Извор странице Монголско-татарске најезде

{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Монголско-татарске најезде
| део = 
| слика = Bataille de vâliyân (1221).jpeg
| величина_слике = 300п
| опис_слике = 
| датум = [[13. век]]
| локација = [[Евроазија]]
| узрок = 
| територија = 
| резултат = 
| страна1 = 
| страна2 = 
| заповедник1 = 
| заповедник2 = 
| јачина1 = 
| јачина2 = 
| губици1 = 
| губици2 =
}}
[[Датотека:Mongols vladimir.jpg|мини|десно|300п|Одбрана града [[Владимир (град)|Владимира]]]]
'''Монголско-татарске најезде на [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]]''' представљају напад војске [[Монголско царство|Монголске империје]] на територију Руских кнежевина у периоду од [[1237]]. до [[1240]]. године за време [[Монголско-угарски сукоби|Монголско-угарских сукоба]] под вођством [[Бату-кан]]а и вође [[Субудај|Субутаја]]<ref> Монголо-татарское нашествие // [[БРЭ]]. Т. 20. М., 2012.</ref>.

== Предисторија ==
Планове захвата Источне Европе монголски феодали су имали још дуго пре ратних похода Бату-кана. Већ [[1207]]. године [[Џингис-кан]] је послао свог старијег сина Џучи на захват племена који су живели северно од реке [[Селенга|Селенге]] и у околини Иртиша. При томе су у интересу биле и земље [[Источна Европа|источне Европе]] које би требало да се покоре касније, али Џингис-кан није успео да реализује дату идеју. 20-их година 13. века монголи су провели искључиво припрему, важан део које је био поход војске Субутаја у дубље делове [[Кавкаске планине|Кавказског]] региона и Југо-Источну Европу у периоду 1222—1224. године. Он је имао контра-обавештајан карактер и био намењен детаљнијем проучавању држава Источне Европе. У том периоду се десила важна битка на реци [[Халхин Гол|Халхин]], у којој је била поражена руска војска. Исход ове битке је био јако повољан за монголску војску: детаљније је сагледан војни потенцијал руске војске, добијена је информација о томе „како стоје ствари“ у руским кежевинама и, генерално, размотрена је сцена могућег војног наступа. Даље задовољна војска је кренула у Источну Бугарску, где је била разгромљена; остатак војске по степама савременог Казахстана се вратио у [[Средња Азија|средњу Азију]]{{sfn|Каргалов В. В.|1967|с=66}}<ref>Жарко С. Б., Мартынюк А. В. ''История восточных славян. Монгольское нашествие на Русь'' БГУ , Москва, стр. 34 </ref>.

== Однос снага ==
=== Монголи ===
[[Датотека:MongolCavalry crop.jpg|мини|десно|300п|Марш монголске армије. ''Савремена реконструкција''.]]
Тачан број војника Монголске империје који су ушли на територију Кијевске Русије је непознат. Већина руских [[октобарска револуција|дореволуционих]] историчара тврди да је цела [[Златна хорда]] бројала 300.000 ратника. Али узимајући у обзир и оне који су ушли у састав за време похода, и војнике покорених народа, онда се број драстично мења и достиже чак 500.000 људи.{{sfn|Каргалов В. В.|1967|с=74}} Приближно исте оцене су дали и совјетски историчари. Историјски документи такође не дају тачан број војске, само говоре о томе да је број огроман, што потврђују и јерменски извори. Међутим, огромне бројеве наводе европски историчари. Тако је на пример, Плано Каприни говорио о 600.000 војника који су учествовали у опсади града [[Кијев]]а, а мађарски хрониста Симон је навео број од 500.000 људи при нападу на Мађарску. Персијски историчар Рашид-ад-Дин писао је о 140.000 ратника, али у тај број нису урачунате војне формације које су биле придружене монголској војсци{{sfn|Каргалов В. В.|1967|с=75}}.

=== Руси ===
Руски историјски документи такође не садрже тачан број војника руских кнежевина који су учествовали у војним наступима. Према мишљењу историчара С. И. Соловјова, северне кнежевине у случају опасности би могле да обезбеде 50.000 војника, исто број би био и са стране јужних. Совјетски војни историчар Строков А. А. је писао да „у случају изванредне опасности Русија би могла да створи војску од 100.000 људи"<ref>Жарко С. Б., Мартынюк А. В. ''История восточных славян. Монгольское нашествие на Русь'' БГУ , Москва, стр. 32 </ref>.

== Види још ==
* [[Рјуриковичи]]
* [[Владимир-Суздаљ]]
== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book |last=Горелкин|first=М.|year=2002|title=Армии монголо-татар X-XIV веков. Воинское искусство, оружие, снаряжение|publisher=Восточный горизонт|volume=87|pages=30}}
* {{Cite book |ref= Жарко С. Б., Мартынюк А. В.|last=Жарко С. Б.|first=Мартынюк А. В.|year=2003|title=История восточных славян. Монгольское нашествие на Русь|publisher=БГУ|volume=108|pages=32–34}}
* Boyle, J.A. ''The Mongol World Enterprise, 1206-1370'' (London 1977)
* Hildinger, Erik. ''Warriors of the Steppe: A Military History of Central Asia, 500 B.C. to A.D. 1700 ''
* {{cite book|title=The Mongol Conquests in World History|location=London|publisher=Reaktion Books|isbn=978-1861898678|pages=|last1=May|first1=Timothy|date=15 May 2012}}
* Morgan, David. ''The Mongols'' (2nd ed. 2007)
* {{cite book|author=Rossabi, Morris|title=The Mongols: A Very Short Introduction |url=https://archive.org/details/mongolsveryshort0000ross|location= |publisher=Oxford University Press |year=2012}}
* {{cite book|title=The History of the Mongol Conquests|location=|publisher=|isbn=0812217667|pages=|last1=Saunders|first1=J. J.|date=29 March 2001}}
* {{cite journal |last=Smith, Jr. |first=John Masson |date= 1998 |title=Review: Nomads on Ponies vs. Slaves on Horses |journal=Journal of the American Oriental Society |publisher=American Oriental Society |volume=118 |number=1 |pages=54–62 |doi=10.2307/606298 |jstor=606298}}
* {{cite book|author=Turnbull, Stephen|title=Genghis Khan and the Mongol Conquests 1190-1400 |location= |publisher= |year=2003}}
* {{cite book|author=Rossabi, Morris|title=The Mongols and Global History: A Norton Documents Reader |location= |publisher= |year=2011}},
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20141103083446/http://www.historbook.ru/Mong.html Историја Русије]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Историја Русије у средњем веку]]
[[Категорија:Битке]]