskiest-city-to-live-in-poll |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Сеизмички активан [[Систем раседа долине Марикина|систем]] [[расед]]а [[Марикина|долине Марикина]] ({{јез-енгл|[Marikina] Valley Fault System, [M]VFS}}) представља претњу за Манилу и њена околна градска подручја.<ref>{{cite journal |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0040195105005792 |title=Neotectonics of the Marikina Valley fault system (MVFS) and tectonic framework of structures in northern and central Luzon, Philippines |last1=Rimando |first1=Rolly |last2=Rimando |first2=Rolly E. |last3=Knuepfer |first3=Peter L. K. |journal=Tectonophysics |publisher=ScienceDirect |volume=415 |issue=1—4 |pages=17—38 |date=27. март 2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20160822134511/http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0040195105005792 |archivedate=22. 08. 2016 |url-status=live }}</ref>

Манила је претрпела неколико смртоносних земљотреса, а најјачи су били [[Земљотрес на Лузону 1645.|1645]]. и [[Земљотрес у Манили 1677.|1677]]. године када је уништен средњовековни град од камена и цигле.<ref name="Earthquake">{{cite journal |url=http://www2.hull.ac.uk/FASS/pdf/History-Bankoff-fire2.pdf |title=Fire and Quake in the construction of old Manila |last=Bankoff |first=Greg |publisher=SAGE Publications |location=Los Angeles&nbsp;/ London&nbsp;/ New Delhi&nbsp;/ Singapore |journal=The Medieval History Journal |volume=10 |issue=1—2 |pages=411—427 |doi=10.1177/097194580701000215 |year=2007 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307060645/http://www2.hull.ac.uk/FASS/pdf/History-Bankoff-fire2.pdf |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref> Такозвани [[земљотрес|трусни]] [[трусни барок|барок]] ({{јез-енгл|Earthquake Baroque}}) био је присутан стил у архитектури током шпанског колонијалног раздобља, како би се грађевине прилагодиле учесталим земљотресима.<ref name="City">{{cite web |url=http://www.aenet.org/manila-expo/page16.htm |title=The "City of God": Churches, Convents and Monasteries |location=Center for Historic Studies of Public Works and Town Planning |publisher=Manila 1571–1898, The West in East&nbsp;[Discovering Philippines] |website=aenet.org |year=1998. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160512205811/http://www.aenet.org/manila-expo/page16.htm |archivedate=12. мај 2016. |url-status=live}}</ref>

=== Клима ===
Према систему [[Кепенова класификација климата|Кепенове климатске класификације]], у Манили влада [[тропска саванска клима]] (-{Aw}-). Заједно са остатком Филипина, Манила у целости лежи у [[тропи]]ма. Близина [[екватор]]у условљава веома мал [[температура|температурни]] опсег, који ретко иде испод {{convert|20|°C|°F}} или изнад {{convert|38|°C|°F}}. Температурне екстреме чини доњи лимит од {{convert|14,5|°C|°F}} &#91;[[11. јануар]] [[1914]]&#93;<ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com:8080/nation/2014/01/01/1273885/temperatures-drop-further-baguio-mm |title=Temperatures drop further in Baguio, MM |last=Flores |first=Helen |work=The Phillipine Star |date=1. јануар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075930/http://www.philstar.com:8080/nation/2014/01/01/1273885/temperatures-drop-further-baguio-mm |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref> и горњи лимит од {{convert|38,6|°C|°F}} &#91;[[7. мај]] [[1915]]&#93;.<ref>{{cite news |url=http://news.abs-cbn.com/nation/metro-manila/05/08/14/metro-manila-temperature-soars-362c |title=Metro Manila temperature soars to 36.2C |last= |first= |publisher={{nowrap|ABS-CBN}} News and Current Affairs |location=Manila |date=8. мај 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |quote= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075941/http://news.abs-cbn.com/nation/metro-manila/05/08/14/metro-manila-temperature-soars-362c |archivedate=07. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Нивои [[влажност]]и су обично веома високи током целе године. Манила има карактеристичну [[сушна сезона|сушну сезону]] од децембра до маја, као и релативно дугу [[кишна сезона|кишну сезону]] која траје преостали део године с нешто хладнијим температурама. Током кишне сезоне ретко се дешава да киша пада цео дан, али количина краткотрајнијих падавина је поприлично велика. [[Тајфун]]и најчешће долазе између јуна и септембра.<ref name="jeepneyguide">{{cite web |url=http://jeepneyguide.com/manila/travel-guide |title=Manila Travel Guide |work=Jeepney Guide ''(Philippines Travel Guide)'' |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160822140435/http://jeepneyguide.com/manila/travel-guide |archivedate=22. август 2016. |url-status=live}}</ref>

{{climate chart
|Манила ({{nowrap|1971—2000}})
|23.5|29.5| 19.0
|23.8|30.5|  7.9
|24.9|32.1| 11.1
|26.2|33.5| 21.4
|26.7|33.2|165.2
|26.2|32.2|265.0
|25.8|31.1|419.6
|25.5|30.6|486.1
|25.5|30.9|330.3
|25.5|30.9|270.9
|24.9|30.7|129.3
|23.9|29.7| 75.4
|float=right
|clear=right
|units=metric
|maxprecip=200
|source=<ref>{{cite web |url=http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=92 |title=Climatological Normals of the Metro Manila (1971–2000) |publisher=Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration (PAGASA) |date=4. август 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829173051/http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=92 |archivedate=29. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite book |url=http://www.stadtklima.de/webklima/cities/asia/ph/manila/manila.htm |title=Handbuch ausgewählter Klimastationen der Erde |last=Müller |first=M. |publisher=Universität Trier (Forschungsstelle Bodenerosion) |website=stadtklima.de |year=1983. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829173406/http://www.stadtklima.de/webklima/cities/asia/ph/manila/manila.htm |archivedate=29. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref>
}}

<div style="padding-top:0.5em">{{Weather box|width=80%
|location = Лучке области, Манила (1981—2010, екстреми 1885—2012)
|metric first = Yes
|single line = Yes
|temperature colour =
| Jan record high C = 36.5
| Feb record high C = 35.6
| Mar record high C = 36.8
| Apr record high C = 38.0
| May record high C = 38.5
| Jun record high C = 37.6
| Jul record high C = 36.5
| Aug record high C = 35.6
| Sep record high C = 35.3
| Oct record high C = 35.8
| Nov record high C = 35.6
| Dec record high C = 34.6
|year record high C = 38.6
|Jan high C = 29.6
|Feb high C = 30.5
|Mar high C = 31.9
|Apr high C = 33.3
|May high C = 34.4
|Jun high C = 33.5
|Jul high C = 32.4
|Aug high C = 32.3
|Sep high C = 32.1
|Oct high C = 31.4
|Nov high C = 30.5
|Dec high C = 29.8
|year high C = 31.1
|Jan mean C = 25.6
|Feb mean C = 25.9
|Mar mean C = 26.7
|Apr mean C = 27.9
|May mean C = 29.2
|Jun mean C = 29.1
|Jul mean C = 28.9
|Aug mean C = 28.8
|Sep mean C = 28.2
|Oct mean C = 27.1
|Nov mean C = 26.0
|Dec mean C = 25.9
|year mean C = 28.4
|Jan low C = 21.2
|Feb low C = 21.3
|Mar low C = 21.4
|Apr low C = 22.5
|May low C = 24.9
|Jun low C = 26.4
|Jul low C = 25.8
|Aug low C = 25.4
|Sep low C = 24.6
|Oct low C = 23.3
|Nov low C = 22.2
|Dec low C = 21.6
|year low C = 23.6
| Jan record low C = 14.5
| Feb record low C = 15.6
| Mar record low C = 16.2
| Apr record low C = 17.2
| May record low C = 18.0
| Jun record low C = 19.5
| Jul record low C = 20.3
| Aug record low C = 20.4
| Sep record low C = 20.2
| Oct record low C = 19.0
| Nov record low C = 16.7
| Dec record low C = 15.7
|year record low C = 14.5
| rain colour = green
| Jan rain mm = 17.3
| Feb rain mm = 14.2
| Mar rain mm = 15.8
| Apr rain mm = 23.7
| May rain mm = 147.2
| Jun rain mm = 253.5
| Jul rain mm = 420.5
| Aug rain mm = 432.4
| Sep rain mm = 355.1
| Oct rain mm = 234.8
| Nov rain mm = 121.7
| Dec rain mm = 67.4
|year rain mm = 2103.6
|unit rain days = 0.1 mm
|Jan rain days = 4
|Feb rain days = 3
|Mar rain days = 3
|Apr rain days = 4
|May rain days = 10
|Jun rain days = 17
|Jul rain days = 21
|Aug rain days = 21
|Sep rain days = 20
|Oct rain days = 17
|Nov rain days = 12
|Dec rain days = 7
|year rain days = 139
|Jan humidity = 70
|Feb humidity = 64
|Mar humidity = 63
|Apr humidity = 64
|May humidity = 71
|Jun humidity = 76
|Jul humidity = 79
|Aug humidity = 81
|Sep humidity = 79
|Oct humidity = 76
|Nov humidity = 72
|Dec humidity = 74
|year humidity = 74
|Jan sun = 159
|Feb sun = 198
|Mar sun = 226
|Apr sun = 258
|May sun = 239
|Jun sun = 206
|Jul sun = 183
|Aug sun = 176
|Sep sun = 174
|Oct sun = 195
|Nov sun = 181
|Dec sun = 152
|year sun = 2105
|source 1 = {{ill|en|PAGASA|Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration}}<ref name="PAGASAnormals">
{{cite web
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20180919043821/https://data.gov.ph/sites/default/files/pagasanormvalportareamnl1981-2010.csv
| archivedate = 19. септембар 2018
| url = https://data.gov.ph/?q=dataset/climatological-normal-values/resource/d5d9e8a2-2596-4b64-8d3c-fc2b050d7f1a
| title = Port Area Manila Climatological Normal Values
| publisher = Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration
| accessdate = 19. септембар 2018}}</ref><ref name="PAGASAextremes">
{{cite web
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20180919043856/https://data.gov.ph/sites/default/files/pagasaclimextrportareamnl.csv
| archivedate = 19. септембар 2018
| url = https://data.gov.ph/?q=dataset/climatological-extremes/resource/bde2cd7e-1c5b-4df9-aab3-eae13062e1fc
| title = Port Area Manila Climatological Extremes
| publisher = Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration
| accessdate = 19. септембар 2018}}</ref>
|source 2 = {{ill|en|DMI|Danish Meteorological Institute}} (сун., 1931—1960)<ref name="DMI">{{cite web | last1 = Cappelen | first1 = John | last2 = Jensen | first2 = Jens | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130427173827/http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | archivedate = 27. април 2013 | url = http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | work = Climate Data for Selected Stations (1931–1960) | title = Filippinerne – Manila, Luzon| publisher = Danish Meteorological Institute | accessdate = 19. септембар 2018}}</ref>
|date=12. 2014.
}}</div>

=== Околина ===
Због индустријског отпада и аутомобила, Манила је град с високим нивоом [[загађење ваздуха|загађења ваздуха]]<ref name="UNcyberbus">{{cite web |url=http://www.un.org/cyberschoolbus/habitat/profiles/manila.asp |title=City Profiles: Manila, Philippines |publisher=[[Организација уједињених нација|United Nations]] |website=un.org |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140425092330/http://www.un.org/cyberschoolbus/habitat/profiles/manila.asp |archivedate=25. април 2014. |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.cleanairnet.org/caiasia/1412/article-58903.html |title=Metro Manila air polluted beyond acceptable levels |last=Alave |first=Kristine L. |location=Manila |publisher=Clean Air Initiative&nbsp;– Asia |website=cleanairnet.org |via=[https://web.archive.org/web/20000229035409/http://www.bworld.com.ph/current/TopStories/topstory4.html BusinessWorld] |date=18. август 2004. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20051203095144/http://www.cleanairnet.org/caiasia/1412/article-58903.html |archivedate=3. децембар 2005. |url-status=dead}}</ref> које утиче на 98% популације.<ref>{{cite news |url=http://www.cleanairnet.org/caiasia/1412/article-59870.html |title=Pollution adversely affects 98% of Metro Manila residents |last= |first= |location=[[Хонгконг|Hong Kong]] |publisher=Clean Air Initiative&nbsp;– Asia |website=cleanairnet.org |via=[https://web.archive.org/web/20060507212759/http://www.cleanairnet.org/caiasia/1412/articles-59870_survey.pdf Synovate] |date=31. јануар 2005. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060427214119/http://www.cleanairnet.org/caiasia/1412/article-59870.html |archivedate=27. април 2006. |url-status=dead}}</ref> На годишњем нивоу, загађење ваздуха узрокује смрт преко 4.000 Манилаца.<ref>{{cite news |url=http://getrealphilippines.com/legacy/3-00_Makati/pollution.html |title=Deaths and illnesses from pollution in Asia increasing&nbsp;&#91;''Air Pollution is Killing Manila''&#93; |work=Get Real Philippines |via=[http://www.earthtimes.org/ Earth Times] |date=30. децембар 2002. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307075952/http://getrealphilippines.com/legacy/3-00_Makati/pollution.html |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref> [[Ермита (Манила)|Ермита]] је дистрикт града с највећим загађењем ваздуха због [[илегално одлагање отпада|илегалних депонија]] и [[индустријски отпад|индустријског отпада]].<ref name="PollutionManila">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=4FXPwafvP84C |title=Economics |last=Fajardo |first=Feliciano |publisher=Rex Bookstore, Inc |location=Philippines |isbn=978-971-23-1794-1 |page=357 |year=1995 |accessdate=24. октобар 2016.}}</ref> Према извештају из 2003. године, река [[Пасиг (река)|Пасиг]] је једна од најзагађенијих река на свету, у коју се дневно одложи 150&nbsp;тона кућног и 75&nbsp;тона индустријског отпада.<ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/inquirerheadlines/nation/view/20061111-31901/Pasig_now_one_of_world%92s_most_polluted_rivers |title=Pasig now one of world's most polluted rivers |last=De Guzman |first=Lawrence |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=11. новембар 2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20120720172623/http://newsinfo.inquirer.net/inquirerheadlines/nation/view/20061111-31901/Pasig_now_one_of_world%92s_most_polluted_rivers |archivedate=20. 07. 2012 |url-status=dead }}</ref>

Манилу годишње погоди пет до седам [[тајфун]]а који изазову [[поплава|поплаве]].<ref name="AOML FAQ B2">{{cite web |url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/B2.html |title=Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names |publisher=Hurricane Research Division&nbsp;– Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory&nbsp;/ National Oceanic&nbsp;& Atmospheric Administraction&nbsp;(NOAA) |date=27. април 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160822145710/http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/B2.html |archivedate=22. август 2016. |url-status=live}}</ref> Тајфун [[Кетсана (тајфун)|{{nowrap|Ондој/}}Кетсана]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Bagyong {{nowrap|Ondoy/}}Ketsana}}) погодио је Филипине [[2009]]. године; услед недостатка квалитетне инфраструктуре земља је била задешена једном од најгорих поплава у својој историји, што је такође утицало на повећање количине загађења.<ref name="Ondoy">{{cite news |url=http://content.time.com/time/world/article/0,8599,1926646,00.html |title=The Manila Floods: Why Wasn't the City Prepared |last=Tharoor |first=Ishaan |work=[[Тајм (часопис)|Time]] |date=29. септембар 2009. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303235413/http://content.time.com/time/world/article/0,8599,1926646,00.html |archivedate=3. март 2016. |url-status=live}}</ref> Извукавши поуку из овог тајфуна, град је почео да повећава дубину [[речно корито|речних корита]] и унапређује [[дренажа|дренажни систем]]. Комисија за рехабилитацију реке Пасиг ({{јез-енгл|Pasig River Rehabilitation Commission}}) задужена је за чишћење реке Пасиг и њених [[притока]] за транспортне, рекреационе и туристичке намене.<ref name="PD274">{{cite web |url=http://www.chanrobles.com/legal3prrc.html/ |title=Presidential Decree No.&nbsp;274: Pertaining to the Preservation, Beautification, Improvement and Gainful Utilization of the Pasig River, Providing for the Regulation and Control of Pollution of the River and Its Banks In Order to Enhance Its Development, Thereby Maximizing Its Utilization for {{nowrap|Socio-Economic}} Purposes |location=Quezon City |publisher=Chan C. Robles Virtual Law Library |website=chanrobles.com |year=1999. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071104163933/http://www.chanrobles.com/legal3prrc.html |archivedate=4. новембар 2007. |url-status=dead}}</ref> Напори уложени за рехабилитацију имали су за резултат неколико изграђених паркова дуж речне обале, као и пооштравање контроле загађења.<ref name="pianews">{{cite news |url=http://www.pia.ops.gov.ph/philtoday/pt01/pt0103.htm |title=A dying river comes back to life |last=Santelices |first=Menchit |publisher=Philippine Information Agency |website=pia.ops.gov.ph |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080316044417/http://www.pia.ops.gov.ph/philtoday/pt01/pt0103.htm |archivedate=16. март 2008. |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news |url=https://sg.news.yahoo.com/estero-de-san-miguel--the-great-transformation.html |title=Estero de San Miguel: The great transformation |last=De Santos |first=Jonathan |publisher=[[Yahoo!]] Philippines |website=sg.news.yahoo.com |date=25. септембар 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160823040619/https://sg.news.yahoo.com/estero-de-san-miguel--the-great-transformation.html |archivedate=23. август 2016. |url-status=live}}</ref>

== Градски пејзаж ==
{{wide image|Big Manila.jpg|1000px|Панорама Маниле}}

=== Архитектура ===
[[Датотека:Manila Metropolitan Theater or commonly called the Met, an abandoned art deco building in the heart of Manila.jpg|мини|лево|Фасада [[Манилски метрополитански театар|Манилског метрополитанског театра]] (МЕТ), који&nbsp;је дизајнирао [[Хуан М. Арељано]]]]
[[Датотека:Ph-mm-manila-ermita-kalaw ave.-luneta hotel (2014).JPG|мини|Хотел [[Лунета (хотел)|Лунета]], пример [[Француска|француске]] [[архитектура ренесансе|ренесансне архитектуре]] с филипинским стилским [[бозар]]ом]]
[[Датотека:0151jfSanta Cruz Recto Avenue Binondo Streets Manilafvf 05.JPG|мини|Фасада зграде [[Нативидад (зграда)|Нативидад]], једног од најбољих примера бозара; налази се у улици Есколта, на углу [[Томас Пинпин]] у дистрикту Бинондо; дизајнирао ју је архитекта Фернандо де ла Кантера Блондо, а камен темељац постављен је 1928. (пре {{#expr:{{CURRENTYEAR}}-1928}}&nbsp;г.)]]

Манила има архитектонски значајне грађевине у широком спректру стилова који обухватају различита историјска и културна раздобља. У архитектонским стиловима се огледају амерички, шпански, кинески и малајски утицаји.<ref>{{cite encyclopedia |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/362270/Manila/12356/Architecture<!-- нови URL али без могућности повезивања до секције о архитектури која је иста: https://www.britannica.com/place/Manila --> |title=Manila: Architecture |last=Salita |first=Domingo C. |encyclopedia=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150201201246/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/362270/Manila/12356/Architecture |archivedate=1. фебруар 2015. |url-status=dead}}</ref> Истакнути филипински архитекти, као што су [[Антонио Толедо]], [[Фелипе Рохас]], [[Хуан М. Арељано|Хуан Арељано]] и [[Томас Мапуа]], дизајнирали су значајне грађевине попут цркава, владиних уреда, театара, палата, школа и универзитета.

Карактеристични [[арт деко]] [[арт деко театри Маниле|театри Маниле]]&nbsp;— које су дизајнирали неки од архитеката међу ’[[Национални уметник Филипина|националним уметницима Филипина]]’ ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Pambansang Alagad ng Sining ng Pilipinas}})<!-- посебан ред признат 2003. године -->, као што је то [[Хуан Накпил]] или [[Пабло Антонио]]&nbsp;— нажалост су запостављени, те су неки од њих већ демолирани. У историјској улици [[Улица Есколта|Есколта]], која се налази у староградском дистрикту [[Бинондо]], могу да се виде многе грађевине [[неокласицизам|неокласичне]] [[неокласична архитектура|архитектуре]] и [[бозар]]ног [[бозарна архитектура|архитектонског]] стила, од којих су већину дизајнирали еминентни филипински архитекти током америчке управе у раздобљу од [[1920е|{{nowrap|1920-их}}]] до краја [[1930е|{{nowrap|1930-их}}]]. Многи архитекти, уметници, историчари и [[интересна група|интересне групе]] за [[културна баштина|баштину]] боре се за пројекат обнове улице Есколта, која је некада била главна улица Филипина.<ref>{{cite news |url=http://www.interaksyon.com/lifestyle/escolta-street-tour-shows-retro-architecture-and-why-its-worth-reviving-as-a-gimmick-place |title=Escolta Street tour shows retro architecture and why it's worth reviving as a gimmick place |last=Ortiguero |first=Romsanne |publisher=News5 |work=interaksyon.com |date=29. јул 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140620075828/http://www.interaksyon.com/lifestyle/escolta-street-tour-shows-retro-architecture-and-why-its-worth-reviving-as-a-gimmick-place |archivedate=20. јун 2014. |url-status=dead}}</ref>

Готово сва манилска предратна и шпанска колонијална архитектура уништена је током [[Битка за Манилу (1945)|битке за ослобођење]], и то од интензивног бомбардовања [[Америчко ратно ваздухопловство|Ратног ваздухопловства САД]] у&nbsp;[[Други светски рат|Другом светском рату]]. Реконструкцијски пројекти су били извођени после рата, а уништене историјске грађевине из шпанске ере замењене новим модерним, тако бришући већину историјског карактера града. Неке зграде уништене током рата успешно су обновљене, као што је Стара Законодавна зграда (данас [[Национални музеј ликовних уметности (Манила)|Национални музеј]]) или [[Ајунтамијенто де Манила]] (данас Финансијски биро), док је [[Црква Сан Игнасио (Интрамурос)|Црква и манастир Сан Игнасио]] (као Музеј Интрамуроса) тренутно у изградњи. Постоје и планови да се обнови {{nowrap|и/или}} рестаурира неколицина запуштених историјских грађевина и места, попут [[Плаза дел Кармен|Плазе дел&nbsp;Кармен]], [[Црква Сан Себастијан (Манила)|Цркве Сан Себастијан]] и [[Манилски метрополитански театар|Манилског метрополитанског театра]]. Такође, неким радњама и кућама из ране шпанске ере попут оних у дистриктима [[Кијапо (Манила)|Кијапо]], [[Бинондо]] и [[Сан Николас (Манила)|Сан Николас]] рестаурацијама ће се вратити пређашњи угледни статус који су имале, и то покретом за стварање предратне слике сада мање сјајног Бисера Оријента и славног Париза Истока.<ref name="ParisoftheEast_1">{{cite news |url=http://www.mb.com.ph/culture-agency-moves-to-restore-manila-paris-of-the-east-image/ |title=Culture agency moves to restore 'Manila, Paris of the East' image |last=Manongdo |first=Jenny F. |work=Manila Bulletin |date=13. јун 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829182305/http://www.mb.com.ph/culture-agency-moves-to-restore-manila-paris-of-the-east-image/ |archivedate=29. август 2016. |url-status=live}}</ref><ref name="ParisoftheEast_2">{{cite news |url=http://manila.coconuts.co/2016/06/17/lets-bring-back-glory-days-manila-rehabilitation-met |title=Let's bring back the glory days of Manila with the rehabilitation of the Met |work=Coconuts Manila |date=17. јун 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829182748/http://manila.coconuts.co/2016/06/17/lets-bring-back-glory-days-manila-rehabilitation-met |archivedate=29. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> С друге стране, зграда [[Нативидад (зграда)|Нативидад]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{nowrap|[[тагалог (језик)|таг.]]/}}{{nowrap|[[шпански језик|шп.]]/}}{{јез-енгл|Natividad}})&nbsp;— која је један од изванредних примера [[бозар]]не архитектуре и која је својевремено била седиште Филипинске комисије за осигурање ({{јез-енгл|Philippine Insurance Commission}})<ref name="natividad1"/>&nbsp;— поштеђена је већине [[Други светски рат|ратног]] разарања.<ref name="natividad2"/> Нативидад је пројектовао филипински архитекта шпанског порекла, Фернандо де ла Кантера Блондо; камен темељац је положен [[1928]]. године.<ref name="natividad1">{{cite web |url=http://arquitecturamanila.blogspot.ba/2014/03/natividad-building.html |title=Natividad Building |last=Rubío |first=Paúlo |work=Arquitectura Manila |date=22. март 2014. |accessdate=16. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161116120039/http://arquitecturamanila.blogspot.ba/2014/03/natividad-building.html |archivedate=16. 11. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref name="natividad2">{{cite web |url=http://thefilipinas.blogspot.ba/2013/02/natividad-building_23.html |title=The Natividad Building |last1=Bustamante |first1=Paolo M. |last2=Bustamante |first2=Patricia M. |work=The Filipinas |date=23. фебруар 2013. |accessdate=16. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161116120434/http://thefilipinas.blogspot.ba/2013/02/natividad-building_23.html |archivedate=16. 11. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Како је Манила подложна земљотресима, шпански колонијални архитекти су измислили стил назван [[земљотрес|трусни]] [[трусни барок|барок]] ({{јез-енгл|Earthquake Baroque}}), који је примењиван на цркве и зграде владе током шпанског колонијалног раздобља.<ref name="City"/> Као резултат, уследили земљотреси у [[18. век|18.]] и [[19. век]]у једва да су оставили трага у Манили, мада су повремено утицали на ниво околног подручја. Модерне зграде у Манили и око Маниле су&nbsp;дизајниране или накнадно дорађене тако да могу да поднесу земљотресе јачине до 8,2 степени, што је у складу с филипинским грађевинским прописима.<ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com/opinion/2015/05/11/1453392/living-fault-line-manila-7.2-earthquake |title=Living on a Fault Line: Manila in a 7.2&nbsp;Earthquake |last=Ramos Shahani |first=Lila |work=The Phillipine Star |date=11. мај 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100257/http://www.philstar.com/opinion/2015/05/11/1453392/living-fault-line-manila-7.2-earthquake |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref>

=== Сигурност ===
Седиште [[Филипинска обалска стража|Филипинске обалске страже]] налази се на југу Луке Маниле у близини Интрамуроса и Ермите. [[Филипинска морнарица]] своје седиште има у Морнаричкој станици Хосе Андрада смештеној дуж булевара [[Рохас (булевар)|Рохас]] у Малатеу. Такође, [[Заједничка радна група ОСФ — Национални регион главног града]] ({{јез-енгл|AFP Joint Task Force&nbsp;– National Capital Region, {{nowrap|JTF-NCR}}}}) покренута је [[2012]]. године како би се осигурали мир и стабилност у [[Метро Манила|Метро Манили]], чији је део и град Манила. Ова група [[Оружане снаге Филипина|Оружаних снага Филипина]] има иста овлашћења и дужности као и угашена [[Команда Националног региона главног града (Филипини)|Команда Националног региона главног града]] ({{јез-енгл|National Capital Regional Command, NCRC[om]}}), мада делује у много мањем обиму од поменуте команде.<ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com/metro/2012/07/12/826806/new-afp-task-force-launched |title=New AFP task force launched |last=Romero |first=Alexis |work=The Phillipine Star |date=12. јул 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100304/http://www.philstar.com/metro/2012/07/12/826806/new-afp-task-force-launched |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref>

== Демографија ==
[[Датотека:PLAZA MIRANDA,QUIAPO......jpg|мини|лево|198п|[[Плаза Миранда]] са воћарима испред и [[Црква Кијапо|црквом Кијапо]] у&nbsp;позадини]]
<div style="float:right;clear:right;">{{Попис становништва на Филипинима
| title= Попис становништва
| 1903= 219928
| 1918= 283613
| 1939= 623492
| 1948= 983906
| 1960= 1138611
| 1970= 1330788
| 1975= 1479116
| 1980= 1630485
| 1990= 1601234
| 1995= 1654761
| 2000= 1581082
| 2007= 1660714
| 2010= 1652171
| 2015= 1780148
}}</div>

Према попису из {{PH wikidata|population_point_in_time}}, популација града је била {{PH wikidata|population_total}}; ово Манилу чини [[Списак градова на Филипинима|другим најнасељенијим градом]] на Филипинима.{{PH census|2015|NCR}}

Манила је са 41.515 становника по километру квадратном [[Списак градова по густини насељености|најгушће насељен град]] на свету.<ref name="forbes1">{{cite news |url=http://www.forbes.com/2006/12/20/worlds-most-congested-cities-biz-energy-cx_rm_1221congested_slide_2.html |title=World's Densest Cities |last=Malone |first=Robert |work=[[Форбс|Forbes]] |date=21. децембар 2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080600/http://www.forbes.com/2006/12/20/worlds-most-congested-cities-biz-energy-cx_rm_1221congested_slide_2.html |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Дистрикт&nbsp;6 је по густини становништва први (са 68.266&nbsp;ст./km²), а следе 1.&nbsp;дистрикт (са 64.936&nbsp;ст./km²) и 2.&nbsp;дистрикт (са 64.710&nbsp;ст./km²). Дистрикт&nbsp;5 је најређе насељено подручје (са 19.235&nbsp;ст./km²).<ref name="manilapop">{{cite encyclopedia |url=http://www.manilacityph.com/pdf/population.pdf |title=Manila&nbsp;– The city, history, sister cities: Population density |encyclopedia=Cambridge Encyclopedia |publisher=''ManilaCityPH.com'' |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090326133215/http://www.manilacityph.com/pdf/population.pdf |archivedate=26. март 2009. |url-status=dead}}</ref>

Густина становништва у Манили је неупоредиво већа од оне у [[Колката|Колкати]] (27.774&nbsp;ст./km²), [[Мумбај]]у (22.937&nbsp;ст./km²), [[Париз]]у (20.164&nbsp;ст./km²), [[Дака|Даки]] (19.447&nbsp;ст./km²), [[Шангај]]у (16.364&nbsp;ст./km²) и његовом најгушће насељеном дистрикту Наншију (56.785&nbsp;ст./km²), [[Токио|Токију]] (10.087&nbsp;ст./km²) итд.<ref name="manilapop"/>

{{pie chart
|thumb = left
|caption = Дијалекти у Манили (2010)<ref name="dialects/religion-2010percentages"/>
|label1 = [[Тагалог (језик)|тагалог]]
|value1 = 76.4
|color1 = Green
|label2 = [[Илокано (језик)|илоко]]
|value2 = 4.9
|color2 = Blue
|label3 = [[Самар (острво)|самар]]—[[лејте]]
|value3 = 3.3
|color3 = Red
|label4 = [[Капампангански језик|пампанго]]
|value4 = 3.0
|color4 = Yellow
|label5 = [[Биколски језик|бикол]]
|value5 = 2.8
|color5 = Fuchsia
|label6 = [[Кинески језик|кинески]]
|value6 = 2.6
|color6 = Aqua
|label7 = [[Себуано (језик)|себуано]]
|value7 = 1.9
|color7 = Brown
|label8 = хилигајнон
|value8 = 1.9
|color8 = Orange
|label9 = пангасинан
|value9 = 1.7
|color9 = Purple
|label10 = ''остали''
|value10 = 1.5
|color10 = Grey
}}

[[Вернакулар]]ни језик је [[филипински језик|филипински]], заснован највише на [[тагалог (језик)|тагалогу]] из околних подручја; овај облик говореног тагалога у Манили у суштини је постао ''[[лингва франка]]'' Филипина, проширивши се архипелагом кроз [[мас-медији|{{nowrap|мас-медије}}]] и забаву. [[Филипински енглески језик|Енглески]] је највише заступљен језик у образовању, пословању и нарочито свакодневној употреби широм региона [[Метро Манила]] а и самих Филипина.

Одређен број старијих становника још увек прича [[шпански језик|шпански]], који је некада био обавезан предмет у [[курикулум]]у филипинских универзитета и колеџа, с тим да многа деца јапанских Филипинаца, индијских Филипинаца и других миграната или [[експатријација|експатријата]] такође причају и језике својих родитеља када су код куће поред свакодневне употребе енглеског {{nowrap|и/или}} филипинског. Минански кинески (познат и као ''лананг ое'') говоре припадници заједнице кинеских Филипинаца.

[[Филипински језик]] зна 98,0% популације, [[енглески језик|енглески]] 66,1%, а [[шпански језик|шпански]] 8,4%.<ref name="dialects/religion-2010percentages"/>

== Економија ==

Манила је велик и значајан центар [[трговина|трговине]], [[банкарство|банкарства]] и [[финансије|финансија]], [[малопродаја|малопродаје]], [[транспорт]]а, [[туризам|туризма]], [[некретнина]], [[нови медији|нових]] и [[стари медији|традиционалних медија]], [[реклама|рекламирања]], [[адвокатура|адвокатуре]], [[рачуноводство|рачуноводства]], [[осигурање|осигурања]], [[позориште|позоришта]], [[мода|моде]] и [[уметност]]и на Филипинима.

Индекс конкурентности градова и општина ({{јез-енгл|The Cities and Municipalities Competitiveness Index}}), који објављује Савет за националну конкурентност Филипина ({{јез-енгл|National Competitiveness Council of the Philippines}}) рангира градове, општине и провинције унутар државе према њиховом економском динамизму, ефикасности владе и инфраструктури. Манила се налази на трећем месту, у категорији „Високо урбанизован град” ({{јез-енгл|Highly Urbanized City, HUC}});<ref name="last year's most competitive HUC">{{cite news |url=http://www.philstar.com:8080/headlines/2016/07/15/1602983/quezon-city-emerges-most-competitive-city |title=Quezon City emerges as most competitive city |last=Mercurio |first=Richmond |work=The Phillipine Star |date=15. јул 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829190324/http://www.philstar.com:8080/headlines/2016/07/15/1602983/quezon-city-emerges-most-competitive-city |archivedate=29. август 2016. |url-status=dead |quote=last year's most competitive highly urbanized city}}</ref> са [[Кезон Сити]]јем се налази у категорији „Специјални град” ({{јез-енгл|Special City}}).<ref name="Special City">{{cite report |url=http://www.dbm.gov.ph/wp-content/uploads/2012/03/Manual-on-PCC-Chapter-9.pdf |title=Chapter&nbsp;9: Position Classification and Compensation Scheme in Local Government Units |work=Manual on PCC |publisher=Department of Budget and Management; Republic of the Philippines |pages=1—33 |date= |accessdate=18. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161118140818/http://www.dbm.gov.ph/wp-content/uploads/2012/03/Manual-on-PCC-Chapter-9.pdf |archivedate=18. 11. 2016 |url-status=dead |quote=Special City }}</ref> Претходно ([[2015]]. године), Манила је била најконкурентнији филипински град&nbsp;— најбоље место за живот и пословање.<ref name="last year's most competitive HUC"/><ref>{{cite news |url=http://cnnphilippines.com/metro/2015/07/17/Manila-most-competitive-city-national-competitiveness-council.html |title=Manila is Philippines' most competitive city&nbsp;— NCC |last=Remitio |first=Rex |publisher=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |date=17. јул 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160818083722/http://cnnphilippines.com/metro/2015/07/17/Manila-most-competitive-city-national-competitiveness-council.html |archivedate=18. август 2016. |url-status=dead}}</ref>

[[Лука Маниле]] је највећа морска лука на Филипинима, те представља најважније међународно пристаниште за бродове који достављају робу у целу државу. [[Управа филипинских лука]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Pangasiwaan ng Daungan ng Pilipinas}}, {{јез-енгл|Philippine Ports Authority}}) владина је агенција одговорна за надгледање рада и менаџмента лука. [[Међународна служба за контејнерске терминале|Међународна служба за контејнерске терминале Inc.]] ({{јез-енгл|International Container Terminal Services Inc.}}), коју [[Азијска развојна банка]] сматра једним од пет најважнијих оператора поморских терминала на свету,<ref name="pse">{{cite web |url=http://www.pse.org.ph/html/ListedCompanies/listedcompanyinfo.jsp?compID=83&recCtr=4&srch=I |title=International Container Terminal Services Inc. |publisher=Philippine Stock Exchange |date=29. фебруар 2008. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20080229193046/http://www.pse.org.ph/html/ListedCompanies/listedcompanyinfo.jsp?compID=83&recCtr=4&srch=I |archivedate=29. 02. 2008 |url-status=dead }}</ref><ref name="forbes">{{cite web |url=http://www.forbes.com/lists/2007/24/markets_07bub_International-Container-Terminal-Services_I1PT.html |title=Asia's 200 Best Under A Billion: International Container Terminal Services |last= |first= |work=[[Форбс|Forbes]] |date=27. септембар 2007. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080248/http://www.forbes.com/lists/2007/24/markets_07bub_International-Container-Terminal-Services_I1PT.html |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> има своје седиште у Манили и управо из овог града обавља своје главне послове. Други велики оператор лука, Азијски терминал Inc. ({{јез-енгл|Asian Terminal Inc.}}), има такође седиште у Манили; рад врши из Јужне луке Маниле, а контејнерски депозитар овог оператора налази се у Санта Меси.

[[Датотека:Aerial view of Manila Port's International Container terminal.jpg|мини|десно|[[Лука Маниле]], примарна лука Филипина]]

Бинондо, најстарија и једна од највећих [[кинеска четврт|кинеских четврти]] на свету, био је комерцијални и пословни центар већине активности у граду. Бројни стамбени и пословни небодери изграђени су на његовим средњовековним улицама. Планови да се ово подручје кинеских четврти претвори у чвор за [[екстернализација пословних процеса|екстернализацију пословних процеса]] ({{јез-енгл|business process outsourcing&nbsp;/ BPO hub}}) напредују великом брзином; градска управа Маниле агилно их спроводи у дело. Око 30&nbsp;зграда је већ претворено у BPO&nbsp;уреде. Ове зграде су углавном смештене дуж бинондске улице Есколта; празне су па могу да се претварају у посебне канцеларије.<ref>{{cite news |url=http://news.abs-cbn.com/business/07/03/12/plan-turn-chinatown-bpo-hub-gains-ground |title=Plan to turn Chinatown into BPO hub gains ground |last=De Leon |first=Max V. |publisher={{nowrap|ABS-CBN}} News and Current Affairs |location=Manila |date=3. јул 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080249/http://news.abs-cbn.com/business/07/03/12/plan-turn-chinatown-bpo-hub-gains-ground |archivedate=07. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

[[Дивисорија]] ({{јез-шп|Divisoria}}) у Тонду позната је као „мека филипинског шопинга”. Бројни трговачки центри се налазе на овом месту, а роба се продаје прилично јефтино. Мали произвођачи су заузели неколико улица у којима је пешачки и аутомобилски саобраћај постао густ. Познато обележје Дивисорије је Центар „Тутубан” ({{јез-енгл|Tutuban Center}}), велики шопинг центар у склопу [[Железничка станица Тутубан|главне станице]] [[Филипинске националне железнице|Филипинских националних железница]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Pambansang Daambakal ng Pilipinas}}, {{јез-енгл|Philippine National Railways}}). Сваког месеца ово место привуче 1&nbsp;милион људи, али очекује се да ће број посетилаца да се повећа за&nbsp;400.000 по завршетку изградње западног проширења {{nowrap|-{LRT-2}-}} када ће Тутубан постати најпрометнија трансфер станица Маниле.<ref>{{cite news |url=http://news.abs-cbn.com/business/03/20/15/tutuban-center-may-become-manilas-busiest-transfer-station |title=Tutuban Center may become Manila's busiest transfer station |last= |first= |publisher={{nowrap|ABS-CBN}} News and Current Affairs |location=Manila |date=20/21. март 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100405/http://news.abs-cbn.com/business/03/20/15/tutuban-center-may-become-manilas-busiest-transfer-station |archivedate=07. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Разне фабрике у граду производе индустријске производе попут [[хемијска супстанца|хемикалија]], [[текстил]]а, [[одећа|одеће]] и [[електрична струја|електричних]] [[машина|уређаја]]. Храна, други прехрамбени производи и [[дуван (производ)|дуван]] такође се производе у самом граду. Локални [[предузетник|предузетници]] настављају да [[прерађивачка индустрија|прерађују]] примарне извозне производе, укључујући [[уже|ужад]], [[шперплоча|шперплочу]] и [[иверица|ивер]], [[шећер|рафинирани шећер]], [[копра|копру]] и [[кокосово уље]]. [[Прехрамбена индустрија|Индустрија за прераду хране]] је један од најстабилнијих главних производних сектора у граду.

[[Нафтни депо Пандакан]] место је за складиштење и дистрибутивне терминале трију великих ’играча’ на плану филипинске нафтне индустрије: [[Корпорација Шеврон|Калтекс Филипини]], [[Ројал Дач Шел|Пилипинас Шел]] и [[Корпорација Петрон]]. О нафтном депоу се жустро расправљало, поготово о његовом утицају на окружење и здравље становника Маниле. Врховни суд је издао наређење да се до јула 2015. године депо за нафту измести из града,<ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/657244/estrada-vows-to-enforce-eviction-of-oil-firms-from-pandacan-by-july-15-2015 |title=Estrada: Oil depot closed by July&nbsp;15 |last1=Melican |first1=Nathaniel R. |last2=Olchondra |first2=Riza |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=16. децембар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080250/http://newsinfo.inquirer.net/657244/estrada-vows-to-enforce-eviction-of-oil-firms-from-pandacan-by-july-15-2015 |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/658372/pandacan-oil-depot-decontamination-pushed-after-big-3-exit |title=Pandacan oil depot 'decontamination' pushed after Big&nbsp;3 exit |last=Melican |first=Nathaniel R. |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=21. децембар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080251/http://newsinfo.inquirer.net/658372/pandacan-oil-depot-decontamination-pushed-after-big-3-exit |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> што се није десило. Тренутно се депо уништава, а очекује се да ће радови бити готови до краја [[2016]]. године; план је да се ово {{nowrap|33-хектарско}} индустријско постројење претвори у транспортно чвориште или чак фуд парк.

Манила је главни издавачки центар на Филипинима.<ref name="encarta">{{cite encyclopedia |url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761578132/Manila.html |title=Manila&nbsp;– MSN Encarta |encyclopedia=MSN Encarta |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://www.webcitation.org/5kwqjvIN5?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761578132/Manila.html |archivedate=1. новембар 2009. |url-status=dead}}</ref> ''[[Билтен Маниле]]'' ({{јез-енгл|Manila Bulletin}}), филипински по тиражу највећи дневни лист, седиште има у Интрамуросу.<ref name="Manila Bulletin">{{cite web |url=http://www.mb.com.ph/ |title=''MB'' website homepage |publisher=''Manila Bulletin'' |website=mb.com.ph |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829193329/http://www.mb.com.ph/ |archivedate=29. август 2016. |url-status=live}}</ref> Остале велике издавачке компаније на Филипинима које дистрибуишу новине као што су ''[[Манила тајмс]]'' ({{јез-енгл|The Manila Times}}), ''[[Филипин стар]]'' ({{јез-енгл|The Philippine Star}}) и ''[[Манила стандард тудеј]]'' ({{јез-енгл|Manila Standard Today}}) седиште су нашле у Луци Манили. ''[[Филипинске комерцијалне вести]]'' ({{јез-кин|т=菲律賓商報|у=菲律宾商报|п=Fēilǜbīn Shāngbào}}; {{јез-енгл|Chinese Commercial News}}), најстарије филипинске новине на [[кинески језик|кинеском језику]] које још увек излазе (свеукупно треће најстарије филипинске новине које још увек излазе),<ref name="memorial">{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/breakingnews/nation/view/20071201-104249/Lino_Brocka,_3_others_installed_on_remembrance_wall |title=Lino Brocka, 3&nbsp;others installed on remembrance wall |last=Andrade |first=Jeannette |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=1. децембар 2007. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150109032904/http://newsinfo.inquirer.net/breakingnews/nation/view/20071201-104249/Lino_Brocka,_3_others_installed_on_remembrance_wall |archivedate=9. јануар 2015. |url-status=dead}}</ref> седиште имају у Бинонду.

Главно седиште [[Централна банка Филипина|Централне банке Филипина]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Bangko Sentral ng Pilipinas}}, {{јез-енгл|Central Bank of the Philippines}}) налази се у Манили, на булевару [[Рохас (булевар)|Рохас]].<ref name="BSP">{{cite web |url=http://www.bsp.gov.ph/ |title=BSP website homepage |publisher=Bangko Sentral ng Pilipinas |website=bsp.gov.ph |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829194234/http://www.bsp.gov.ph/ |archivedate=29. август 2016. |url-status=live}}</ref> Неке [[универзална банка|универзалне банке]] на Филипинима које имају своја седишта у Манили су [[Хипотекарна банка Филипина]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Bangko sa Lupa ng Pilipinas}}, {{јез-енгл|Landbank of the Philippines}}, {{јез-шп|Banco Hipotecario de Filipinas}}) и [[Повереничка компанија Филипина]] ({{јез-енгл|Philippine Trust Company}}). [[Филам лајф|Компанија за животно осигурање Филам]] ({{јез-енгл|Philam Life Insurance Company}}), на Филипинима тренутно највећа компанија која нуди [[животно осигурање]] ако се у обзир узме [[актива]], чиста вредност, инвестиције и исплаћени капитал,<ref>{{cite web |url=http://www.insurance.gov.ph/_@dmin/upload/statistics/rank_assets2010life.pdf |title=Ranking of Life Insurance Companies according to Assets |publisher=Insurance Commission |date=31. децембар 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120617030214/http://www.insurance.gov.ph/_@dmin/upload/statistics/rank_assets2010life.pdf |archivedate=17. јун 2012. |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.insurance.gov.ph/_@dmin/upload/statistics/rank_networth2010life.pdf |title=Ranking of Life Insurance Companies according to Net worth |publisher=Insurance Commission |date=31. децембар 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120324151834/http://www.insurance.gov.ph/_@dmin/upload/statistics/rank_networth2010life.pdf |archivedate=24. март 2012. |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.insurance.gov.ph/_@dmin/upload/statistics/Ranking%20Life%20Investment%20atcost.pdf |title=Ranking of Life Insurance Companies according to Investment at Cost |publisher=Insurance Commission |date=31. децембар 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140502181641/http://www.insurance.gov.ph/_@dmin/upload/statistics/Ranking%20Life%20Investment%20atcost.pdf |archivedate=2. мај 2014. |url-status=dead}}</ref> седиште има у [[Авенија Уједињених нација|Авенији Уједињених нација]] у Ермити. Седиште фирме [[Јунилевер|Јунилевер Филипини]] ({{јез-енгл|Unilever Philippines}}) налази се у истоименој авенији у [[Пако (Манила)|Пакоу]].<ref name="Unilever Phils">{{cite web |url=https://www.unilever.com.ph/ |title=UL website homepage |publisher=Unilever |website=unilever.com.ph |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829195011/https://www.unilever.com.ph/ |archivedate=29. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[Тојота (компанија)|Тојота]], компанија која је уврштена на списак ''[[Forbes Global 2000]]'', такође има своју регионалну канцеларију у овој авенији.

=== Туризам ===
{{main article|Туризам у Манили}}

{{wide image|RizalParkjf8422 16.JPG|1000px|Панорама парка [[Парк Ризал|Ризал]], поглед са булевара [[Рохас (булевар)|Рохас]]}}
{{wide image|MetroManilajf0280 04.JPG|1000px|Панорама Националног театра у [[Културни центар Филипина|Културном центру Филипина]]}}
Туризам је витална индустрија у Манили, а просечна посећеност је 1&nbsp;милион туриста сваке године.<ref name="encarta"/> Главне дестинације поред дистрикта Бинондо, Ермита и Малате те каменог града Интрамуроса укључују Национални театар у [[Културни центар Филипина|Културном центру Филипина]],{{refn|group="н."|name="Manila Note II"}} [[Океански парк Манила]], [[Зоолошки врт Манила]], [[Национални музеј Филипина]] и парк [[Парк Ризал|Ризал]].

Парк Ризал ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Liwasang Rizal}}, {{јез-енгл|Rizal Park}}), такође познат као парк Лунета ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Liwasang Luneta}}, {{јез-енгл|Luneta Park}}), филипински је национални парк; површина од {{convert|58|ha|acre}}<ref>{{cite web |url=http://www.wordtravels.com/Attractions/?attraction=735 |title=Rizal Park |work=WordTravels |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090420054605/http://www.wordtravels.com/Attractions/?attraction=735 |archivedate=20. април 2009. |url-status=dead}}</ref> чини га највећим урбаним парком у Азији.<ref>{{cite news |url=http://www.rappler.com/specials/pope-francis-ph/stories/80688-fast-facts-rizal-park |title=FAST FACTS: Rizal Park&nbsp;– Pope Francis is the third pope to say Mass at one of Manila's historical park |last=De la Cruz |first=Gwen |work=Rappler |date=12. јануар 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100459/http://www.rappler.com/specials/pope-francis-ph/stories/80688-fast-facts-rizal-park |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Туристичким актом из 2009. ({{јез-енгл|Tourism Act of 2009}}), Ризал и Интрамурос су проглашени водећом дестинацијом која је постала туристичка предузетничка зона.<ref name="TourismAct">{{cite news |url=http://www.tourism.gov.ph/Downloadable%20Files/RA%209593.pdf |title=REPUBLIC ACT No.&nbsp;9593 otherwise known as Tourism Act of 2009 and Its Implementing Rules and Regulations |publisher=Department of Tourism |date=26. јануар 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100503/http://www.tourism.gov.ph/Downloadable%20Files/RA%209593.pdf |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Нова атракција по имену Пасео де Манила ({{јез-шп|Paseo de Manila}}&nbsp;— досл. „вожња Манилом”) чека дан свог отварања у Ризалу.<ref name="Paseo">{{cite news |url=http://www.rappler.com/nation/37744-paseo-de-manila-luneta-park |title=Paseo de Manila tourism zone to rise in Luneta Park&nbsp;– The country's national park agency has bigger plans to redevelop the People's Park |last=Ranada |first=Pia |work=Rappler |date=31. август 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100511/http://www.rappler.com/nation/37744-paseo-de-manila-luneta-park |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Парк је изграђен у част и сећање на филипинског националног хероја [[Хосе Ризал|Хосеа Ризала]] (1861—1896), којег су Шпанци погубили због оптужби за [[субверзија|подривање]]. Јарбол за заставу западно од споменика Ризал представља ознаку [[нулти километар|нултог километра]] за мерење удаљености до остатка земље.

[[Датотека:02407jfManila Intramuros Streets Buildings Churches Landmarksfvf 08.jpg|мини|Плаза Сан Луис у Интрамуросу; у овом комплексу, у улици Генерал Луна, налази се [[Каса Манила]], Барбарин ресторан баштине и Тамајов пословни центар]]

Интрамурос је историјски центар Маниле. Оригинално се сматрало да представља саму Манилу, док су Филипини били под колонијалном управом [[Шпанска империја|Шпанске империје]]. Интрамуросом управља Администрација Интрамуроса ({{јез-енгл|Intramuros Administration,&nbsp;IA}}).

Архитектура Интрамуроса одражава шпански колонијални стил и амерички [[неокласична архитектура|неокласични архитектонски стил]], пошто су Филипини били колонија [[Шпанска империја|Шпаније]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] пре него што су прогласили независност [[1946]]. године. [[Калеса]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|kalesa}}, {{јез-енгл|kalesa}}, {{јез-шп|calesa}}) представља популарно превозно средство у Интрамуросу и оближњим местима<ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/621494/intramuros-cocheros-hooves-history-and-hope-for-a-fare-hike |title=Intramuros cocheros: Hooves, history and hope for a fare hike |last=Yee |first=Jovic |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=20. јул 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100514/http://newsinfo.inquirer.net/621494/intramuros-cocheros-hooves-history-and-hope-for-a-fare-hike |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> као што су Бинондо, Ермита и Ризал, а реч је у ствари о запрежним колима које вуку коњи; калеса је на Филипине дошла у [[18. век]]у (користили су је Шпанци), а данас је поприлично ретка појава на улицама града.

[[Датотека:CasaManilajf1583 04.JPG|мини|лево|155п|<div style="font-size:95%">Двориште [[Каса Манила|Каса Маниле]]</div>]]

Популарне туристичке дестинације у Интрамуросу су Тврђава Сан Дијего, Голфски клуб Интрамурос, Барака Санта Лусија, Тврђава Сантијаго, Катедрала Манила, Палата архиепископа, Палата Санта Потенсијане, Палата губернатора, Плаза Мексико, Плаза Рома, Плаза Сан Луис ([[Каса Манила]]), Црква Сан Агустин и Већница Маниле.<ref>{{cite news |url=http://manilastandardtoday.com/news/supplements/171222/new-tourist-attraction-to-open-in-intramuros.html |title=New tourist attraction to open in Intramuros |last=Ambanta |first=Jennifer |work=Manila Standard Today |date=22. фебруар 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100514/http://manilastandardtoday.com/news/supplements/171222/new-tourist-attraction-to-open-in-intramuros.html |archivedate=07. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Неке од најстаријих образовних институција основане су у Интрамуросу, и то Универзитет Санто Томас (1611), Колеџ Сан Хуан де Летран (1620) и Универзитет Атенео де Манила (1859). Само је Де Летранов колеџ остао у Интрамуросу; Томасов универзитет је [[1927]]. године премештен у нови кампус у Сампалоку, а Атенео је [[1952]]. године из Интрамуроса пребачен у Лојола Хајтс у [[Кезон Сити]]ју. Друге истакнуте образовне институције укључују Средњу школу „Манила” и Универзитет Града Маниле.

Одељење за туризам прогласило је Манилу пиониром [[медицински туризам|медицинског туризма]], очекујући да ће да доноси 1&nbsp;милијарду долара годишње зараде.<ref>{{cite web |url=http://www.world-guides.com/asia/philippines/national-capital-region/manila/manila_medical.html |title=Medical Tourism, Treatments and Surgery in Manila |work=World Guides |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080422/http://www.world-guides.com/asia/philippines/national-capital-region/manila/manila_medical.html |archivedate=07. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Међутим, недостатак напредног здравственог система, неадекватна инфраструктура и нестабилно политичко окружење познате су препреке за његов развој.<ref>{{cite news |url=http://www.manilatimes.net/challenges-to-ph-medical-tourism/100820/ |title=Challenges to PH medical tourism |last=Tugade |first=Edgardo S. |work=The Manila Times |date=1. јун 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080425/http://www.manilatimes.net/challenges-to-ph-medical-tourism/100820/ |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref>

=== Шопинг центри ===
Манила је веома познат центар шопинга на Филипинима, а проглашена је и једном од најбољих дестинација за шопинг у Азији.<ref>{{cite news |url=https://sg.news.yahoo.com/manila-11th-most-attractive-shopping-destination-asia-pacific-050612020.html |title=Manila 11th most attractive shopping destination in Asia Pacific&nbsp;– study |last= |first= |publisher=KG, GMA News |via=[[Yahoo! News]] |date=1. новембар 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080429/https://sg.news.yahoo.com/manila-11th-most-attractive-shopping-destination-asia-pacific-050612020.html |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=https://sg.news.yahoo.com/manila-outperforms-15-asian-cities-in--shopping--index.html |title=Manila outperforms 15 Asian cities in 'shopping' index |last=Arveen Patria |first=Kim |publisher=KG, GMA News |via=[[Yahoo! News]] |date=30. октобар 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307080431/https://sg.news.yahoo.com/manila-outperforms-15-asian-cities-in--shopping--index.html |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Великих трговачких центара, маркета и базара у Манили је сваким даном више и више.

[[Робинсонс плејс Манила]] је највећи шопинг центар у граду.<ref>{{cite web |url=http://www.robinsonsmalls.com/malls_manila.php |title=Robinsons Place Manila |publisher=Robinsons Malls |website=robinsonsmalls.com |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130308214134/http://robinsonsmalls.com/malls_manila.php |archivedate=8. март 2013. |url-status=dead}}</ref> Центар је био други и далеко највећи шопинг Робинсонс који је изградио [[Џон Гокунгвеј]] (Ву Јихуеј, 1926), филипински пословни магнат и инвеститор. [[Ес-Ем супермолс|{{nowrap|Ес-Ем}} супермолс]] такође је популаран у граду. Један од продајних центара {{nowrap|Ес-Ем}}, први {{nowrap|Ес-Ем}} супермол у граду, смештен је десно од Градске већнице Маниле. [[Ес-Ем сити Сан Лазаро|{{nowrap|Ес-Ем}} сити Сан Лазаро]] је други {{nowrap|Ес-Ем}} супермол у Манили. Налази се у Санта Крузу. {{nowrap|Ес-Ем}} сити Сан Лазаро је изграђен на месту некада оперативног хиподрома Сан Лазаро. Зграда бившег Краљевског хотела Маниле у Кијапу, који је познат по свом ротирајућем ресторану на врху, сада је [[Ес-Ем Кијапо|{{nowrap|Ес-Ем}} клиренс сентер]] (основан 1972).<ref>{{cite news |url=https://renz15.wordpress.com/2013/11/20/miss-earth-candidates-visits-100-revolving-restaurant/ |title=Miss Earth candidates visits 100&nbsp;Revolving Restaurant |last= |first= |publisher= |website=renz15.wordpress.com |date=20. новембар 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829201924/https://renz15.wordpress.com/2013/11/20/miss-earth-candidates-visits-100-revolving-restaurant/ |archivedate=29. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> Локација првог {{nowrap|Ес-Ем}} стора је улица Карлос Паланка ст. (претходно Ечагве) у Сан Мигелу.

Кијапо се такође назива „Старим центром града”; овде су смештени многи [[ћанге|базари]], маркети, [[бутик|бутици]], продавнице... У авенији Ректо могу се обићи бројне [[робна кућа|робне куће]]. Једно од познатих одредишта у авенији Ректо је [[Дивисорија]], где се налази много шопинг центара; ово место је познато као „мека филипинског шопинга”, зато што се ту продаје готово све, и то по приступачним ценама.

Бинондо, најстарија кинеска четврт на свету,<ref name="gbtimes.com"/> градски је привредни и трговински центар за све врсте бизниса; Бинондом управљају филипински Кинези, трговци који поседују широку лепезу кинеских и филипинских продавница и ресторана.

== Култура ==
=== Религија ===
{{pie chart
|thumb = right
|caption = Религија у Манили (2010)<ref name="dialects/religion-2010percentages"/>
|label1 = [[Католичка црква]]
|value1 = 93.5
|color1 = Red
|label2 = [[Црква Христа]]
|value2 = 1.9
|color2 = Aqua
|label3 = [[Протестантизам|Протестантска црква]]
|value3 = 1.8
|color3 = Brown
|label4 = [[Будизам|Будино учење]]
|value4 = 1.1
|color4 = Yellow
|label5 = ''остали''
|value5 = 1.4
|color5 = Grey
|label6 = ''непридружени''
|value6 = 0.3
|color6 = Black
}}

==== Хришћанство ====
Због шпанског утицаја на културу Филипина, Манила је претежно [[хришћанство|хришћански]] ([[католицизам|католички]]) град. [[Католичка црква|Римокатолици]] су [[2010]]. године чинили 93,5% популације, а пратили су их конгреганти [[Црква Христа|Цркве Христа]] (1,9%), [[протестантизам|Протестантске цркве]] (1,8%), те [[будизам|будисти]] (1,1%). [[Ислам|Муслимани]] и људи других вероисповести чине осталих 1,4% популације града.<ref name="dialects/religion-2010percentages">{{cite web |url=http://www.manilacityph.com/aboutmanila.pdf |title=Manila ("Maynila") |publisher=City of Manila |website=manilacityph.com |year=2010 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110125033029/http://www.manilacityph.com/aboutmanila.pdf |archivedate=25. јануар 2011. |url-status=dead}}</ref>

Манила је град у ком се налази много великих католичких цркава и институција. Унутар ужег градског подручја има 113&nbsp;католичких цркава; 63&nbsp;се сматрају великим [[светилиште|светилиштима]], [[базилика]]ма или [[саборна црква|катедралама]].<ref>{{cite web |url=http://www.manilatimes.net/manila-churches-tight-guard/301839/ |title=Manila churches under tight guard |last=Pilapil |first=Jaime |work=[[:en:The Manila Times|The Manila Times]] |date=15. децембар 2016. |accessdate=21. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161221171507/http://www.manilatimes.net/manila-churches-tight-guard/301839/ |archivedate=21. децембар 2016. |url-status=live}}</ref> Катедрала у Манили је седиште Римокатоличке надбискупије Маниле и најстарија црква која је основана на Филипинима.<ref name="wow">{{cite web |url=http://www.tourism.gov.ph/explore_phil/place_details.asp?content=description&province=80 |title=WOW Philippines: Manila City&nbsp;– Cosmopolitan Capital of the Philippines |publisher=Department of Tourism |website=tourism.gov.ph |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20040606163445/http://www.tourism.gov.ph/explore_phil/place_details.asp?content=description&province=80 |archivedate=6. јун 2004. |url-status=dead}}</ref> Поред Катедрале у Манили, постоје још три друге базилике у граду: Црква Кијапо, Црква Бинондо и Базилика Сан Себастијан. Црква Сан Агустин у Интрамуросу је на [[Унеско]]вом [[Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији#Филипини|списку места светске баштине]] и представља једну од две потпуно [[климатизација|климатизоване]] католичке цркве у граду. Манила такође има још неколико парохија на другим локацијама у граду, од којих неке датирају и из шпанског раздобља када је град био главни фокус бројних римокатоличких мисионара, што на Филипинима што из Азије и шире.

Неколико протестантских мејнстрим деноминација има своје центре у граду. Прокатедрала Парохије Св. Стефана у дистрикту Санта Круз седиште је Бискупије централних Филипина Епископалне цркве на Филипинима, док се у авенији Тафт налазе главне катедрале и седиште Филипинске независне цркве (такође позната као Црква Аглипајан; [[национална црква]], продукт [[Филипинска револуција|Филипинске револуције]]). Такође има припадника [[Црква Исуса Христа светаца последњих дана|Цркве Исуса Христа светаца последњих дана]] (Мормонска црква), која постоји већ дуже време у Манили.

Аутохтона Црква Христа има неколико локалних центара (слично парохијама), укључујући своју прву капелу (сада музеј) Св. Ана у Пунти. [[евангелизам|Евангелистичка]], [[пентекостализам|пентекосталистичка]] и [[Хришћанска адвентистичка црква|адвентистичка]] деноминација такође су значајне у Манили. Седиште Филипинског библијског друштва је у Манили. Такође, клавни кампус Хваљене катедрале налази се у овом граду, у авенији Тафт. Црква Исус Господ има неколико огранака и кампуса у Манили, те слави своје годишњице у Бернам Грину и Кирино Грандстанду (парк Ризал).

<gallery mode="packed" style="font-size:88%; line-height:130%">
Датотека:02237jfManila Cathedral Intramuros Manila Palacio del Gobernador Landmarksfvf 12.jpg|Катедрала Манила је седиште Римокатоличке надбискупије Маниле
Датотека:Basílica de San Sebastián, (Agustinos Recoletos) Manila, Filipinas..jpg|Базилика Сан Себастијан је једина црква у Азији која је сва челична<ref name="whl">{{cite web |url=http://whc.unesco.org/en/tentativelists/518/ |title=World Heritage: San Sebastian Church |publisher=[[Унеско|UNESCO]] |work=Tentative List for the World Heritage List |date=16. мај 2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080610084010/http://whc.unesco.org/en/tentativelists/518/ |archivedate=10. јун 2008. |url-status=dead}}</ref>
Датотека:Ph-mm-manila-intramuros-san agustin church (2014).JPG|Црква Сан Агустин у Интрамуросу је на Унесковом списку баштине
Датотека:Binondo Church in front of Plaza San Lorenzo Ruiz, Binondo, Manila (2).jpg |Црква Бинондо испред Плазе Сан Лоренсо Руиз је једна од 4&nbsp;значајне базилике
Датотека:09620jfQuiapo Central Church Plaza Manila Bridge Riverfvf 06.jpg|Црква Кијапо у којој је Црни Назарећанин који се слави 9.&nbsp;јануара
</gallery>

==== Остале религије ====
У граду је присутно још неколико религија. Има много [[будизам|будистичких]] и [[таоизам|таоистичких]] храмова које посећују кинески Филипинци. Кијапо је дом прилично великој [[муслимани|муслиманској]] заједници која се моли у Месџид ел Дахабу. Неки Индијци који живе на Филипинима често долазе да се моле у великом [[хиндуизам|хинду]] храму у Манили, док се у [[гурдвара]]ма Авеније Уједињених нација моле [[сикизам|сикхи]]. Национална духовна скупштина филипинских [[бахаи вера|бахаија]], руководеће тело филипинске бахаистичке заједнице, има седиште недалеко од источне границе Маниле с Макатијем.

=== Празници и културни догађаји ===
{{further|Државни празници на Филипинима}}
[[Датотека:Black Nazarene procession.jpg|мини|лево|Католички поклоници током [[Црни Назарећанин|Светковине Црног Назарећанина]] (''Traslacíon'')]]

У Манили се славе грађански и национални празници. Дан Маниле, којим се слави оснивање града [[24. јун]]а [[1571]]. године, први је одредио некадашњи заменик градоначелника Маниле Ерминио А. Асторха ({{nowrap|1929—2004}})&nbsp;— и то [[24. јун]]а [[1962]]. године од када се празник слави сваке године ([[светац заштитник]] је [[Јован Крститељ]]). Сваки од градских барангаја има своје локалне свечаности за које је одређен неки светац заштитник. У граду се такође слави Назарећанин (''Traslacíon''), сваког 9.&nbsp;јануара; милиони католичких поклоника се одазову овој свечаности. Још неки верски празници који се славе у Манили су свеци Санто Нињо (који се у Тонду и Пандакану слави сваке треће недеље у јануару) и Нуестра Сењора де лос Десампарадос де Манила&nbsp;/ Госпа Напуштених (која је светица заштитница дистрикта Санта Ана и слави се сваког 12.&nbsp;маја). Нерелигијски празници укључују Нову годину, Дан националних хероја, Бонифасијев дан и Ризалов дан.

=== Музеји и уметничке галерије ===
[[Датотека:Ph-mm-manila-ermita-padre burgos ave.-old congess bldg. (national museum) (2015) a0001.JPG|мини|Национални музеј ликовне уметности]]

Као културни центар Филипина, престоница Манила је град у којем се налази већина најзначајнијих филипинских музеја. Национални музеј Филипина контролише низ мањих музеја у парку Ризал, као што је Национални музеј ликовне уметности, Национални музеј антропологије и Национални музеј природне историје. У музеје које су основале образовне институције убрајају се хинду храм Мабини, Музеј савремене уметности и дизајна, Музеј науке и уметности Универзитета Санто Томас и Музеј историје идеја Универзитета Филипина.

Кинеско-филипинска кућа ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Bahay Tsinoy}}), један од манилских најистакнутијих музеја, садржи документе о кинеском животу и доприносу историји Филипина. Музеј светла и звука у Интрамуросу представља хронику жеље Филипинаца да постану слободни [[Филипинска револуција|револуцијом]] коју је поред других вођа револуционара предводио Хосе Ризал. Метрополитански музеј Маниле представља филипинску уметност и културу.

Други музеји који се налазе у граду су Музеј Маниле (музеј у власништву града у којем се може упознати с културом и историјом Маниле), Музео памбата (музеј за децу), Музеј филипинске политичке историје (историјски музеј значајних политичких догађаја на Филипинима), Музеј Парохије Наше Госпе Напуштених и Цркве Сан Агустина (музеј религијских артефаката), те Плаза Сан Луис (јавни музеј).

== Спорт ==
[[Датотека:Basketball in Intramuros.jpg|мини|Деца играју кошарку у Интрамуросу]]
[[Датотека:Intramurosjf0400 16.JPG|мини|Терен ГК Интрамурос (основан [[1907]]. године) релативно је кратак: 66&nbsp;парова, {{convert|4326|yd|m|order=flip}}]]

Спорт у Манили има дугу и карактеристичну историју. Главни спорт овог града (и, генерално, главни филипински спорт) представља [[кошарка]]; већина барангаја има импровизоване терене за кошарку, а на улицама се често могу видети исцртане линије граница терена. Већи барангаји имају наткривене терене на којима се сваког пролећа (од априла до маја) одржава такмичење међубарангајске лиге. У Манили постоји неколико веома познатих спортских дворана, као што је Меморијални спортски комплекс Ризал и Сала Сан Андрес (дом сада неактивног [[КК Манила метростарси]]).<ref>{{cite web |url=http://www.city-data.com/world-cities/Manila-Sports.html |title=Manila: Sports |website=city-data.com |date= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100818033837/http://www.city-data.com/world-cities/Manila-Sports.html |archivedate=18. август 2010. |url-status=live}}</ref>

Меморијални спортски комплекс Ризал садржи Меморијалну стазу и фудбалски стадион Ризал, стадион за бејзбол, тениске терене, меморијални колосеум и стадион Ниној Акино (последња два представљају затворене арене). Комплекс Ризал је био домаћин неколицине мултиспортских догађаја, као што су [[Азијске игре 1954.]] и [[Далекоисточне игре 1934.|Далекоисточне игре 1934]]. Када год су Филипини били домаћин [[Југоисточноазијске игре|ЈИА игара]], већина такмичења се одржала у овом комплексу, с тим да су ЈИА игре 2005. биле изузетак. Еј-Би-Ши првенство 1960. и 1973. године, претеча [[ФИБА|Фибиног]] [[Азијско првенство у кошарци|Азијског првенства у кошарци]], одржано је у комплексу Ризал; [[Филипинска кошаркашка репрезентација|национални кошаркашки тим]] је победио на оба турнира. [[Светско првенство у кошарци 1978.|СП у кошарци 1978.]] одржано је у Ризалу, али домаћин за последње фазе такмичења био је колосеум Аранета у [[Кезон Сити]]ју (највећа затворена арена југоисточне Азије у то време).

У Манили се такође налази неколико локално добро познатих спортских објеката, као што је Спортски центар Енрике М. Разон и Спортски комплекс Универзитета Санто Томас&nbsp;— оба центра су приватне дворане у власништву универзитета; игра се и колеџ спорт: Универзитетска спортска асоцијација Филипина и Национална колеџ спортска асоцијација организује такмичења у кошарци у меморијалном колосеуму Ризал и на стадиону Ниној Акино&nbsp;— мада се кошаркашки турнири данас више играју у арени Филоил флајинг V у Сан Хуану ([[Метро Манила]]) и колосеуму Аранета у [[Кезон Сити]]ју. Други колеџ спортови се и даље играју у Меморијалном спортском комплексу Ризал. Професионални кошаркаши су такође често играли у Манили, али Филипинска кошаркашка асоцијација сада се пребацила у колосеум Аранета у Кезон Ситију и астродом Кунета у Пасају; одређене утакмице некада активне Филипинске кошаркашке лиге играле су се у Меморијалном спортском комплексу Ризал.

Манила сторм је клуб из [[рагби]] лиге Маниле који тренира у парку Ризал (Лунета) и игра неке од својих утакмица у Саутерн плејнс филду (Каламба, Лагуна). Некада веома популаран спорт у Манили био је [[бејзбол]]; данас се у граду налази једини већи бејзбол стадион на Филипинима, Меморијални бејзбол стадион Ризал. На стадиону се играју утакмице Бејзбол Филипинс лиге; [[Лу Гериг]] и [[Бејб Рут]] (редом) били су играчи који су постигли прва два хоум рана на стадиону, и то [[2. децембар|2. децембра]] [[1934]]. године<!--??? када су обилазили Филипине-->.<ref>{{cite news |url=http://www.mb.com.ph/node/158970 |title=Baseball loses no time in preparing for SEAG |last=Talao |first=Tito |work=Manila Bulletin |date=10. март 2004. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120913053124/http://www.mb.com.ph/node/158970 |archivedate=13. септембар 2012. |url-status=dead}}</ref> У Манили је такође популаран [[билијар]], а у већини барангаја се налазе дворане с билијарским столовима. Светско првенство у билијару 2010. одржано је у Робинсонс плејс Манили.<ref>{{cite news |url=http://news.abs-cbn.com/sports/09/07/10/world-cup-pool-begins |title=World Cup of Pool begins |last= |first= |publisher={{nowrap|ABS-CBN}} News and Current Affairs |location=Manila |date=7. септембар 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160309233040/http://news.abs-cbn.com/sports/09/07/10/world-cup-pool-begins |archivedate=09. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Меморијална стаза и фудбалски стадион Ризал {{not a typo|угостио је}} такмичаре првих квалификација [[ФИФА|Фифиног]] [[Светско првенство у фудбалу|Светског првенства у фудбалу]], када су [[Фудбалска репрезентација Филипина|Филипинци]] играли против [[Фудбалска репрезентација Шри Ланке|Шриланчана]] (јул 2011). Стадион на којем се претходно нису могле играти међународне утакмице, био је потпуно реновиран пре почетка такмичења.<ref>{{cite news |url=http://www.interaksyon.com/interaktv/all-systems-go-for-azkals-world-cup-qualifier-at-rizal-memorial |title=All systems go for Azkals' World Cup qualifier at Rizal Memorial |last=Fenix |first=Ryan |publisher=InterAksyon |work=interaksyon.com |date=24. јун 2011. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160829205655/http://www.interaksyon.com/interaktv/all-systems-go-for-azkals-world-cup-qualifier-at-rizal-memorial |archivedate=29. август 2016. |url-status=dead}}</ref> Фудбалски стадион је сада редовно главни терен на којем се играју мечеви Уједињене фудбалске лиге Филипина. На стадиону се такође одиграо први рагби тест меч (Дивизија I Азијских пет нација 2012).<ref>{{cite news |url=http://www.rugbyworldcup.com/qualifying/news/newsid=2061800.html#teams+ready+rwc+qualifiers+manila |title=Teams ready for RWC Qualifiers in Manila |publisher=RWC&nbsp;2015 |website=rugbyworldcup.com |date=14. април 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131029205632/http://www.rugbyworldcup.com/qualifying/news/newsid=2061800.html |archivedate=29. октобар 2013. |url-status=dead}}</ref>

== Правни систем и влада ==
[[Датотека:Manila city hall - front.jpg|мини|У Градској већници ради градоначелник и градско веће Маниле; налази се на углу авеније Тафт, авеније Падре Бургос и улице Виљехас у дистрикту Ермита; архитекта је био Антонио М. Толедо, а зграда првобитно део националног [[Данијел Бернам|Бернамовог]] плана из {{nowrap|1930-их}} који је укључивао и градњу центра државне владе Филипина<ref>{{cite web |url=http://manila.gov.ph/tourism/historical-landmarks/ |title=Historical Landmarks: Manila City Hall |publisher=City of Manila |accessdate=16. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161116125813/http://manila.gov.ph/tourism/historical-landmarks/ |archivedate=16. новембар 2016. |url-status=dead}}</ref>]]

Влада Маниле је подељена на три огранка: [[извршна власт|извршни]], [[законодавна власт|законодавни]] и [[судска власт|судски]]. Судским огранком у потпуности управља [[Врховни суд Филипина]], правосудног региона [[Метро Манила]]. Градска влада има контролу над извршним и законодавним огранком власти.

Манила&nbsp;— званично позната као Град Манила&nbsp;— представља [[главни град|национални главни град]] за Филипине. Класификована је као „[[Градови на Филипинима#Класификација|Високо урбанизован град]]” ({{јез-енгл|Highly Urbanized City, HUC}}),<ref name="last year's most competitive HUC"/> а са [[Кезон Сити]]јем се налази у приходовној категорији „Специјални град” ({{јез-енгл|Special City}}).<ref name="Special City"/><ref>{{cite web |url=http://blgf.gov.ph/wp-content/uploads/2015/10/updated-reclassification-Cities.pdf |title=Income Classification Per DOF Order No. 23-08, dated July 29, 2008 |publisher=Bureau of Local Government Finance |accessdate=31. децембар 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161231151123/http://blgf.gov.ph/wp-content/uploads/2015/10/updated-reclassification-Cities.pdf |archivedate=31. децембар 2016 |url-status=dead}}</ref> [[Градоначелник Маниле|Градоначелник]] је главни субјект извршне власти, а помаже му заменик градоначелника, {{nowrap|36-члано}} Градско веће и шест конгресмена, те председник Барангајске лиге и председник Омладинског савета. Чланови Градског већа се бирају као представници појединих конгресних дистрикта унутар града.

[[Датотека:Intramurosjf0305 17.JPG|мини|лево|[[Градска већница Маниле]], изграђена 19. августа 1941. године]]

=== Градоначелник ===
Тренутни градоначелник Маниле је [[Џозеф Естрада]], који је од [[1998]]. до [[2001]]. године вршио функцију председника Филипина. Такође је био на челу извршног одељења града. Тренутно обавља функцију градоначелника у свом другом мандату на овом положају.

Законодавни огранак који тренутно чини шест изабраних градских одборника, на челу је са замеником градоначелника. Бивши глумац [[Иско Морено]] донедавно је вршио функцију заменика градоначелника.<ref name="manila.gov-goverment">{{cite web |url=http://manila.gov.ph/government/ |title=Government; Sister Cities |publisher=City of Manila |accessdate=25. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023043430/http://manila.gov.ph/government/ |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref> Тренутни заменик градоначелника је др Марија Шијла „Хани” {{nowrap|Лакуна-Панган}}, ћерка бившег заменика градоначелника Маниле&nbsp;— Данија Лакуне.

==== Функција ====
Градоначелник и његов заменик могу да добију само ограничен број узастопних мандата, и то 3&nbsp;оваква мандата која трају по 3&nbsp;године сваки. Њима помаже Веће Града Маниле и шест конгресмена, те локални председник Барангајске лиге Филипина&nbsp;/ Асоцијације капетана барангаја ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Liga ng mga Barangay sa Pilipinas}}, {{јез-енгл|League of Barangays of the Philippines&nbsp;/ Association of Barangay Captains}}) и председник Омладинског савета ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Sangguniang Kabataan, SK}}). Њихове канцеларије су у Градској већници Маниле.

=== Финансије ===
Филипинска Комисија за ревизију је [[22. новембар|22. новембра]] [[2016]]. године објавила Годишњи ревизорски финансијски извештај за Град Манилу за 2015. ({{јез-енгл|2015 Annual Audit Report on the City of Manila}})&nbsp;— наведено је да су приходи града били 12.589.845.794 пезоса (око 237.673.914 евра),<ref name="COA2015">{{cite web |url=http://www.coa.gov.ph/index.php/local-government-units/2015/category/5951-cities |title=2015 Annual Financial Report of Local Government Units&nbsp;> City of Manila |publisher=[[:en:Commission on Audit (Philippines)|Commission on Audit]] |pages=iii, i, ii |date=22. новембар 2016. |accessdate=1. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161201082205/http://www.coa.gov.ph/index.php/local-government-units/2015/category/5951-cities |archivedate=1. децембар 2016. |url-status=dead}}</ref> што је мање за 1,50% у односу на [[2014]].<ref name="COA2014">{{cite web |url=http://www.coa.gov.ph/index.php/local-government-units/2014/category/5447-cities |title=2014 Annual Financial Report of Local Government Units&nbsp;> City of Manila |publisher=[[:en:Commission on Audit (Philippines)|Commission on Audit]] |page=ii |date=9. октобар 2015. |accessdate=1. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160415215428/http://www.coa.gov.ph/index.php/local-government-units/2014/category/5447-cities |archivedate=15. април 2016. |url-status=dead}}</ref> а више за 24,65% у односу на [[2013]]. годину.<ref name="AFR2013">{{cite web |url=http://www.coa.gov.ph/index.php/local-government-units-lgus/category/5111-2013-1 |title=2013 Annual Financial Report of Local Government Units (Volume III) |publisher=[[:en:Commission on Audit (Philippines)|Commission on Audit]] |page=85 |date=10. октобар 2014. |accessdate=1. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160308122103/http://coa.gov.ph/index.php/local-government-units-lgus/category/5111-2013-1 |archivedate=8. март 2016. |url-status=dead}}</ref> Наплата прихода је у односу на 2014. годину порасла за 20,80% односно 1,94&nbsp;милијарде пезоса (преко 36,6&nbsp;милиона евра).<ref name="COA2015"/> Актива је 2013. године била 18,6&nbsp;милијарди пезоса (преко 350&nbsp;милиона евра).<ref name="AFR2013"/> Локални приход је {{nowrap|2013/14.}} био 5,41&nbsp;милијарди пезоса (готово 103&nbsp;милиона евра), алокација националне владе 1,74&nbsp;милијарди пезоса (више од 33&nbsp;милиона евра), а годишњи редовни приходи [-{ARI}-] процењени на 7,15&nbsp;милијарди пезоса (око 136&nbsp;милиона евра).<ref>{{cite news |url=http://www.rappler.com/business/governance/61554-tax-ad-cities-national-govt-allocation |title=Tax ad: 1&nbsp;in every 2&nbsp;PH cities relies on national gov't allocation |work=Rappler |date=25. јун 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023043822/http://www.rappler.com/business/governance/61554-tax-ad-cities-national-govt-allocation |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref> Укупан приход Маниле је [[2014]]. године био 3,54&nbsp;милијарде пезоса (преко 67&nbsp;милиона евра).<ref name="COAProReb">{{cite web |url=http://www.mb.com.ph/coa-manila-city-govt-2014-profit-rebounds/ |title=COA: Manila city gov't 2014 profit rebounds |last=Rosario |first=Ben |work=Manila Bulletin |year=11. октобар 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151014014310/http://www.mb.com.ph/coa-manila-city-govt-2014-profit-rebounds |archivedate=14. октобар 2015. |url-status=dead}}</ref>

Међу свим локалним јединицама управе, Манила има највећу буџетну алокацију (издвајања) за здравство. Такође, Манила је била и један од градова с највећим порезом и унутрашњим приходом.<ref>{{cite news |url=http://www.philippinestodayus.com/news/metro/quezon-city-makati-richest-cities-in-rp/ |title=Quezon City, Makati richest cities in RP |work=Philippines Today US |date=17. септембар 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140111123622/http://www.philippinestodayus.com/news/metro/quezon-city-makati-richest-cities-in-rp/ |archivedate=11. јануар 2014. |url-status=dead}}</ref> На пореске приходе отпада 46% прихода града (2012).<ref>{{cite web |url=http://www.pinoymoneytalk.com/philippines-city-per-capita-income/ |title=Top 10 Philippine Cities: Per Capita Income, Tax Revenues |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023044206/http://www.pinoymoneytalk.com/philippines-city-per-capita-income/ |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref> Манила је крајем [[2015]]. године запошљавала 14.586&nbsp;кадрова,<ref name="COA2015"/> што је за 2.667 (22,38%) више у односу на [[2014]]. годину.<ref name="COA2014"/>

=== Национална влада ===

[[Датотека:Old building of the Philippines' Supreme Court, Ermita, Manila.jpg|мини|Стара зграда [[Врховни суд Филипина|Врховног суда Филипина]]]]

Манила, седиште политичке моћи Филипина, има неколико уреда националне владе. Развојни планови да се град учини центром националне владе почели су током првих година [[Историја Филипина (1898—1946)|америчке колонизације]] када се замишљао напредно дизајниран град ван зидина Интрамуроса. Одабрана стратешка локација био је Багумбајан, некадашњи град који данас представља парк Ризал, који је требало да постане центар владе; за дизајн је био задужен амерички архитекта и урбаниста [[Данијел Бернам]] ({{nowrap|1846—1912}}), који је требало да створи мастер план за град осмишљен по узору на [[Вашингтон]]. Од овог плана се на крају одустало, када је председавајући био [[Мануел Л. Кезон]] (влада [[Комонвелт]]а).

Нови центар владе планирано је да се изгради на узвишењима северно од Маниле (данас [[Кезон Сити]]). Неколико владиних агенција је одредило да им седиште буде у Кезон Ситију, али одређен број кључних владиних канцеларија и даље је остао у Манили. Међутим, већина планова се на крају изменила (након девастације Маниле током Другог светског рата и под контролом наредних администрација).

Град Манила, као главни град Филипина, још увек је место на ком се налази [[Председник Филипина|Уред председника]], као и званична председничка резиденција. Поред овога, важне институције као што су [[Врховни суд Филипина|Врховни]] и [[Апелациони суд Филипина|Апелациони суд]], [[Централна банка Филипина|Централна банка]], [[Извршна одељења Филипина|Извршна одељења]] за [[Одељење за буџет и менаџмент Филипина|буџет и менаџмент]], [[Одељење за финансије Филипина|финансије]], [[Одељење за здравство Филипина|здравство]], [[Одељење за правосуђе Филипина|правосуђе]], [[Одељење за рад и запошљавање Филипина|рад и запошљавање]] те [[Одељење за јавне радове и путеве Филипина|јавне радове и путеве]] Филипина такође се налазе у Манили. Битне националне институције су Национална библиотека, Националне архиве, Национални музеј и Филипинска општа болница.

Конгрес је претходно имао седиште у Старој конгресној згради. Због проглашавања ванредног стања, [[1972]]. године Конгрес је распуштен; његов наследник, [[једнодомни систем|уникамерална]] Национална скупштина ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Batasang Pambansa}}, {{јез-енгл|National Assembly}}), почео је да ради у новом Комплексу Националне скупштине. Када је новим [[Устав Филипина|уставом]] враћен [[дводомни систем|бикамерални]] Конгрес, [[Представнички дом Филипина|Представнички дом]] је остао у Комплексу Батасан, док је [[Сенат Филипина]] почео да ради у Старој конгресној згради. Сенат се маја 1997. године пребацио у нову зграду коју на мелиорисаном поседу у [[Пасај]]у дели са [[Систем осигурања владине службе|Системом осигурања владине службе]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Paseguruhan ng mga Naglilingkod sa Pamahalaan}}, {{јез-енгл|Government Service Insurance System}}).

=== Барангаји и дистрикти ===
[[Датотека:Ph fil congress districts manila-sr.png|мини|250п|6&nbsp;конгресних дистрикта Града Маниле]]
[[Датотека:Ph fil manila districts-sr.png|мини|250п|16&nbsp;градских дистрикта Града Маниле]]

Град Манила је сачињен из 896<ref name="AFR2015">{{cite web |url=http://www.coa.gov.ph/local-government-units-lgus/category/6072-2015 |title=2015 Annual Financial Report of Local Government Units (Volumes I, II) |publisher=[[:en:Commission on Audit (Philippines)|Commission on Audit]] |date=24. октобар 2016. |accessdate=1. децембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161201200852/http://www.coa.gov.ph/local-government-units-lgus/category/6072-2015 |archivedate=1. децембар 2016. |url-status=dead}}</ref><ref name="MNLLN">{{cite news |url=http://www.tribune.net.ph/metro/erap-activates-mpd-s-sar-unit-in-preparation-for-la-nina-onslaught |title=Erap activates MPD's SAR unit in preparation for La Niña onslaught |last=Santos |first=Pat C. |work=The Daily Tribune News |date=15. јул 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160826032109/http://www.tribune.net.ph/metro/erap-activates-mpd-s-sar-unit-in-preparation-for-la-nina-onslaught |archivedate=26. август 2016. |url-status=live}}</ref>&nbsp;[[барангај]]а ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|baranggay}}, {{nowrap|[[енглески језик|енгл.]]/}}{{јез-шп|barangay}}; <small>-{IPA}-</small>:&nbsp;{{IPA|/baɾaŋˈɡaj/}}), најмањих јединица локалне власти на Филипинима које су познате по својим секвенцијалним бројевима уместо по именима.<ref>{{cite press release |url=https://psa.gov.ph/sites/default/files/attachments/hsd/pressrelease/National%20Capital%20Region.pdf |title=Total Population by Province, City, Municipality and Barangay: National Capital Region |publisher=National Statistics Office of the Republic of the Philippines |work=2010 Census of Population and Housing |date=1. мај 2010. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402013554/http://census.gov.ph/sites/default/files/attachments/hsd/pressrelease/National%20Capital%20Region.pdf |archivedate=2. април 2016. |url-status=live}}</ref> Сваки барангај има свог председавајућег и одборнике. Ови барангаји су додатно груписани у 100&nbsp;зона за административне и муниципалне намене, због олакшавајућих околности за администрацију. Ове зоне немају никакав облик локалног управљања. Сваки барангај има припадајућу групу изабраних званичника, док зоне постоје само због статистичких погодности и бенефита.

Манила има највише барангаја у односу било који други град или општину на Филипинима.<ref>{{cite news |url=http://www.rappler.com/newsbreak/iq/42084-barangay-in-numbers |title=Barangay in numbers |last=Santos |first=Reynaldo Jr. |work=Rappler |date=24. октобар 2013. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023044446/http://www.rappler.com/newsbreak/iq/42084-barangay-in-numbers |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref> Покушаји да се смањи њихов број нису били успешни упркос локалној легислативи (Пропис 7907 од [[23. април|23.&nbsp;априла]] [[1996]]) да се број смањи са&nbsp;897 на&nbsp;150 спајањем постојећих барангаја, због безуспешних напора да се одржи [[референдум|плебисцит]].<ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com/metro/13006/manila-councilor-wants-fewer-barangays |title=Manila councilor wants fewer barangays |last=Macairan |first=Evelyn |newspaper=[[:en:The Philippine Star|The Philippine Star]] |date=15. август 2007. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023044643/http://www.philstar.com/metro/13006/manila-councilor-wants-fewer-barangays |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref>

Град је на вишем нивоу подељен у шест конгресних дистрикта, чији изабрани конгресмен постаје градски представник у доњем дому [[Конгрес Филипина|Конгреса]] те постаје редовни члан у Градском већу ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Sangguniang Panlungsod, SP}}). Сваки дистрикт бира једног представника за Представнички дом и шест за Градско веће. Манила, заједно са остатком Филипина, бира 12&nbsp;[[Сенат Филипина|сенатора]] као један дистрикт ''плуриноминал''.

Манила је сачињена из 16&nbsp;градских дистрикта, и то према Републичком акту бр.&nbsp;409 ({{јез-енгл|Republic Act No.&nbsp;409}})&nbsp;— такође познатом као ''Ревидирана повеља Града Маниле'' ({{јез-енгл|Revised Charter of the City of Manila}})&nbsp;— који представља основу по којој су одређене данашње како унутарградске тако и спољне границе града.<ref name="audit">{{cite web |url=http://www.coa.gov.ph/index.php/local-government-units/2014/category/5447-cities |title=Annual Audit Report: City of Manila |website=coa.gov.ph |publisher=Republic of the Philippines: Commission on Audit |year=2014. |accessdate=4. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161104083035/http://www.coa.gov.ph/phocadownloadpap/userupload/annual_audit_report/LGUs/2014/NCR/Cities/City_of_Manila_ES2014.pdf |archivedate=4. новембар 2016. |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.gov.ph/1949/06/18/republic-act-no-409/ |title=Republic Act No.&nbsp;409: An act to revise the Charter of the City of Manila, and for other purposes |work=Official Gazette of the Republic of the Philippines |volume=45 |issue=10 |page=4249 |date=18. јун 1949. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100300/http://www.gov.ph/1949/06/18/republic-act-no-409/ |archivedate=7. март 2016. |url-status=live}}</ref> Првобитно је ова бројка износила&nbsp;14, али су својевремено два дистрикта додатно припала Манили, и то [[Санта Меса]] (дистрикт одвојен од [[Сампалок (Манила)|Сампалока]]) и [[Сан Андрес (Манила)|Сан Андрес]] (дистрикт одвојен од [[Санта Ана (Манила)|Санта Ане]]).

* '''[[Законодавни дистрикти Маниле#1. дистрикт|1.&nbsp;дистрикт]]''' (популација 2015: 415.906) покрива западни део [[Тондо (Манила)|Тонда]] који лежи дуж залива [[Манила (залив)|Манила]] и представља манилски (и филипински) најгушће насељен конгресни дистрикт.
* '''[[Законодавни дистрикти Маниле#2. дистрикт|2.&nbsp;дистрикт]]''' (популација 2015: 215.457) покрива источни унутрашњи део Тонда, суседство или поддистрикт познат као Гагалангин.
* '''[[Законодавни дистрикти Маниле#3. дистрикт|3.&nbsp;дистрикт]]''' (популација 2015: 197.242) покрива [[Бинондо]], [[Кијапо (Манила)|Кијапо]], [[Сан Николас (Манила)|Сан Николас]] и [[Санта Круз (Манила)|Санта Круз]].
* '''[[Законодавни дистрикти Маниле#4. дистрикт|4.&nbsp;дистрикт]]''' (популација 2015: 265.046) покрива [[Сампалок (Манила)|Сампалок]].
* '''[[Законодавни дистрикти Маниле#5. дистрикт|5.&nbsp;дистрикт]]''' (популација 2015: 366.714) покрива [[Ермита (Манила)|Ермиту]], [[Малате (Манила)|Малате]], [[Лука Манила|Луку Манилу]], [[Интрамурос]], [[Сан Андрес (Манила)|Сан Андрес]] и део [[Пако (Манила)|Пакоа]] (осим Зоне 90).
* '''[[Законодавни дистрикти Маниле#6. дистрикт|6.&nbsp;дистрикт]]''' (популација 2007: 295.245) покрива део Пакоа (само Зону 90), [[Пандакан]], [[Сан Мигел (Манила)|Сан Мигел]], [[Санта Ана (Манила)|Санта Ану]] и [[Санта Меса|Санта Месу]].

{| style="table-layout:fixed;"
|-style="vertical-align:top;"
|
{| class="wikitable sortable" style="text-align:right;table-layout:fixed;margin:auto;font-size:90%;background-color:#FEFEFE;"
|-style="vertical-align:middle;"
! style="text-align:center;border-bottom:none;" | Име
! style="text-align:center;" colspan=2 | Површина
! style="text-align:center;border-bottom:none;" | <br />Популација<br />(2015)
! style="text-align:center;" colspan=2 | Густина
! style="text-align:center;border-bottom:none;" | [[Барангај]]и
|-style="vertical-align:middle;"
! style="border-top:none;" |
! style="text-align:center;" | {{abbr|km²|површина у квадратним километрима}}
! style="text-align:center;" | {{abbr|mi<sup>2</sup>|површина у квадратним миљама}}
! style="border-top:none;" |
! style="text-align:center;" | {{abbr|/km²|густина по квадратном километру}}
! style="text-align:center;" | {{abbr|/mi<sup>2</sup>|густина по квадратној миљи}}
! style="border-top:none;" |
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Бинондо]]
| {{convert|0,6611|km2|abbr=values|disp=table}}
| 18.040
| {{convert|{{sigfig|18040/0,6611|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 10
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Ермита (Манила)|Ермита]]
| {{convert|1,5891|km2|abbr=values|disp=table}}
| 10.523
| {{convert|{{sigfig|10523/1,5891|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 13
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Интрамурос]]
| {{convert|0,6726|km2|abbr=values|disp=table}}
| 5.935
| {{convert|{{sigfig|5935/0,6726|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 5
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Кијапо (Манила)|Кијапо]]
| {{convert|0,8469|km2|abbr=values|disp=table}}
| 28.478
| {{convert|{{sigfig|28478/0,8469|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 16
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Лука Манила]]
| {{convert|3,1528|km2|abbr=values|disp=table}}
| 66.742
| {{convert|{{sigfig|66742/3,1528|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 5
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Малате (Манила)|Малате]]
| {{convert|2,5958|km2|abbr=values|disp=table}}
| 86.196
| {{convert|{{sigfig|86196/2,5958|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 57
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Пако (Манила)|Пако]]
| {{convert|2,7869|km2|abbr=values|disp=table}}
| 82.466
| {{convert|{{sigfig|82466/2,7869|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 43
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Пандакан]]
| {{convert|1,66|km2|abbr=values|disp=table}}
| 87.405
| {{convert|{{sigfig|87405/1,66|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 38
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Сампалок (Манила)|Сампалок]]
| {{convert|5,1371|km2|abbr=values|disp=table}}
| 265.046
| {{convert|{{sigfig|265046/5,1371|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 192
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Сан Андрес (Манила)|Сан Андрес]]
| {{convert|1,6802|km2|abbr=values|disp=table}}
| 128.499
| {{convert|{{sigfig|128499/1,6802|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 65
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Сан Мигел (Манила)|Сан Мигел]]
| {{convert|0,9137|km2|abbr=values|disp=table}}
| 17.464
| {{convert|{{sigfig|17464/0,9137|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 12
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;white-space:nowrap;" | [[Сан Николас (Манила)|Сан Николас]]
| {{convert|1,6385|km2|abbr=values|disp=table}}
| 43.069
| {{convert|{{sigfig|43069/1,6385|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 15
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Санта Ана (Манила)|Санта Ана]]
| {{convert|1,6942|km2|abbr=values|disp=table}}
| 66.656
| {{convert|{{sigfig|66656/1,6942|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 34
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Санта Круз (Манила)|Санта Круз]]
| {{convert|3,0901|km2|abbr=values|disp=table}}
| 118.903
| {{convert|{{sigfig|118903/3,0901|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 82
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Санта Меса]]
| {{convert|2,6101|km2|abbr=values|disp=table}}
| 110.073
| {{convert|{{sigfig|110073/2,6101|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 51
|-
! style="text-align:left;background-color:#FDFDFD;" | [[Тондо (Манила)|Тондо]]
| {{convert|8,6513|km2|abbr=values|disp=table}}
| 631.363
| {{convert|{{sigfig|631363/8,6513|2}}|PD/km2|abbr=values|disp=table}}
| style="text-align:center;" | 258
|}
|}

=== Сламови ===<!-- http://www.academia.edu/7313044/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8 -->
{{main article|Сламови у Манили}}
[[Датотека:Manila shanty.jpg|мини|[[Дивље насеље|''Шенти таун'']] код [[Затвор града Маниле|КПД „Манила”]]]]

Процењује се да постоји више од 4&nbsp;милиона људи који живе у манилским [[картонска насеља|сламовима]] (2014). Бескућништво је такође један од главних проблема с којим се суочава град Манила.<ref>{{cite news |url=http://www.newstatesman.com/world-affairs/2014/09/slums-manila-inequality-so-bad-worst-have-no-chance-protest |title=In the slums of Manila, inequality is so bad that the worst off have no chance to protest |last=Roy |first=Paul |work=New Statesman |date=18. септембар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160616180249/http://www.newstatesman.com/world-affairs/2014/09/slums-manila-inequality-so-bad-worst-have-no-chance-protest |archivedate=16. јун 2016. |url-status=live}}</ref> Познато је да су дистрикти Тондо и Сан Андрес поприште највећег броја градских сламова, с тим да су предузети одређени кораци да се побољша живот људи који живе у овим [[дивље насеље|дивљим насељима]]; такође, некима је омогућен одговарајући смештај на неколико локација на које су адекватно пресељени. У Манили постоји неколико стамбених пројеката, међу којима су и Стамбени пројекат [[Смоки маунтејн]] ({{јез-енгл|Smokey Mountain Housing Project}}), Стамбени пројекат средњоспратница Националне стамбене управе ({{јез-енгл|National Housing Authority {{nowrap|Mid-Rise}} Housing Project}}), те Стамбени пројекат Нови барангаји ({{јез-енгл|Bagong Barangay Housing Project}}). Места на која се пресељавају људи којима је неопходна помоћ налазе се углавном у оближњим провинцијама Булакан и Ризал.

== Инфраструктура ==
=== Комуналне услуге ===
==== Вода и струја ====
Водоводне услуге у Манили пружа [[Метрополитански водоводни и канализациони систем]] ({{јез-енгл|Metropolitan Waterworks and Sewerage System, MWSS}}), који је задужен за 30% града (већина осталих вода и отпада директно одлази у шахтове, септичке јаме или отворене канале).<ref>{{cite journal |url=http://journals.uplb.edu.ph/index.php/JESAM/article/viewFile/569/517 |title=Socio-Economic Study of Two Major Metro Manila Esteros |last1=Orozco |first1=G. |last2=Zafaralla |first2=M. |journal=Journal of Environmental Science and Management |location=Makati, Philippines |issn=0119-1144 |volume=14 |issue=1 |pages=52—59 |year=2011 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111123180827/http://journals.uplb.edu.ph/index.php/JESAM/article/viewFile/569/517 |archivedate=23. новембар 2011. |url-status=dead}}</ref> MWSS је [[Приватизација водовода у Метро Манили|приватизован 1997.]] године, након чега је [[концесија]] за воде подељена на источну и западну зону. [[Водовод Мајнилад]] ({{јез-енгл|Maynilad Water Services}}) преузео је западну зону у којој се налази Манила. Тренутно пружа услуге довода и испоруке пијаће воде те обезбеђује канализациони систем у Манили,<ref>{{cite web |url=http://dirp3.pids.gov.ph/ris/dps/pidsdps0118.pdf |title=Public-Private-Community Partnerships in Management and Delivery of Water to Urban Poor: The Case of Metro Manila |last1=Inocencio |first1=A. |last2=David |first2=C. |publisher=Philippine Institute for Development Studies |location=Makati, Philippines |year=2001 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023063018/http://dirp3.pids.gov.ph/ris/dps/pidsdps0118.pdf |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref> с тим да не опслужује југоисточни део града који припада источној зони односно [[Водовод Манила|Водоводу Манила]] ({{јез-енгл|Manila Water Company, Inc.}}). Електричне услуге пружа [[Мералко]] ({{јез-енгл|Manila Electric Company, Meralco}}), једини дистрибутер електричне енергије у Метро Манили.

=== Транспорт ===
{{main article|Транспорт у Метро Манили|Јавни превоз у Манили|Главни путеви у Метро Манили}}
[[Датотека:WTMP Pangkat E-14-3.JPG|мини|[[Џипни]] је једно од популарних превозних средстава у Манили]]
[[Датотека:LRT-1 Blumentritt 2011.jpg|мини|Станица [[Блументрит LRT (станица)|Блументрит]] [[Линија 2 Транзитног система Лаке железнице у Манили|{{nowrap|LRT-1}}]]]]

Једно од најпознатијих превозних средстава у Манили је [[џипни]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|dyipni}}, {{јез-енгл|jeepney}}). Осмишљено по узору на [[Џип#Други светски рат|америчке војне џипове]], ово возило почело је да налази употребу непосредно након [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref>{{cite web |url=http://www.asianinfo.org/asianinfo/philippines/pro-transportation.htm |title=Transportation in the Philippines /Information provided in part by the Embassy of the Republic of the Philippines/ |work=AsianInfo.org |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160430032241/http://www.asianinfo.org/asianinfo/philippines/pro-transportation.htm |archivedate=30. април 2016. |url-status=dead}}</ref> Тамаро еф-икс ({{јез-енгл|Tamaraw FX}}), Тојота киџан ({{јез-енгл|Toyota Kijang}}, {{јез-јап|トヨタ・キジャン [Toyota Kijang]}}) треће генерације, био је примарни конкурент џипнија и превозио је грађане и туристе по фиксним рутама за унапред одређену цену; некад се редовно виђао на улицама Маниле. Све врсте јавног превоза у Манили су у приватном власништву, али морају да раде у склопу владиног пројекта.

У граду има много [[такси]]ја, [[трицикл|трицикала]] ([[мотоцикл]]и с бочним приколицама, филипинска верзија [[моторикша|моторикше]]), те ''трисикада'' и ''сикада'' који су такође познати као ''кулиглизи'' ([[бицикл]]и с бочним приколицама, филипинска верзија [[бицикл рикша|{{nowrap|такси-бицикла}}]]). У неким подручјима, поготово у Дивисорији, моторизовани {{nowrap|такси-бицикли}} веома су популарни. [[Калеса|Калесе]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|kalesa}}, {{јез-енгл|kalesa}}, {{јез-шп|calesa}}) које вуку коњи, из шпанске колонијалне ере, такође су честа туристичка атракција поред тога што служе за превоз на улицама Бинонда и Интрамуроса. Октобра 2016. године у граду не би требало да саобраћа ни један трицикл или {{nowrap|такси-бицикл}} који ради на бензин; планирано је да се сви замене електричним трициклима (''итрајкови''), а град намерава да подели 10.000&nbsp;итрајкова квалификованим возачима трицикала који ће да превозе људе у Манили.<ref>{{cite news |url=http://www.philstar.com/metro/2016/09/18/1624916/manila-no-more-trikes-pedicabs-next-month |title=Manila: No more trikes, pedicabs next month |last=Clapano |first=Jose Rodel |work=[[:en:The Philippine Star|The Philippine Star]] |date=18. септембар 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023064606/http://www.philstar.com/metro/2016/09/18/1624916/manila-no-more-trikes-pedicabs-next-month |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://manila.coconuts.co/2016/09/18/manila-will-say-goodbye-old-school-tricycles-and-pedicabs-oct-15 |title=Manila will say goodbye to old school tricycles and pedicabs on Oct 15 |work=Coconuts Manila |date=18. септембар 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023064712/http://manila.coconuts.co/2016/09/18/manila-will-say-goodbye-old-school-tricycles-and-pedicabs-oct-15 |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref>

У функцији је [[Линија 1 Транзитног система Лаке железнице у Манили|LRT Линија&nbsp;1]] и [[Линија 2 Транзитног система Лаке железнице у Манили|Линија&nbsp;2]], које чине [[Транзитни систем Лаке железнице у Манили]] ({{јез-енгл|Manila Light Rail Transit System, LRT}}). Развој железничког система почео је [[1970е|{{nowrap|1970-их}}]], док је председник био Фердинанд Маркос, када је изграђена Линија&nbsp;1&nbsp;— прва [[Лаки шински систем|лака железница (брзи трамвај)]] у југоисточној Азији. Ови системи тренутно се проширују пројектом чија се вредност мери милијардама [[амерички долар|америчких долара]].<ref name="10points">{{cite report |url=http://www.news.ops.gov.ph/sona2005-execsummary.htm |title=SONA 2005 Executive Summary |publisher=Republic of the Philippines. Office of the President |date=21. јул 2005. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100616224806/http://www.news.ops.gov.ph/sona2005-execsummary.htm |archivedate=16. јун 2010. |url-status=dead}}</ref> Линија&nbsp;1 иде дуж авеније Тафт ({{nowrap|R–2}}) и авеније Ризал ({{nowrap|R–9}}), док Линија&nbsp;2 пролази дуж авеније Кларо М. Ректо ({{nowrap|C–1}}) и булевара Рамон Магсајсај ({{nowrap|R–6}}) из Санта Круза&nbsp;— кроз Кезон Сити&nbsp;— до Масинага у Антиполу (Ризал).

Главни терминал [[Филипинске националне железнице|Филипинских националних железница]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Pambansang Daambakal ng Pilipinas}}, {{јез-енгл|Philippine National Railways}}) налази се у Манили. Једна путничка железница у Метро Манили у оперативном је стању. Линија уопштено говорећи иде по правцу {{nowrap|север—југ}}, од Тутубана (Тондо) до Лагуне. Лука Маниле, смештена надомак залива Манила, главна је морска лука Филипина. Трајектна служба реке Пасиг ({{јез-енгл|Pasig River Ferry Service}}) која управља саобраћајем на реци Пасиг представља други облик транспорта. Такође, у граду се налази [[Међународни аеродром Ниној Акино]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Paliparang Pandaigdig ng Ninoy Aquino}}, {{јез-енгл|Ninoy Aquino International Airport}}) и [[Међународни аеродром Кларк]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Paliparang Pandaigdig ng Clark}}, {{јез-енгл|Clark International Airport}}).

Магазин ''[[Форбс]]'' је [[2006]]. године Манилу прогласио најзагушенијим градом на свету. Према „Глобалном индексу задовољства возача” апликације [[Вејз]] из [[2015]]. године, Манила је град с најгорим саобраћајем на свету.<ref>{{cite web |url=https://blog.waze.com/2015/09/global-driver-satisfaction-index.html |title=Waze&nbsp;– Official Blog: Global Driver Satisfaction Index |publisher=Waze |year=2015 |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20161023082202/https://blog.waze.com/2015/09/global-driver-satisfaction-index.html |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref> Манила је позната по својим [[застој у саобраћају|шпицама]] услед огромне густине саобраћаја.<ref>{{cite web |url=http://www.forbes.com/2006/12/20/worlds-most-congested-cities-biz-energy-cx_rm_1221congested_slide_2.html |title=World's Densest Cities |last=Malone |first=Robert |work=[[Форбс|Forbes]] |date=21. децембар 2006. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20161023065231/http://www.forbes.com/2006/12/20/worlds-most-congested-cities-biz-energy-cx_rm_1221congested_slide_2.html |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=live }}</ref> Влада је подузела неке мере покретањем пројеката за смањивање саобраћаја у граду. Неки од ових пројеката су изградња новог надвожњака у Сампалоку,<ref>{{cite news |url=http://lifestyle.inquirer.net/60807/lacson-espana-flyover-takes-off-despite-protests/ |title=Lacson-España flyover takes off despite protests |last=Villalon |first=Augusto |work=Inquirer.net |date=6. август 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023065334/http://lifestyle.inquirer.net/60807/lacson-espana-flyover-takes-off-despite-protests/ |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref> изградња [[Метро Манила скајвеј#Фаза 3|3.&nbsp;фазе Метро Манила скајвеја]], предлог проширења LRT Линије&nbsp;2 (пројекат западног проширења) од авеније Ректо до Тонда или Луке Маниле,<ref>{{cite news |url=http://www.dealstreetasia.com/stories/dmci-gets-51-5m-lrt-2-contract-ph-2421/ |title=DMCI gets $51.5m rail contract in PH |last=Noda |first=Tomas S. III |work=Deal street Asia |date=28. јануар 2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023065513/http://www.dealstreetasia.com/stories/dmci-gets-51-5m-lrt-2-contract-ph-2421/ |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref> те унапређење и проширење неколико националних и локалних цеста. Међутим, ови пројекти још увек нису показали значајан резултат пошто су гужве и застоји у Манили и даље свакодневница овог града.<ref>{{cite news |url=https://globalnation.inquirer.net/113269/manilas-traffic-jams-cost-57-million-a-day |title=Manila's traffic jams cost $57 million a day |last=Rodis |first=Rodel |work=Inquirer.net |date=23. октобар 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023065650/https://globalnation.inquirer.net/113269/manilas-traffic-jams-cost-57-million-a-day |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live |quote=...&nbsp;<!--including "-->{{nowrap|six-hour}} traffic jams (and) suffocating pollution<!--"-->.}}</ref>

Урбано планирање Маниле и целог [[Метро Манила|метрополиса]] засновано је на „[[План из снова за Метро Манилу|Плану из снова за Метро Манилу]]”, којим се настоје решити проблеми у урбанистичком планирању и транспорту Метро Маниле. План се састоји од приоритетних краткорочних пројеката и средњорочних до дугорочних инфраструктурних пројеката који ће трајати све до [[2030]]. године.<ref>{{cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?v=CJ9F2Fnweuo |title=(The Philippines) Mega Manila Infrastructure Roadmap (Long Version) |medium=видео |publisher=Japan International Cooperation Agency (JICA), National Economic Development Authority (NEDA) |work=JICAChannel02: The Official Global Channel of the JICA |location=[[Јутјуб|YouTube]] |date=10. јун 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20161023065950/https://www.youtube.com/watch?v=CJ9F2Fnweuo |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite report |url=http://www.jica.go.jp/topics/news/2014/ku57pq00001nkatn-att/20140917_01_0.pdf |title=Roadmap for Transport Infrastructure Development for Metro Manila and Its Surrounding Areas (Region III and Region IV–A): Main Points of the Roadmap |format=PDF |publisher=Japan International Cooperation Agency, JICA |date=јун 2014. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141011182852/http://www.jica.go.jp/topics/news/2014/ku57pq00001nkatn-att/20140917_01_0.pdf |archivedate=11. октобар 2014. |url-status=dead}}</ref>

== Здравство ==
{{see also|Списак болница у Метро Манили}}

Здравствено одељење Маниле је одговорно за планирање и имплементацију програма здравствене неге које одреди градска влада. Ради са 59&nbsp;здравствених центара и шест градских болница, које су бесплатне. Шест јавних градских болница су Болница и медицински центар у Манили, Болница у Сампалоку, Меморијални центар Гат Андрес Бонифасио, Болница у Тонду, Болница Санта Ана и Општа болница судије Хосеа Абада Сантоса.<ref>{{cite news |url=http://thestandard.com.ph/news/metro/195865/manila-hospital-going-for-upgrade.html |title=Manila hospital going for upgrade |last=Surbano |first=Joel E. |work=[[:en:The Standard (Philippines)|The Standard]] |date=3. јануар 2016. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023091034/http://thestandard.com.ph/news/metro/195865/manila-hospital-going-for-upgrade.html |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref> У Манили се такође налази и Филипинска општа болница, терцијарна државна болница којом администрира и управља Универзитет Филипина Манила.

Здравствену негу у Манили пружају и приватне корпорације. Приватне болнице које раде у граду су Болница доктора Маниле, Кинеска општа болница и медицински центар, Меморијални медицински центар др Хосе Р. Рејес, Метрополитански медицински центар, Болница Госпе Лурдске и Болница Универзитета Санто Томас.

Одељење за здравство има своје главне центре у Манили. Национално здравствено одељење такође ради у Болници Сан Лазаро, специјалној терцијарној болници. У Манили се поред овога налази и регионални уред за Западни Пацифик и канцеларија подручне службе за Филипине [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]].

== Образовање ==
<!-- Не додавати школе или друге установе на списак јер ово не сме да буде место које ће представљати списак сваке добре школе или чак свих најбољих школа. -->
{{main article|Списак универзитета и колеџа у Манили|Подела градских школа — Манила}}
{{multiple image|direction=vertical|total_width=230|image1=Pamantasan ng Lungsod ng Maynila.jpg|caption1=Кампус [[Универзитет Града Маниле|Универзитета Града Маниле]] површине {{convert|30000|m2|ha}}<ref>{{cite news |url=http://newsinfo.inquirer.net/inquirerheadlines/learning/view/20081229-180539/On-hallowed-ground |title=On hallowed ground |last=Bolido |first=Linda |publisher=Philippine Daily Inquirer |website=inquirer.net |date=29. децембар 2008. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090920231913/http://newsinfo.inquirer.net/inquirerheadlines/learning/view/20081229-180539/On-hallowed-ground |archivedate=20. септембар 2009. |url-status=dead}}</ref>|image2=UST-gardensjf.JPG|caption2=[[Универзитет Санто Томас|Санто Томас]], најстарији универзитет у Азији (основан {{replace|{{start date and age|1611|4|28}}|април|априла}})}}

У Манили (поготово Интрамуросу), центру образовања још од колонијалног раздобља, налази се много филипинских универзитета и колеџа од којих неки спадају међу најстарије на источној хемисфери. У граду се налази [[Универзитет Санто Томас]] (1611), [[Колеџ Сан Хуан де Летран]] (1620), [[Универзитет Атенео де Манила]] (1859), [[Универзитет Лицеум Филипина]] (1952) и [[Технолошки институт Мапуа]] (1925). Само је Колеџ Сан Хуан де Летран остао у Интрамуросу; Универзитет Санто Томас пребачен је [[1927]]. године у нови кампус у Сампалоку, а Универзитет Атенео де Манила из Интрамуроса је [[1952]]. године премештен у Лојола Хајтс у Кезон Ситију (задржао је „де Манила” у свом имену).

[[Универзитет Града Маниле]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Pamantasan ng Lungsod ng Maynila, PLM}}; {{јез-енгл|University of the City of Manila}}) налази се у Интрамуросу, а [[Универзитет Манила]] ({{nowrap|[[енглески језик|енгл.]]/}}{{јез-шп|Universidad de Manila, UdM}}) смештен је недалеко од каменог града; обе образовне институције су у власништву градске владе Маниле, која управља истима све до данас. Национална влада контролише [[Универзитет Филипина Манила]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Unibersidad ng Pilipinas Maynila}}; {{јез-енгл|University of the Philippines Manila}}), најстарији од више [[Универзитет Филипина|Универзитета Филипина]] и државни центар медицинског образовања.<ref>{{cite web |url=http://www.upm.edu.ph/letter.html |title=About UP Manila |website=upm.edu.ph |publisher=University of the Philippines Manila |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150503070029/http://www.upm.edu.ph/letter.html |archivedate=3. мај 2015. |url-status=dead}}</ref> Такође, у манилском дистрикту Санта Меса налази се [[Политехнички универзитет Филипина]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Politeknikong Unibersidad ng Pilipinas, PUP}}<span style="padding-left:0.1em">;</span> {{јез-енгл|Polytechnic University of the Philippines, PUP}}), највећи универзитет у држави по броју студената ([[2015]]. године на универзитету је студирало 48.213 студената).<ref>{{cite web |url=http://www.pup.edu.ph/profile/ |title=PUP: Profile |website=pup.edu.ph |publisher=Polytechnic University of the Philippines |date=30. март 2011. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140621153354/http://www.pup.edu.ph/Profile/ |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.pup.edu.ph/news/?go=YqqicpXNqV4%3d |title=Pres. De Guzman Leads 50,000-Strong PUP Manila Community in Massive Quake Drill |website=pup.edu.ph |publisher=Polytechnic University of the Philippines &#91;Dan Esponilla Dalac, University Highlights, Communication Management Office&#93; |year=2015. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160125094239/https://www.pup.edu.ph/news/?go=YqqicpXNqV4%3d |archivedate=25. јануар 2015. |url-status=dead<!--због слике-->}}</ref>

[[Универзитетски појас]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Sinturon ng mga unibersidad}}, {{јез-енгл|University Belt}}), незванично име манилског ''[[дефакто]]'' поддистрикта, односи се на подручје на којем је висока концентрација или ’кластер’ колеџа и универзитета у граду; чине га границе дистрикта Сан Мигел, Кијапо и Сампалок. Генерално говорећи, укључује западни крај булевара Еспања, улицу Никанор Рејес (бивша Морајта), источни крај авеније Кларо М. Ректо (бивша Аскараха), авенију Лехарда, улицу Мендиола и још неколико споредних улица. Сваки од колеџа и универзитета који се налазе овде веома су близу тако да се пешке може доћи из једног у други. Друга група колеџа лежи дуж јужне обале реке Пасиг, већином у дистриктима Интрамурос и Ермита; такође постоји мања група колеџа на самом југу Малатеа, у близини границе с Пасајем&nbsp;— реч је о приватној [[кообразовање|кообразовној установи]] [[Универзитет Де ла Сале]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Pamantasang De La Salle}}; {{јез-енгл|De La Salle University, DLSU}}), највећој од свих школа [[Де ла Сале Филипини|Система универзитета Де ла Сале]].

[[Подела градских школа — Манила|Подела градских школа Маниле]], огранак Одељења за образовање, односи се на трослојни систем државног образовања у Манили. Град располаже са 71&nbsp;јавном основном школом и 32&nbsp;јавне средње школе.<ref>{{cite web |url=http://manila.gov.ph |title=Good education a right, not privilege&nbsp;– Lim |first=Itchie G. |last=Cabayan |date=7. април 2010. |publisher=City Government of Manila |accessdate=24. октобар 2016. |ref=Journal Online |quote=NO one should be deprived of a sound education for being poor |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170223001303/http://manila.gov.ph/ |archivedate=23. фебруар 2017. |url-status=dead}}</ref>

У граду ради [[Научна средња школа у Манили|Научна средња школа]] ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{јез-таг|Mataas na Paaralang {{nowrap|Pang-agham}} ng Maynila}}, {{јез-енгл|Manila Science High School}}), прва [[гимназија]] на Филипинима. У Националном музеју се налази [[уље (сликарство)|уље на платну]] из [[1884]]. године које је насликао филипински уметник и револуционар [[Хуан Луна]] (1857—1899)&nbsp;— ''[[Сполијаријум]]'' ({{nowrap|[[филипински језик|фил.]]/}}{{nowrap|[[тагалог (језик)|таг.]]/}}{{nowrap|[[шпански језик|шп.]]/}}{{јез-енгл|Spoliarium}}). У граду је значајан и Метрополитански музеј Маниле, музеј модерне и савремене визуелне уметности; Музеј Памбата, дечји музеј са занимљивим открићима и забавним начином учења; те Национална библиотека, ризница штампаног и снимљеног културног богатства земље и других књижевних и информационих ресурса.

== Глобална сарадња ==
=== Градови побратими ===
{{see also|Списак побратимљених градова на Филипинима}}
Манила има 18&nbsp;званичних градова побратима.<ref name="manila.gov-goverment"/> Град [[Њујорк]] је глобални, а [[Осака]] пословни партнер Маниле.

==== Азија / Пацифички прстен ====
{{div col|colwidth=25em}}
* {{зас|KAZ}} [[Нур Султан]], [[Казахстан]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|THA}} [[Бангкок]], [[Тајланд]]<ref>{{cite web |url=http://iad.bangkok.go.th/en/showsister_cities?id=36 |title=Relationship with Sister Cities: Manila |publisher=Bangkok Metropolitan Administration |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023111256/http://iad.bangkok.go.th/en/showsister_cities?id=36 |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref>
* {{зас|PRC}} [[Пекинг]], [[Кина]]<ref>{{cite web |url=http://www.ebeijing.gov.cn/Sister_Cities/Sister_City/ |title=Beijing's Sister Cities |publisher=eBeijing |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023111443/http://www.ebeijing.gov.cn/Sister_Cities/Sister_City/ |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref><ref name="ChinaEmbassyOrg">{{cite web |url=http://ph.china-embassy.org/eng/zfgx/zzgx/t180703.htm |title=Overview of China-Philippines Bilateral Relations: III. Exchanges and Cooperation in the Fields of Culture, Education, Science and the Military, etc. |publisher=Embassy of the People's Republic of China in the Republic of the Philippines |date=5. март 2009. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023111552/http://ph.china-embassy.org/eng/zfgx/zzgx/t180703.htm |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live |quote=<!--There are 24 pairs of sister-cities or sister-provinces between China and the Philippines, namely: Hangzhou and Baguio City, Guangzhou and Manila City, Shanghai and Metro Manila, Xiamen and Cebu City, Shenyang and Quezon City, Fushun and Lipa City, Hainan and Cebu Province, Sanya and Lapu-Lapu City, Shishi and Naya City, Shandong and Ilocos Norte Province, Zibo and Manduae City, Anhui and Nueva Ecija Province, Hubei and Leyte Province, Liuzhou and Muntinlupa City, Hezhou and San Fernando City, Haerbin and Cagayan de Oro City, Laibin and Laoag City, Beijing and Manila City, Jiangxi and Bohol Province, Guangxi Zhuang Autonomous Region and Davao City, Lanzhou and Albay Province, Beihai and Puerto Princessa City, Fujian Province and Laguna Province, Wuxi and Puerto Princessa City.-->}}</ref>
* {{зас|East Timor}} [[Дили]], [[Источни Тимор]]<ref>{{cite web |url=https://manila.gov.ph/sisterhood-agreement-with-democratic-republic-of-timor-leste/ |title=Sisterhood Agreement With Democratic Republic Of Timor Leste |publisher=City of Manila |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150103070716/https://manila.gov.ph/sisterhood-agreement-with-democratic-republic-of-timor-leste/ |archivedate=3. јануар 2015. |url-status=dead}}</ref>
* {{зас|PRC}} [[Гуангџоу]], [[Кина]]<ref name="ChinaEmbassyOrg"/>
* {{зас|ISR|size=23px}} [[Хајфа]], [[Израел]]<ref>{{cite web |url=http://www.hellohaifa.co.il/?page_id=727 |title=Twin Cities |publisher=''Hello Haifa'' |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023111822/http://www.hellohaifa.co.il/?page_id=727 |archivedate=23. октобар 2016. |deadurl=}}</ref>
* {{зас|VIE}} [[Хо Ши Мин (град)|Хо Ши Мин]], [[Вијетнам]]<ref>{{cite web |url=http://www.eng.hochiminhcity.gov.vn/aboutgovernment/Pages/Sister-Cities.aspx |title=Sister Cities&nbsp;– Ho Chi Minh City |publisher=Ho Chi Minh City |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150206184056/http://www.eng.hochiminhcity.gov.vn/aboutgovernment/Pages/Sister-Cities.aspx |archivedate=06. 02. 2015 |url-status=dead }}</ref>
* {{зас|ROK}} [[Инчон]], [[Јужна Кореја]]<ref>{{cite web |url=http://guide.incheon.go.kr/articles/2578 |title=Sister and Friendship Cities |publisher=Guide for Life in Incheon |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023112034/http://guide.incheon.go.kr/articles/2578 |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref>
* {{зас|IDN}} [[Џакарта]], [[Индонезија]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|JPN}} [[Осака]], [[Јапан]]<ref name="Business Partner Cities PC">{{cite web |url=http://www.city.osaka.lg.jp/seisakukikakushitsu/page/0000040993.html |title=Business Partner Cities (BPC) |publisher=Osaka City |accessdate=25. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130120230641/http://www.city.osaka.lg.jp/seisakukikakushitsu/page/0000040993.html |archivedate=20. јануар 2013. |url-status=dead}}</ref>
* {{зас|PRC}} [[Шангај]], [[Кина]]<ref name="Shanghai twinnings">{{cite web |url=http://www.shfao.gov.cn/wsb/english/Sister_Cities/u1a14213.html |title=Shanghai Foreign Affairs, Sister Cities: Metro Manila |publisher=Shfao.gov.cn |accessdate=25. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161125164543/http://www.shfao.gov.cn/wsb/english/Sister_Cities/u1a14213.html |archivedate=25. новембар 2016. |url-status=dead}}</ref>
* {{зас|TAI}} [[Тајпеј]], [[Тајван]]<ref>{{cite web |url=http://www.tcc.gov.tw/en/cp.aspx?n=81569D74DD82C7DB |title=International Sister Cities |publisher=Taipei City Council |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023112126/http://www.tcc.gov.tw/en/cp.aspx?n=81569D74DD82C7DB |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref>
* {{зас|JPN}} [[Такацуки]], [[Јапан]]<ref>{{cite web |url=http://manila.gov.ph/manila-takatsuki-sisterhood-pact/ |title=Manila–Takatsuki sisterpact |publisher=City of Manila |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150108140843/http://manila.gov.ph/manila-takatsuki-sisterhood-pact/ |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref><ref name="JapanCLAIRSingapore">{{cite web |url=http://www.clair.org.sg/exchange/index.html |title=List of Sister City Affiliations with Japan (by country): Philippines |publisher=Japan Council of Local Authorities for International Relations (CLAIR, Singapore) |location=Singapore |date=29. фебруар 2012. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023112337/http://www.clair.org.sg/exchange/index.html |archivedate=23. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref>
* {{зас|JPN}} [[Јокохама]], [[Јапан]]<ref name="JapanCLAIRSingapore"/><ref>{{cite web |url=http://lifestyle.inquirer.net/30849/how-the-filipino-hero-found-his-samurai-wife-in-yokohama/ |title=How the Filipino hero found his samurai wife in Yokohama |publisher=Inquirer.net |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023112433/http://lifestyle.inquirer.net/30849/how-the-filipino-hero-found-his-samurai-wife-in-yokohama/ |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref>
{{div col end}}

==== Европа ====
* {{зас|ROM}} [[Букурешт]], [[Румунија]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|ESP}} [[Мадрид]], [[Шпанија]]<ref name="hermanadas">{{cite web |url=http://www.madrid.es/vgn-ext-templating/v/index.jsp?vgnextoid=76957c275129a310VgnVCM2000000c205a0aRCRD&vgnextchannel=ce069e242ab26010VgnVCM100000dc0ca8c0RCRD&vgnextfmt=default&idCapitulo=7182437 |title=Hermanamientos y Acuerdos con ciudades |publisher=Ayuntamiento de Madrid |accessdate=18. новембар 2016. |archiveurl=https://archive.today/20160315202452/http://www.madrid.es/vgn-ext-templating/v/index.jsp?vgnextoid=76957c275129a310VgnVCM2000000c205a0aRCRD&vgnextchannel=ce069e242ab26010VgnVCM100000dc0ca8c0RCRD&vgnextfmt=default&idCapitulo=7182437 |archivedate=15. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>
* {{зас|ESP}} [[Малага]], [[Шпанија]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|RUS}} [[Москва]], [[Русија]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|FRA}} [[Ница]], [[Француска]]<ref name="Nice Jumellage">{{cite web |url=http://www.nice.fr/Collectivites/La-municipalite/Villes-jumelees-avec-la-Ville-de-Nice |title=Villes jumelées avec la Ville de Nice |publisher=Ville de Nice |accessdate=24. новембар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121029114949/http://nice.fr/Collectivites/La-municipalite/Villes-jumelees-avec-la-Ville-de-Nice |archivedate=29. октобар 2012. |url-status=dead}}</ref>

==== Америке ====
{{div col|colwidth=25em}}
* {{зас|MEX}} [[Акапулко]], [[Мексико]]<ref>{{cite web |url=http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2009/04/02/index.php?section=sociedad&article=010n2soc |title=Sister Cities |publisher=La Jornada Guerero |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307100738/http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2009/04/02/index.php?section=sociedad&article=010n2soc |archivedate=7. март 2016. |url-status=dead}}</ref>
* {{зас|COL}} [[Картахена де Индијас|Картахена]], [[Колумбија]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|CUB}} [[Хавана]], [[Куба]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|USA}} [[Хонолулу]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="SCI">{{cite web |url=http://www.sister-cities.org/interactive-map/Manila,%20Philippines |title=Manila, Philippines |publisher=Sister Cities International |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023112717/http://www.sister-cities.org/interactive-map/Manila,%20Philippines |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=dead}}</ref><ref name="AsiaMattersforAmerica">{{cite web |url=http://www.asiamattersforamerica.org/data/sister-cities |title=US–Asia Sister Cities by State |publisher=East West Center |location=Honolulu, Hawaii |website=Asia Matters for America |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161023112823/http://www.asiamattersforamerica.org/data/sister-cities |archivedate=23. октобар 2016. |url-status=live}}</ref>
* {{зас|PER}} [[Лима]], [[Перу]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|USA}} [[Округ Мауи (Хаваји)|Мауи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="AsiaMattersforAmerica"/>
* {{зас|MEX}} [[Мексико Сити|Мексико]], [[Мексико]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|CAN}} [[Монтреал]], [[Канада]]<ref>{{cite web |url=http://www.gov.ph/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=23170 |title=Manila–Montreal Sister City Agreement Holds Potential for Better Cooperation |work=Foreign Relations |publisher=The Republic of the Philippines |date=24. јун 2005. |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://www.webcitation.org/5lnDvv2sF?url=http://www.gov.ph/index2.php?option=com_content |archivedate=05. 12. 2009 |url-status=dead }}</ref>
* {{зас|USA}} [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref>{{cite web |url=http://www.nyc.gov/html/ia/gp/html/partner/partner.shtml |title=NYC's Partner Cities |publisher=New York City Global Partners |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150709133817/http://www.nyc.gov/html/ia/gp/html/partner/partner.shtml |archivedate=9. јул 2015. |url-status=dead}}</ref>
* {{зас|USA}} [[Сакраменто]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="AsiaMattersforAmerica"/>
* {{зас|USA}} [[Сан Франциско]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="AsiaMattersforAmerica"/>
* {{зас|CHI}} [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго]], [[Чиле]]<ref name="manila.gov-goverment"/>
* {{зас|CAN}} [[Винипег]], [[Канада]]<ref>{{cite web |url=http://grantnordman.com/site/?p=2631 |title=Winnipeg's Sister Cities: Manila (Maynila), Philippines (Republika ng Pilipinas) |publisher= |accessdate=24. октобар 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150604015814/http://grantnordman.com/site/?p=2631 |archivedate=4. јун 2015. |url-status=dead}}</ref>
{{div col end}}

== Види још ==<!--
{{Wikipedia books}}-->
* [[Градови на Филипинима]]
* [[Значајни људи из Маниле]]
* [[Империјална Манила]]
* [[Краљевство Мајнила]]
* [[Мега Манила]]
* [[Подручје Велике Маниле]]
* [[Списак градова на Филипинима]]

== Напомене ==
{{reflist|group=н.|refs=
<ref name="Manila Note II">Границе града су биле у улици Висенте Сото. Остатак места јужно од улице припада [[Пасај]]у. Грађевине у {{nowrap|КЦФ-у}} које су под јурисдикцијом Маниле укључују Национални театар.</ref>
}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

=== Цитирана библиографија ===
* {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=ROGYubVVtVIC |title=When Britain Ruled the Philippines, 1762–1764: The Story of the 18th Century British Invasion of the Philippines During the Seven Years War |last=Fish |first=Shirley |publisher=1stBooks Library<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-1-4107-1069-7 |pages=214 |year=2003. |accessdate=6. децембар 2016.}}
* {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=aR7iAAAAMAAJ |title=Daniel H. Burnham: Architect, Planner of Cities |last=Moore |first=Charles |publisher=Houghton Mifflin |location=Boston&nbsp;/ New York<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn= |year=1921. |accessdate=24. октобар 2016.}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=PRewCQAAQBAJ |title=Chinese and Chinese Mestizos of Manila: Family, Identity, and Culture, 1860s–1930s |last=Chu |first=Richard |publisher=BRILL<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-90-474-2685-1 |pages=472 |year=2010. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=EZMbnRIR3xgC |title=The Manila Water Concession: A Key Government Official's Diary of the World's Largest Water Privatization |last=Dumol |first=Mark |publisher=World Bank Publications<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-0-8213-4711-9 |pages=137 |year=2000. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=5F5DhngQYNYC |title=Escape to Manila: From Nazi Tyranny to Japanese Terror |last=Ephraim |first=Frank |publisher=University of Illinois Press<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-0-252-09111-7 |pages=248 |year=2010. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=WVKrcWhwPsUC |title=The Americanization of Manila, 1898–1921 |last=Evangelista Torres |first=Cristina |publisher=UP Press<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-971-542-613-8 |pages=255 |year=2010. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=kk_iU0f-iT8C |title=The Manila–Acapulco Galleons : The Treasure Ships of the Pacific: With an Annotated List of the Transpacific Galleons 1565–1815 |last=Fish |first=Shirley |publisher=AuthorHouse<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-1-4567-7543-8 |pages=552 |year=2011. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=TCAhAgAAQBAJ |title=Manila Noir |last=Hagedorn |first=Jessica |publisher=Akashic Books<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-1-61775-176-9 |pages=280 |year=2013. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=b0kVu_XJAn8C |title=Between Mumbai and Manila: Judaism in Asia Since the Founding of the State of Israel |last=Hutter |first=Manfred |publisher=V&R unipress GmbH<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-3-8471-0158-1 |pages=268 |year=2013. |accessdate=24. октобар 2016.}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=yBA9BAAAQBAJ |title=Manila Street Atlas First Edition |author=Periplus |publisher=Tuttle Publishing<!-- |via=[[Гугл књиге|Google Books]]--> |isbn=978-1-4629-0950-6 |pages=320 |year=2014. |accessdate=24. октобар 2016.}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт}}
* {{OSM relation}}
* {{DMOZ|langicon=no}}
* {{Фејсбук корисник}}

{{S-start}}
{{Succession box|title=Главни град Филипина|before=[[Кезон Сити]]|after=''тренутно''|years=1976—данас}}
{{Succession box|title=Главни град Филипина|before=[[Малолос]]|after=[[Кезон Сити]]|years=1901—1948}}
{{S-end}}
{{Географска локација
|Центар=Манила
|Северозапад=[[Навотас]]
|Север=[[Калоокан|Јужни Калоокан]]
|Североисток=[[Кезон Сити]]
|Исток=[[Сан Хуан (Метро Манила)|Сан Хуан]]<br />[[Мандалујонг]]
|Југоисток=[[Макати]]
|Југ=[[Пасај]]
|Запад=''[[Манила (залив)|Залив Манила]]''
}}
{{Манила}}
{{navboxes
|title = Чланци повезани с Манилом
|list =
{{navboxes
|title = [[Датотека:Gnome-globe.svg|25px]]{{nbsp}}Географска локација
|list =
'''[[Географски координатни систем|ЈГШ <small>и</small> ИГД]] {{coord|14|35|N|121|0|E|display=inline}} <span style="color:darkblue;">Манила</span>'''}}
{{Метро Манила}}
{{Градови на Филипинима}}
{{Највећи градови на Филипинима}}
{{Административна подела Филипина}}
{{Главни градови у Азији|без_кат=да}}
{{Градови домаћини Азијских игара}}
{{Најнасељенија урбана подручја на свету}}
{{Симболи Филипина}}
}}
{{подножје|Географија|Филипини|Азија|Шпанија|Сједињене Америчке Државе|Уједињене нације|Трамвајски саобраћај|Хришћанство|речник=да}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:1574.]]
[[Категорија:Манила| ]]
[[Категорија:Главни градови у Азији]]
[[Категорија:Градови у Метро Манили]]
[[Категорија:Луке и пристаништа на Филипинима]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља на Филипинима]]