Извор странице Српска патријаршија у Сремским Карловцима

{{Закључано-анон}}
{{маргиналне теорије}}
{{Друго значење2|Српска патријаршија}}	
{{Православна црква
| Црква 1 = Српска патријаршија
| Застава = 
| Грб = 
| Слика = The Orthodox Cathedral of St. Nicholas.jpg
| Опис = Саборни храм Светог Николе, Сремски Карловци
| Оснивање = 1848.
| Обнова = 
| Киријархална црква = 
| Аутокефалност = 1848—1920.<ref>[https://www.google.com/search?q=%22karlova%C4%8Dka+patrijar%C5%A1ija%22&btnG=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5&tbm=bks&tbo=1&hl=sr&gws_rd=ssl#hl=sr&tbm=bks&q=%22%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF+%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98+%D1%98%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B5+1920%2C+%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5+%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BE+%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BC:+-+%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D0%B0%D0%BC+%D1%98%D0%B5+%D0%B4%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D1%83+%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D0%A5%D0%A1+%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0+-+%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0%22 "karlovačka patrijaršija" - Google претрага{{Ботовски наслов}}]</ref>
| Канонско признање 1 = Канонски непризната у рангу патријаршије
| Предстојатељ = Српски патријарх, архиепископ и митрополит карловачки
| Сједиште = [[Сремски Карловци]]
| Канонска јурисдикција = {{застава|Хабзбуршка монархија}}<br />{{застава|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца}}
| Дијаспора = 
| Аутономне цркве = 
| Календар = [[Јулијански календар]]
| Архијереја = 
| Епархија = 7
| Манастира =
| Храмова =
| Вјерника =
| Званична страница = 
| Карта = KuK Nichtunierte.jpg
}}
'''Српска патријаршија у Сремским Карловцима''', у делу литературе називана и '''Карловачка патријаршија''', била је патријаршија православних [[Срби|Срба]] у периоду између 1848. и 1920. године. Настала је 1848. године, када је митрополит [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] проглашен за српског патријарха.<ref name="Magoci">[[Пол Р. Магочи|Magocsi, Paul Robert]]: Historical Atlas of Central Europe, University of Toronto Press, 2002 <br />"Then, in 1766, when the Ottomans abolished Pec, the Karlovci province became an independent body, eventually with six suffragan bishops (Novi Sad, Timisoara, Vrsac, Buda, Pakrac, and Karlovac), known as the Serbian Orthodox Slav Oriental Church, which after 1848 was raised to the status of a patriarchate."</ref><ref>Radmila Radic: Serbian Christianity in The Blackwell Companion to Eastern Christianity edited by Ken Parry, John Wiley & Sons, May 10, 2010 pp. 235<br />''There were the Patriarchate of Sremski-Karlovci (Karlowitz), established in 1848, which governed all the Orthodox in the Kingdom of Hungary;''</ref><ref>Erwin Fahlbusch, Geoffrey William Bromiley (editors): The Encyclopedia of Christianity: J-O, Wm. B. Eerdmans Publishing, 2003 pp. 603<br />In these territories a Serbian church for "Hungarian" serbs was set up, elevated to the Patriarchate of Sremski Karlovci by Emperor Francis Joseph in 1848.''</ref><ref>Уредба [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]], Оломоуц 15. децембра 1848.</ref> Српски патријарси ове патријаршије су такође задржали и титулу Карловачког митрополита. Седиште Патријаршије је било у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], а након 1918. године у [[Краљевина Југославија|Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца]]. У литератури се истиче да канонско-правно својство [[Патријарх српски|патријарха српског]], поглавара ове патријаршије, [[Цариградска патријаршија|Васељенска црква]] није признавала. Стога се тумачи да је ова патријаршија фактички била почасни назив за Карловачку митрополију.<ref>[http://issuu.com/novo-videlo/docs/istorija-srpske-pravoslavne-crkve-i_e7ce12e10d3b39 Историја српске православне цркве - други део - др Ђоко Слијепчевић by Ново Видело - Димитрије Љотић - issuu{{Ботовски наслов}}]</ref> Патријарси нису именовани након смрти последњег карловачког патријарха, Лукијана Богдановића, 1913. године. Уједињењем свих српских обласних цркава 1920. године, Српска патријаршија је поново обновљена, али са седиштем у [[Београд]]у.<ref name="Parry">Ken Parry: The Blackwell Companion to Eastern Christianity, John Wiley & Sons, May 10, 2010 pp. 235, Serbian Christianity chapter.<br />''"Until re-establishment of the Serbian Church in 1920 under the auspices of the Kingdom of Yugoslavia, there existed several independent church units of the Serbian Church: the Metropolitanate of Karlovac, the Metropolitanate of Montenegro, and the Serbian Churches in Dalmatia, Bosnia and Herzegovina, South Serbia, and Macedonia."</ref>

== Историја ==
{{Посебан чланак|Карловачка митрополија}}
[[Датотека:The_May_Assembly_1848_in_Sremski_Karlovci.jpg|мини|лево|200п|Мајска скупштина, на којој је митрополит [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]] проглашен за патријарха.]]
[[Датотека:Karlovacka patrijarsija 19vek.jpg|мини|лево|200п|Зграда Патријаршије у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], 19. век.]]
1708. године је основана српска православна митрополија у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. По свом дугогодишњем седишту у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], ова митрополија је добила име [[Карловачка митрополија]]. На народно-црквеном сабору је одлучено да митрополија признаје врховну духовну власт пећког патријарха. Међутим, Пећка патријаршија је укинута 1766. године, чиме је нестала и титула српског патријарха. 

На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] 1848. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], Срби - становници Аустријског царства су прогласили [[Српска Војводина|Српску Војводину]], тј. српску аутономну област у оквиру Монархије.<ref>Barbara Jelavich: History of the Balkans, Cambridge University Press, Jul 29, 1983 pp. 316 <br />"In May 1848 Serbian national assembly attended by several thousand people met in Sremski Karlovci. The delegates chose Josip Rajačić as patriarch and Stephen Supljikac as vojvoda."</ref> Карловачки митрополит [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]] је проглашен за српског патријарха, чиме је обновљена Српска патријаршија. Рајачићу је титулу српског патријарха потврдио аустријски цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] 15. децембра исте године.<ref name="AN">Aidan Nichols: Theology in the Russian Diaspora: Church, Fathers, Eucharist in Nikolai Afanasyev (1893-1966) CUP Archive, 1989 pages 49, 242</ref> У исто време је [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] потврдио [[Стеван Шупљикац|Стевана Шупљикца]], аустријског генерал-мајора, као српског војводу. Ове су потврде изнудиле револуционарна 1848. година и аустријске тешкоће при гушењу Кошутове побуне у Угарској. [[Стеван Шупљикац|Шупљикац]] и хрватски бан Јелачић су војно подржали аустријског цара против побуњених Мађара.<ref name="AN"/>

Титулу српског патријарха носили су потом и Рајачићеви наследници на црквеном трону. С обзиром да Васељенска црква није канонски-правно признавала титулу српског патријарха, коју су носили црквени поглавари у Сремским Карловцима, у литератури се истиче да је ова патријаршијска титула била (са канонско-правног гледишта) само почасно, титуларно или номинално обележје црквених поглавара Карловачке митрополије. 

Положај [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и Срба у Хабзбуршкој монархији је био регулисан одлукама царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] а касније и цара Јосифа II. Јавни концил Српске цркве од 1769. је регулисао статус Срба и Цркве специјалним документима званим "Regulament" а касније "Deklaratorij", публикованим 1779. Ова два документа су регулисала постојање и активности [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у Хабзбуршкој монархији до 1868. године. Те исте 1868. аустријски цар Фрањо Јосиф I је издао посебан едикт који је заменио претходна два документа и регулисао је положај Срба и Цркве све до краја Аустро-Угарске монархије 1918. године.<ref>Mario Katic, Tomislav Klarin, Mike McDonald:Pilgrimage and Sacred Places in Southeast Europe: History, Religious Tourism and Contemporary Trends, LIT Verlag Münster, Jan 12, 2014 pp. 207</ref>

Једно од главних питања које је оптерећивало унутрашње црквене прилике било је питање српско-румунских односа у источним епархијама: Арадској, Темишварској и Вршачкој. Након дугих преговора између српског и румунског свештенства, донета је посебна владарска резолуција од [[24. децембар|24. децембра]] [[1864]]. године, којом је одобрено издвајање [[Румуни|Румуна]] из састава Српске патријаршије у Сремским Карловцима. Ова царска резолуција је спроведена у дело већ током [[1865]]. године. Према српско-румунском споразуму, [[Арадска епархија]] је тада изузета из надлежности Сремских Карловаца и пребачена је под надлежност новостворене румунске [[Сибињска митрополија|Сибињске митрополије]], док су тамошње српске општине и [[парохија|парохије]] одвојене су у посебан [[Арадски српски протопрезвитерат]] и придружене су [[Епархија темишварска|Темишварској епархији]]. Источни, махом румунски делови епархија Темишварске и Вршачке такође су издвојени и од њих је створена нова румунска [[Карансебешка епархија]]. Током наредних година извршена је подела многих парохија и црквених општина на српске и румунске делове.

Недуго потом, на сличан начин је и Буковина одвојила своју црквену самоуправу од [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и успоставила митрополију у Радауцију 1873. године.<ref name="Magoci"/>

Аустријски цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] је имао пуну контролу над Патријаршијом тако да је 1881. године, супротно одлуци Црквеног конгреса и традиције православља, именовао [[Патријарх српски Герман (Анђелић)|Германа Анђелића]] као патријарха Карловачке патријаршије. Тиме је аустријски цар дискредитовао црквену хијерархију у очима верника и охрабрио успон српске антиклерикалне Радикалне партије.<ref>Bojan Aleksov: Religious Dissent Between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914, Otto Harrassowitz Verlag, 2006 pages 37-38<br />But too tight imperial control over the Karlovci Serb Patriarchate - as in the appointment of unpopular patriarchs - tended to discredit the hierarchy in the laity's eyes, further encouraging the rise of the anti-clerical Radical Party among Hungarian Serbs</ref>

Седиште карловачких црквених поглавара са титулом патријарха било је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] где је на главном тргу, за потребе ове црквене области, подигнуто велелепно здање [[Патријаршијски двор у Сремским Карловцима|Патријаршијског двора]] (данашње седиште епископа [[Епархија сремска|сремских]]). Последњи карловачки патријарх, од [[1907]]. до [[1913]], био је [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]]. Након његове смрти, патријаршијски трон је остао празан све до уједињења српских обласних цркава 1920. године.

Године [[1920]]. све српске обласне цркве су спојене у јединствену [[Српска православна црква|Српску патријаршију]] са седиштем у Београду. Ова нова обнова Српске патријаршије такође је обављена у Сремским Карловцима, овај пут уз признање Васељенске цркве.

== Јурисдикција ==
У фактичкој надлежности српског патријарха налазило се подручје канонски признато као јурисдикција [[Карловачка митрополија|Карловачког митрополита]] (што је уједно била једна од титула које је имао српски патријарх). Ово подручје је обухватало седам [[епархија]]:
* [[Арадска епархија|Арадска]] (до 1865. године)
* [[Епархија бачка|Бачка]]
* [[Епархија будимска|Будимска]]
* [[Епархија банатска|Вршачка]]
* Карловачка ([[Епархија сремска|Архидијецеза сремско-карловачка]])
* [[Епархија славонска|Пакрачка]] 
* [[Епархија горњокарловачка|Плашћанска]] или [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачка]]
* [[Епархија темишварска|Темишварска]]

Сремско-карловачка епархија била је [[архиепископ]]ија, а њен [[архиепископ]] уједно је био и [[патријарх српски]]. Од [[1911]]. уз њега као [[епископ]] постоји и архидијецезански викар на простору под непосредном надлежношћу патријарха ([[Срем]] и [[Славонија|источна Славонија]] — [[Осечко поље]]).

Под јурисдикцијом српског патријарха у Сремским Карловцима нису се налазиле остале српске обласне цркве у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, које су биле зависне од Цариградске патријаршије, као ни подручја Старе Србије и Македоније, која су била под директном надлежношћу Цариграда. Поред тога, простор Далмације је био под јурисдикцијом Буковинскодалматинске митрополије.

== Патријарси ==
Патријарси српски:
* [[Јосиф Рајачић]] (1848—1861),
* [[Самуило Маширевић]] (1864—1870),
* [[Прокопије Ивачковић]] (1874—1879),
* [[Герман Анђелић]] (1881—1888),
* [[Георгије Бранковић]] (1890—1907),
* [[Лукијан Богдановић]] (1908—1913).

<gallery>
Слика:Патријарх_српски_Јосиф.jpg|Патријарх [[Јосиф Рајачић]], први карловачки патријарх
Слика:SamuiloMasirevic.jpg|[[Самуило Маширевић]], други по реду карловачки патријарх
Слика:ProkopijeIvackovic.jpg|[[Прокопије Ивачковић]], трећи по реду карловачки патријарх
Слика:Georgije Brankovic.jpg|[[Георгије Бранковић]], пети по реду карловачки патријарх
Lukijan Bogdanović.jpg|[[Лукијан Богдановић]], шести по реду карловачки патријарх

</gallery>

== Види још ==
* [[Карловачка митрополија]]
* [[Саборна црква у Сремским Карловцима]]
* [[Патријаршијски двор у Сремским Карловцима]]

== Извори ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Адамовић|first=Јова|title=Привилегије српског народа у Угарској и рад Благовештенског сабора 1861|year=1902|location=Загреб|publisher=Српска штампарија|url=http://books.google.com/books?id=5o8DAAAAMAAJ}}
* {{cite encyclopedia |last=Бујас|first=Милица|encyclopedia=Српски биографски речник |title=Платон Атанацковић (Павле) |volume=1 |location=Нови Сад |year=2004|ref = harv}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=Национално-политичка борба Срба у Угарској 1848-1884|journal=Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду|volume=21|year=2010|pages=311-336|url=http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2010/0350-2112}} 
* {{Cite journal|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=О српским црквено-народним саборима у Хабзбуршкој монархији 1861-1890|journal=Годишњак Историјског архива града Новог Сада|year=2013|volume=7|pages=32-45|url=http://www.arhivns.rs/godisnjak/Godisnjak_7_2013.pdf|access-date=02. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020083321/http://www.arhivns.rs/godisnjak/Godisnjak_7_2013.pdf|archive-date=20. 10. 2016|url-status=dead|df=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=Нестанак и смрт патријарха Лукијана Богдановића у пречанској политичкој јавности|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|pages=285-303|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|access-date=26. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|archive-date=23. 11. 2015|url-status=dead|df=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=Патријарх Георгије Бранковић и његово доба 1890-1907|year=2014|location=Нови Сад|publisher=Мало историјско друштво}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=Сабори раскола: Српски црквено-народни сабори у Хабзбуршкој монархији 1861-1914|year=2015|location=Београд|publisher=Службени гласник|url=http://books.google.com/books?id=qaeTnQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Васин|first=Горан|chapter=Етнофилетизам као парадигма либералног и антиклерикалног код Срба у Хабзбуршкој монархији 1869-1875|title=Антика и савремени свет данас: Зборник радова|year=2016|location=Београд|publisher=Друштво за античке студије Србије|pages=41-49}}
* {{cite journal |last= Витковић|first=Гаврило|year= 1870|title= Критички поглед на прошлост Срба у Угарској|journal= Гласник СУД|volume= 28|pages= 1-175|ref = harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Хабсбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=5-106}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век)|year=1993|location=Београд|publisher=Филип Вишњић|url=https://books.google.com/books?id=5oJpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=Срби у Хабсбуршкој монархији (1792-1849)|year=1994|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=YnpNAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|pages=7-44|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|pages=111-126|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ}}
* {{cite encyclopedia |last=Гавриловић|first=Славко|encyclopedia=Српски биографски речник |title=Јосиф Рајачић (Илија) |volume=4 |location=Нови Сад |year=2009|ref = harv}}
* {{cite journal |last= Глигоријевић|first= Бранислав|year= 1997|title= Уједињење Српске православне цркве и успостављање српске патријаршије у Југославији|journal= Историја 20. века|volume= XV/2|pages= 7-18|ref = harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1909|title=Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1920|title=Православна српска црква|location=Београд|publisher=Издавачка књижарница Геце Кона|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=XQo-AQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|chapter=Карловачка митрополија|title=Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка|year=1927|volume=2|location=Загреб|publisher=Библиографски завод|pages=249-257|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_2.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|title=Проблеми историје Карловачке митрополије|journal=Гласник Историског друштва у Новом Саду|year=1929|volume=2|pages=53-65, 194-204, 365-379|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=bKoSAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Димић|first=Жарко|title=Посета аустријског цара Фрање Јосифа Карловцима 1852. године|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2006|volume=74|pages=117-124|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/istorija_74.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Györe|first=Zoltán|title=Mađarski i srpski nacionalni preporod|year=2009|location=Novi Sad|publisher=Vojvođanska akademija nauka i umetnosti|url=https://books.google.com/books?id=3x7_pwAACAAJ}}
* {{cite journal |last= Кецић|first=Данило|year= 1999|title= Реквирирање звона српских православних храмова Темишварске епархије 1916–1917|journal= Зборник Матице српске за историју |volume= 59/60|pages=173-191|ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last1= Kletečka |first1= Thomas |last2= Schmied-Kowarzik |first2= Anatol |year= 2005|title= Die Protokolle des Österreichischen Ministerrates 1848-1867  |volume= II/2 | location= Wien}}
* {{Cite journal|ref=harv|last1=Ковачевић|first1=Душко М.|last2=Нинковић|first2=Ненад|title=Инвентар манастира Бешенова из 1896. године|journal=Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду|volume=21|year=2010|pages=263-310|url=http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2010/0350-2112}}
* {{cite encyclopedia |last=Клеут|first=Марија|encyclopedia=Српски биографски речник |title=Никанор Грујић (Милутин) |volume=2 |location=Нови Сад |year=2006|ref = harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији 1849-1868|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=107-150}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Крестић|editor-first=Василије|editor-link=Василије Крестић|title=Срби и Мађари у револуцији 1848-1849. године|year=1983|location=Београд|publisher=Српска академија наука и уметности|url=http://books.google.com/books?id=yfk8AAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Крестић|first1=Василије|authorlink1=Василије Крестић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Програми и статути српских политичких странака до 1918. године|year=1991|location=Београд|publisher=Књижевне новине|url=http://books.google.com/books?id=Py6OAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914|year=1991|location=Београд|publisher=Политика|url=http://books.google.com/books?id=5pkMAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Срби у Угарској 1790-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{cite encyclopedia |last=Крестић|first=Василије Ђ.|encyclopedia=Српски биографски речник |title=Герман Анђелић (Глигорије) |volume=2 |location=Нови Сад |year=2006|ref = harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кркљуш|first=Љубомирка|chapter=Светозар Милетић и мисао о аутономији Срба у Јужној Угарској|title=Актуелност мисли Светозара Милетића о ослобођењу и уједињењу српског народа|year=1997|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=95–111|url=https://books.google.rs/books?id=PyYzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Љушић|first=Радош|year=2008|title= Српска државност 19. века |location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Магарашевић|first=Ђорђе|authorlink= Ђорђе Магарашевић|coauthors= |title=Његова Светост патријарх српски Георгије Бранковић и српска просвета|year=1900|url=|publisher=Српска манастирска штампарија|location= Сремски Карловци|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Магарашевић|first=Ђорђе|authorlink= Ђорђе Магарашевић|coauthors= |title=Педесет година свештенства Његове Светости Георгија Бранковића, архиепископа карловачког, митрополита и патријарха српског 1855-1905|year=1905|url=|publisher=Српска манастирска штампарија|location= Сремски Карловци|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Магарашевић|first=Ђорђе|authorlink= Ђорђе Магарашевић|coauthors= |title=Споменица о педесетогодишњици свештеничке службе Његове Светости Георгија Бранковића, архиепископа карловачког, митрополита и патријарха српског|year=1906|url=|publisher=Српска манастирска штампарија|location= Сремски Карловци|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|title=Политичка идеологија Светозара Милетића|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Stylos}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|title=Михаило Полит Десанчић: Вођа српских либерала у Аустроугарској|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Филозофски факултет}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|title=Равноправност и дискриминација на угарској Диети 1690-1848|journal=Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду|volume=21|year=2010|pages=213-261|url=http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2010/0350-2112}} 
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|title=Српско питање на Угарском сабору 1690-1918|year=2011|location=Нови Сад|publisher=Филозофски факултет}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|title=Српска политика у Хрватској и Славонији 1538-1918|year=2015|location=Нови Сад|publisher=Филозофски факултет|url=http://books.google.com/books?id=vRnbjwEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Гавриловић|first2=Владан|last3=Васин|first3=Горан|title=Знаменита документа за историју српског народа 1538-1918|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Филозофски факултет|url=http://books.google.com/books?id=9m4tAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Лемајић|first2=Ненад|last3=Васин|first3=Горан|last4=Нинковић|first4=Ненад|title=Срби у Хабзбуршкој монархији 1526-1918|volume=1|year=2016|location=Нови Сад|publisher=Прометеј}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Лемајић|first2=Ненад|last3=Васин|first3=Горан|last4=Нинковић|first4=Ненад|title=Срби у Хабзбуршкој монархији 1526-1918|volume=2|year=2016|location=Нови Сад|publisher=Прометеј}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Михалџић|first=Стеван|year=1937|title=  Барања од најстаријих времена до данас|location= Нови Сад}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Никић|first=Федор|year=1981|title= Радови (1919—1929)|volume=1|location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Павловић |first=Драгољуб М. |year=2009 |title= Србија и српски покрет у Јужној Угарској 1848. и 1849. |location= Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Павловић|first=Стеван|year=1870|title=Србски народни сабор у Сремским Карловцима године 1869|location=Нови Сад|publisher=Платонова штампарија|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=HT0AAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Павловић|first=Стеван К.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Историја Балкана 1804-1945|year=2004|edition=2.|location=Београд|publisher=Clio|url=https://books.google.rs/books?id=oAIXAQAAIAAJ}} 
* {{cite journal |last= Попов|first=Душан|year= 1982|title= Српска штампа у Угарској у време Првог светског рата|journal= Зборник за историју Матице српске|volume= 26|pages= 149-167|ref = harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Попов|chapter=Српски национални програм Светозара Милетића|title=Актуелност мисли Светозара Милетића о ослобођењу и уједињењу српског народа|year=1997|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=33-45|url=https://books.google.rs/books?id=PyYzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Попов |first=Чедомир |year=2010 |title= Грађанска Европа (1770—1914) |volume=II|location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Перовић|first=Радослав|year=1952|title= Грађа за историју српског покрета у Војводини 1848—1849|volume=I|location= Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Раденић|first=Андрија|authorlink=Андрија Раденић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији 1868-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=151-275}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Рокаи|first1=Петер|authorlink1=Петер Рокаи|last2=Ђере|first2=Золтан|last3=Пал|first3=Тибор|last4=Касаш|first4=Александар|title=Историја Мађара|year=2002|location=Београд|publisher=Clio|url=https://books.google.com/books?id=I8snAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=M9faAAAAMAAJ|volume=књ. 1|year=1962|location=Минхен|publisher=Искра}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=I7NrAAAAIAAJ|volume=књ. 3|year=1986|location=Келн|publisher=Искра}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Springer |first=Anton |year=1865 |title= Geschichte Oesterreichs seit dem Wiener Frieden 1809. |volume=II|location= Leipzig}}
* {{cite journal |last= Стајић|first=Васа|year=1930|title= Мађаризација и демађаризација Буњеваца|journal= Летопис Матице српске|volume= 325|pages= 158-209|ref = harv}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Страдање свештеника из епархије Горњокарловачке током Првог светског рата|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=75|issue=2|year=2016|pages=186–191|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/08-2-2016.pdf|access-date=06. 02. 2018|archive-date=13. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211113175434/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/08-2-2016.pdf|url-status=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Пакрачке и Битољске епархије|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=76|issue=1|year=2017|pages=151–158|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2017/1/11-I-2017.pdf|access-date=06. 02. 2018|archive-date=29. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200929220954/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2017/1/11-I-2017.pdf|url-status=}}
{{Литература крај}}

{{Српска православна црква}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Карловачка митрополија|*]]
[[Категорија:Историја Војводине у новом веку]]
[[Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом]]
[[Категорија:Историја Срема]]
[[Категорија:Бивше патријаршије Српске православне цркве]]
[[Категорија:Српска Војводина]]