Извор странице Хотинска тврђава

{{Зграда
|име_зграде          = Хотинска тврђава
|слика               = 73-250-0001 Fortecay.jpg
|наслов              = Хотинска тврђава
|почетак             =
|крај                =
|претходна           =
|премашена           =
|plural              =
|локација            = {{зас|УКР}} [[Хотин]], [[Черновачка област]], [[Украјина]]
|координате          =
|статус              =
|свечано_отварање    =
|саграђена           = 1325.
|очекивани_завршетак =
|отварање            =
|затварање           =
|срушена             =
|коришћење           =
|висина_са_торњем    =
|висина              =
|највиши_спрат       =
|број_спратова       =
|број_лифтова        =
|вредност            =
|површина            =
|архитекта           =
|инжињер             =
|конструктор         =
|аутор               =
|власник             =
|управљање           =
|референце           =
}}
'''Хотинска тврђава''' ({{Јез-укр|Хотинська фортеця}}, {{Јез-пољ|twierdza w Chocimiu}}, {{Јез-тур|Hotin Kalesi}}) је утврђени комплекс који се налази на десној обали реке [[Дњестар]] у [[Хотин]]у, у [[Черновачка област|Черновачкој области]] западне [[Украјина|Украјине]]. Налази се на територији историјске северне [[Бесарабија|Бесарабије]] која је 1940. године подељена између Украјине и [[Молдавија|Молдавије]]. [[Тврђава]] се такође налази у непосредној близини још једне познате одбрамбене грађевине, [[Тврђава Камјањец-Подиљски|тврђаве Камјанец-Подиљски]] у [[Камјањец-Подиљски|Камјанец-Подиљском]]. Изградња садашње тврђаве Хотин започета је 1325. године, док су велика побољшања извршена 1380-их и 1460-их година.

== Историја ==

=== Као руско упориште ===
Почетак Хотинске тврђаве сеже у Хотинско утврђење, коју је у 10. веку подигао [[Списак великих кнежева Кијева|кнез]] [[Владимир I Велики|Владимир Свјатославич]] као једно од граничних утврђења југозападне [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], након што је под своју управу додао земљу данашње [[Буковина|Буковине]]. Утврђење, које је на крају претворено у тврђаву, налазило се на важним трговачким путевима, који су повезивали [[Скандинавија|Скандинавију]] и [[Кијев]] са Понизијом (низија), [[Подоље (област)|Подиљем]], ђеновљанским и грчким колонијама на [[Црно море|Црном мору]], преко [[Молдавија (покрајина)|Молдавије]] и [[Влашка|Влашке]], на чувеном „трговинском путу од Варјага ка Грцима“.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/Khotyn_Fortress/|title=Khotyn Fortress|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref>

Утврђење се налазило на стеновитој територији коју је створила висока десна обала Дњестра и долине. У почетку је то била само огромна хрпа земље са дрвеним зидовима и заштитном опремом. Дизајнирано је да заштити [[насеље]] Хотин преко реке. Прва камена конструкција била је прилично мала. Налазила се управо тамо где се данас налази северна кула. Током векова, ова тврђава је доживела многе реконструкције и проширења, а била је и оштећена од освајача, који ће је касније обнављати.

Крајем 11. века, тврђава Хотин је припадала Теребовљанској кнежевини. Током 1140-их тврђава је постала део [[Галич (Украјина)|Галичке]] кнежевине, а 1199. године била је део [[Галичко-волинска држава|Галичко-волинског краљевства]].<ref>{{Cite web|url=https://khotynska-fortecya.cv.ua/istoriya-khotynskoyi-fortetsi-en|title=History Khotyn fortress|website=khotynska-fortecya.cv.ua|access-date=2022-02-04}}</ref>

=== Реконструкција и утврђивање ===
[[Датотека:Chocim_stronghold.jpg|лево|мини|250x250пиксел| Панорамски поглед на зидине тврђаве.]]
Године 1250–1264, кнез [[Данило Галички]] и његов син Лев обновили су тврђаву. Додали су пола метра каменог зида и 6 метара широк шанац око тврђаве. У северном делу тврђаве дозидани су и нови војни објекти. У другој половини 13. века обновили су га [[Република Ђенова|Ђеновљани]].<ref name=":0"/>

Током 1340-их тврђаву је заузео молдавски кнез Драгош, [[вазал]] [[Краљевина Угарска|Краљевине Угарске]]. После 1375. била је део [[Молдавија (покрајина)|покрајине Молдавије]]. Под влашћу [[Стефан III Молдавски|Стефана Великог из Молдавије]] тврђава је знатно проширена. Под његовим вођством, подигнути су нови зидови широки 5-6 м и високи 40 м. Такође је додао три куле и подигао двориште за 10 м. Двориште је било подељено на кнежевску и војничку половину. Копао је и дубоке подруме који су војницима служили као касарне. Овом реконструкцијом тврђава је доведена у структуру какву има данас. Током 14. до 16. века тврђава је служила као [[Кућа|резиденција]] молдавских принчева.

Године 1476. гарнизон је успешно држао тврђаву против [[Османско царство|турске војске]] султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]]. Крајем 16. века [[Молдавија (покрајина)|Молдавија]] је постала кнежевина [[Османско царство|Османског царства]]. Након тога, у тврђави је била стационирана [[Јањичари|јањичарска]] јединица, поред молдавских трупа. За то време Турци су проширили и утврдили тврђаву.

Тврђаву су заузеле снаге [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске заједнице]] под вођством великог крунског хетмана Јана Тарновског1538. године. Снаге заједнице Пољске и Литваније су минирале зидове тврђаве, уништиле три куле и део западног зида. Након што је заузета, Хотинска тврђава је обновљена између 1540. и 1544. године. Године 1563. Дмитро Вишњевецки је са пет стотина [[Запорошки козаци|Запорошких козака]] заузео тврђаву и држао је неко време.

=== 17. до 19. век ===
[[Датотека:Flag_of_Khotyn.png|мини|200x200пиксел| Хотинска тврђава је представљена на застави града [[Хотин]]а.]]
Године 1600. отац [[Петар Могила|Петра Могила]], Симион, претходни владар и [[Молдавија (покрајина)|Молдавије]] и [[Влашка|Влашке]], и његов брат молдавски принц Јеремија Могила, уз пољску подршку, склонили су се у тврђаву.<ref>{{Cite encyclopedia|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\M\O\MohylaPetro.htm|title=Mohyla, Petro|accessdate=2008-07-12|last=Ohloblyn|first=Oleksander|encyclopedia=[[Encyclopedia of Ukraine]]}}</ref> Водили су династичку битку против снага Молдавије и Влашке предвођених [[Михај Храбри|Михајом Храбрим]], који је покушавао да је заузме, а затим су се склонили у Пољску.

Године 1611. војвода Стефан Томша II је владао Молдавијом уз подршку Османског царства и држао тврђаву Хотин све док није свргнут 1615.

Године 1615. [[Државна заједница Пољске и Литваније|пољска војска]] је поново заузела Хотин, а 1620. године град је поново заузела [[Османско царство|турска војска]].

У септембру–октобру 1621. године, [[Државна заједница Пољске и Литваније|војска државне заједнице Пољске и Литваније]] под командом [[хетман]]а [[Јан Карол Ходкевич|Јана Карола Ходкевича]] и [[Петро Конашевич-Сагајдачни|Петра Сагајдачног]] успешно је одбила војску турског султана [[Осман II|Османа II]] у [[Битка код Хотина (1621)|бици код Хотина.]] 8. октобра 1621. потписан је Хотински мир, којим је заустављено османско напредовање у Пољско-литванску заједницу и потврђена је граница заједнице и Османлија на реци Дњестар (граница Кнежевине Молдавије).<ref>{{Cite web|url=http://www.wilanow-palac.art.pl/index.php?enc=87|title=Chocim, 1621|last=Podhorodecki|first=Leszek|year=1971|publisher=Muzeum Pałac w Wlianowie|language=pl|access-date=2008-07-12}}</ref>

[[Богдан Хмељницки]], дошао је прво као савезник Молдавске и Влашке кнежевине, а затим је заузео Хотинску тврђаву на одређено време у пролеће 1650. Године 1653, у бици у Жванецу на левој обали Дњестра, се борио гарнизон Турака из Хотина заједно са снагама Кнежевине Молдавије. У новембру 1673. Турци су изгубили Хотинску тврђаву и [[Јан III Собјески|Јан Собјески]] је са пољско-козачком војском почео да заузима Хотин.<ref>{{Cite book|url=http://www.tovtry.km.ua/ua/history/kp/kp030.html|title=History of cities and villages of the Ukrainian SSR|year=1971|location=[[Kyiv]]|access-date=23. 03. 2022|archive-date=30. 05. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080530050135/http://www.tovtry.km.ua/ua/history/kp/kp030.html|url-status=}}</ref> Познато је да је Јан Собјески описао битку као „Више од 60 топова је грмело без престанка, небо је било у пламену и загушено димом, земља се тресла, зидови су стењали, стене су се распадале. Оно што су моје очи ухватиле током дана било је неописиво. Немогуће је пренети упорност и храброст, односно очај, са којима су се обе стране бориле”.

[[Карловачки мир|Карловачким мировним уговором]] 1699. године тврђава је пренета из Пољско-литванске заједнице у [[Молдавија (покрајина)|Молдавију]].<ref>{{Cite web|url=http://turizm.lib.ru/s/sergej_h/hotin.shtml|title=Khotyn Ancient and Modern|last=Khvorostenko|first=Sergey|year=2005|publisher=turizm.lib.ru|language=ru|access-date=2008-07-12}}</ref> Године 1711. Хотин су поново заузели [[Османско царство|Турци]]. Турци су потом утврдили Хотин, након шестогодишње (1712–1718) реконструкције, који је постао је главно упориште османске одбране у источној Европи.

Године 1739, након што су [[Руси]] победили [[Турци|Турке]] у бици код Ставучана (данас Ставчеане) у којој су се борили [[Украјинци]], [[Руси]], [[Грузини]] и [[Молдавци]], они су опколили тврђаву Хотин. Командант турских снага Илијаш Колчеаг предао је тврђаву руском команданту [[Бурхарт Миних|Бурхарту Кристофу фон Миниху]].

Године 1769. и 1788. Руси су поново успешно јуришали на тврђаву, али је сваки пут враћена према мировним уговорима. Тек после [[Руско-турски рат (1806—1812)|руско-турског рата (1806—1812)]] Хотин постаје стални део Русије и окружни центар у [[Бесарабијска губернија|Бесарабији]]. Међутим, када су се Турци повлачили, готово су потпуно руинирали тврђаву.

Године 1826. град Хотин је добио грб.

Године 1832. на територији тврђаве подигнута је нова црква [[Александар Невски|Александра Невског]].

Влада је 1856. године укинула статус Хотинске тврђаве као војног ентитета.

=== 20. и 21. век ===
[[Датотека:Хотинська_фортеця_в_місячну_ніч.jpg|мини|Тврђава гледана са севера.]]
[[Први светски рат]] и [[руски грађански рат]] узели су тежак данак Хотину. У јануару 1918, [[Молдавска Демократска Република]] је прогласила независност и у марту се ујединила са [[Краљевина Румунија|Румунијом]].

Јануара 1919. избио је анти-румунски устанак који су организовали бољшевици из [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русије]]. Директоријум Хотин је стекао власт у више од сто села у тој области, а Ј.И. Волошенко-Мардарјев је био заповедник. Устанак је трајао само десет дана и 1. фебруара Румуни су ушли у Хотин. Хотин је међународно признат као део Румуније након [[Париска мировна конференција (1919—1920)|Париске мировне конференције]], остајући у саставу Румуније 22 године, као административни центар округа Хотин.<ref name="Klymenko">{{Cite web|url=http://serg-klymenko.narod.ru/Other_World/Ukraine.PivdenZahid_4.htm|title=On the southwest of Kiev, July 2004. Fourth day: Chernivsti -> Khotyn -> Kamianets-Podilskyi -> Chornokozyntsi -> Chernivsti|last=Klymenko|first=Sergiy|date=July 2004|website=serg-klymenko.narod.ru|language=uk|access-date=2008-07-16}}</ref>

[[Совјетска окупација Бесарабије и Северне Буковине|Совјетски Савез је 28. јуна 1940. окупирао Бесарабију и Северну Буковину]], а по наређењу Москве, северни део Бесарабије, укључујући и град Хотин, укључен је у састав [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике]] . 6. јула 1941. године, Хотин су поново освојиле [[Њемачка|немачко]] - [[Румунија|румунске]] армије, враћајући га у Румунију као део губерније Буковине. У лето 1944, [[Црвена армија]] је поново окупирала регион.

Септембра 1991. године, током прославе 370 година од Хотинске [[Битка код Хотина (1621)|битке]] 1621. године, откривен је [[споменик]] [[Украјинци|украјинском]] [[хетман]]у [[Петро Конашевич-Сагајдачни|Петру Сагајдачном]], који је израдио [[Вајарство|вајар]] И. Хамал.<ref name="Klymenko"/> Данас је Хотин један од највећих градова и важан индустријски, [[Туризам|туристички]] и [[Култура|културни]] центар [[Черновачка област|Черновачке области]]. Узимајући у обзир богату историјску традицију града, Кабинет министара Украјине је 2000. године креирао ''Архитектонски резерват тврђаве Хотин'' . У септембру 2002. древни град је прославио своју 1000-годишњицу.<ref name="Klymenko" />{{Широка слика|Fortress of Chocim (Khotyn).jpg|773px|Тврђава Хотин снимљена дроном|}}

== Тврђава Хотин у филмовима ==
[[File:Khotyn_fortress_5.jpg|мини|Поглед на тамну мрљу на зиду тврђаве]]
У Хотинској тврђави снимани су многи историјски авантуристички филмови: ''Випер'' (1965), ''Захар Беркут'' (1971), ''Стреле Робин Худа'' (1975), ''Стара тврђава'' (1976), ''Д'Артињан и три мускетара'' (1978), ''Балада о Храбром витезу Ајвенху'' (1983), ''Црна стрела'' (1985) <ref name="Klymenko"/> и ''[[Тарас Буљба (филм из 2009)|Тарас Буљба]]'' (2009).<ref>{{Cite web|url=http://www.castles.com.ua/khotyn.html|title=Khotyn - Chocim|website=Castles.com.ua|access-date=2008-07-12}}</ref> У овим филмовима тврђава је обично представљала различите [[Француска|француске]] и [[Енглеска|енглеске]] [[Замак|замкове]], укључујући [[Ла Рошел]].

== Легенде ==
Постоје многе [[Легенда|легенде]] о тврђави, настале током стотина година њеног постојања. Неке популарне легенде укључују порекло велике тамне мрље на једној страни зида тврђаве. Једна легенда каже да је то место створено сузама хотинских побуњеника против [[Османско царство|Турака Османлија]] који су убијени у тврђави. Друга легенда каже да је то место настало од суза девојке по имену Оксана, коју су Турци живу закопали у зидинама утврђења.<ref>[http://www.shepetivka.org.ua/2007/10/31/khotinska_fortecja.html Khotyn Fortress] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081209082037/http://www.shepetivka.org.ua/2007/10/31/khotinska_fortecja.html|date=2008-12-09}} — Newspaper article from ''Shepetivskyi Vistnyk'', Accessed 16 July 2008.</ref>

== Хотин у уметности ==
<gallery>
Датотека:Battle of Khotyn 1673.PNG|Битка код Хотина 1673.
Датотека:Józef Brandt, Bitwa pod Chocimiem.jpg|Битка код Хотина 1673
Датотека:John III Sobieski in battle of Khotyn 1673.PNG|Јован III Собјески у бици код Хотина 1673.
Датотека:Battle of Chocim 1621.PNG|Битка код Хотина 1621. Јозеф Брант
Датотека:Chocim treaty.JPG|Хотимски уговор 1621.
Датотека:Chodkiewicz wife2.JPG|Поздрав пред Хотинску битку 1621.
Датотека:Chodkiewicz death.JPG|Кодкијевичева смрт
Датотека:Rubens Prince Władysław Vasa.jpg|Кнез Владислав Васа, 1624
Датотека:Anonymous Stanisław Lubomirski in the camp.jpg|Станислав Лубомирски у логору, 1647
Датотека:Apoteoza Zygmunta III.jpg|Апотеоза Жигмунта III после битке у Хотину
</gallery>

== Референце ==
{{референце}}

== Литература ==
{{почетак литературе}}
* {{Cite book|ref=harv|url=http://www.tovtry.km.ua/ua/history/kp/kp030.html|title=History of cities and villages of the Ukrainian SSR|year=1971|location=[[Kyiv]]|access-date=23. 03. 2022|archive-date=30. 05. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080530050135/http://www.tovtry.km.ua/ua/history/kp/kp030.html|url-status=}}
{{крај литературе}}

== Спољашње везе ==
{{почетак спољашњих веза}}
* {{commonscat-inline|Khotyn Fortress}}
* [https://web.archive.org/web/20070928005127/http://www.molddata.md/Cultura/cetat/cthotin.html Cetatea Hotin] — Moldata.com (на румунском)
* [http://batioha.livejournal.com/38538.html Pictures of Khotyn Fortress on the LiveJournal] (на руском)
* [https://www.youtube.com/watch?v=mm-nUNTmGWQ Video "Khotyn Fortress, aerial survey (4k Ultra HD)"]
* [https://www.youtube.com/watch?v=hXJPVDhc7zs Khotyn Fortress screened from a drone].
{{крај спољашњих веза}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Тврђаве]]
[[Категорија:Грађевине у Украјини]]