Извор странице Нови Сад

{{Град у Србији
| назив = Нови Сад
| име генитив = Новог Сада
| покрајина = {{застава|Војводина}}
| округ = [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачки]]
| град = [[Град Нови Сад|Нови Сад]]
| слика = {{multiple image
| border             = infobox
| total_width        = 290
| image_style        = border:1;
| perrow             = 1/2/3/2
| caption_align      = center
| image1             = Panorama of Novi Sad.jpg
| caption1           = Панорама Новог Сада
| image2             = Gradska kuca u Novom Sadu 5.jpg
| caption2           = [[Градска кућа у Новом Саду|Градска кућа]]
| image3             = Zgrada MS (2).jpg
| caption3           = [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Матица српска]]
| image4             = Serbia-0268 - Name of Mary Parish Church (7344449164).jpg
| caption4           = [[Црква имена Маријиног]]
| image5             = 29.07.2009. Novi Sad Ujvidék Petrovaradin Pétervárad - panoramio.jpg
| caption5           = [[Кула са сатом]]
| image6             = Novi Sad 2010 (4824010316).jpg
| caption6           = [[Саборна црква у Новом Саду|Црква Светог Ђорђа]]
| image7             = Petrovaradinska tvrđava - panoramio (3).jpg
| caption7           = [[Петроварадинска тврђава]]
| image8             = Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg
| caption8           = [[Српско народно позориште]]
}}
| опис_слике = 
| грб = Coa of Novi Sad.svg
| опис_грба = Грб
| градска_застава = Flag of Novi Sad.svg
| опис_заставе = Застава
| стара_имена = {{ubl|Рацка варош|Петроварадински шанац|Неопланта}}
| надморска_висина = 80
| становништво = 260.438
| година_становништво = 2022
| агломерација = 368.967
| година_агломерација = 2022
| површина = 702.7
| поштански_код = 21000
| позивни_број = +381 (0)21
| регистарска_ознака = -{NS/НС}-
| веб-страна = {{official URL}}
| градоначелник = [[Милан Ђурић (политичар)|Милан Ђурић]]
| странка = [[Српска напредна странка|СНС]]
| гшир = 45.255
| гдуж = 19.844722
}}

'''Нови Сад''' је [[Списак градских насеља у Србији|градско насеље]] и седиште [[Град Нови Сад|истоимене територијалне јединице]] у [[Србија|Србији]]. Административни је центар [[Војводина|Војводине]] и [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачког управног округа]]. Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из 2022.]] било је 260.438 становника, што га чини другим насељем по броју становника у Србији. Налази се у јужном делу [[Панонска низија|Панонске низије]], на граници [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а.

Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар [[Српска култура|српске културе]], због чега је често називан Српска Атина. Данас је велики [[Индустријске зоне у Новом Саду|индустријски]] и финансијски центар српске економије, [[Универзитет у Новом Саду|универзитетски]], школски, културни, научни, здравствени и политички центар Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009.|pages=277–278|publisher=Central European University Press }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |title=History of Novi Sad |publisher=Official Website of Novi Sad |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719035628/http://novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |archive-date=19. 7. 2011.}}</ref> Нови Сад је биран за [[Европска престоница младих|европску престоницу младих]] (2019) и [[Европска престоница културе|европску престоницу културе]] (2022),<ref>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/culture/esch-kaunas-and-novi-sad|title=Esch, Kaunas and Novi Sad to be European Capitals of Culture in 2022|publisher=European Commission}}</ref> а такође је уврштен на [[Унеско]]вој листи [[Мрежа креативних градова|креативних градова]] (2023).<ref name="UnescoCCN">{{Cite web |title=55 new cities join the UNESCO Creative Cities Network on World Cities Day|url=https://www.unesco.org/en/articles/55-new-cities-join-unesco-creative-cities-network-world-cities-day|access-date=31 October 2023|website=www.unesco.org}}</ref><ref name="euronewsCCN">{{Cite web |title=Novi Sad u Uneskovoj Mreži kreativnih gradova sveta: "Srpska Atina" prva u ovom delu Evrope na Media Arts listi|url=https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/103696/novi-sad-u-uneskovoj-mrezi-kreativnih-gradova-sveta-srpska-atina-prva-u-ovom-delu-evrope-na-media-arts-listi/vest|date= 31 October 2023|access-date=31 October 2023|website=euronews.rs|language=Serbian}}</ref>

Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града ([[Срем]]). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.<ref>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/news/20161013-ecoc-novi-sad-2021_en|title=Novi Sad to be European Capital of Culture in 2021|publisher=European Commission}}</ref>

== Име ==
У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред [[српски језик|српског језика]], још и [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]] и [[русински језик|русински]] језик.<ref>{{Cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php| title = Jezici i pisma u službenoj upotrebi u statutima gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine| publisher = Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски),<ref name="ime">{{Cite web|url=http://www.nstrznica.co.rs/novi-sad-kroz-istoriju| title = Novi Sad kroz istoriju| publisher = Тржница Нови Сад| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref name="ime1">{{Cite web|url=http://gov.genealogy.net/item/show/NEUNAUJN95WG| title = Нови Сад, Újvidék, Novi Sad, Nový Sad, Neusatz an der Donau| publisher = Verein für Computergenealogie| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> -{Nový Sad}- (словачки)<ref name="ime" /> и -{Нови Сад}- (русински).<ref>{{Cite web|url=http://zavod.rs/rs/rusini-u-srbiji/| title = Руснаци у Сербиї| publisher = Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- ([[латински језик|латински]]),<ref name="ime" /> -{Neusatz}-<ref name="ime" /> или -{Neusatz an der Donau}-<ref name="ime1" /> ([[немачки језик|немачки]]), -{Novi Sad}- ([[хрватски језик|хрватски]]), -{Novi Sad}- ([[румунски језик|румунски]]) и -{Млада Лоза}- ([[бугарски језик|бугарски]]).<ref>[http://opusteno.rs/novi-sad-f89/grad-novi-sad-poreklo-imena-t16776.html Grad Novi Sad — Poreklo imena] Порекло имена и назив града на страним језицима. Приступљено 30. април 2018.</ref>

Првобитна имена Новог Сада била су [[Рашани (Срби)|Рацко]] (Српско) село, Рацка варош, [[Рашани (Срби)|Рацки]] град (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) и Петроварадински шанац (-{Peterwardeiner Schantz}-), док име Нови Сад (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) датира из 1748. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novisad.rs/istori-novog-sada-0| title = ИСТОРИЈА НОВОГ САДА| publisher = Град Нови Сад, званична презентација| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web| url = http://www.visitnovisad.rs/istorija_novog_sada.html| title = Istorija Novog Sada| publisher = Visit Novi Sad| accessdate = 10. 8. 2014| archive-date = 23. 09. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140923010347/http://www.visitnovisad.rs/istorija_novog_sada.html| url-status = }}</ref> [[Манојло Грбић]] у првој књизи са насловом ''Карловачко владичанство'' на страни 288. пише: „У јесен 1722. држан је народни Сабор у Варадинском Шанцу, а то је у данашњем Новом Саду.”

=== Српска Атина ===
Српска Атина је [[синоним]] Новог Сада. Током хабсбуршке управе, [[Срби]] у Новом Саду су водили живу политичку и културну борбу, а свој културни процват град је доживео је у другој половини 19. века када добија овај ласкави назив.

Тиме је исказана сличност са културним и научним центром [[Антика|античког]] света, грчком [[Атина|Атином]].<ref>{{Cite book|title=290 година Подбаре и Алмашког краја|last=Рожић|first=Далибор|publisher=Градски центар Фокус|year=2008|isbn=978-86-910931-0-5|location=Нови Сад|pages=3}}</ref> Нови Сад је средиште готово свеколиког политичког, књижевног, просветног и културног живота Срба. То је доба великог српског националног полета у свим правцима, полета којима је Нови Сад давао тон и одређивао правац.<ref>{{Cite book|title=Нови Сад, Васа Стајић|last=Др Станоје|first=Станојевић|date=2011 |publisher=Прометеј|isbn=978-86-515-0491-7|location=|pages=Увод}}</ref>

== Географија ==

=== Положај града ===
[[Датотека:Varadinski most u Novom Sadu 2022.jpg|лево|мини|Поглед на Нови Сад]]
Нови Сад у средишњем делу аутономне покрајине [[Војводина|Војводине]], на северу [[Србија|Србије]], на граници [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а.

Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252 и 1262 километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80&nbsp;m, док се са сремске стране креће између 250 и 350&nbsp;m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.

Са 15 приградских насеља, општинско подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7&nbsp;km², док уже подручје Новог Сада са [[Петроварадин]]ом и [[Сремска Каменица|Сремском Каменицом]] заузима површину од 129,4&nbsp;km². Грађевински рејон [[град]]а обухвата површину од 106,2&nbsp;km².

Град се налази на важним саобраћајним коридорима, што обезбеђује значајне компаративне предности. Нови Сад има [[пут|друмску]], [[Железница|железничку]] и [[Река|речну везу]] са окружењем. Место је стицања и повезивања мреже магистралних копнених [[саобраћај]]ница на правцима:
{{flowlist|
* [[Северна Европа|Североисточна]] и [[Источна Европа]], према [[Блиски исток|Блиском]] и [[Далеки исток|Далеком истоку]];
* [[Средња Европа]] и [[Северна Европа]], према [[Јадранско море|јадранским лукама]].}}

Кроз град пролази [[саобраћај]]ни коридор бр. 10 који на свом основном правцу од [[Салцбург]]а до [[Солун]]а повезује осам, а укључујући краке, још шест држава. Коридор бр. 7 или [[Дунав]]ски коридор воденим путем, преко [[Дунав]]а, повезује земље западне Европе са [[Црно море|Црним морем]]. Пловним малим каналом Нови Сад је повезан са системом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]] који омогућава саобраћајне везе пловним путем и то узводно до [[Средња Европа|средње Европе]] и низводно према [[Црно море|Црном мору]]. Нови Сад се налази на 1.255&nbsp;km тока, на сектору Града тече широко, кроз равницу, градећи многобројне аде, рукавце и спрудове.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.novisad.rs/lat/geografski-podaci |title=Geografski podaci — Novi Sad |date= |website= |publisher= |access-date = 1. 5. 2018}}</ref>

Општинско подручје Града Новог Сада окружују општине [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]], [[Општина Врбас|Врбас]], [[Општина Темерин|Темерин]], [[Општина Жабаљ|Жабаљ]], [[Општина Тител|Тител]], [[Општина Инђија|Инђија]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Ириг|Ириг]] и [[Општина Беочин|Беочин]], чији становници, заједно са становницима још неких општина [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачког округа]], гравитирају Новом Саду.

=== Клима ===
Клима у Новом Саду прелази из умерено континенталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме повремено дува хладан ветар [[кошава]], који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду је 10,9&nbsp;°C, средња температура у јануару је −1&nbsp;°C, док је у јулу 21,6&nbsp;°C. Годишње падне просечно 578&nbsp;mm падавина, а број дана са падавинама је 122. Због промене климе на глобалном (светском) нивоу, последњих година се на подручју Новог Сада повећала количина падавина, што повремено изазива поплаве у неким деловима града, будући да садашњи градски канализациони систем није пројектован за измењене климатске услове.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.novisad.rs/lat/klima-0 | title=Klima {{!}} Novi Sad |date= |website= |publisher= |access-date = 28. 2. 2019}}</ref>

{{Weather box
|width = auto
|location = за [[Римски Шанчеви|Римске Шанчеве]], Нови Сад (1981—2010, екстреми 1948—данас)
|metric first = Yes
|single line = Yes
|Jan record high C = 18.9
|Feb record high C = 22.4
|Mar record high C = 30.0
|Apr record high C = 31.5
|May record high C = 34.2
|Jun record high C = 37.6
|Jul record high C = 41.6
|Aug record high C = 40.0
|Sep record high C = 37.4
|Oct record high C = 30.1
|Nov record high C = 26.9
|Dec record high C = 21.0
|year record high C = 41.6
|Jan high C = 3.7
|Feb high C = 6.1
|Mar high C = 12.0
|Apr high C = 17.7
|May high C = 23.0
|Jun high C = 25.8
|Jul high C = 28.1
|Aug high C = 28.3
|Sep high C = 23.6
|Oct high C = 18.0
|Nov high C = 10.5
|Dec high C = 4.8
|year high C = 16.8
|Jan mean C = 0.2
|Feb mean C = 1.6
|Mar mean C = 6.4
|Apr mean C = 11.8
|May mean C = 17.3
|Jun mean C = 20.1
|Jul mean C = 21.9
|Aug mean C = 21.6
|Sep mean C = 16.9
|Oct mean C = 11.8
|Nov mean C = 5.9
|Dec mean C = 1.5
|year mean C = 11.4
|Jan low C = -3.1
|Feb low C = -2.4
|Mar low C = 1.5
|Apr low C = 6.2
|May low C = 11.3
|Jun low C = 14.1
|Jul low C = 15.5
|Aug low C = 15.3
|Sep low C = 11.4
|Oct low C = 6.9
|Nov low C = 2.2
|Dec low C = -1.5
|year low C = 6.5
|Jan record low C = -30.7
|Feb record low C = -28.6
|Mar record low C = -19.9
|Apr record low C = -6.2
|May record low C = -0.4
|Jun record low C = 0.2
|Jul record low C = 5.4
|Aug record low C = 6.9
|Sep record low C = -1.6
|Oct record low C = -6.4
|Nov record low C = -13.8
|Dec record low C = -24.0
|year record low C = -30.7
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 39.1
|Feb precipitation mm = 31.4
|Mar precipitation mm = 42.5
|Apr precipitation mm = 49.2
|May precipitation mm = 63.0
|Jun precipitation mm = 91.4
|Jul precipitation mm = 64.3
|Aug precipitation mm = 57.5
|Sep precipitation mm = 53.8
|Oct precipitation mm = 52.7
|Nov precipitation mm = 53.8
|Dec precipitation mm = 48.8
|year precipitation mm = 647.3
|Jan humidity = 85
|Feb humidity = 79
|Mar humidity = 71
|Apr humidity = 67
|May humidity = 66
|Jun humidity = 69
|Jul humidity = 68
|Aug humidity = 68
|Sep humidity = 72
|Oct humidity = 76
|Nov humidity = 82
|Dec humidity = 86
|year humidity = 74
|unit precipitation days = 0.1 mm
|Jan precipitation days = 12
|Feb precipitation days = 10
|Mar precipitation days = 11
|Apr precipitation days = 12
|May precipitation days = 13
|Jun precipitation days = 12
|Jul precipitation days = 10
|Aug precipitation days = 9
|Sep precipitation days = 10
|Oct precipitation days = 9
|Nov precipitation days = 11
|Dec precipitation days = 13
|year precipitation days = 132
|Jan snow days = 6
|Feb snow days = 7
|Mar snow days = 3
|Apr snow days = 0
|May snow days = 0
|Jun snow days = 0
|Jul snow days = 0
|Aug snow days = 0
|Sep snow days = 0
|Oct snow days = 0
|Nov snow days = 2
|Dec snow days = 6
|year snow days = 24
|Jan sun = 64.8
|Feb sun = 99.0
|Mar sun = 156.4
|Apr sun = 190.1
|May sun = 250.8
|Jun sun = 269.4
|Jul sun = 303.6
|Aug sun = 285.8
|Sep sun = 205.7
|Oct sun = 158.9
|Nov sun = 92.4
|Dec sun = 58.4
|year sun = 2135.3
|source 1 = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref name = RHSS>{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13168
|title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981—2010 -Novi Sad| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref>
|source 2 = Meteo Climat (макс. и мин. екстреми)<ref name = meteoclimat>{{cite web|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=1959
|title = Station Novi Sad| publisher = Meteo Climat|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref>
|date=мај 2018.}}

== Историја ==
{{главни чланак|Историја Новог Сада}}

=== Старија насеља на подручју Новог Сада ===
Уколико се изузме [[Петроварадинска тврђава]] са околином, где су нађени трагови из скоро свих епоха, од праисторије, преко времена доминације [[Стари Рим|Рима]] и потом [[средњи век|средњег века]], са [[Бачка|Бачке]] стране има више локација раштрканих налазишта која показују да су овде стално оснивана нова насеља. Тако је на [[Клиса|Клиси]] откривено насеље [[земуница]] из [[Бронзано доба|бронзаног]] и [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], а на месту Темеринске петље, када су ту извођени радови 1981. године, нађени су остаци из разних временских периода, од [[палеолит]]а до данас, констатовано је постојање некрополе [[Старчевачка култура|старчевачке културе]] и нађени су трагови великог средњовековног села.<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/arheolosko-nalaziste-na-cetvrtoj-trasi-bulevara-evrope_322804.html|title=Arheološko nalazište na četvrtoj trasi Bulevara Evrope|author=Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine|work=Radio-televizija Vojvodine|accessdate=18. 3. 2015|language=Serbian}}</ref>

И на другим локацијама је било трагова из периода пре нове ере, па је тако на пример у улици Јанка Чмелика 36 пронађена мања праисторијска остава у којој су пронађени фалсификовани новчићи са ликом [[Александар Велики|Александра Македонског]], а претпоставља се да су фалсификатори били [[Келти]]. Такође, на месту данашње нове зграде [[Матица српска|Библиотеке Матице српске]] током радова 1991. године, пронађено је гробље из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], део [[Словени|словенског]] насеља и [[Хришћанство|хришћанско]] гробље. Међутим, овај период није богат писаним документима и тешко је утврдити да ли је било и неког већег насеља или само мањих насеобина од по неколико кућа.<ref>{{Cite book|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}}</ref>

[[Датотека:Tabula hungariae.jpg|мини|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на Лазарусовој карти Угарске из 1528. године]]
[[Датотека:Bistrica novi sad 16th century.JPG|мини|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на мапи фламанског картографа Герхарда Меркатора из 16. века]]
Са локалитета Клиса—Барутана потичу налази који се везују за [[Енеолит|бакарно доба — енеолит]] (3000—2000. година пре нове ере), када долази до прекида са [[неолит]]ском традицијом и појавом нових култура, чији су носиоци степски [[номад]]и, односно говорници [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]<ref>Богдан Брукнер, ''Балкан и Средња Европа у праисторији — сличности и разлике у развоју'', Нови Сад, 1992.</ref> који се досељавају са [[Источна Европа|истока Европе]]. На налазиштима на [[Детелинара|Детелинари]] заступљени су трагови [[Латенска култура|латенског периода]], који се везује за експанзију [[Келти|Келта]]. У 1. веку нове ере, на подручје Бачке досељава се [[Сармати|сарматско]] племе [[Јазиги]], а налази римског новца на подручју Новог Сада сведоче о трговачким везама Јазига и [[Римљани|Римљана]]. На подручју данашњег Новог Сада археолози су пронашли трагове четири сарматска насеља: на Клиси, Сајлову, Салајци и Југовићеву.<ref name="automatski_generisano1">[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Újvidék] {{Wayback|url=http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf |date=20230405101026 }}. ''Révai nagy lexikona, vol. 18.'' p. 612. Hungarian Electronic Library. (in Hungarian)</ref>

Први историјски документ који говори о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља [[краљевина Угарска|угарског]] краља [[Бела IV|Беле IV]] из 1237. године у којој дарује новој цистерциској опатији у [[Петроварадин|Белакуту]] (средњовековно утврђење на локацији данашње [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]) имања и села на [[Бачка|бачкој]] страни. У повељи се помињу места [[Варадинци|Петурварад]] (названо још и стари Петроварадин, Вашарош—Варад и Варадинци), два Зајола ([[Горње Сајлово (бивше насеље)|Горњи]] и [[Доње Сајлово (бивше насеље)|Доњи]], познати и као Сајол, Исаилово и коначно, што је и данашње име, као [[Сајлово]]) и [[Бакшић|Бакша]] (познато и као Бакшић, Бачић, Бакшафалва).<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=320}}</ref>

Археолози су доказали да је Петурварад (Вашарош—Варад) био смештен код старе Барутане на Темеринском путу, односно код Темеринске петље, а ово је било и најзначајније средњовековно насеље на подручју данашњег Новог Сада, на бачкој обали [[Дунав]]а. Насеље је било повезано скелским превозом преко Дунава са тврђавом и манастиром на [[срем]]ској обали. Ово је било велико насеље [[Словени|словенског живља]] које датира из периода сеобе народа (5—6. век).<ref name="autogenerated6" />

На [[Сајлово|Сајлову]] и другим локацијама где се претпоставља да су била насеља Зајол налажени су током година трагови људи из средњег века, као и гробља старија од 10. века, тако да је скоро сигурно да су ова насеља постојала, али се претпоставља да су се премештала током векова. Наиме, у та времена су доста чести били проласци пљачкашких хорди па су становници бежали и кад би се вратили поново би зидали насеље, често и даље од првобитног станишта.

За насеље Бакша (Бакшић) има више теорија где се налазило, али последња ископавања, нарочито из Католичке порте и других локација у центру Новог Сада (попут Његошеве 10 где је 2002. године пронађен део средњовековног насеља са стамбеним објектима), све више говоре да је било смештено не северно од улице Алексе Шантића у правцу [[Телеп]]а, него ближе [[стари град (Нови Сад)|центру]].

На подручју града постојало је и средњовековно насеље [[Сент Мартон]] (или Ке Сент Мартон) и налазило се западно од Бакше уз скоро саму обалу Дунава, у правцу [[Футог]]а. Постојање овог насеља је потврђено откривањем скелета са ратном опремом 1961. године у улици Ватрослава Јагића 21 на Телепу. У средњем веку су такође постојала и насеља [[Биваљош]] (које се, према претпоставци, налазило на подручју данашње [[Слана бара|Слане баре]]) и [[Бистрица (бивше насеље)|Бистрица]] (чији положај се не може са сигурношћу утврдити).<ref name="autogenerated6">Бранко Ћурчин, Слана бара некад и сад, Нови Сад, 2002.</ref>

Већина ових насеља је више пута уништавана и поново оснивана, најпре због похода [[Монголско царство|Монгола]] у 13. веку, а потом и каснијих ратова [[Краљевина Угарска|Угарске]] и [[Османско царство|Турске]]. Мада је становништво бежало пред ратним страдањима, оно се и враћало, тако да и турски списи о наплати пореза говоре о више десетина кућа у [[Горње ливаде|Сајлову]], [[Бакшић]]у, [[Варадинци]]ма, Биваљошу и другим околним насељима. По пореском списку из 1522. године, међу становницима ових насеља срећу се како [[Мађари|мађарска]] тако и [[Словени|словенска]] имена (Божо, Радован, Радоња итд.),<ref>Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.</ref> да би по турским подацима из 1590. године на овом подручју било забележено 105 кућа које плаћају порез — и то искључиво [[Срби|српских]].<ref name="autogenerated3">Ђорђе Рандељ, ''Нови Сад — слободан град'', Нови Сад, 1997.</ref> Пошто се зна да је било и Срба који нису плаћали порез (уколико су рецимо били у турској служби), онда је број становника ових насеља сигурно био већи.

Мада није до краја потврђено, претпоставка је да ће потомци становника ових насеља, углавном [[Срби]], чинити неке од првих становника Рацке вароши (Рацког града, Рацког села, Рацког шанца, Петроварадинског шанца), из које ће се касније развити и Нови Сад. Документи из периода оснивања Рацке вароши, конкретно карте, говоре и да је на месту садашњег укрштања Булевара Цара Лазара и Кеја Жртава Рације било и насеље ''-{[[Croaten Stadt]]}-'', односно како се претпоставља рибарско село насељено [[Хрвати]]ма. Постоје претпоставке да је било и других насеља, али за сада нема чврстих археолошких доказа који иду томе у прилог.

За насеље Бистрица (''-{Bistritz}-''), настањено словенским живљем, које се помиње на више карата, углавном из 16. и 17. века, прекопута Петроварадинске тврђаве (између осталих, и на карти чувеног [[Фландрија|фламанског]] картографа [[Герхард Меркатор|Меркатора]] (1512—1594), који је картографију поставио на строго научне основе), археолози до сада нису налазили материјалне доказе постојања. Недавно су на подручју данашњег Новог Насеља — Бистрице нађени остаци средњовековног села, с тим да их археолози не поистовећују са старом Бистрицом.<ref>Агнеш Озер, Живот и историја у Новом Саду, Нови Сад, 2005.</ref>

Најважнији археолошки локалитети који су мање или више испитани у Новом Саду, не рачунајући [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]], налазе се на потезу [[Слана бара]], [[Клиса]] (на месту Барутана), Сајлово—[[Југовићево]] и [[Ченеј]], као и у улицама Матице српске 3, Милеве Марић, Ватрослава Јагића 21, Јанка Чмелика, Позоришни трг 8, Лазе Телечког 6 и 8, Николе Пашића 16, 18 и 19, Трг слободе 5, Његошева 10, Цара Душана и Трг Марије Трандафил 5. Ту су проналажене ископине из праисторије, антике, средњег века и новог века.<ref name="automatski_generisano1" />

=== Оснивање и развој ===
[[Датотека:Ratzen stadt 18thcentury.jpg|мини|лево|Карта Новог Сада (''-{Ratzen Stadt}-'') са околином, почетак 18. века]]
[[Датотека:Ratzen Stadt01.jpg|мини|лево|Карта Новог Сада из 1745. године, на којој је Нови Сад убележен под именом Рацка варош (''-{Ratzen Stadt}-'')]]
Сматра се да је насеље на левој обали [[Дунав]]а из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године — а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], на левој обали Дунава могло бити [[колиба]] занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.<ref>Agneš Ozer, Život i istorija u Novom Sadu. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2005|id=|pages=15}}</ref>

Ово насеље је првобитно било познато под именима: ''[[Рашани (Срби)|Рацка]] варош'' (''-{Raitzenstadt}-'', ''-{Ratzen Stadt}-'', односно Српски град) и ''Петроварадински Шанац'', а касније је (1748. године) добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су огромном већином [[Срби]], али и [[Нијемци|Немци]], [[Јевреји]], [[Мађари]], [[Јермени]], [[Бугари]], [[Цинцари]] и [[Грци]], o чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици. Од 1702. године, насеље је у саставу [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] војне границе, а 1708. године постаје седиште [[Епархија бачка|бачког владике]] и главно место бачког дела подунавске [[војна крајина|војне границе]]. После новог Аустријско—турског рата и успостављања нових државних граница 1718. године, Рацка варош није више погранично место, него се развија у трговачко насеље у којем се размењују плодови Сремско—фрушкогорског виногорја и житородне Бачке равнице.<ref name="Sajti">{{cite journal|title=The Former 'Southlands' in Serbia: 1918—1947|last=Sajti|first=Enikő A.|url=http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|volume=XLVII|date=пролеће 2006|journal=The Hungarian Quarterly|accessdate=4. 8. 2009|issue=181|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090606021020/http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|archive-date=6. 6. 2009}}</ref>

Године 1718., готово комплетно становништво села [[Алмаш]] (налазило се између [[Темерин]]а и [[Србобран]]а) пресељава се у Рацку варош (у данашњи [[Алмашки крај]]), чиме се становништво вароши нагло умножило. По подацима из 1720. године Рацка варош је имала 112 [[Срби|српских]] домова, као и 14 [[Нијемци|немачких]] и 5 [[Мађари|мађарских]].<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 325.</ref> Рацка варош у то време постаје „Коморска варош”, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део.

Године 1748. богати грађани Рацке вароши (неколико Срба и два Немца) одлазе у [[Беч]], где за 80.000 рајнских форинти купују од царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] статус [[Слободни краљевски градови|слободног краљевског града]]. Поставши слободан краљевски град, Нови Сад добија и данашње име. Царица тим поводом, 1. фебруара (који је од 1996. године и службени Дан Града) 1748. издаје едикт који каже:

{{цитат|Ми, ''Марија Терезија'', Божјом милошћу царица [[Свето римско царство|римска]] а краљица [[Краљевина Угарска|Угарске]], [[Чешка|Чешке]], [[Далмација|Далмације]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]], [[Раме]], [[Србија|Србије]], [[Галиција|Галиције]], [[Лодомерија|Лодомерије]] итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче [...] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у Бачкој жупанији на земљишту [[Сајлово]], силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога [...] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, [[Мађарски језик|мађарски]] -{Uj-Videgh}-, [[Немачки језик|немачки]] пак -{Ney-Satz}.

Још пре успостављања првог магистрата новог слободног краљевског града, иселили су се из њега [[Граничар (лице)|граничари]]. Августа 1746. године, када се приступило развојачењу граница у Бачкој, око 150 граничарских породица изјавило је да остаје у Шанцу, док се око 200 породица изјаснило за војни статус па према томе и за сеобу. У току 1747. године, ове су породице пресељене у [[Срем]], а командант [[Секула Витковић]] — пошто је своју кућу и башту продао граду — одселио се 1748. у [[Стари Бановци|Старе Бановце]].<ref name="UrbNS">Завод за урбанизам: „Еколошки Атлас Новог Сада” („Ecological Atlas of Novi Sad”), page 14-15, 1994.</ref>

[[Датотека:Petrovaradin ship 1821.jpg|мини|Петроварадин и Нови Сад 1821. ]]
Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак, тако да шездесетих година 18. века има око 8.000 становника — претежно занатлија и трговаца, али и ратара и повртара. По узору на слободне градове тога времена, Новим Садом управља магистрат — на челу са судијом и дванаест сенатора. Србима је обезбеђена половина од укупног броја чланова магистрата, а судија, градски капетан и други се бирају наизменично из српске и других народности. 1780. године, Нови Сад има око 2.000 домова, од којих 1.144 српска.<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 326.</ref> 1771. и 1838. године град је страдао од поплава.

У првој половини 19. века, Нови Сад је био највећи српски град.<ref name="autogenerated3" /> (Око 1820. године град је имао око 20.000 становника, од којих су око две трећине били Срби,<ref>Јован Миросављевић, ''Нови Сад — атлас улица'', Нови Сад, 1998.</ref> а данашњи највећи српски град, [[Београд]], није достигао приближан број становника пре 1853. године.)<ref name="autogenerated3" /> Још 1817. године, [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] говори за Нови Сад да је „данас највеће општество српско на свијету”,<ref name="autogenerated2">''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад, 2004.</ref> док [[Павел Јозеф Шафарик|Шафарик]] 1813. године говори да је „овде гнездо Српства”.<ref name="autogenerated2" /> У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота целокупног српског народа. У Новом Саду су у то време стално боравили или се дуже задржавали [[Светозар Милетић]], [[Михаило Полит-Десанчић|Полит—Десанчић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Илија Вучетић]], [[Стеван Брановачки|Стефан Брановачки]], [[С. Павловић]], [[Теодор Мандић]], [[Л. Станојевић]], [[А. Хаџић]], [[Коста Трифковић]], [[Арса Пајевић]], као и многи виђенији емигранти из Србије. Све ово били су разлози да Нови Сад буде прозван „Српском Атином”.

<gallery mode="packed">
Датотека:Ratzen Statt, 1698.jpg|Нови Сад (Рацка варош) и Петроварадин 1698. године
Датотека:Novi sad map 1745.jpg|Мапа Новог Сада из 1745. године
Датотека:Pontoon bridge in Novi Sad, early 19th century.jpg|Панорама Новог Сада са понтонским мостом, почетком 19. века
Датотека:Novi sad map 1805.jpg|Мапа Новог Сада из 1805. године
Датотека:Novi sad 19thcentury03 02.jpg|Поглед на Нови Сад са Лиманом (19. век)
Датотека:Novi sad 19thcentury02.JPG|Нови Сад и Петроварадинска тврђава у првој половини 19. века
Датотека:Petrovaradin after 1830.jpg|Новосадска обала и Петроварадинска тврђава после 1830. године
</gallery>

=== Револуција 1848. и 1849. године ===
У почетку националних превирања 1848. године, Нови Сад има значајну улогу. У њему је 26. марта на заједничком скупу „општества српског” донета петиција од 16 тачака, услов за самоуправне слободе [[Срби|Срба]] у [[Краљевина Угарска|Угарској]]. У граду је смењен дотадашњи магистрат и изабран нови, састављен искључиво од Срба, а одавде ће потећи и иницијатива за одржавање [[Мајска скупштина|Мајске скупштине]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (13—15. мај 1848), на којој је проглашена аутономна [[Српска Војводина]], у чијем ће саставу бити и Нови Сад.<ref>{{cite web |author= |url=http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf |title=Lien web Újvidék Site de la Bibliothèque électronique hongroise |date= |website= |publisher= |access-date=7. 3. 2019 |archive-date=05. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230405101026/http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf |url-status= }} ''Révai nagy lexikona страна 612.''</ref>

Пре проглашења Српске Војводине у Сремским Карловцима, новосадски Срби изабрали су на збору у Новом Саду депутацију, која је 8. априла отишла у [[Братислава|Пожун]], да се споразуме са [[Лајош Кошут|Лајошем Кошутом]] о односима између нове револуционарне мађарске владе и војвођанских Срба. Споразум није постигнут и тиме је на територији данашње [[Војводина|Војводине]] отпочео крвави рат између Срба и [[Мађари|Мађара]]. У рату је нарочито страдао Нови Сад, који је мађарска војска разорила, бомбардовањем са [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], а град је изгубио већину свог становништва. Од преко 2.800 зграда и кућа остало је једва 800, а становништво се разбежало на све стране. После гушења мађарског устанка, у град се поново враћа део становништва, али ће попис из 1850. године у граду избројати само 7.102 становника, што није ни половина броја од 20.000 колико је Нови Сад имао становника пре револуције. Требаће двадесет година да се број становника обнови, тако да је тек пописом из 1870. године забележено да Нови Сад има 19.000 становника, што је број приближан некадашњем. Колико је град био уништен у револуцији говоре и подаци о идејама аустријских званичника да се изгради нови град, неколико километара узводно.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.kcns.org.rs/agora/revolucija-1848-i-proglasenje-srpske-vojvodine/ |title=Revolucija 1848 i proglašenje Srpske Vojvodine |date= |website= |publisher= |access-date = 12. 3. 2019}}</ref>

=== Нови Сад до Првог светског рата ===
Између 1849. и 1860. године, Нови Сад се налазио у оквиру [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], засебне хабзбуршке покрајине чије је административно седиште био [[Темишвар]]. После укидања ове покрајине, Нови Сад је део [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошке жупаније]] у оквиру хабзбуршке [[Краљевина Угарска|Угарске]]. Административно седиште ове жупаније био је град [[Сомбор]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 307.</ref>

[[Датотека:Uroš Predić - dr Svetozar Miletić, GMS.png|мини|десно|Политички лидер Срба, др [[Светозар Милетић]]]]
[[Датотека:Gradska kuca u Novom Sadu.jpg|мини|[[Градска кућа у Новом Саду]], саграђена 1895. године]]

У политичкој и културној сфери, Нови Сад је задржао своју стару улогу и знатно је предњачио, не само испред [[Војводина|војвођанских]], већ и испред других [[Срби|српских]] и [[Југославија|југословенских]] градова. 1863. године у Новом Саду је излазило 9 српских листова, док су у [[Београд]]у тада излазила 4, а у Загребу 6 листова. [[Матица српска]] се преселила из [[Будимпешта|Будимпеште]] у Нови Сад 1864. године, а нешто раније (1861. године) у граду је основано и [[Српско народно позориште]]. 1865. године поново се формира [[Српска гимназија]] са вишим разредима. У граду се истицала и група људи која ће деценијама водити војвођанске Србе у широку борбу за своја национална и демократска права. Носилац те интензивне политичке и културне акције је [[Светозар Милетић]], а следе га [[Јован Јовановић Змај]], [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]], [[Лаза Костић]] и други.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад, 2005.</ref>

Иако је и даље био политички и културни центар војвођанских Срба, до краја 19. века етнички састав новосадског становништва знатно се изменио, а већ осамдесетих година овог века вођство у градској управи прелази у руке [[Мађари|Мађара]] и од тада су за саборске посланике бирани искључиво њихови представници. Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби, док бројнијег мађарског становништва овде нема све до половине 19. века. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом [[краљевина Угарска|угарског]] дела [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Током овог периода, политика [[Мађаризација|мађаризације]], коју је спроводила угарска влада, утицала је на промену демографске структуре града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2 % становника града је говорило [[Српски језик|српским]], а 25,9 % [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52 %, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72 %.<ref name="autogenerated4">{{cite web|author= |url=http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog |title=-{Bács-Bodrog County}- |date= |website= |publisher= |access-date = 8. 4. 2013|archive-date=16. 12. 2012 |archive-url=https://archive.today/20121216114127/http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog |url-status=unfit }}</ref>

Ове пописне податке ипак треба узети са резервом, јер се не може са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик”.<ref>A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809—1918, 1948.</ref> Могуће је да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 [[Јевреји|Јевреја]], који су се декларисали да се служе мађарским језиком<ref name="autogenerated4" /><ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 320.</ref> (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594).<ref name="autogenerated4" /> Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.<ref name="autogenerated4" />

Мађарско становништво је у ово доба имало градску управу у својим рукама и мада се мађарски тада морао говорити у Градској кући и јавним здањима, српски језик је преовлађивао у трговинама, на пијаци и по улицама, јер поред Срба мештана и свакодневна српска потрошачка публика из околине давала је српско обележје Новом Саду. На данашњем општинском подручју Града Новог Сада, укључујући Нови Сад и околна насеља са бачке и сремске обале Дунава, било је 1910. године 74.854 становника, од чега је 29.611 (39,55 %) говорило српски језик, 18.379 (24,55 %) говорило мађарски језик, 14.026 (18,73 %) говорило немачки језик, 6.899 (9,21 %) говорило словачки језик и 4.945 (6,6 %) говорило хрватски језик.> Ова релативна већина Срба на данашњем општинском подручју Града Новог Сада била је невидљива на званично исказаним резултатима пописа из 1910. године, јер су тадашње административне границе општина биле уређене на другачији начин, тако да је у самом граду попис као главни језик исказао мађарски, а у општинском подручју Новог Сада на бачкој обали Дунава (тада административно одвојеном од урбаног дела града) главни језик исказан на попису био је [[Словачки језик|словачки]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000), стр. 325</ref>

Привредни развој града у другој половини 19. века омеђен је карактеристикама тадашње Аустроугарске монархије, која је у индустријској експанзији помало заостајала за државама [[Западна Европа|западне Европе]]. Осамдесетих година 19. века Нови Сад је имао само свилару, а нешто касније саграђена је кланица, затим плинара, а 1910. године и електрична централа. Изградњом магистралне железничке пруге, 1883. године, која га је повезивала са Будимпештом, Нови Сад добија на значају, али је индустрија у граду и даље занемарива.{{чињеница|date=05. 2024.}}

[[Датотека:Panorama Novog Sada.jpg|мини|центар|600п|Панорама Новог Сада почетком 20. века]]

=== Између два светска рата ===
[[Датотека:JasaTomicNS.jpg|мини|Споменик [[Јаша Томић|Јаши Томић]]у у Новом Саду]]
[[Аустроугарска]] монархија се крајем октобра 1918. године распала, а 3. новембра и капитулирала. Предратни српски политичари и родољуби почели су да се окупљају и да организовано делују у Новом Саду већ почетком јесени 1918. године; међу њима је покренуто питање организовања одбора који би по слому Аустроугарске преузео власт у граду из руку мађарске управе. Први такав неформални одбор створен је на иницијативу [[Јаша Томић|Јаше Томића]], предратног вође [[Српска народна радикална странка|Српске народне радикалне странке]]. Радикали око Јаше Томића састали су се 27. октобра у [[Суботица|Суботици]] са виђенијим људима и договорили се да се створи „средишња управа наших покрајина” ([[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]), што је и учињено по њиховом повратку. Образован је привремени [[Српски народни одбор]], са задатком да у ''интеррегнуму'' преузме прерогативе власти и обезбеди ред до успостављања редовног поретка.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 193.</ref>

Дана 2. новембра чланови Српског народног одбора су се договорили да се организује народна стража, а истог дана на улицама се појавило обновљено социјалдемократско гласило ''[[Слобода]]'', које је најавило национално ослобођење српског народа у Војводини (претходно је издавање свих српских листова било обустављено у лето 1914. године). У Нови Сад је возом из горње Угарске стигло око 1.500 српских заробљеника и интернираца, а један од повратника из ропства — потпоручник српске војске [[Бошко Павловић]] — на сопствену иницијативу организовао је приспеле војнике и заједно са њима ставио се на располагање Српском народном одбору.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 206</ref>

[[Датотека:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|мини|лево|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918; Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији]]
Одбор је разаслао општинама у Банату, Бачкој и Барањи „пожурнице”, у којима је апеловао да се оснивају народни одбори, који се имају покоравати једино његовим наредбама и упутствима. Српском народном одбору стизала су обавештења о нередима које су изазивали распуштени аустроугарски војници. У одбору је решено да се „крилатице” на новосадском аеродрому искористе за извиђање кретања непријатељских трупа и да се упути позив [[Дунавска дивизија|Дунавској дивизији]] српске војске — која је ушла у [[Срем]] — да што хитније упути своје јединице и у Бачку. Српски народни одбор упутио је ултиматум команданту немачких трупа да 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. По изласку и последњег непријатељског војника, Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако да су новосадски Срби фактички сами себе ослободили дан пре уласка српске војске у Нови Сад 9. новембра.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:462876-Novi-Sad-Velika-svecanost-povodom-oslobodjenja-grada Велика свечаност поводом ослобођења града (''Вечерње новости'', 9. новембар 2013)]</ref> Када је јављено да [[Српска краљевска војска#Први светски рат|српска војска]] долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника — који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је српске војнике у име Новосађана први поздравио угледни грађанин [[Сава Стојковић]], члан Управног одбора [[Матица српска|Матице српске]]. Он је окићену српску заставу предао мајору [[Војислав Бугарски|Војиславу Бугарском]], као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 233.</ref>

После спроведених избора по свим војвођанским местима (од 18. до 24. новембра), у Новом Саду се 25. новембра 1918. године састала [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање]], која званично проглашава отцепљење ових региона од [[Краљевина Угарска|Угарске]] и њихово присаједињење [[Краљевина Србија|Србији]], а на истој скупштини формира се и покрајинска влада ([[Банат, Бачка и Барања|Народна управа]]) [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] са седиштем у Новом Саду. Затим је једна делегација предвођена [[Јаша Томић|Јашом Томићем]] и [[Блашко Рајић|Блашком Рајићем]] отпутовала у [[Београд]], где су највиши политички и војни фактори Краљевине Србије примили одлуку Велике народне скупштине о присаједињењу Србији „с пуним задовољством и одобрењем”. Власти у Београду, међутим, никад нису званично признале новоформиране покрајинске органе власти, који су наставили да функционишу до 12. марта 1919. године, када је одржана последња седница Народне управе.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 273</ref>

[[Датотека:Novi Sad 1920.jpg|мини|лево|Нови Сад 1920. године]]
Дана 1. децембра 1918. године, проглашено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], а Нови Сад улази у ту нову државу као саставни део [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Иако је до 1918. године имао улогу културног и политичког центра [[Срби|Срба]], Нови Сад до тада није био административни центар неке значајније управне територије или покрајине, што се уласком у нову државу мења: од 1918. до 1922. године, Нови Сад је административни центар покрајине [[Банат, Бачка и Барања]], а такође (1921—1922. године) и административни центар [[Бачко-барањска жупанија|Бачко—барањске жупаније]], која је обухватала Бачку и Барању, затим је (од 1922. до 1929. године) административни центар [[Бачка област|Бачке области]], која је обухватала западне делове Бачке и Барању, да би [[1929]]. године постао административни центар [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]], једне од покрајина [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].

По попису из 1921. године, Нови Сад је имао 39.122 становника, од којих је 16.293 говорило [[Српски језик|српски]], 12.991 [[Мађарски језик|мађарски]], 6.373 [[Немачки језик|немачки]] и 1.117 [[Словачки језик|словачки]].<ref>Агнеш Озер, ''Живот и историја у Новом Саду'', Нови Сад. (2005). стр. 15.</ref> Јачање индустрије увећавало је и становништво града. До пописа из 1931. године број становника града нарастао је на 63.985, делимично и због тога што је Нови Сад у том периоду административно уједињен са [[Петроварадин]]ом, па се подаци са пописа из 1931. године односе на оба насеља (Петроварадин је тада имао око 5.000 становника). За разлику од пописа из 1921. године, на којем су говорници српског језика у Новом Саду чинили релативну већину од 41,1 %, попис из 1931. године бележи апсолутну већину од 50,4 % говорника српског или [[Хрватски језик|хрватског]] језика у уједињеном граду<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 290.</ref> (у Петроварадину су тада већинско становништво били [[Хрвати]]).

[[Датотека:Kompleks Banovine.jpg|мини|Зграда „Бановине”, саграђена 1939. године]]
У нову југословенску државу Нови Сад уноси културно благо и институције, као што је [[Матица српска]] са [[Летопис Матице српске|летописом]], [[Српско народно позориште]], затим изузетно значајна библиотека и сликарске галерије… Привреда Новог Сада у тадашњој аграрној земљи је веома истакнута, а комунално уређење без премца у Југославији. У њему се налази знатан број стручне и техничке интелигенције, друштвени живот са развијеним културним и економским захтевима, веома развијене радне навике, дисциплина рада и стручно знање. Као административни центар Дунавске бановине, Нови Сад добија многе монументалне грађевине, као што су „Бановина” (садашња зграда [[покрајинска влада Војводине|покрајинске владе]] и [[скупштина Аутономне Покрајине Војводине|скупштине]]), Танурџићева палата, Раднички дом и друге.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 298</ref> Нови Соколски дом је освећен 1. децембра 1936.

=== Други светски рат ===
Иако је 12. децембра 1940. године потписала Уговор о сталном миру и вечитом пријатељству са [[Краљевина Југославија|Краљевином Југославијом]], [[Краљевина Мађарска|Хортијева Мађарска]] се није одрекла претензија на северне делове југословенске територије. После обарања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] у Југославији крајем марта 1941. године, у војним и политичким круговима Хортијеве Мађарске дилеме око напада на Југославију није било. Једини услов који је требало испунити било је тражење формалног разлога који би оправдао такав корак. Догађаји који су уследили после уласка [[Нацистичка Њемачка|немачких]] трупа у Југославију уклонили су и ту препреку. Формирање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] 10. априла 1941. године, протумачено је као престанак постојања Југославије, што је ослобађало обавезе из Уговора о пријатељству, те је Мађарска влада на седници од 10. априла 1941. године одобрила заповест регента [[Миклош Хорти|Миклоша Хортија]] о ратним операцијама у „јужним крајевима”. Два дана касније, мађарске фашистичке трупе су прешле мађарско—југословенску границу и за непуна четири дана, без борбе, заузеле [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међумурје]] и [[Прекомурје]]. У окупацији ових територија је учествовало око 80.000 мађарских војника и официра.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 69.</ref>

У ноћи између 11. и 12. априла у ваздух су одлетели новосадски мостови на Дунаву, Мост краљевића Томислава и Железнички мост, а порушила их је [[Југословенска војска]] приликом повлачења из Бачке. У граду су се појавили наоружани „немзетери” и „[[дунавске Швабе|фолксдојчери]]” да контролишу улице и насеља. У периоду од 11. априла па до окупације града локални [[Нијемци|Немци]] су преузели све установе у граду и градски аеродром и три дана обављали сву власт. 13. априла у град улазе мађарске окупационе трупе, а део локалног [[Мађари|мађарског]] и немачког становништва их дочекује са заставама, цвећем и музиком. Улазак окупатора пропраћен је појединачним убиствима и организованим нападом на ненаоружано становништво [[Салајка|Салајке]], дела града претежно настањеног [[Срби]]ма. Током 14. и 15. априла убијено је око 300 новосадских Срба, а до краја априла још око 200.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 73.</ref> Део немачког становништва је од првог дана окупације незадовољан, јер су локални Немци на овом подручју хтели да оснују своју подунавску државу. У једном немачком листу мађарску војску називају окупаторском, док у једном радиограму немачки локални лидери пишу: „Шта траже Мађари овде? Радије доживотно под [[Хотентоти]]ма, но и један дан дозволити да се на нама распну благодети идеје [[Круна Светог Стефана|круне Светог Стефана]].” [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је, међутим, имао другачије планове за комадање [[Југославија|Југославије]].<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 70.</ref>

[[Датотека:Споменик на Сунчаном кеју.jpg|мини|Споменик жртвама рације у Новом Саду]]
Власт у граду преузима војна управа, која је имала за циљ да створи „основне услове” за поновно укључивање окупираних територија у оквире „[[Велика Мађарска|Велике Мађарске]]”. Планом денационализације је било предвиђено протеривање готово свег становништва српског порекла из Бачке, а на њихово место досељавање становништва мађарске националности. Међутим, пошто између мађарских и немачких власти није постигнут споразум о протеривању, ова акција је делимично обустављена. Листови на српском језику су забрањени, рад [[Матица српска|Матице српске]] је суспендован, док су имања [[Епархија бачка|Епархије бачке]] стављена под ''секвестар''. Српска гимназија у Новом Саду ради, али се национална историја избацује из наставног програма, док су матуранти морали полагати испит из [[Мађарски језик|мађарског језика]] и мађарске националне историје.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 14.</ref>

Крајем августа и почетком септембра 1941, укинута је војна управа а уместо ње формирана цивилна, чијим је увођењем створена [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошка жупанија]] са седиштем у [[Сомбор]]у; у оквиру ове жупаније налазио се и Нови Сад, којем је повраћен статус слободног краљевског града. Нови Сад се тако од некадашњег административног центра [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] претворио у погранични град на граници [[Миклош Хорти|Хортијеве]] [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и [[Анте Павелић|Павелићеве]] Независне Државе Хрватске. [[Петроварадин]], који је до 1941. године био сједињен са Новим Садом нашао се сада са хрватске стране ове наметнуте границе. На седници мађарског парламента од 16. децембра 1941. године усвојен је „Закон о поновном прикључењу освојених јужних територија мађарској круни и уједињењу са осталим земљама Мађарске”, којим је насилно присвојено суверено право над окупираним југословенским крајевима. Према попису становништва, који су мађарске окупационе власти извршиле крајем 1941. године, а за који су неки историчари рекли да је тенденциозан и да није за јавну употребу,<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 15.</ref> Нови Сад је имао 61.731 становника, од којих је 31.685 (51,3 %) говорило [[Мађарски језик|мађарски]], а 17.039 (27,6 %) [[Српски језик|српски]],<ref name="autogenerated1">''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25. стр. 290.</ref> што представља знатно повећање броја говорника мађарског и смањење броја говорника српског у односу на ранији попис из 1931. године (по попису из 1931. године у Новом Саду је било 32.227 или 50,4 % говорника српског (и хрватског) и 17.354 или 27,1 % говорника мађарског).<ref name="autogenerated1" />

[[Датотека:Partisans in liberated Novi Sad 1944.jpg|десно|мини|десно|200п|Јединице [[Седма војвођанска ударна бригада|7. војвођанске бригаде]] улазе у ослобођени Нови Сад.]]
Током четворогодишње окупације (од 1941. до 1944. године), окупатори су починили бројне злочине (хапшења, убијања, паљења, стрељања, малтретирања) над српским и јеврејским становништвом града, а један од познатијих масовних злочина је [[Масакр у јужној Бачкој|Новосадска рација]] спроведена јануара 1942. године, у којој је убијено и под дунавски лед бачено 1.246 Новосађана, по националности 809 [[Јевреји у Србији|Јевреја]], 375 [[Срби|Срба]], 18 [[Мађари у Србији|Мађара]], 15 [[Руси у Србији|Руса]] и 2 [[Русини у Србији|Русина]], а по полној и старосној структури 489 мушкараца, 415 жена, 177 старих особа и 165 деце.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 147.</ref> Један од последњих злочина окупатора у Новом Саду било је и масовно одвођење Јевреја, читавих породица, од деце до стараца, у злогласне немачке [[Концентрациони логор|логоре смрти]] 1944. године.<ref>''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад. (2004). стр. 41.</ref> Током целог рата, фашисти су укупно убили око 5.000 Новосађана. У току 1944. Нови Сад је бомбардован од стране савезничких авиона, који су за циљ имали стратешке објекте: железнички мост који су Немци подигли на месту порушеног, нека слагалишта материјала, као и извесне установе локалних Немаца, али су том приликом страдале и многе стамбене зграде, нарочито у близини моста.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 15</ref>

У Новом Саду је, током целог рата, деловао покрет отпора и [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] под вођством [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У граду се налазило седиште Окружног комитета КПЈ, који је у оквиру Народноослободилачког покрета био део Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Значајну помоћ у свим облицима рада активистима НОП—а представљао је директивни и пропагандни материјал, који је упркос бројним тешкоћама везаним за одржавање веза, стизао у Бачку од виших партијских и скојевских руководстава. Посебно значајну улогу у том погледу представљали су формирање и рад Агитпроп групе и покрајинске технике у Новом Саду. У периоду свог постојања, од краја јуна до октобра 1941. године, ова група и техника издали су или умножили мноштво материјала који је доспевао у све делове Бачке захваљујући добро организованој мрежи за ’растурање’. И поред постигнутих резултата, рад на војном плану био је веома отежан, а тиме и мање успешан од неких других видова активности КПЈ. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], у партизанским одредима и војвођанским бригадама, непосредно је учествовало 2.365 Новосађана, припадника свих националности.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 20</ref>

За заслуге својих грађана у току антифашистичке борбе, као и допринос становника [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Војводине у Народноослободилачком рату]], [[председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] је поводом тридесете годишњице [[дан победе|победе над фашизмом]], 7. маја 1975. године град Нови Сад одликовао [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], чиме је Нови Сад, уз још седам градова у [[Југославија|Југославији]], стекао почасно звање [[Градови хероји у СФРЈ|града хероја]].<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 30</ref>

=== После 1944. године ===
[[Датотека:Novi sad razvoj naselja.png|мини|Историјски развој Новог Сада између 1716. и 2009. године]]
Дана 22. октобра 1944. године, угрожен надирањем [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], окупатор је напустио Нови Сад, а 23. октобра град су ослободиле [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] јединице из [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], чиме се Нови Сад поново нашао у оквиру (обновљене) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Од 1945. године Нови Сад је главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]].

У Новом Саду је [[6. април]]а 1945. године одржано историјско заседање [[Главни народноослободилачки одбор Војводине|Главног народноослободилачког одбора Војводине]] (ГНООВ) на коме је донета одлука: "''Да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије. Да Војводина у саставу федералне Србије има пуну аутономију као аутономна покрајина''".{{sfn|Попов|1977|p=294-295}}{{sfn|Димић|2001|p=296}}

На заседању у Новом Саду 30. и 31. јула 1945. године, Скупштина изасланика народа Војводине је потврдила одлуку да се Војводина прикључи федералној [[Социјалистичка Република Србија|Србији]], што је на Трећем заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ—а]] од 10. августа 1945. године једногласно прихваћено, а 1. септембра 1945. године Председништво Народне скупштине Србије донело је Закон о установљењу и устројству Аутономне Покрајине Војводине.

По попису из 1948. године, у Новом Саду је највише [[Срби|Срба]] (50,9 %), затим [[Мађари|Мађара]] (16,8 %), [[Хрвати|Хрвата]] (12,1 %), итд. После 1948. године, већина од малобројних преживелих [[Јевреји|Јевреја]] сели се у новоосновану државу [[Израел]], а [[Нијемци|Немци]] одлазе — делом добровољно, а делом под присилом — у [[Аустрија|Аустрију]], [[Њемачка|Немачку]] и [[Јужна Америка|Јужну Америку]] (углавном [[Бразил]] и [[Аргентина|Аргентину]]). [[Црвена армија]] [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], пак, крајем 1944. и током 1945, интернира неке од [[Бијели покрет|белих]] [[Руси|руских]] избеглица и одводи их натраг у СССР; но, град и даље остаје национално шаролик, а у њега се досељава велик број људи из разних крајева [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Дочекавши слободу са 44.000 становника, град се релативно брзо увећавао, тако да шездесетих година има већ преко 100.000 становника. У периоду после Другог светског рата Нови Сад постаје не само главни већ и највећи град Војводине, а све до тада највећи војвођански град била је [[Суботица]].<ref name="autogenerated1" />

[[Датотека:Khachkar in Novi Sad, 2007.jpg|мини|лево|Споменик на месту порушене Јерменске цркве]]
Одмах по ослобођењу, Нови Сад приступа обнови и развијању индустрије. У већ постојећим индустријским гранама град вишеструко повећава производњу, као што оснива и нове. Године 1954. индустрија у граду запошљава око 10.000 радника, да би тај број 1984. године износио око 75.000. Током многобројних урбанизацијских резова у доба социјализма, град губи неке од својих препознатљивих грађевина, као што су Јерменска црква или део Јеврејске улице, а граде се велики булевари и стамбени блокови. Поред старих средњих школа, и нових, које су се у току времена специјализовале и знатно повећале број ђака, Нови Сад добија и више школе. Прво је то Виша педагошка школа (основана 1946. године), а затим Филозофски и Пољопривредни факултет (1954), да би 1960. године најзад био основан и цео самосталан [[Универзитет у Новом Саду|Универзитет]], у чијем је саставу девет факултета и још неколико виших школа. 1980. године почиње да делује и новооснована Војвођанска академија наука и уметности.

Године 1965 Нови Сад је задесила катастрофална поплава, када је Дунав достигао рекордних 778&nbsp;cm, после чега је извршена детаљна реконструкција новосадског Кеја. Круне насипа подигнуте су за око 1,2 метра изнад забележеног водостаја, свуда сем на каналу и Кеју.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/herojski-protiv-nabujalog-dunava-pogledajte-kako-se-novi-sad-branio-od-poplava-1965/20g26h5 |title=Херојски против набујалог Дунава, погледајте како се Нови Сад бранио од поплава 1965. |date= |website= |publisher= |access-date = 12. 3. 2019}}</ref>

Дана 6. октобра 1988. године, у Новом Саду су организоване демонстрације, под чијим је притиском срушена тадашња војвођанска влада. По просутом јогурту који је дељен демонстрантима, а ови га бацали на неке функционере Војводине, овај догађај је остао познат као „[[антибирократска револуција|Јогурт револуција]]”. Циљ ових демонстрација било је рушење тадашњег аутономног статуса Војводине, који је покрајина имала по [[Устав Југославије из 1974|уставу из 1974. године]]. Нови [[Устав Србије из 1990.|устав Србије из 1990. године]] укида државност и федерални статус Војводине и претвара покрајину у територију са ограниченим степеном аутономије.

После распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]: одвајања [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Северна Македонија|Македоније]] и формирања нове [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] 1992. године, Нови Сад изненада постаје други по величини град у трећој Југославији, што му даје додатни замајац у развоју, иако је то доба било веома кризно и турбулентно. (По подацима из 1991. године, највећи град потоње Савезне Републике Југославије био је [[Београд]] са 1.137.000 становника (уже подручје града), затим Нови Сад са 179.000 становника (без [[Петроварадин]]а и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), а остали већи градови били су [[Ниш]] са 176.000, [[Крагујевац]] са 147.000, [[Подгорица]] са 118.000, [[Приштина]] са 108.000 и Суботица са 100.000 становника).<ref>Миодраг Милошевић, ''Географија за 8. разред основне школе'', Београд. (1994). стр. 76.</ref>

Последњу деценију 20. века у Новом Саду обележили су и многи протести опозиционих странака као и [[демонстрације у Србији 1996—1997.|протести студената]]. Најдужи и најмасовнији протести студената [[Универзитет у Новом Саду|новосадских универзитета]] догодили су се у периоду децембар 1996 — март 1997. Од краја 1998. до краја 2000. године у Новом Саду деловао је [[Народни покрет Отпор у Новом Саду|Народни покрет Отпор]].

=== НАТО бомбардовање ===
[[Датотека:Нато авијација срушила Мост слободе на Дунаву у Новом Саду.jpeg|мини|[[Мост слободе у Новом Саду]] након бомбардовања НАТО]]
Нови Сад је знатно оштећен у [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовању]] [[1999]]. године; сва три моста на [[Дунав]]у су порушена, оштећене су комуникације, као и водоводни и електрични системи. Рафинерија нафте је готово свакодневно бомбардована, што је изазвало знатну еколошку штету и загађење животне средине. Уништени су и објекти [[Радио-телевизија Војводине|Телевизије Нови Сад]] на [[Мишелук]]у, а оштећени су и стамбени, индустријски и други објекти у појединим деловима града: у [[Индустријске зоне у Новом Саду|Индустријским зонама]], на [[Видовданско насеље|Видовданском насељу]], [[Детелинара|Детелинари]] (основна школа и стамбене зграде), [[Стари град (Нови Сад)|Старом Граду]] (зграда „Бановине”), [[Рибњак]]у, [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]] и [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.mojnovisad.com/vesti/19-godina-od-milosrdnog-nato-bombardovanja-novog-sada-foto-id21077.html |title=19 година од Милосрдног НАТО бомбардовања ФОТО |date= |website= |publisher= |access-date = 12. 3. 2019}}</ref>

=== Скорашња историја ===
После [[свргавање Слободана Милошевића|промене власти у Београду 5. октобра 2000. године]] и отварања државе према [[свет]]у, створили су се услови за даљи развој града. Поред обнове порушених мостова и економије уништене дугогодишњим санкцијама, у Новом Саду се нарочито интензивирала изградња стамбених, пословних и других објеката, тако да је по неким тврдњама Нови Сад постао највеће градилиште у земљи,<ref>{{cite web |author= |url=http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html |title=Vojvodina, Arhiva |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013 |archive-date=01. 10. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091001050554/http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html |url-status= }}</ref> а поред избеглица и расељених лица — која су се овде доселила током ратних година — град је постао стециште и нових економских миграната, као једно од два најразвијенија економска средишта у [[Србија|Србији]] (2009. године, у [[Београд]]у и Новом Саду живело је 31 % од укупног становништва Србије и 40 % запослених, који су стварали две трећине укупног и 50 % индустријског дохотка).<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dunavsko-savska-koncentracija.sr.html |title=Дунавско-савска концентрација : Шта да се ради : ''ПОЛИТИКА'' |date= |website= |publisher= |access-date = 8. 4. 2013}}</ref> По попису из 2002. године, општинско подручје Града Новог Сада имало је 299.294 становника, да би 2008. године овај број био процењен на 335.381, а поред општина [[Рашка (област)|Рашке области]] и [[јужна Србија|југа Србије]], Град Нови Сад је једно од малобројних општинских подручја у Србији са позитивним [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (в. чланак ''[[Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008.|Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године]]''). О Новосадској рацији је написано неколико књига и организовано неколико јавних изложби у Новом Саду када су биле округле годишњице. Новинар Александар Вељић је 2007. године објавио књигу „Рација - заборављен геноцид” у коме се на 665 страница налазе не само исповести преживелих и родбине жртава већ и низ занимљивих и деценијама дуго скриваних информација од јавности. У фебруару 2015. године јавности је презентован играни филм "Аврамов пас", у коме се говори о страдању Јевреја у Новом Саду за време Новосадске рације.

== Становништво ==
{{Посебан чланак|Демографија Новог Сада|Демографска историја Новог Сада}}
[[Датотека:Serbia-0271 - Pedestrian Street (7344452054).jpg|мини|Градска променада — [[Улица Змај Јовина (Нови Сад)|Змај Јовина]] улица]]

Подручје Новог Сада је кроз историју било привлачно за насељавање због свог повољног географског положаја. Пораст становништва у граду бележи се кроз цео послератни период, при чему је у појединим раздобљима он био веома интензиван. На овај пораст је знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтензивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961—1971. године када је остварен пораст становништва за око 37 %. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја [[Војводина|Војводине]] (56,2 %), а затим и са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] (15,3 %) и [[Централна Србија|централне Србије]] (11,7 %).

Према попису становништва из [[2002]]. године, на општинском подручју Града Новог Сада живело је 299.294 становника (од тога 156.328 пунолетних лица), а просечна старост становништва износила је 39,8 година (38,3 код мушкараца и 41,2 код жена). На овом подручју има 72.513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Уже градско језгро Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) има 191.405 становника, док заједно са овим насељима, број становника у урбаном делу Новог Сада износи 216.583. Сам град, као и већина околних насеља, претежно су настањени [[Срби]]ма, са изузетком насеља [[Кисач]] у којем већину становништва чине [[Словаци]]. Према подацима са сајта ЈКП „Информатика” из 2022. године, административно подручје Града Новог Сада има 408.076 становника, док уже градско подручје — које укључује насељена места Нови Сад, Петроварадин и Сремску Каменицу — броји 320.588 становника.<ref>[http://www.nsinfo.co.rs/cyr/broj-stanovnika-po-naseljima Број становника по насељима | ЈКП Информатика<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

Према попису из 2002. године, на општинском подручју Града Новог Сада забележене су следеће бројније етничке групе: Срби (75,50 %), [[Мађари]] (5,24 %), [[Југословени]] (3,17 %), Словаци (2,41 %), [[Хрвати]] (2,09 %), [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (1,68 %) и остали. На ужем подручју Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) било је 2002. године 73,91 % Срба, 6,03 % Мађара, 3,69 % Југословена, 2,23 % Црногораца, 1,84 % Хрвата, итд.

{| style="width:40%; background:none;"
|-
| style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 9
| ознака_x1 = 1948
| ознака_x2 = 1953
| ознака_x3 = 1961
| ознака_x4 = 1971
| ознака_x5 = 1981
| ознака_x6 = 1991
| ознака_x7 = 2002
| ознака_x8 = 2011
| ознака_x9 = 2022
| y_макс = 300000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 69431 | S02V02 = 76752 | S02V03 = 102469 | S02V04 = 141375 | S02V05 = 170020 | S02V06 = 179626 | S02V07 = 191405 | S02V08 = 231798 | S02V09 = 260438
| назнаке = да
}}
| style="width:50%;"|
{{Попис
| п1948=69431<ref>{{Cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>| п1953 = 76752
| п1961=102469
| п1971=141375
| п1981=170020
| п1991=179626
| п1991н=177266
| п2002с=195110
| п2002=191405
| п2011=231798
| п2022=260438
}}
|}

{{bar box
| float = center
| title = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
| titlebar = #AAF
| width = 300px
| bars = 
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|197058|78.68}}
{{Врста са постотком|[[Мађари у Србији|Мађари]]|green|9735|3.88}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати у Србији|Хрвати]]|blue|3295|1.31}}
{{Врста са постотком|[[Роми у Србији|Роми]]|red|3172|1.26}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|3001|1.19}}
{{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|purple|1878|0.75}}
{{Врста са постотком|[[Словаци у Србији|Словаци]]|pink|1780|0.71}}
{{Врста са постотком|[[Русини у Србији|Русини]]|orange|1721|0.68}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|892|0.35}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|gray|870|0.34}}
{{Врста са постотком|[[Румуни у Србији|Румуни]]|yellow|772|0.30}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]|cyan|568|0.22}}
{{Врста са постотком|[[Немци у Србији|Немци]]|black|348|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Словенци у Србији|Словенци]]|silver|335|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци у Србији|Украјинци]]|yellow|301|0.12}}
{{Врста са постотком|[[Албанци у Србији|Албанци]]|green|291|0.11}}
{{Врста са постотком|[[Руси у Србији|Руси]]|blue|267|0.10}}
{{Врста са постотком|[[Буњевци]]|red|242|0.09}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци у Србији|Бошњаци]]|lightgreen|126|0.05}}
{{Врста са постотком|[[Бугари у Србији|Бугари]]|pink|121|0.04}}
{{Врста са постотком|[[Власи у Србији|Власи]]|purple|11|0.00}}
{{Врста са постотком|остали|gray|1576|0.63}}
{{Врста са постотком|Регионална припадност|cyan|8257|3.29}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|black|12562|5.01}}
{{Врста са постотком|непознато|orange|1260|0.50}}
| caption = '''укупно''': 250.439
}}
{{Графикон пирамида
| ширина=300px
| наслов=
| позадина=#eee
| лево2=м
| десно2=ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|214|2.00|2.53|270}}
{{Врста лево десно|80+|gray|1211|11.34|21.96|2344}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|2081|19.50|34.17|3646}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|3351|31.40|44.92|4793}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|4866|45.60|55.13|5883}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|4955|46.43|59.40|6339}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|4536|42.51|53.38|5696}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|7083|66.38|79.84|8519}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|7348|68.86|83.33|8892}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|6183|57.94|69.12|7376}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|6239|58.47|64.51|6884}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|6468|60.61|66.68|7115}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|6776|63.50|71.15|7592}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|7043|66.00|68.12|7269}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|6281|58.86|58.43|6235}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|5093|47.73|46.23|4933}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|4778|44.77|41.64|4444}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|4469|41.88|39.36|4200}}
| просекм=38.3
| просекж=41.2
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|25888|27082|37281|50168|61989|65087|72513|17716|19038|15566|15170|3581|996|279|85|33|49|2.63}}

{{БракНасељаСрбија|74635|24012|44620|2740|3179|84|88853|22920|45482|13265|7080|106}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|35808|708|24|583|7718|929|2625|7046|1025|3038|35246|485|11|330|5167|406|868|7090|1129|1318|71054|1193|35|913|12885|1335|3493|14136|2154|4356|915|2330|2432|1742|1553|2473|5|1|661|1990|2378|2207|3869|5097|2432|45|4|420|2905|4708|4639|5611|6650|4905|50|5|1081}}

== Привреда ==
{{Main|Индустријске зоне у Новом Саду}}
[[Датотека:"Naftagas" poslovno sedište.jpg|мини|десно|200п|Седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]]]
Нови Сад је економски центар Војводине, најплодније пољопривредне регије у Србији. Град је један од највећих економских и културних центара Србије и бивше Југославије.

Град је током ’90—их година (као и остатак Србије) био тешко погођен економским санкцијама и [[хиперинфлација|хиперинфлацијом]] [[југословенски динар|југословенског динара]]. Ембарго и лоше пословање су довели до пропадања или затварања некада великих индустријских предузећа, као што су „Новкабел” (индустрија електричних каблова), „Победа” (металска индустрија), „[[Југоалат]]” ([[алат]]и), „Албус” и „ХИНС” (хемијска индустрија). Рафинерија нафте Нови Сад, смештена североисточно од града (заједно са термоелектраном—топланом) близу насеља [[Шангај (Нови Сад)|Шангај]], практично је остала једино велико предузеће.

Привреда Новог Сада се углавном опоравила од тог периода и нагло је ојачала након 2001. године, после пребацивања привреде на терцијарни сектор. Процес приватизације државне и друштвене имовине, као и јака приватна иницијатива, повећали су удео приватних предузећа на 95 % у Јужнобачком округу, а мала и средња предузећа доминирају развојем града.<ref name="pkns2">{{cite web|url=http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |title = Grad Novi Sad | publisher = Regionalna privredna komora Novi Sad |date=|accessdate=5. 11. 2010. |archive-url = https://web.archive.org/web/20120111194742/http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |archive-date=11. 1. 2012. |url-status=dead }}</ref>

Значај Новог Сада као финансијског центра потврђује велики број банака, као што су „[[ОТП банка Србија|Војвођанска банка]]”, „Ерсте банк”, „ОТП банка”, „[[Raiffeisen Zentralbank|Рајфајзен банка]]”, „АИК банка” и „НЛБ Континентал банка”;<ref>{{cite web|author= |url=https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/banke |title=Банке у Новом Саду |date= |website= |publisher= |access-date = 30. 4. 2018}}</ref> као и ДДОР Нови Сад, друго највеће осигуравајуће друштво у Србији. У граду се још налази и седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]. [[Новосадски сајам]] је такође важан са привреду града.

=== Туризам ===
[[Датотека:Audience, Main Stage, 2015.jpg|мини|Фестивал [[Exit (фестивал)|Егзит]]]]

Број туриста је почео да се повећава од 2000. када је [[Србија]] почела да се отвара према западној Европи и Сједињеним Државама. Почетком јула сваке године одржава се музички фестивал [[Exit (фестивал)|Егзит]], који годишње посећује око 150.000 посетилаца. Поред овог фестивала, Новосадски сајам привлачи многе пословне људе. У мају се у граду одржава највећи пољопривредни сајам у региону, а број посетилаца сајма је 2017. достигао 130.000.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/poljoprivredni-sajam-obislo-130.000-posetilaca_825905.html „Пољопривредни сајам обишло 130.000 посетилаца”]. Приступљено 30. април 2018.</ref> У граду постоји туристичка лука код Варадинског моста на коју могу пристати [[брод]]ови који крстаре [[Дунав]]ом.

Најпознатија грађевина у Новом Саду је [[Петроварадинска тврђава]], која доминира над градом и пружа одличан поглед на градско језгро. Национални парк Фрушка гора је удаљен приближно 20&nbsp;km од центра града.

=== Саобраћај ===
{{further|Новосадски трамвај|Градски превоз у Новом Саду}}
[[Датотека:Most Slobode 1.jpg|мини|200п|Мост слободе]]
[[Датотека:Novi_Sad_railway_station_(2024).jpg|мини|Железничка станица]]
Нови Сад се налази 80&nbsp;km северозападно од [[Београд]]а и [[аеродром Никола Тесла Београд|Међународног аеродрома „Никола Тесла”]] и 346&nbsp;km јужно од [[Будимпешта|Будимпеште]] [[ауто-пут|ауто—путем]] [[Европски пут Е75|Е—75]]. Aутобуске линије повезују Нови Сад са [[Европа|европским]] градовима, а иако је добро повезан пругама, редовних возова нема. У току је изградња брзе пруге до Будимпеште до Београда, чија завршена деоница Београд-Нови Сад повезује та два највећа српска града брзим возовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини ауто—пута [[Европски пут Е70|Е—70]] и железничког коридора који повезује Београд и [[Загреб]]. До [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродрома Никола Тесла]] потребно је око 45 минута вожње.

Већи део Новог Сада смештен је између Дунава и једног рукавца [[канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Над каналом ДТД су изграђена три моста, према [[Кисач]]у, [[Темерин]]у и [[Каћ]]у. Дунав премошћују [[Варадински мост]], [[Мост слободе у Новом Саду|Мост слободе]] (оштећен у бомбардовању 1999, обновљен 2005) и нови [[Жежељев мост]]. Преко Дунава су некада стајали Мост краљевића Томислава и [[Мост краљевића Андреја]] (такође познат као Мост Франца Јозефа) који су срушени у Априлском рату, стари Варадински мост (некада Мост маршала Тита, срушен у бомбардовању 1999), [[Жежељев мост]] (срушен у бомбардовању 1999) и привремени мост на баржама. Град планира изградњу новог моста који ће користити стубове порушеног Моста краљевића Андреја — а са сремске стране пут ће водити кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве. Тренутно се у Новом Саду гради три нова моста. Један преко Дунава преко петроварадинске аде као прва деоница новог Фрушкогорског коридора, други, пешачко-бициклистички мост, на стубовима некадашњег моста Франца Јозефа, и трећи најдужи, мост у продужетку булевара Европе који ће убудуће спајати сремску страну града са Лиманом, Телепом и Булеваром Патријарха Павла.

Главна градска саобраћајница је Булевар ослобођења, који се пружа правцем север—југ и води од главне железничке станице, а на њега се наставља Мост слободе. По текућем урбанистичком плану планира се да булевар Европе постане главна саобраћајница која ће ићи од ауто—пута Е—75 и настављаће се на нови мост преко Рибарског острва ка Поповици.

Јавни превоз у граду обављају аутобуси [[ЈГСП Нови Сад|ЈГСП—а Нови Сад]]. Поред градских и приградских насеља Града Новог Сада, аутобуским линијама ЈГСП—а су повезана и насеља из суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Општина Темерин|Темерин]], Инђија, Жабаљ, Ириг и [[Сремски Карловци]]. Мрежу ЈГСП—а чини 35 градских и 37 приградских линија, а тарифни систем се састоји од 5 зона. У Новом Саду су од 1911. до 1959. саобраћали и [[трамвај]]и чије се поновно увођење најављује више година.

Код Ченеја, десетак километара северно од града, налази се аеродром Ченеј. Аеродром се тренутно користи у спортске и привредне сврхе, мада постоје и идеје о проширивању намене аеродрома.

Овде се налазе [[Железничка станица Нови Сад]] и [[Железничка станица Нови Сад–ранжирна|Железничка станица Нови Сад ранжирна]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.gspns.co.rs/istorija |title=JGSP Novi Sad |date= |website= |publisher= |access-date = 28. 2. 2019}}</ref>

Град тренутно планира изградњу новог железничког стајалишта у граду на прузи Нови Сад - Зрењанин, Подбара.
== Култура ==
[[Датотека:Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg|мини|200п|Нова зграда Српског народног позоришта]]
[[Датотека:Wiki.Vojvodina II Matica srpska 278.jpg|десно|мини|200п|Зграда [[Матица српска|Матице српске]]]]
Нови Сад је културни центар [[Војводина|Војводине]] и један од најзначајнијих културних центара [[Србија|Републике Србије]]. Још у време [[Османско царство|османске]] управе [[Балканско полуострво|Балканом]] и [[Панонска низија|Панонском низијом]] (16—17. век), околина Новог Сада је представљала значајно културно средиште [[Срби|српског народа]]. Ту се на [[Бачка|бачкој]] страни [[Дунав]]а налазио [[манастир Ковиљ]], док су се на [[срем]]ској страни налазили [[фрушкогорски манастири]] и град [[Сремски Карловци]], који је половином 16. века био највећи српски град у Османском царству.

Током [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] управе у 18. и 19. веку, Нови Сад је био центар српске културе, политике и друштвеног живота, због чега је добио надимак „Српска [[Атина]]”. [[Српско народно позориште]], основано је у Новом Саду 1861. године, док је седиште [[Матица српска|Матице српске]], значајне културно—научне установе српског народа, пресељено из [[Будимпешта|Пеште]] у Нови Сад 1864. године. У 19. и почетком 20. века, велики број српских књижевника, песника и правника живео је или радио у Новом Саду, а међу њима су били [[Ђуро Даничић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Светозар Милетић]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Коста Трифковић]], [[Вук Стефановић Караџић]] итд.<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=309}}</ref>

Данас је Нови Сад други по значају културни центар Србије (после [[Београд]]а). Од 2000. године се у граду одржава музички фестивал [[Exit (фестивал)|Егзит]] (''-{EXIT}-''), највећи летњи музички фестивал у Србији и региону. У Новом Саду се одржава и једини фестивал алтернативног и новог позоришта у Србији — [[ИНФАНТ]], затим [[Змајеве дечје игре]] — најпознатији фестивал дечје књижевности, [[Стеријино позорје]], [[Новосадски џез фестивал]], [[Дани Бразила]], [[Међународни новосадски књижевни фестивал]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928082957/http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|title=Festivali, manifestacije, kulturne, cultural, music, muzicke|archivedate=28. 9. 2007|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref>

Нови Сад је био 2019. године Омладинска престоница Европе ({{јез-енгл|European Youth Capital}}) приликом чега су се кроз разне креативне пројекте мотивисали млади да преузму друштвену одговорност, учествују у доношењу одлука и буду покретачи промена у свом окружењу. Оваква иницијатива се покреће како би се путем омладинске сарадње кроз креативност и иновативност ојачале везе између европског, националног и локалног нивоа. Такође је 2022. био [[Европска престоница културе]].<ref>{{cite news |title=Нови Сад сутра и званично постаје Европска престоница културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496796/Novi-Sad-sutra-i-zvanicno-postaje-Evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=12. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |title=НОВИ САД ПРОГЛАШЕН ЕВРОПСКОМ ПРЕСТОНИЦОМ КУЛТУРЕ: Свечана церемонија у Српском народном позоришту |url=https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1075626/novi-sad-milos-vucevic-evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=13. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |last1=Ковачевић |first1=Снежана |title=Свечано отварање Европске престонице културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496934/Svecano-otvaranje-Evropske-prestonice-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=13. 1. 2022}}</ref> Октобра 2023. Нови Сад је изабран на Унескову листу креативних градова.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/581671/Novi-Sad-na-Uneskovoj-listi-kreativnih-gradova|title=Нови Сад на Унесковој листи креативних градова|last=Ковачевић|first=Снежана|website=Politika Online|access-date=2023-11-02}}</ref>

[[Датотека:Sinagoga Novi Sad 02.jpg|мини|лево|[[Новосадска синагога]]]]
Поред Српског народног позоришта, друга познатија позоришта у граду су [[Позориште младих]] и [[Новосадско позориште]]. У [[Новосадска синагога|Новосадској синагоги]] се такође одржавају бројни културни догађаји. Друге значајне културне установе у граду су огранак [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], [[Војвођанска академија наука и уметности]], [[Библиотека Матице српске]] (са око 3.000.000 публикација), [[Градска библиотека у Новом Саду]], [[Историјски архив града Новог Сада|Историјски архив у Новом Саду]], [[Архив Војводине]] (који чува многе историјске документе са подручја Војводине који датирају у прошлост до 1565. године), [[Културни центар Новог Сада]] (који организује значајне манифестације и представља актуелну културу), [[Азбукум]] (центар за српски језик и културу) итд. У Новом Саду се налазе и најзначајнија уметничка удружења Војводине: [[Друштво књижевника Војводине]], [[Удружење ликовних уметника Војводине]] и друга.<ref>[http://novisad.travel/en/events/serbia-fashion-week-2/ Serbia Fashion Week — TONS<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

=== Музеји и галерије ===
[[Датотека:The Pavle Beljanski Memorial Collection.jpg|мини|десно|200п|Зграда [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирке Павла Бељанског]] у Новом Саду]]
У граду се налази неколико музеја и бројне приватне или јавне галерије. Најпознатији музеј је [[Музеј Војводине]], који је основала [[Матица српска]] 1847. године и у којем се налази трајна колекција која представља српску културу и живот у Војводини током историје. [[Музеј Новог Сада]] на Петроварадинској тврђави има сталну колекцију везану за историју тврђаве. У центру Новог Сада од децембра 2022. активан је [[Тамбура|Музеј тамбурице]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/529385/Otvoren-Muzej-tamburice|title=Отворен Музеј тамбурице|last=Ковачевић|first=Снежана|website=Politika Online|access-date=2022-12-18}}</ref>

[[Галерија Матице српске]] је највећа и најцењенија галерија у Новом Саду, а подељена је на две засебне галерије које се налазе у центру града. Ту су још и [[Галерија ликовне уметности — Поклон збирка Рајка Мамузића]] и [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирка Павла Бељанског]] — једна од највећих колекција српске уметности 20. века (од 1900—их до 1970—их).

[[Музеј савремене уметности Војводине]], својим изложбама прати савремене токове у уметности.

У Новом Саду је 23. априла 2016. године отворен [[Дино-парк|Дино—парк]] (површине 1,7 хектара; са 24 реплике [[диносауруси|диносауруса]]).<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2016&mm=04&dd=23&nav_id=1123525 У Новом Саду отворен Дино-парк (Б92, 23. април 2016)]</ref>

=== Образовање ===
{{further|Образовне институције у Новом Саду}}
У Новом Саду постоји 37 основних школа (34 редовне и три специјалне) са око 26.000 ђака, као и 12 средњих стручних школа и 4 гимназије са око 18.000 ђака.<ref>{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/29/04/078dd10.pdf | title = Републички завод за статистику | publisher = Webrzs.stat.gov.rs |date=|accessdate=3. 5. 2011}}</ref> Нови Сад је универзитетски град, а највећа образовна институција у граду је [[Универзитет у Новом Саду]], са око 50.000 студената и 5.000 запослених. Основан је 1960. године, а чини га 9 факултета у Новом Саду (од којих је 7 смештено у [[Универзитетски кампус у Новом Саду|модерном универзитетском кампусу]]) и факултети у [[Суботица|Суботици]], [[Сомбор]]у и [[Зрењанин]]у. У граду од 1981. функционише [[Студентски културни центар Нови Сад|Студентски културни центар]], који од априла 2024. има сопствени наменски грађени објекат на готово 3.500 квадрата.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/610949/Mirovic-otvorio-novi-objekat-SKC-a-povrsine-od-gotovo-3-500-kvadrata)|title=Мировић отворио нови објекат СКЦ-а површине од готово 3.500 квадрата|website=Politika Online|access-date=2024-04-24}}</ref>

Поред државних, у Новом Саду такође послују приватне образовне установе. Тренутно је активно пет приватних основних школа и 12 средњих школа. У Новом Саду такође раде и приватни универзитети, међу којима [[Универзитет Привредна академија]], [[Универзитет Едуконс]], [[Универзитет Сингидунум]] и [[Универзитет Унион]].

=== Медији и издаваштво ===
[[Датотека:Novi Sad - Zgrada Dnevnik.JPG|мини|Зграда ''[[Дневник (новине)|Дневника]]'']]
У Новом Саду излази дневни лист на [[српски језик|српском језику]] — ''[[Дневник (новине)|Дневник]]''. До 2006. године дневне новине на [[мађарски језик|мађарском језику]] ''-{[[Мађар Со|Magyar Szó]]}-'' излазиле су у Новом Саду, да би редакција новина тада била премештена у [[Суботица|Суботицу]]. У граду постоје седишта неколико медијских кућа: регионалног јавног сервиса [[Радио-телевизија Војводине|Радио—телевизије Војводине]], градске [[Новосадска телевизија|Новосадске телевизије]] (некадашња ТВ Аполо), као и неколико приватних ТВ станица — [[Канал 9 (Нови Сад)|Канала 9]], [[ТВ Панонија|ТВ Паноније]], [[Радио-телевизија Делта|Радио—телевизије Делта]] (РТД) и [[ТВ Мост]]а. У граду постоји и неколико комерцијалних радио—станица, а најпопуларније су [[Радио АC ФM]] и [[Радио 021]]. Нови Сад је познат и као центар издаваштва и књиге. Значајни издавачи су [[Матица српска]], [[Прометеј]], [[Стилус|Стилос]], [[Православна реч]], [[Издавачка књижарница Зорана Стојановића]], [[ИП Адреса]] и др.<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/izdavacke-kuce Издавачке куће у Новом Саду]. Приступљено 30. април 2018.</ref> Познати часописи за књижевност и уметност су најстарији српски часопис ''[[Летопис Матице српске]]''; часопис ''[[Поља]]'', који издаје [[Културни центар Новог Сада]]; и часопис ''[[Златна греда (часопис)|Златна греда]]'', који издаје [[Друштво књижевника Војводине]].<ref>{{cite web|url=http://polja.eunet.rs/ | title=urednik POLjA | publisher=POLjA | accessdate=4. 1. 2013 |last=Blašković|first=Laslo|authorlink=Laslo Blašković | language=Serbian |url-status=dead | archiveurl=https://web.archive.org/web/20120712014844/http://polja.eunet.rs/ | archivedate=12. 7. 2012 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dkv.org.rs/|title=Drustvo knjizevnika Vojvodine – Íàñëîâíà -|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref>

Списак радио станица које се чују у Новом Саду (FМ таласи):
{{div col}}
* 87,7 Радио Нови Сад
* 88,2 Југовић Радио (Каћ)
* 89,5 Делта Радио
* 90,0 Радио Марија
* 90,5 Радио Нови Сад 2 (програм на мађарском језику)
* 91,0 Први Радио
* 91,8 Беседа
* 92,2 021 радио
* 92,9 Радио С (Београд — Национална фреквенција)
* 94,1 Радио Индеkc (Београд — Национална фреквенција)
* 94,5 Радио Београд 1 — предајник Црвени Чот
* 95,3 Радио Београд 1 — предајник Авала
* 95,8 АС ФМ радио
* 96,5 Радио БГ 2
* 97,2 Хит ФМ (Београд — Национална фреквенција)
* 97,8 Радио Беочин
* 98,8 Радио Сигнал
* 99,5 Радио Футог
* 100,0 Радио НС програм на језицима националних мањина
* 100,6 Планета радио
* 101,0 Радио РТИ ФМ
* 101,8 Радио Београд 202
* 103,2 Б92 радио (Београд — Национална фреквенција)
* 105,2 Радио HС Плуc
* 107,5 ТДИ Радио
{{div col end}}

=== Архитектура ===
[[Датотека:Zupna crkva Imena Marijinog.jpg|мини|[[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]]; у центру је Католичка [[Црква имена Маријиног]]]]
Нови Сад је типичан [[средња Европа|централноевропски]] град. У граду постоји само неколико грађевина саграђених пре 19. века, пошто је стари Нови Сад разорен током револуције 1849. године. Центром данашњег града, због тога, доминира архитектура из 19. века. Некада су се у околини центра града претежно налазиле приземне куће, али се оне постепено замењују модерним вишеспратницама.

Током [[социјализам|социјалистичког]] периода, нови блокови вишеспратних зграда са широким улицама изграђени су око тада постојећег градског језгра. У том периоду доминирале су зграде са 3—6 спратова, а зграда са >10 спратова је било од 40. до 50. Главна градска саобраћајница, [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]], просечена је кроз блокове старих кућа између 1962. и 1964. године. На сличан начин је изграђено још неколико булевара, чиме је добијена ортогонална мрежа улица преко онога што је раније била зракаста структура старог града. Ове интервенције су утабале пут за неометан раст града (који је скоро утростручио број становника од 1950—их), тако да су саобраћајне гужве (осим на пар критичних локација) још увек релативно ретке упркос великом порасту броја аутомобила.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.pajinsalas-restorannovisad.com/novi-sad-polozaj-arhitektura-kultura-i-muzika |title=Нови Сад — положај, архитектура, култура и музика |date= |website= |publisher= |access-date=12. 3. 2019 |archive-date=28. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190228191955/http://www.pajinsalas-restorannovisad.com/novi-sad-polozaj-arhitektura-kultura-i-muzika |url-status= }}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novisad.rs/node/255 |title=Архитектура Новог Сада |date= |website= |publisher= |access-date = 7. 2. 2019}}</ref>

=== Верски објекти ===
{{Main|Верски објекти у Новом Саду}}
[[Датотека:Saborna crkva - panoramio (6).jpg|мини|[[Саборна црква у Новом Саду|Саборна православна црква]]]]
[[Датотека:Novi Sad, Christian Adventist Church.jpg|мини|Хришћанска адвентистичка црква]]
У Новом Саду делује око двадесетак верских заједница. Верски објекти у Новом Саду укључују углавном [[хришћанство|хришћанске]] ([[православље|православне]], [[протестантизам|протестантске]], [[Католичка црква|католичке]], [[гркокатолицизам|гркокатоличке]]) верске објекте, поред којих постоје и [[јудаизам|јеврејска]] синагога, као и месџиди [[ислам]]ске верске заједнице. Током 18. и 19. века, у граду је преовлађивало [[православље|православно]] становништво, да би крајем 19. и почетком 20. века однос верских група био измењен у корист [[Католичка црква|католичког]] становништва. У току 20. века, православно становништво поново постаје доминантно, тако да је попис из 2002. године забележио да на општинском подручју Града Новог Сада живи 232.995 [[православље|православаца]], 24.843 [[католичка црква|католика]], 9.428 [[протестантизам|протестаната]], 2.542 [[муслимани|муслимана]], 129 [[Јевреји|јевреја]] и 35 припадника прооријенталних култова.<ref>{{Cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/16/31/Knjiga03.zip |title = Вероисповест, матерњи језик и нац. или етничка припадност према старости и полу (подаци по општинама) — Књига 3 |accessdate=3. 5. 2011. |last=|first= |year=2002|publisher=Републички завод за статистику}}</ref>

Прва [[православље|православна]] парохија у Новом Саду вероватно је основана последњих година 17. века, а сигурно је да је постојала 1702. године. Неколико година касније у тадашњи Петроварадински шанац пресељено је седиште [[епархија бачка|бачког епископа]], који је још извесно време носио и титулу [[сегедин]]ског владике. У граду је у 18. веку изграђено пет православних цркви: [[Саборна црква у Новом Саду|Саборна]] — храм Св. Великомученика Георгија (1720.), [[Николајевска црква у Новом Саду|Николајевска]] — храм Преноса моштију св.оца Николаја (1730.), [[Алмашка црква|Алмашка]] — храм Света Три Јерарха (1733.) [[Успенска црква у Новом Саду|Успенска]] храм Успења Пресвете Богородице (1736.) и Светојованска — храм Светог Јована Претече (1767. г.). У [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]], Црква успења Богородице, је саграђена у времену од 1737. до 1758. године, а у [[Петроварадин]]у се налази Ваведењска црква из 1922. године. После пада социјализма, изграђене су нове православне цркве на [[Клиса|Клиси]], [[Слана бара|Сланој бари]], [[Телеп]]у, [[Ново насеље (Нови Сад)|Новом Насељу]], [[Детелинара|Детелинари]], [[Петроварадин]]у, [[Парагово|Парагову]], [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]], [[Мишелук]]у, а у току изградње су храмови на Грбавици и [[Адице|Адицама]]. Све ове нове цркве су подигнуте у [[неовизантијски стил|неовизантијском стилу]] по чему се разликују од старијих православних цркава у [[стари град (Нови Сад)|центру града]], које су рађене у [[барок]]ном стилу. У приградским насељима постоји још неколико православних цркава — како старијих, тако и новијих.<ref>Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.</ref>

[[Манастир Ковиљ]] је једини православни манастир на општинском подручју Града Новог Сада, а налази се у близини насеља [[Ковиљ]]. Манастир је обновљен у периоду од 1705. до 1707. године, а по предању га је основао [[Свети Сава]] у 13. веку.

[[Протестантизам]], који је првобитно био раширен међу [[Словаци]]ма, [[Нијемци|Немцима]] и [[Мађари]]ма, током времена се раширио и међу Србима, тако да се данас у већини протестантских цркава у Новом Саду службе обављају на [[српски језик|српском језику]]. Значајнији протестантски верски објекти у граду су: словачка [[Евангеличка црква у Новом Саду|Евангелистичка црква]] на [[Роткварија|Роткварији]] (саграђена 1886. године), Мађарска реформистичка црква на Роткварији (саграђена 1865. године), Мађарска реформистичка црква на Телепу, као и цркве [[хришћанска адвентистичка црква|адвентиста]], [[баптисти|баптиста]], [[Хришћанска назаренска заједница|назарена]], [[методизам|методиста]], [[пентекостализам|пентекосталаца]] и других протестантских заједница. При баптистичкој цркви на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] смештен је и протестантски Теолошки факултет, док се на [[Подбара|Подбари]] налази адвентистичка гимназија „Живорад Јанковић”.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.mpravde.gov.rs/registar/1138/spisak-crkava-i-verskih-zajednica-.php |title=Verski objekti. Crkve i hramovi, parohije, spisak verskih objekata. |date= |website= |publisher= |access-date = 7. 2. 2019}}</ref>

Иако су [[католицизам|римокатолици]] мањина у Новом Саду, центром града доминира католичка [[Црква имена Маријиног]], која је једна од најпрепознатљивијих грађевина у Новом Саду. Саграђена је 1895. године у [[неоготски стил|неоготском стилу]] — на месту старије цркве, која је срушена. Ова црква је и највиша црква у [[Бачка|Бачкој]]. У граду постоји још неколико католичких цркава: једна на Телепу, једна на [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] (у Футошкој улици), четири у Петроварадину и једна у Сремској Каменици (саграђена 1811. године). У Петроварадину постоји и [[фрањевци|фрањевачки]] [[Самостан Светог Јурја|Самостан светог Јураја]].<ref>Гвозден Перковић, Верски објекти на тлу Војводине, Нови Сад, 2006.</ref>

[[Гркокатолицизам|Гркокатоличку]] [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Новом Саду|Цркву светих апостола Петра и Павла]] у [[Стари град (Нови Сад)|Старом граду]], саграђену 1822. године, користи [[Русини у Србији|русинска]] мањина. У граду је постојала и [[Јерменска црква у Новом Саду|Јерменска црква]], саграђена 1746. године. Порушена је 1965. приликом проширивања Булевара маршала Тита (данас Булевар Михајла Пупина).

Од других хришћанских верских заједница, у Новом Саду се налазе и верски објекти [[Јеховини сведоци|Јеховиних сведока]] и [[мормони|мормона]].

[[Новосадска синагога]] је саграђена 1905. у стилу [[Сецесија (уметност)|сецесије]]. Данас се храм не користи у верске сврхе, пошто је зграда синагоге постала једна од најважнијих културних институција у граду. [[Ислам|Муслимански]] верници користе месџиде који се налазе на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] (у Футошкој улици) и [[Велики рит|Великом риту]]. При месџиду исламске заједнице на Адамовићевом Насељу налази се и седиште [[Муфтијство новосадско|Новосадског муфтијства]] [[Исламска заједница у Србији|Исламске заједнице у Србији]].<ref>Др Душан Попов, Петроварадинска тврђава, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.</ref>

=== Спорт ===
[[Датотека:Spens.jpg|мини|[[Спенс]]]]
Град је седиште спортског друштва „Војводина”, фудбалских, кошаркашких, одбојкашких, рукометних, ватерполо, боксерских, рвачких, џудо, карате, стонотениских, тениских, хокејашких и других клубова. Посебно је значајан [[ФК Војводина]] (1914), који игра у [[суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], као и [[РФК Нови Сад 1921|ФК Нови Сад]] са Детелинаре. Остали значајни клубови из града су [[ОК Војводина]], [[КК Војводина]], [[РК Војводина]] и [[ВК Војводина]].

На Мишелуку (између Петроварадина и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), код [[Мост слободе у Новом Саду|Моста слободе]], налазила се стаза где су се годишње одржавале аутомобилске и мото трке у оквиру шампионата Србије. Од 2009. године, Град Нови Сад не дозвољава одржавање трка на Мишелуку.

У граду постоји више тениских клубова: на Новом Насељу (ТК „6. мај”), на Сајмишту (ТК „Нови Сад”), на Камењару (ТК „Ас”), у центру (ТК „Војводина”), на Телепу (ТК „Винер”) и др. Поред тога, град има отворене базене на Сајмишту, као и затворене на [[Спенс]]у; такође постоји и отворено и затворено клизалиште.

Због непосредне близине [[Национални парк Фрушка гора|Националног парка]] [[Фрушка гора]], у граду постоји неколико планинарских друштава; једном годишње се одржава традиционални [[Фрушкогорски маратон]].

Град је био домаћин многих спортских догађаја, а најзначајнији су били Европско првенство у стоном тенису 1974, Светско првенство у стоном тенису 1981, Шаховска олимпијада 1990, [[Европско првенство у рвању 2017.]], Европска првенство у каратеу и мачевању 2018. — као и групне фазе на [[Европско првенство у кошарци 2005.|Европском првенству за кошаркаше 2005.]], Европским првенствима за рукометаше и рукометашице 2012. и Светском првенству за рукометашице 2013.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html |title=Петроварадински куп — спорт |date= |website= |publisher= |access-date=12. 3. 2019 |archive-date=09. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190109161820/http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html |url-status= }}</ref>

== Политичко и административно уређење ==
{{Main|Политичко и административно уређење Новог Сада}}
[[Датотека:Градска кућа у Новом Саду.JPG|мини|[[Градска кућа у Новом Саду|Градска кућа]] на [[Трг слободе (Нови Сад)|Тргу слободе]]]]

Нови Сад има статус града и састоји се од четири [[Списак градских насеља у Србији|градска насеља]] и 12 [[Списак насељених места у Србији|насељених места]]. Седиште градске управе [[Град Нови Сад|града Новог Сада]] је у Новом Саду.

Органи власти у граду Новом Саду су Скупштина града Новог Сада, [[градоначелник]], Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела.
* Градоначелник Новог Сада од 2022. године је [[Милан Ђурић (политичар)|Милан Ђурић]] (СНС), а његов заменик Игор Црнобарац (СНС).
* Председник Скупштине града Новог Сада од 2012. године је Јелена Маринковић Радомировић (СНС).

Нови Сад додељује градска признања: Фебруарску награду, [[Октобарска награда Новог Сада|Октобарску награду]] и Новембарску повељу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:460365-Urucena-najvisa-priznanja-Novog-Sada Уручена највиша признања Новог Сада (''Вечерње новости'', 23. октобар 2013)]</ref>

== Градске четврти и приградска насеља ==
{{Main|Градске четврти Новог Сада}}

=== Градске четврти ===
[[Датотека:Novi sad quarters.png|мини|Градске четврти Новог Сада]]
Поред најужег градског подручја Новог Сада на левој обали [[Дунав]]а, урбаном подручју града такође припадају и [[Петроварадин]] и [[Сремска Каменица]] на десној дунавској обали — који са остатком града на левој обали реке чине јединствену целину.

Најстарије градске четврти Новог Сада су [[Стари град (Нови Сад)|Стари град]], [[Подбара]] ([[Алмашки крај]]) и [[Роткварија]] ([[Роткварија|Светојовански крај]] или [[Роткварија|Јовански]]). До половине 19. века, ширењем града настају [[Салајка]] и [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]]. У старије делове Новог Сада спадају и некадашња посебна насеља Сремска Каменица, Петроварадин и [[Клиса]], која су данас део урбаног подручја града. До половине 20. века настају градске четврти [[Банатић]], [[Сајмиште (Нови Сад)|Сајмиште]], [[Адамовићево насеље]], [[Телеп]], [[Детелинара|Стара Детелинара]], [[Лиман (Нови Сад)|Лиман 1]], [[Видовданско насеље]], [[Слана бара|Слана Бара]], [[Мали Београд (Нови Сад)|Мали Београд]], [[Шангај (Нови Сад)|Стари Шангај]] итд.<ref>Далибор Рожић, 290 година Подбаре и Алмашког краја, Нови Сад, 2008.</ref>

[[Лиман (Нови Сад)|Лимани 2, 3 и 4]], [[Сателит (Нови Сад)|Сателит]], [[Ново насеље (Нови Сад)|Ново насеље]], [[Детелинара|Нова Детелинара]], [[Авијатичарско насеље]] и [[Адице]] настали су у време социјализма, углавном планском изградњом. Изузетак чини насеље Адице, које је настало као непланско приградско насеље, које се касније спојило са Новим Садом. На Лиманима, Новом насељу и Детелинари изграђене су модерне зграде и широки булевари, а ово су уједно и три највећа новосадска насеља по броју становника. Ова насеља су изграђена због великог прилива становништва после [[Други светски рат|Другог светског рата]], на подручјима некадашњих шума и пољана. Многе старе куће у [[стари град (Нови Сад)|градском центру]], на [[Роткварија|Роткварији]] и околини данашњег [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара ослобођења]], срушене су током 1950—их и 1960—их — да би биле замењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум крајем 20. и почетком 21. века, а неке старије градске четврти — попут [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавице]], [[Детелинара|Старе Детелинаре]] или Телепа — потпуно су промениле своју физиономију.<ref>{{cite web |author= |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/15/srpski/RG05031401.shtml |title=„Станове више нема ко да купи” |date= |website= |publisher= |access-date=17. 4. 2013 |archive-date=18. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230418142145/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/15/srpski/RG05031401.shtml |url-status= }}, ''[[Глас јавности]]'', 2005</ref>

{{Панорамица|Novi Sad - Gigapixelna panorama2.jpg|1200п|Панорама Новог Сада и Петроварадина}}
Најновије градске четврти са новоизграђеним породичним кућама углавном су смештене на ободу града и у великој мери су настањене становништвом које је избегло са бивших [[Југославија|југословенских]] простора захваћених [[распад Југославије|ратом]]. У те нове градске четврти спадају [[Ветерничка рампа]], [[Сајлово]], [[Велики рит]], [[Горње ливаде]] итд. Планском изградњом су подигнуте нове вишеспратнице за колективно становање на [[Југовићево|Југовићеву]], а урбанистичким плановима је оваква планска изградња предвиђена и на подручју [[Мишелук]]а. Ширење стамбених зона карактеристично је и за сремску обалу Дунава, где су у околини историјских градских језгара Петроварадина и Сремске Каменице током времена настала нова стамбена насеља — [[Рибњак (Нови Сад)|Рибњак]], [[Карагача]], [[Садови]], [[Буковачки Плато]], [[Алибеговац (Нови Сад)|Алибеговац]], [[Татарско Брдо]], [[Чардак (Сремска Каменица)|Чардак]], [[Боцке]], [[Староиришки Пут]], [[Парагово]], [[Поповица (Нови Сад)|Поповица]], [[Главица (Сремска Каменица)|Главица]], [[Артињева]] итд.<ref>Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745—2001, Нови Сад, 2002.</ref><ref>Јован Миросављевић, Нови Сад — атлас улица, Нови Сад, 1998.</ref>

=== Приградска насеља ===
[[Датотека:City of Novi Sad 1.PNG|мини|Мапа општинског подручја Града Новог Сада {{legend|#ABCDEF|Градска општина Нови Сад}}{{legend|#DDFFDD|Градска општина Петроварадин}}{{legend|#5874a8|Уже градско језгро}}]]
У 13 приградских насеља на општинском подручју Града Новог Сада живи 86.842 становника (23,7 % од укупног броја становника града). Највећа приградска насеља су (са приказаним бројем становника са пописа из 2002): [[Ветерник (Нови Сад)|Ветерник]] (18.626), [[Футог]] (18.582) и [[Каћ]] (11.166). Футог има статус самосталног градског насеља, док остала приградска насеља Новог Сада немају израженијих градских функција. Због повећања броја становника и ширења стамбених зона, нека приградска насеља — као што су Ветерник, Футог, [[Лединци]], [[Стари Лединци]] и [[Буковац (Нови Сад)|Буковац]] — током времена су се физички спојила са Новим Садом и са њим чине јединствену агломерацију.

Новом Саду гравитирају и становници [[јужнобачки управни округ|Јужнобачког]] и делимично [[сремски управни округ|Сремског округа]], посебно житељи суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]]. Становници ових општина, у којима живи око 68.000 становника, свакодневно долазе у Нови Сад, са којим су повезани редовним [[ЈГСП Нови Сад|приградским аутобуским линијама]].<ref name="autogenerated6" />

{| class="sortable wikitable" style="font-size:90%;"
|-
!width="5"|Број
!width="80"|Име
!width="50"|Статус
!width="80"|Градска општина
!width="80"|Становништво<br><small>(попис 2002)</small>
!width="80"|Становништво<br><small>(попис 2011)</small>
|- style="background:#abcdef;"
| I || [[Бегеч]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 3.335 || 3.325
|- style="background:#abcdef;"
| IX || [[Будисава]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|3.825 ||3.656
|- style="background:#dfd;"
| XI || Буковац || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 3.585 || 3.936
|- style="background:#abcdef;"
| III || Ветерник || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 18.626 || 17.454
|- style="background:#abcdef;"
| VIII || Каћ || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 11.166 || 11.740
|- style="background:#abcdef;"
| V || [[Кисач]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.471 || 5.091
|- style="background:#abcdef;"
| X || [[Ковиљ]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.599 || 5.414
|- style="background:#dfd;"
| XIII || Лединци || село|| [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 1.641 || 1.912
|- style="background:#abcdef;"
| IV || [[Руменка]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.729 || 6.495
|- style="background:#dfd;"
| XII || Стари Лединци || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 823 || 934
|- style="background:#abcdef;"
| VI || [[Степановићево]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|2.214 || 2.021
|- style="background:#abcdef;"
| II || Футог || градско насеље || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|18.582 || 18.641
|- style="background:#abcdef;"
| VII || [[Ченеј]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 2.115 || 2.125
|}

== Познати Новосађани ==
{{Main|Списак познатих Новосађана}}
* [[Мирослав Антић]] (1932—1986), српски песник и новинар
* [[Борисав Атанасковић]] (1931—1994), југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, позоришни глумац, редитељ, драматург и уредник радио—драме за децу у РНС1
* [[Исидор Бајић]] (1878—1915), српски композитор, учитељ и издавач
* [[Јаника Балаж]] (1925—1988), југословенски тамбураш и музичар
* [[Јован Грчић Миленко]] (1846—1875), српски песник и приповедач
* [[Милош Миле Димитријевић]] (1824—1896), српски правник, политичар и председник Матице српске
* [[Светозар Милетић]] (1826—1901), српски политичар и публициста
* [[Миша Димитријевић (политичар)|Миша Димитријевић]] (1846—1889), српски политичар, књижевник и публициста
* [[Јаков Игњатовић]] (1822—1889), српски књижевник и публициста
* [[Јосип Јелачић]] (1801—1859), бан Хрватске и Славоније и аустријски војсковођа
* [[Михаило Полит-Десанчић]] (1833—1920), српски адвокат, публициста, уредник новина, књижевник и вођа Либералне странке у периоду Аустроугарске управе
* [[Јован Јовановић Змај]] (1833—1904), српски писац за децу и дечји песник
* [[Слободан Јовановић]] (1869—1958), српски правник, историчар, књижевник, политичар, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
* [[Лаза Костић]] (1841—1910), српски књижевник, песник, адвокат, полиглота, новинар, драмски писац и естетичар
* [[Милева Марић|Милева Марић Ајнштајн]] (1875—1948), српска математичарка и физичарка
* [[Моника Селеш]] (1973), југословенска и америчка професионална тенисерка мађарског порекла
* [[Васа Стајић]] (1878—1947), српски филозоф и писац
* [[Александар Тишма]] (1924—2003), српски песник и писац
* [[Коста Трифковић]] (1843—1875), српски писац и драматург
* [[Ђорђе Балашевић]] (1953—2021), српски кантаутор, песник и глумац
* [[Мирна Јукић]] (1986), аустријска пливачица
* [[Милица Гардашевић]] (1998), српска скакачица у даљ

== Партнерски градови ==
{|
|-
|
* {{зас|УКР}} [[Лавов]], [[Украјина]] (од 1999)<ref name="twin" />
* {{зас|МАЂ}} [[Сегедин]], [[Мађарска]] (од 2001)
* {{зас|НЕМ}} [[Улм]], [[Njemačka|Немачка]] (од 2002)
* {{зас|ШВЕ}} [[Гетеборг]], [[Шведска]] (од 2002)
* {{зас|ХРВ}} [[Осијек]], [[Хрватска]] (од 2002)
* {{зас|БИХ}} [[Тузла]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2002)
|
* {{зас|ФРА}} [[Нант]], [[Француска]] (од 2003)
* {{зас|СЛО}} [[Крањ]], [[Словенија]] (од 2004)<ref name="twin" />
* {{зас|РУС}} [[Санкт Петербург]], [[Русија]] (од 2005)
* {{зас|БИХ}} [[Бања Лука]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2006)<ref name="Banja Luka twinnings">{{cite web|url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|title=Градови партнери|accessdate=9. 8. 2013|work=Administrative Office of the City of Banja Luka|language=Serbian|trans-title=City of Banja Luka – Partner cities|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110917132032/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|archive-date=17. 9. 2011}}</ref>
|}

=== Градови побратими ===
{|
|-
|
* {{зас|Италија}} [[Модена]], [[Италија]] (од 1974)<ref name="twin" />
* {{зас|Кина}} [[Чангчуен]], [[Кина|Народна Република Кина]] (од 1981)
* {{зас|Немачка}} [[Дортмунд]], [[Njemačka|Немачка]] (од 1982)<ref name="RuhrTwins2010">{{cite web|url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|title=List of Twin Towns in the Ruhr District|publisher=Twins2010.com|accessdate=28. 10. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://www.webcitation.org/5lctsW5KG?url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|archive-date=28. 11. 2009}}</ref>
* {{зас|УК}} [[Норич]], [[Уједињено Краљевство]] (од 1989)<ref name="twin" />
* {{зас|Грчка}} [[Илијуполи]] ([[Атина|атинска]] општина), [[Грчка]] (од 1994)<ref name="twin" />
* {{зас|Црна Гора}} [[Будва]], [[Црна Гора]] (од 1996)<ref name="twin">{{citation|url=http://www.novisad.rs/eng/links |title=Links: Sister Cities |publisher=Official Website of City of Novi Sad|date=22. 9. 2011. |accessdate=5. 9. 2013}}</ref>
|
* {{зас|Румунија}} [[Темишвар]], [[Румунија]] (од 2005)<ref name="twin" />
* {{зас|Русија}} [[Нижњи Новгород]], [[Русија]] (од 2006)<ref name="twin" />
* {{зас|Мађарска}} [[Печуј]], [[Мађарска]] (од 2009)<ref name="twin" />
* {{зас|Белорусија}} [[Гомељ]], [[Белорусија]] (од 2013)<ref>{{citation|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pobratimili-se-novi-sad-i-gomelj_391830.html |title=Pobratimili se Novi Sad i Gomelj |publisher=Radio Television of Vojvodina |language=Serbian |date=13. 5. 2013}}</ref>
* {{зас|Мексико}} [[Толука]], [[Мексико]] (од 2015)<ref>{{citation|url=http://es.slideshare.net/Gurrutia/ciudades-hermanas-1940930 |title=Ciudades Hermanas de Toluca |publisher=slideshare |language=Spanish |date=31. 7. 2014}}</ref>
* {{зас|Русија}} [[Орел]], [[Русија]] (од 2017)<ref>{{cite web|url=http://www.orel-adm.ru/index.php?option=com_k2&view=itemlist&layout=category&task=category&id=135&Itemid=119|title=Партнёрские связи|publisher=Официальный сайт администрации города Орла|accessdate=11. 2. 2018|language=ru}}</ref>
* {{зас|Иран}} [[Арак]], [[Иран]]<ref>{{Cite web|url=https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|title=Arak Tourist Attractions And Info – Iran Travel Guide – Trip Yar|website=en.tripyar.com|language=en|accessdate=21. 10. 2018|archive-date=15. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181015192534/https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.toiran.com/en/city-arak|title=ToIran, Tourism Platform In Iran|website=www.toiran.com|accessdate=21. 10. 2018}}</ref>
* {{зас|Северна Македонија}} [[Куманово]], [[Северна Македонија]] (од 2019)<ref>{{citation|url=http://www.blic.rs/sr_lat/vesti/vojvodina/kumanovo-novi-pobratim-novog-sada_391830.html|title=Kumanovo novi pobratim Novog Sada|publisher=Blic|language=Serbian|date=10. 11. 2019}}{{Мртва веза}}</ref>
* {{зас|Француска}} [[Таверни]], [[Француска]] (од 2020)<ref>{{Cite web|url=https://nsuzivo.rs/ekonomija/francuski-taverni-novi-prijatelj-novog-sada|title=Francuski Taverni novi prijatelj Novog Sada|website=www.nsuzivo.rs|date = 18. 2. 2020 |accessdate=11. 4. 2023}}</ref>
|}

== Галерија ==
<gallery class="center">
Zastava zadruga srpskih zanatlija Novi Sad.jpg|Застава задруга српских занатлија, Музеј града Новог Сада
Strand Novi Sad.jpg|Купалиште [[Штранд]] на Дунаву
Dunavski park-Novi Sad6.jpg|[[Дунавски парк]]
Serbia - Petrovaradin - clock tower.JPG|[[Кула са сатом]]
Bulevar2007.jpg|[[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]] ноћу
Synagogue de Novi Sad.jpg|[[Новосадска синагога]]
Tamburica museum, Novi Sad.jpg|Музеј тамбурице
H&M store in Novi Sad, Serbia.jpg|[[H&M]] радња у Новом Саду
Старо језгро Новог Сада 04.jpg|Старо језгро 1
Старо језгро Новог Сада 02.jpg|Старо језгро 2
Старо језгро Новог Сада 06.jpg|Старо језгро 3
Старо језгро Новог Сада 07.jpg|Старо језгро 4
</gallery>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{почетак литературе|2}}
* {{Cite book|last=Димић|first=Љубодраг|author-link=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|ref=harv}}
* {{Cite book|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=српски|ref=harv}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009 |pages=277–278| publisher=Central European University Press }}
* {{Cite book| title = Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}
* {{Cite book| last=Вуковић| first = Сава|authorlink= Сава Вуковић|year=1996| title = Српски јерарси од деветог до 20. века| location = Београд| publisher = Евро| url = https://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1914| title = Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690)| location = Загреб| url = https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1929| title = Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1952| title = Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва| location = Београд| publisher = Научна књига| url = https://books.google.com/books?id=wI8SAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1959| title = Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=9Qo4AQAAIAAJ}}
* {{Cite book| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1963| title = Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| title = Genocide and Rescue: The Holocaust in Hungary 1944| last=Cesarani| first = David| url = https://books.google.com/books?id=HrK8B0VpFBkC&pg=PR7| publisher = Berg Publishers|isbn=978-1-85973-126-0|year=1997|pages=}}
* {{Cite book|last=Попов|first=Јелена|title=Главни НОО Војводине: 1943-1945|year=1977|location=Сремски Карловци|publisher=Архив Војводине|url=https://books.google.com/books?id=LyaxAAAAIAAJ|ref=harv}}
{{крај литературе}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.novisad.rs/}}
* [https://skupstina.novisad.rs/ Скупштина града Новог Сада]
* [https://novisad.travel/ Туристичка организација града Новог Сада]
* [https://www.kcv.rs/ Клинички центар Војводине]
* [https://www.uns.ac.rs/ Универзитет у Новом Саду]

{{Нови Сад}}
{{Општина Нови Сад}}
{{Јужнобачки округ}}
{{Списак градова у Србији}}
{{Градови-хероји СФРЈ}}
{{Градови на Дунаву}}
{{Европска престоница културе}}
{{Дунав}}
{{Подножје|Географија|Србија}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Нови Сад| ]]
[[Категорија:Град Нови Сад|*]]
[[Категорија:Насељена места у Војводини]]
[[Категорија:Универзитетски градови]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]