Извор странице Хронологија жена у науци

[[Датотека:Joseikagakusha_by_Shigeru_Tamura.jpg|мини|„Научница“, у часопису ''Fujin Gahō'', Јапан, 1939.]]
[[Датотека:AttwoodTerri.jpeg|мини|[[Тереза Атвуд]], професорка биоинформатике]]
'''Хронологија жена у науци''' протеже се од древне историје до 21. века. Временски оквир првенствено се фокусира на жене које се баве [[Природне науке|природним наукама]] као што су [[астрономија]], [[биологија]], [[хемија]] и [[физика]], али такође укључује и жене из области [[Društvene nauke|друштвених наука]] (нпр. [[социологија]], [[психологија]]) и [[Formalna nauka|формалних наука]] (нпр. [[математика]], [[рачунарство]]), као и истакнуте наставнике научног образовања и медицинске научнице. Хронолошки догађаји наведени у временској линији односе се и на научна достигнућа и на родну равноправност у науци.

== Древна историја ==
[[Датотека:Uruk_period_administrative_tablet.jpg|мини|Таблица Тапути Белатекалим]]
* 1900. п. н. е.: Аганис, такође позната као [[Атирта]], била је египатска принцеза током [[Средње краљевство|Средњег краљевства]] (око 2000–1700. п. н. е.) која се бавила астрономијом и природном филозофијом.<ref name=":11">{{cite book|chapter-url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-319-26127-0_2 |doi=10.1007/978-3-319-26127-0_2 |chapter=Aganice (XX bc) |title=The Unforgotten Sisters |date=2016 |last1=Bernardi |first1=Gabriella |pages=9–15 |isbn=978-3-319-26125-6 }}</ref>
* око 1500. п. н. е, [[Хатшепсут]], позната и као Краљица доктор, промовисала је ботаничку експедицију у потрази за лековитим биљкама.<ref name=":11" />
* 1200. п.н.е: месопотамска произвођачица парфема [[Тапути]] се помиње у тексту [[Клинасто писмо|клинастог писма]]. Често се сматра првим регистрованим хемичарем на свету.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/womenofsciencer000kass|title=Women of Science: Righting the Record|last=Kass-Simon|first=Gabriele|last2=Farnes|first2=Patricia|last3=Nash|first3=Deborah|date=1993|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0253208132|page=[https://archive.org/details/womenofsciencer000kass/page/301 301]|language=en|quote=tapputi.|url-access=registration}}</ref>
* 500. п. н. е.: [[Теано (филозоф)|Теано]] је била питагорејски филозоф.
* око 150. п. н. е.: [[Аглаонике]] је постала прва жена [[астроном]] која је забележена у старој Грчкој.<ref name="Ogilvie">{{Cite book|url=https://archive.org/details/womeninscience00mari|title=Women in Science|last=Ogilvie|first=Marilyn Bailey|date=1986|publisher=[[The MIT Press]]|isbn=978-0-262-15031-6}}</ref><ref>{{Citation|last=Schmitz|first=Leonhard|contribution=Aganice|editor-last=Smith|editor-first=William|title=Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology|volume=1|page=59|place=Boston|date=1867|contribution-url=http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/0068.html|access-date=2018-08-27|archivedate=2010-06-16|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100616135039/http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/0068.html}}</ref>
* 1. век п.н.е: Жена позната само као [[Фанг (алхемичар)|Фанг]] постала је најранија забележена кинеска жена [[Алхемија|алхемичарка]]. Она је заслужна за „откриће претварања [[Жива|живе]] у [[сребро]]“ – вероватно хемијски процес кључања живе да би се из руде извукао чисти остатак сребра.<ref name=":2">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=S_NJ7AubQIcC&q=Martine+Bertereau+mineralogist&pg=PA7|title=Women in Chemistry: Their Changing Roles from Alchemical Times to the Mid-twentieth Century|last=Rayner-Canham|first=Marelene F.|last2=Rayner-Canham|first2=Marelene|last3=Rayner-Canham|first3=Geoffrey|date=2001|publisher=Chemical Heritage Foundation|isbn=9780941901277|language=en}}</ref>
* 1. век нове ере: [[Марија Јеврејка]] је била међу првим светским алхемичарима.<ref>Taylor, F. Sherwood. "A Survey of Greek Alchemy". ''The Journal of Hellenic Studies'' 50 (1930): 109–139.</ref>
* {{Око|300}} – 350. н.е: Грчка математичарка [[Пандросион]] развија нумеричку апроксимацију за кубне корене.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/textualstudiesin0000knor|title=Textual Studies in Ancient and Medieval Geometry|last=Knorr|first=Wilbur Richard|publisher=Birkhäuser|year=1989|isbn=9780817633875|location=Boston|pages=[https://archive.org/details/textualstudiesin0000knor/page/63 63–76]|chapter=Pappus' texts on cube duplication|doi=10.1007/978-1-4612-3690-0_5|author-link=Wilbur Knorr|url-access=registration}}</ref>
* око 355–415 н.е: Грчки астроном, математичар и филозоф [[Хипатија]] постала је позната као цењени академски учитељ, коментатор математике и шеф сопствене академије науке.<ref>{{Cite podcast|archiveurl=https://mathsciencehistory.com/2020/01/11/hypatia-of-alexandria/|access-date=5 August 2021}}</ref><ref>{{cite podcast|host=Birchak, Gabrielle|title=Math Science History Ep. 15 - Hypatia of Alexandria|url=https://mathsciencehistory.com/2020/01/11/hypatia-of-alexandria/|access-date=5 August 2021}}</ref>
* 3. век н.е: [[Клеопатра алхемичарка]], рана фигура у хемији и практичној алхемији, заслужна је за проналазак [[Алембик|алембика]].<ref>Stanton J. Linden. ''The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton'' Cambridge University Press. 2003. pp. 44</ref>

== Средњи век ==
[[Датотека:Hildegard_of_bingen_and_nuns.jpg|десно|мини| [[Хилдегарда Бингенска]] и њене монахиње]]
* око 975 н.е: Кинеска алхемичарка [[Џенг Шиен-Сенг]] била је запослена у Краљевском двору. Дестилисала је [[Парфем|парфеме]], користила рани облик Сокслетовог процеса за екстракцију камфора у алкохолу и стекла признање за своју вештину коришћења живе за вађење сребра из руда.<ref name=":2"/><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=EWeQI0AT6p0C&q=Keng+Hsien-Seng&pg=PA13|title=The Chemical Choir: A History of Alchemy|last=Maxwell-Stuart|first=P. G.|date=2012-03-01|publisher=A&C Black|isbn=9781441132970|page=13|language=en}}</ref>
* 10. век: [[Ал-Ејлија]] је правила [[Астролаб|астролабе]] за двор [[Сејф ал-Давла|Сејфа ал-Давла]] у [[Алеп|Алепу]].<ref name="MPC-Al-'Ijliya">{{Cite web|url=http://www.minorplanetcenter.net/db_search/show_object?object_id=7060|title=7060 Al-'Ijliya (1990 SF11)|website=Minor Planet Center|access-date = 21. 11. 2016}}</ref>
* Рани 12. век: [[Добродеја Кијевска]], [[Рус (народ)|руска]] принцеза и царица [[Византија|Источног римског царства]], била је прва жена која је написала расправу о медицини.<ref name="PushkarevaLevin2016">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yrYYDQAAQBAJ&pg=PT27|title=Women in Russian History: From the Tenth to the Twentieth Century|last=Pushkareva|first=Natalia|last2=Levin|first2=Eve|publisher=Taylor & Francis|year=2016|isbn=978-1-315-48043-5|pages=27–}}</ref>
* Рани 12. век: италијанска лекарка [[Трота из Салерна]] саставила је медицинске радове о женским болестима и кожним болестима.<ref>{{Cite web|url=https://womenshistorymonth.wordpress.com/resources/women-and-series/women-and-the-sciences/women-and-science/|title=Early female scientists|last=Drew|first=Jennifer|date=October 2010|publisher=Women's History Month|access-date = 8. 9. 2018}}</ref>
* 12. век: [[Адела Сараценска]] предавала је на [[Медицинска школа у Салерну|Медицинској школи у Салерну]].<ref>{{Cite journal|last=Ferraris|first=Z. A.|last2=Ferraris|first2=V. A.|date=December 1997|title=The women of Salerno: contribution to the origins of surgery from medieval Italy|url=https://archive.org/details/sim_annals-of-thoracic-surgery_1997-12_64_6/page/1855|journal=The Annals of Thoracic Surgery|volume=64|issue=6|pages=1855–1857|doi=10.1016/s0003-4975(97)01079-5|issn=0003-4975|pmid=9436596|doi-access=free}}</ref>
* 12. век: [[Хилдегарда Бингенска]] (1098–1179) била је оснивач научне природне историје у Немачкој.<ref name="Walsh1911">{{Cite book|title=Old Time Makers of Medicine|url=https://archive.org/details/OldTimeMakersOfMedicine|last=Walsh|first=James|publisher=Fordham University Press|year=1911|location=New York|pages=[https://archive.org/details/OldTimeMakersOfMedicine/page/n206 194]–201}}</ref>
* 1159: Алзашка монахиња [[Херад из Ландсберга]] саставила је научни компендијум ''Hortus deliciarum''.<ref>{{Cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/07294a.htm|title=Herrad of Landsberg|website=New Advent|access-date = 7. 9. 2018}}</ref>
* Рани 14. век: [[Аделмота из Караре]] је била лекар у [[Падова|Падови]], у Италији.<ref name="OgilvieHarvey2003">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FlxsBgAAQBAJ&pg=PT2830|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the Mid-20th Century|last=Ogilvie|first=Marilyn|last2=Harvey|first2=Joy|publisher=Taylor & Francis|year=2003|isbn=978-1-135-96342-2|pages=2830 ff|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author-link2=Joy Harvey}}</ref>

== 16. век ==
[[Датотека:Sophie_Brahe_portrait.jpg|десно|мини| Данска научница [[Софија Брахе]]]]
* 1561: Италијанска алхемичарка [[Изабела Кортезе]] објавила је своју популарну књигу ''Тајне леди Изабеле Кортезе''. Дело је укључивало рецепте за лекове, дестилована уља и козметику и било је једина књига коју је објавила жена алхемичар у 16. веку.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OQ8mdTjxungC&q=Isabella+Cortese&pg=PA5|title=Encyclopedia of Women in the Renaissance: Italy, France, and England|last=Robin|first=Diana Maury|last2=Larsen|first2=Anne R.|last3=Levin|first3=Carole|date=2007|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781851097722|page=5|language=en}}</ref>
* 1572: Италијанска ботаничарка [[Лоредана Марчело]] умрла је од [[Куга|куге]] - али не пре него што је развила неколико ефикасних [[Palijativna nega|палијативних]] формула за оболеле од куге, које су користили многи лекари.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=uRJt7QqA7GEC&q=Loredana+Marcello+plague&pg=PA101|title=Mothers and Daughters of Invention: Notes for a Revised History of Technology|last=Stanley|first=Autumn|date=1995|publisher=Rutgers University Press|isbn=9780813521978|page=101|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6blJDwAAQBAJ&q=Loredana+Marcello+plague&pg=PA249|title=Woman as a Force in History: A Study in Traditions and Realities|last=Beard|first=Mary|date=1987|publisher=Persea Books|isbn=9789352290031|page=249|language=en}}</ref>
* 1572: Данска научница [[Софија Брахе]] (1556–1643) помагала је свом брату [[Тихо Брахе|Тихоу Брахеу]] у његовим астрономским проучавањима.<ref>{{Cite web|url=https://www.schoolsobservatory.org/learn/careers/astronomy/astrowomen/Brahe|title=Sophia Brahe|publisher=National Schools' Observatory|archive-url=https://web.archive.org/web/20180614095105/https://www.schoolsobservatory.org/learn/careers/astronomy/astrowomen/Brahe|archive-date = 14. 6. 2018|url-status=dead|access-date = 7. 9. 2018}}</ref>
* 1590: Након смрти мужа, [[Катерина Витале]] је преузела његову позицију главног фармацеута [[Малтешки витешки ред|Реда Светог Јована]], поставши прва жена хемичар и фармацеут на [[Малта|Малти]].<ref>{{Cite news|url=https://www.timesofmalta.com/articles/view/20151013/local/remarkable-women-in-the-history-of-malta.588010|title=Remarkable women in the history of Malta|last=<!-- Staff writer(s); no by-line. -->|work=Times of Malta|access-date=2018-08-28|publisher=Allied Newspapers|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.independent.com.mt/articles/2007-03-25/news/sex-in-the-city-tour-the-knights-and-their-ladies-of-the-night-171028/|title='Sex In the City' tour: The knights and their ladies of the night|work=The Malta Independent|access-date=2018-08-28}}</ref>

== 17. век ==
[[Датотека:Elisabetha_Hevelius_1673.png|мини| Немачко-пољски астроном [[Елизабета Купман Хевелије]]]]
[[Датотека:Merian_Portrait.jpg|мини| Немачки ентомолог [[Марија Сибила Меријан]]]]
* 1609: Француска бабица [[Луиз Буржуа Бурсије]] постала је прва жена која је написала књигу о порођајима.<ref name="University of California Libraries">{{Cite book|url=https://archive.org/details/sketchoflifewrit00goodrich|title=A sketch of the life and writings of Louyse Bourgeois, midwife to Marie de' Medicine, the queen of Henry IV. of France. The annual address of the retiring president before the Philadelphia County Medical Society|last=Goodell|first=William|date = 5. 6. 1876|publisher=Collins, printer|location=Philadelphia, Pennsylvania|pages=[https://archive.org/details/sketchoflifewrit00goodrich/page/1 1]–52|access-date = 18. 12. 2016}}</ref>
* 1636: [[Ана Марија ван Шурман]] је прва жена која је икада похађала универзитетска предавања.<ref>{{Cite web|url=https://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780195399301/obo-9780195399301-0399.xml|title=Oxford Bibliography Anna Maria van Schurman}}</ref> Морала је да седи иза паравана како је не би видели колеге студенти.
* 1642: [[Мартин Бертеро]], прва забележена жена [[Минералогија|минералог]], затворена је у Француској због сумње на [[вештичарење]]. Бертеро је објавила два писана рада о науци [[Рударство|рударства]] и [[Металургија|металургије]] пре него што је ухапшена.<ref name=":2"/>
* 1650: [[Шлезијци|Шлески]] астроном [[Марија Куниц]] објавила је ''Urania Propitia'', дело које је уједно поједноставило и значајно побољшало математичке методе [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]] за лоцирање планета. Књига је објављена и на латинском и на немачком језику, што је неконвенционална одлука која је научни текст учинила доступнијим читаоцима који нису факултетски образовани.<ref>{{Cite news|url=https://www.smithsonianmag.com/science-nature/lady-astronomer-who-took-on-most-advanced-science-180962142/|title=The 17th-Century Lady Astronomer Who Took Measure of the Stars|last=McNeill|first=Leila|work=Smithsonian|access-date=2018-08-27|language=en}}</ref>
* 1656: Француска хемичарка и алхемичарка [[Мари Мердрак]] објавила је своју књигу ''La Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames'' (Корисна и лака хемија, за добробит дама).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=imWkBgAAQBAJ&q=Marie+Meurdrac+1656&pg=PA53|title=Dominant Culture and the Education of Women|last=Paulk|first=Julia C.|date=2009-05-05|publisher=Cambridge Scholars Publishing|isbn=9781443810630|pages=53–67|language=en}}</ref>
* 1667: [[Маргарет Лукас Кевендиш]], војвоткиња од [[Њукасл на Тајну|Њукасла на Тајну]] била је енглеска аристократкиња, филозоф, песник, научник, писац фантастике и драматург током 17. века. Била је прва жена која је присуствовала састанку у [[Краљевско друштво|Краљевском друштву у Лондону]] 1667. године, а критиковала је и сарађивала са члановима и филозофима [[Томас Хобс|Томасом Хобсом]], [[Рене Декарт|Ренеом Декартом]] и [[Роберт Бојл|Робертом Бојлом]].<ref>{{Cite book|title=Margaret Cavendish, Duchess of Newcastle, Observations upon Experimental Philosophy|last=O'Neill|first=Eileen|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0521776752|location=Oxford, England|page=xi}}</ref>
* 1668: Након што се раздвојила од свог мужа, француска полиматичарка [[Маргерит де ла Саблијер]] основала је популарни салон у Паризу. Научници из различитих земаља редовно су посећивали салон како би разговарали о идејама и разменили знање, а Саблијер је са својим гостима проучавала физику, астрономију и природну историју.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=rUCUAgAAQBAJ&q=Marguerite+de+la+Sabli%C3%A8re&pg=PT440|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the Mid-20th Century|last=Ogilvie|first=Marilyn|last2=Harvey|first2=Joy|date=2003-12-16|publisher=Routledge|isbn=9781135963439|page=1142|language=en|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author-link2=Joy Harvey}}</ref>
* 1680: Француска астрономка [[Жан Диме]] објавила је сажетак аргумената који подржавају Коперникову теорију хелиоцентризма. Написала је "између мозга жене и мозга мушкарца нема разлике".<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/isbn_9780313288036|title=Chronology of Women's History|last=Olsen|first=Kirstin|date=1994|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=9780313288036|page=[https://archive.org/details/isbn_9780313288036/page/81 81]|language=en|quote=Jeanne Dumée 1680.|url-access=registration}}</ref>
* 1685: Фризијска песникиња и археолог [[Тиција Бронгерсма]] надгледала је прво ископавање [[Долмен|долмена]] у Боргеру, у Холандији. Ископавање је дало нове доказе да су камене конструкције биле гробнице које су изградили праисторијски људи - а не структуре које су изградили [[Див (митологија)|дивови]], што је раније било уобичајено веровање.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_MQiK5ATCL1wC|title=Megalithic Research in the Netherlands, 1547–1911: From "giant's Beds" and "pillars of Hercules" to Accurate Investigations|last=Bakker|first=Jan Albert|date=2010|publisher=Sidestone Press|isbn=9789088900341|pages=[https://archive.org/details/bub_gb_MQiK5ATCL1wC/page/n314 54]–55|language=en|quote=Titia Brongersma .}}</ref>
* 1690: Немачко-пољски астроном Елизабета Купман Хевелије, удовица [[Јохан Хевелије|Јохана Хевелија]], коме је помагала у његовим запажањима (и вероватно, прорачунима) више од двадесет година, објавила је у његово име ''Prodromus Astronomiae'', највећи и најтачнији каталог звезда за то доба.<ref>{{Cite journal|last=Cook|first=Alan|date=March 2000|title=Johann and Elizabeth Hevelius, astronomers of Danzig|journal=Endeavour|volume=24|issue=1|pages=8–12|doi=10.1016/S0160-9327(99)01263-6|pmid=10824438}}</ref>
* 1693–1698: Немачка астрономка и илустраторка [[Марија Клара Ајмарт]] направила је више од 350 детаљних цртежа месечевих фаза.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Xs7p6GNWFF8C&q=Maria+Clara+Eimmart+1693|title=Watchers of the Skies|last=Ley|first=Willy|date=1969|language=en}}</ref>
* 1699: Немачка ентомолошкиња [[Марија Сибила Меријан]], прва научница која је документовала животни циклус инсеката за јавност, кренула је на научну експедицију у [[Суринам]], у Јужној Америци. Касније је објавила ''Metamorphosis insectorum Surinamensium'', револуционарно илустровано дело о јужноамеричким биљкама, животињама и инсектима.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/science/grrlscientist/2013/apr/02/maria-sibylla-merian-artist-insects-science|title=Maria Sibylla Merian: artist whose passion for insects changed science|last=GrrlScientist|date=2013-04-02|work=The Guardian|access-date=2018-08-28|language=en}}</ref>

== 18. век ==
[[Датотека:Laura_Bassi.jpg|мини| Италијанска физичарка [[Лаура Баси]]]]
[[Датотека:Emilie_Chatelet_portrait_by_Latour.jpg|десно|мини| Француска полиматичарка [[Емили ди Шатле]]]]
[[Датотека:Evadelagardie.gif|десно|мини| Шведски агроном [[Ева Екеблад]]]]
* 1702: Пионирски енглески [[Ентомологија|ентомолог]] [[Еленор Гланвил]] ухватила је примерак лептира у [[Линколншир|Линколнширу]], који је касније  назван по њој Glanville fritillary (''Melitaea cinxia'') (Црнооки шаренац). Њени примерци лептира постали су део раних колекција у [[Природњачки музеј у Лондону|Природњачком музеју у Лондону]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cAUTW-ax-SgC&q=Eleanor+Glanville+butterfly+collection&pg=PA107|title=The Aurelian Legacy: British Butterflies and Their Collectors|last=Salmon|first=Michael A.|last2=Marren|first2=Peter|last3=Harley|first3=Basil|date=2000|publisher=University of California Press|isbn=9780520229631|pages=106–107|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.pharmaceutical-journal.com/opinion/blogs/lady-eleanor-and-her-elusive-butterfly/11106908.blog|title=Lady Eleanor and her elusive butterfly|work=Pharmaceutical Journal|access-date=2018-08-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20180828035732/https://www.pharmaceutical-journal.com/opinion/blogs/lady-eleanor-and-her-elusive-butterfly/11106908.blog|archive-date=2018-08-28|language=en}}</ref>
* 1702: Немачка астрономка [[Марија Маргарета Кирх]] постала је прва жена која је открила [[Комета|комету]].<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Maria-Kirch|title=Maria Kirch|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-08-28|language=en}}</ref>
* око 1702–1744: У Монтреалу, у Канади, француска ботаничарка [[Катерин Жереми]] сакупила је узорке биљака и проучавала њихова својства, шаљући узорке и своје детаљне белешке научницима у Француској.<ref>{{Cite news|url=http://www.biographi.ca/en/bio/jeremie_catherine_3E.html|title=Biography – Jérémie, Lamontagne, Catherine|work=Dictionary of Canadian Biography|access-date=2018-08-31|volume=III (1741–1770)}}</ref>
* 1732: Са 20 година, италијанска физичарка [[Лаура Баси]] постала је прва жена чланица Болоњске академије наука. Месец дана касније, јавно је одбранила академске тезе и докторирала. Баси је добила почасну позицију професора физике на Универзитету у Болоњи. Била је прва жена професор физике на свету.<ref name=":3">{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Laura-Bassi|title=Laura Bassi|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-08-31|language=en}}</ref>
* 1738: Француска полиматичарка [[Емили ди Шатле]] постала је прва жена којој је Париска академија објавила рад, након такмичења о природи ватре.<ref name="openmind">{{Cite web|url=https://www.bbvaopenmind.com/en/women-pioneers-of-science/|title=Women Pioneers of Science|last=Yanes|first=Javier|date = 7. 3. 2016|publisher=OpenMind|access-date = 8. 9. 2018}}</ref>
* 1740: Француска полиматичарка Емили ди Шатле објавила је ''Institutions de Physique'' (Основе физике) пружајући метафизичку основу за [[Класична механика|класичну механику]].<ref>{{Citation|last=Detlefsen|first=Karen|title=Émilie du Châtelet|date=2017|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2017/entries/emilie-du-chatelet/|editor-last=Zalta|editor-first=Edward N.|edition=Winter 2017|publisher=Metaphysics Research Lab, Stanford University|access-date=2018-09-01}}</ref>
* 1748: Шведски агроном Ева Екеблад постала је прва жена чланица Краљевске шведске академије наука. Две године раније, развила је нови процес коришћења кромпира за прављење брашна и алкохола, што је касније умањило ослањање Шведске на усеве пшенице и смањило ризик од глади.<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Eva-Ekeblad|title=Eva Ekeblad|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-08-31|language=en}}</ref>
* 1751: 19-годишња италијанска физичарка [[Кристина Рокати]] докторирала је на Универзитету у Болоњи.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ttGgd6mec1MC&q=Cristina+Roccati&pg=PA320|title=The Sciences in Enlightened Europe|last=Clark|first=William|last2=Golinski|first2=Jan|last3=Schaffer|first3=Simon|date=1999|publisher=University of Chicago Press|isbn=9780226109404|pages=313–349|language=en}}</ref>
* 1753: [[Џејн Колден]], Американка, била је једина жена биолог коју је [[Карл Лине]] поменуо у свом ремек делу ''Species Plantarum''.
* 1755: Након смрти супруга, италијанска анатомкиња [[Ана Моранди Манзолини]] преузела је место на [[Универзитет у Болоњи|Универзитету у Болоњи]], постала професор анатомије и основала међународно познату лабораторију за анатомска истраживања.<ref>{{Cite news|url=https://www.theatlantic.com/health/archive/2012/03/the-lady-anatomist-18th-century-wax-sculptures-by-anna-manzolini/254515/|title='The Lady Anatomist': 18th-Century Wax Sculptures by Anna Manzolini|last=Legro|first=Michelle|date=2012-03-19|work=The Atlantic|access-date=2018-08-31|language=en-US}}</ref>
* 1757: Француски астроном [[Никол-Рене Лепот]] радила је са математичарима [[Алексис Клод Клеро|Алексисом Клером]] и Жозефом Лаландом на израчунавању следећег проласка [[Халејева комета|Халејеве комете]].<ref name=":4">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=LTSYePZvSXYC&q=Lepaute+calculated+the+exact+time+of+a+solar+eclipse&pg=PA772|title=The Biographical Dictionary of Women in Science: L–Z|last=Ogilvie|first=Marilyn Bailey|last2=Harvey|first2=Joy Dorothy|date=2000|publisher=Taylor & Francis|isbn=9780415920407|pages=772–773|language=en|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author-link2=Joy Harvey}}</ref>
* 1760: Амерички хортикултуриста [[Марта Данијел Логан]] почела је да се дописује са специјалистом за ботанику и колекционаром Џоном Бартрамом, редовно размењујући са њим семена, биљке и ботаничка знања.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=uCwmcBD1XLAC&q=Martha+Daniell+Logan&pg=PA15|title=Such News of the Land: U.S. Women Nature Writers|last=Edwards|first=Thomas S.|last2=de Wolfe|first2=Elizabeth A.|date=2001|publisher=UPNE|isbn=9781584650980|page=16|language=en}}</ref>
* 1762: Француски астроном Никол-Рене Лепот израчунала је време и проценат [[Помрачење Сунца|помрачења Сунца]] за које се предвиђало да ће се догодити за две године. Направила је мапу да прикаже фазе и објавила табелу својих прорачуна у издању ''Connaissance des Temps'' из 1763.<ref name=":4" />
* 1766: Француска хемичарка [[Женевјев Тиру д'Арконвил]] објавила је своју студију о [[Truljenje|труљењу]]. Књига је представила њена запажања из више од 300 експеримената у периоду од пет година, током којих је покушала да открије факторе неопходне за очување говедине, јаја и друге хране. Њен рад је за [[патент]] препоручио колега хемичар Пјер-Жосеф Маке.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AUPbOznDfmoC&pg=PA178|title=Putrefaction in the Laboratory: How an eighteenth-century experimentalist refashioned herself as an Homme de Lettres|last=Sparling|first=Andrew|date=2005|work=Vom Individuum zur Person: neue Konzepte im Spannungsfeld von Autobiographietheorie und Selbstzeugnisforschung|publisher=Wallstein Verlag|isbn=9783892448990|pages=173–188}}</ref>
* око 1775: Траварка/ботаничарка [[Жана Баре]] постаје прва жена која је опловила свет.
* око 1775: Француски хемичар, научни уметник и преводилац, [[Мари-Ан Полз Лавоазје]] почела је да ради са својим супругом хемичарем [[Антоан Лавоазје|Антоаном Лавоазјеом]]. Била је кључна у објављивању револуционарног Елементарног трактата о хемији свог мужа из 1789. године, који је представио јединствен поглед на хемију као област, јер је цртала шеме све коришћене опреме и водила строге записе који су дали валидност налазима. Такође је превела и критиковала "Есеј о флогистону и саставу киселина" Ричарда Кирвана који је довео до открића гаса кисеоника.
* 1776: На Универзитету у Болоњи, италијанска физичарка [[Лаура Баси]] постала је прва жена именована за шефа катедре физике на универзитету.<ref name=":3" />
* 1776: Кристин Кирш је добила угледну плату од 400 талира за израду календара. 
* 1782–1791: Француска хемичарка и минералог [[Клодин Пикарде]] превела је више од 800 страница шведских, немачких, енглеских и италијанских научних радова на француски, омогућавајући француским научницима да боље разумеју и користе међународна истраживања у хемији, минералогији и астрономији.<ref>{{Cite web|url=https://www.encyclopedia.com/science/dictionaries-thesauruses-pictures-and-press-releases/picardet-claudine|title=Picardet, Claudine|website=Encyclopedia.com|language=en|access-date=2018-09-01}}</ref>
* око 1787–1797: Самоуки кинески астроном [[Ванг Жењи (астроном)|Ванг Жењи]] објавила је најмање дванаест књига и више чланака о астрономији и математици. Користећи лампу, огледало и сто, једном је направила познати научни приказ дизајниран да прецизно симулира помрачење Месеца.<ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=y_4vCgAAQBAJ&q=Wang+Zhenyi&pg=PA231|title=Biographical Dictionary of Chinese Women|last=Lee|first=Lily Xiao Hong|last2=Lau|first2=Clara|last3=Stefanowska|first3=A. D.|date=2015-07-17|publisher=Routledge|isbn=9781317475880|volume=v. 1: The Qing Period, 1644–1911|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://massivesci.com/articles/wang-zhenyi-poetry-venus-math/|title=The prolific life of Wang Zhenyi, autodidact, astronomer, and poet|last=Mehta|first=Devang|work=Massive|access-date=2018-08-31}}</ref>
* 1786–1797: Немачка астрономка [[Каролина Хершел]] открила је осам нових комета,<ref>{{Cite journal|last=Brock|first=Claire|date=2004|title=Public Experiments|url=https://archive.org/details/sim_history-workshop-journal_autumn-2004_58/page/306|journal=History Workshop Journal|publisher=Oxford University Press|volume=58|issue=58|pages=306–312|doi=10.1093/hwj/58.1.306|jstor=25472768}}</ref> уз остала бројна открића.
* 1789: Француски астроном [[Луиз ди Пјери]], прва Парижанка која је постала професор астрономије, предавала је прве курсеве астрономије посебно отворене за студенткиње.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-tNlvK-_t9IC&q=Louise+du+Pierry+bio&pg=PA136|title=Women's History as Scientists: A Guide to the Debates|last=Whaley|first=Leigh Ann|date=2003|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781576072301|pages=136–137|language=en}}</ref>
* 1794: Британска хемичарка [[Елизабет Фулајм]] измислила је концепт [[Катализа|катализе]] и објавила књигу о својим открићима.<ref>{{Cite magazine|last=Ida Emilie Steinmark|date=2017-10-10|title=Elizabeth Fulhame: the scientist the world forgot|url=https://eic.rsc.org/opinion/elizabeth-fulhame-the-scientist-the-world-forgot/3008111.article|magazine=[[Education in Chemistry]]|language=en|publisher=[[Royal Society of Chemistry]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180831212014/https://eic.rsc.org/opinion/elizabeth-fulhame-the-scientist-the-world-forgot/3008111.article|archive-date=2018-08-31|access-date=2018-08-31}}</ref>
* око 1796–1820: Током владавине цара Ђаћинга, астроном [[Хуанг Лу]] је постала прва Кинескиња која је радила са оптиком и фотографским сликама. Она је развила телескоп који је могао да прави једноставне фотографске слике користећи фотоосетљиви папир.<ref name=":5" />
* 1797: Енглеска научна списатељица и учитељица [[Маргарет Брајан]] објавила је ''A Compendious System of Astronomy'', укључујући гравуру себе и своје две ћерке. Књигу је посветила својим ученицима.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/internationalwom00hain|title=International Women in Science: A Biographical Dictionary to 1950|last=Haines|first=Catharine M. C.|last2=Stevens|first2=Helen M.|date=2001|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781576070901|page=[https://archive.org/details/internationalwom00hain/page/46 46]|language=en|quote=Margaret Bryan 1815.|url-access=registration}}</ref>

== Рани 19. век ==
[[Датотека:Mary_Anning_by_B._J._Donne.jpg|мини| Енглески палеонтолог [[Мери Анинг]]]]
[[Датотека:Ada_Lovelace_portrait.jpg|мини| Енглеска математичарка и компјутерска програмерка [[Ејда Кинг Лавлејс|Ајда Лавлејс]]]]
[[Датотека:Maria_Mitchell.jpg|десно|мини| Амерички астроном [[Марија Мичел]]]]
* 1808: [[Ана Сундстрем]] је почела да помаже [[Jakob Bercelijus|Јакобу Берцелијусу]] у његовој лабораторији, поставши једна од првих шведских хемичарки.<ref>{{Cite web|url=https://gustavianum.uu.se/gustavianum-eng/exhibitions/temporary-exhibitions/aspiring-to-precision/the-exhibition/anna-sundstrom/|title=Anna Sundström|website=Gustavianum|publisher=Uppsala University, Sweden|archive-url=https://web.archive.org/web/20190604094038/https://gustavianum.uu.se/gustavianum-eng/exhibitions/temporary-exhibitions/aspiring-to-precision/the-exhibition/anna-sundstrom/|archive-date=2019-06-04|url-status=dead|access-date=2018-09-08}}</ref>
* 1809: [[Сабина Балдончели]] је стекла универзитетску диплому фармације, али јој је било дозвољено да ради само у италијанском сиротишту где је живела.<ref>{{Cite web|url=http://scienzaa2voci.unibo.it/biografie/68-baldoncelli-sabina|title=Baldoncelli Sabina, Scienza a due voci|website=scienzaa2voci.unibo.it|access-date=2022-02-14}}</ref>
* 1815: Енглеска археолошкиња леди [[Хестер Станхоуп]] искористила је средњовековни италијански рукопис да лоцира обећавајуће археолошко налазиште у [[Ашкелон|Ашкелону]], поставши први археолог који је започео ископавања у [[Палестина (регија)|палестинској области]]. Био је то један од најранијих примера употребе текстуалних извора у теренској археологији.<ref>{{Cite news|url=http://cojs.org/restoring_the_reputation_of_lady_hester_lucy_stanhope-_neil_asher_silberman-_bar_10-04-_jul-aug_1984/|title=Restoring the Reputation of Lady Hester Lucy Stanhope|date=2008-07-27|work=Center for Online Judaic Studies|access-date=2018-09-03|language=en-US}}</ref>
* 1816: Француска математичарка и физичарка [[Марија-Софија Жермен|Марија-Софи Жермен]] постала је прва жена која је добила награду Париске академије наука за свој рад на [[Elastičnost (fizika)|теорији еластичности]].<ref>{{Cite web|url=https://www.agnesscott.edu/lriddle/women/germain.htm|title=Sophie Germain|last=Swift|first=Amanda|date=July 2001|publisher=Agnes Scott College|access-date = 8. 9. 2018}}</ref>
* 1823: Енглески палеонтолог и колекционар фосила [[Мери Анинг]] открила је први комплетни скелет ''[[Плезиосаурус|Плезиосауруса]]''.<ref name="openmind"/>
* 1831: Италијанска ботаничарка [[Елизабета Фиорини Мацанти]] објавила је своје најпознатије дело ''Specimen Bryologiae Romanae.''<ref>{{Cite web|url=http://scienzaa2voci.unibo.it/biografie/52-fiorini-mazzanti-elisabetta|title=Fiorini Mazzanti Elisabetta — Scienza a due voci|website=scienzaa2voci.unibo.it|access-date=2019-12-09}}</ref>
* 1830–1837: Белгијска ботаничарка [[Мари-Ан Либер]] објавила је свој четворотомни ''Plantae cryptogamicae des Ardennes'', збирку од 400 врста маховина, папрати, лишајева, алги и гљива из региона [[Ардени|Ардена]]. Њен допринос системским криптогамским студијама формално је признао пруски цар [[Фридрих Вилхелм III]], а Либер је добила златну медаљу за заслуге.<ref name=":6">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RhNl22fb5xIC&pg=PA101|title=Ladies in the Laboratory II: West European Women in Science, 1800–1900: a Survey of Their Contributions to Research|last=Creese|first=Mary R. S.|last2=Creese|first2=Thomas M.|date=2004|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780810849792|pages=101–104|language=en}}</ref>
* 1832: Француски морски биолог [[Жана Вилепру-Пауер]] измислила је први стаклени [[Akvarijum|акваријум]], користећи га да јој помогне у научним посматрањима главоношца ''[[Argonaut argo|Аргонаут арго]]''.<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Jeanne-Villepreux-Power|title=Jeanne Villepreux-Power|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-09-23|language=en}}</ref>
* 1833: Енглески [[Алгологија|алголози]] [[Амелија Грифитс]] и [[Мери Вајат]] објавиле су две књиге о локалним британским алгама. Грифитс је имала међународно цењену репутацију као вешт сакупљач и научник алги, а шведски ботаничар Карл Агард је у њену част назвао род морских алги ''Griffithsia''.<ref>{{Cite news|url=https://www.rammuseum.org.uk/collections/collectors/amelia-warren-griffiths/|title=Amelia Warren Griffiths (1768-1858)|work=Royal Albert Memorial Museum & Art Gallery, Exeter|access-date=2018-09-08|language=en-GB|archive-date=08. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180908092913/https://www.rammuseum.org.uk/collections/collectors/amelia-warren-griffiths/|url-status=}}</ref>
* 1833 [[Ора Вајт Хичкок]] била је једна од најранијих америчких ботаничких и научних илустраторки и уметница, најпознатија по илустровању научних радова свог супруга, геолога Едварда Хичкока, али и истакнута по сопственом уметничком и научном раду. Најпознатије илустрације се појављују у основним радовима њеног мужа, ''Извештају о геологији, минералогији, ботаници и зоологији Масачусетса из'' 1833. и каснијем, ''Коначном извештају'' из 1841. Ручно обојена плоча "Јесењи пејзаж. Поглед у Амхерст" је њено најчувеније дело.<ref>Eugene C. Worman Jr., "The Watercolors and Prints of Orra White Hitchcock," ''AB Bookman's Weekly'' 83:7 (February 13, 1989), p. 646.</ref>
* 1835: Шкотска полиматичарка [[Мери Сомервил]] и немачка астрономка [[Каролина Хершел]] изабране су за прве женске чланице [[Kraljevsko astronomsko društvo|Краљевског астрономског друштва]].<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/topic/Royal-Astronomical-Society|title=Royal Astronomical Society|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-08-23|language=en}}</ref><ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Mary-Somerville|title=Mary Somerville|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-08-23|language=en}}</ref>
* 1836: Рани енглески [[геолог]] и [[Палеонтологија|палеонтолог]] [[Етелдред Бенет]], позната по својој обимној колекцији од неколико хиљада [[Фосил|фосила]], именована је за члана Царског природњачког друштва у Москви. Друштво – које је у то време примало само мушкарце – у почетку је Бенет сматрало мушкарцем због њене репутације научника и њеног необичног имена, адресирајући њену диплому о пријему на „Dominum“ (Мастер) Бенет.<ref>{{Cite web|url=https://www.geolsoc.org.uk/Library-and-Information-Services/Exhibitions/Women-and-Geology/Etheldred-Benett|title=Etheldred Benett (1775–1845)|publisher=The Geological Society of London|access-date=2018-09-08}}</ref><ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.encyclopedia.com/science/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/benett-etheldred-1776-1845|title=Benett, Etheldred (1776-1845)|encyclopedia=Encyclopedia.com|language=en|accessdate=2018-09-08}}</ref>
* 1840: Шкотска колекционарка фосила и илустраторка [[леди Елиза Марија Гордон-Каминг]] позвала је геологе Луиса Агасиа, Вилијама Бакленда и Родерика Марчисона да испитају њену колекцију рибљих фосила. Агаси је потврдио неколико њених открића као нове врсте.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9Pc-KlQ3I54C&q=Eliza+Maria+Gordon-Cumming++%22fossil%22&pg=PA40|title=The Role of Women in the History of Geology|last=Burek|first=Cynthia V.|last2=Higgs|first2=Bettie|last3=London|first3=Geological Society of|date=2007|publisher=Geological Society of London|isbn=9781862392274|page=40|language=en}}</ref>
* 1843: Током деветомесечног периода 1842–1843, енглеска математичарка [[Ејда Кинг Лавлејс|Ејда Лавлејс]] превела је чланак Луиђија Менабреа о најновијој предложеној машини [[Чарлс Бебиџ|Чарлса Бебиџа]], аналитичкој машини. Уз чланак је додала низ белешки.<ref>{{Cite book|title=Scientific Memoirs|last=Menabrea|first=Luigi Federico|last2=Lovelace|first2=Ada|date=1843|publisher=Richard and John E. Taylor|editor-last=Richard Taylor|volume=3|location=London|pages=666–731|chapter=Sketch of the Analytical Engine invented by Charles Babbage... with notes by the translator. Translated by Ada Lovelace|chapter-url=http://www.fourmilab.ch/babbage/sketch.html}}</ref> Њене белешке су биле означене абецедним редом од А до Г. У белешци Г, она описује [[алгоритам]] за аналитичку машину за израчунавање [[Бернулијеви бројеви|Бернулијевих бројева]]. Сматра се првим објављеним алгоритмом икада посебно прилагођеним за имплементацију на рачунару, а Ејда се често наводи као први компјутерски програмер из тог разлога.<ref>{{Cite web|url=https://www.newscientist.com/blogs/shortsharpscience/2009/03/ada-lovelace-day.html|title=Short Sharp Science: Celebrating Ada Lovelace: the 'world's first programmer'|last=Simonite|first=Tom|date = 24. 3. 2009|website=[[New Scientist]]|access-date = 14. 4. 2012}}</ref><ref>{{Cite book|title=Things to Make and Do in the Fourth Dimension|url=https://archive.org/details/thingstomakedoin0000park_r9y6|last=Parker|first=Matt|date=2014|publisher=Farrar, Straus & Giroux|isbn=978-0374275655|page=[https://archive.org/details/thingstomakedoin0000park_r9y6/page/261 261]}}</ref> Машина никада није завршена, тако да њен програм никада није тестиран.<ref>{{Cite journal|last=Kim|first=Eugene|last2=Toole|first2=Betty Alexandra|date=1999|title=Ada and the First Computer|journal=Scientific American|volume=280|issue=5|pages=76–81|bibcode=1999SciAm.280e..76E|doi=10.1038/scientificamerican0599-76}}</ref>
* 1843: Британска ботаничарка и пионирска фотографкиња [[Ана Аткинс]] објавила је своју књигу ''Фотографије британских алги'', илуструјући рад са цијанотипима. Њена књига је била прва књига на било коју тему која је илустрована фотографијама.<ref>{{Cite journal|last=Castle|first=Terry|date=10 October 2015|title=The First Female Photographer|url=https://frieze.com/article/first-female-photographer|journal=Frieze|language=en|issue=4|access-date=2018-09-02}}</ref>
* 1846: Британски зоолог [[Ана Тин]] изградила је први стабилан, самоодрживи морски акваријум.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ZxcuAAAAMAAJ&q=anne+thynne+marine&pg=PR2|title=Aquaria: Their Past, Present, and Future|date=1876|publisher=Essex Institute|editor-last=Packard|editor-first=A. S.|series=The American Naturalist|volume=10|page=615|language=en}}</ref>
* 1848: Америчка астрономка [[Марија Мичел]] постала је прва жена изабрана у Америчку академију наука и уметности; открила је нову комету.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=T_omcYIJx_8C&pg=PA3|title=Women, Science, and Technology: A Reader in Feminist Science Studies|last=Mary Wyer|publisher=Psychology Press|year=2001|isbn=978-0-415-92606-5|page=3}}</ref>
* 1848–1849: Енглеска научница [[Мери Ен Витби]], пионирка у западњачком [[Свиларство|узгоју свилене бубе]], сарађивала је са [[Чарлс Дарвин|Чарлсом Дарвином]] у истраживању наследних квалитета свилених буба.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Fr7_AwAAQBAJ&q=Mary+Anne+Whitby+silkworms&pg=PA537|title=The Darwinian Heritage|last=Kohn|first=David|date=2014-07-14|publisher=Princeton University Press|isbn=9781400854714|page=537|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.darwinproject.ac.uk/letter/DCP-LETT-1194.xml|title=To M. A. T. Whitby 12 August [1849]|work=Darwin Correspondence Project|access-date=2018-09-21|language=en}}</ref>
* 1850: Америчко удружење за унапређење наука примило је своје прве жене чланице: астронома [[Марија Мичел|Марију Мичел]], ентомолога Маргарету Морис и професорку науке [[Алмира Харт Линкон Фелпс|Алмиру Харт Линколн Фелпс]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jJr6ZfkDbE4C&q=Margaretta+Morris+entomologist&pg=PA76|title=Women Scientists in America: Struggles and Strategies to 1940|last=Rossiter|first=Margaret W.|date=1984|publisher=JHU Press|isbn=9780801825095|page=76|language=en}}</ref>

== Касни 19. век ==
[[Датотека:Llewelyn.jpg|десно|мини| Велшки астроном [[Тереза Дилвин Левелин]]]]
[[Датотека:Sofja_Wassiljewna_Kowalewskaja_1.jpg|десно|мини| Руски научник [[Соња Коваљевска|Софија Соња Коваљевска]]]]
[[Датотека:Josephine_Silone-Yates_1900.jpg|мини| Америчка хемичарка [[Џозефина Силон-Јејтс]]]]
[[Датотека:Phillipafawcett.jpg|десно|мини| Британска математичарка [[Филипа Фосет]]]]
[[Датотека:Florence_Bascom2.jpg|десно|мини| Амерички геолог [[Флоренс Баском]]]]
* 1854: [[Мери Хорнер Лајел]] је била конхолог и [[геолог]]. Најпознатија је по свом научном раду из 1854. године, када је проучавала своју колекцију копнених пужева са [[Канарска Острва|Канарских острва]]. Била је удата за познатог британског геолога [[Чарлс Лајел|Чарлса Лајела]] и помагала му је у његовом научном раду. Историчари верују да је вероватно дала велики допринос раду свог мужа.<ref name="ColeBook">{{Cite book|title=Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women|last=Cole|first=Ellen|publisher=Routledge|year=2013|isbn=9781136376276|pages=55&ndash;56}}</ref>
* 1854–1855: [[Флоренс Најтингејл]] је организовала бригу о рањеним војницима током [[Кримски рат|Кримског рата]]. Била је енглески социјални реформатор и статистичар, и оснивач модерног сестринства. Њени кружни графикони јасно су показали да је већина смрти резултат болести, а не рана у борби или „других узрока“, што је навело ширу јавност да захтева побољшане санитарне услове у пољским болницама.<ref name=":142">{{Cite book|title=A History of Mathematics: An Introduction|last=Katz|first=Victor|publisher=Addison-Wesley|year=2009|isbn=978-0-321-38700-4|pages=828–30|chapter=Chapter 23: Probability and Statistics in the Nineteenth Century}}</ref>
* 1855: Радећи са својим оцем, велшки астроном и фотограф [[Тереза Дилвин Левелин]] направила је неке од најранијих фотографија месеца.<ref>{{Cite journal|last=Birks|first=J. L.|date=2005|title=The Penllergare Observatory|journal=The Antiquarian Astronomer|volume=2|pages=3–8|bibcode=2005AntAs...2....3B}}</ref>
* 1856: Амерички атмосферски научник [[Јунис Њутн Фут]] представила је свој рад „Околности које утичу на топлоту сунчевих зрака“ на годишњем састанку Америчког удружења за унапређење наука. Била је рани истраживач [[Efekat staklene bašte|ефекта стаклене баште]].<ref>{{Cite news|url=https://www.smithsonianmag.com/science-nature/lady-scientist-helped-revolutionize-climate-science-didnt-get-credit-180961291/|title=This Lady Scientist Defined the Greenhouse Effect But Didn't Get the Credit, Because Sexism|last=McNeill|first=Leila|work=Smithsonian|access-date=2018-09-21|language=en}}</ref>
* 1862: Белгијска ботаничарка [[Мари-Ан Либер]] постала је прва жена која се придружила Краљевском ботаничком друштву Белгије. Проглашена је за почасног члана.<ref name=":6"/>
* 1863: Немачка природњакиња [[Амали Дитрих]] стигла је у Аустралију да прикупи биљне, животињске и антрополошке узорке за немачки музеј Годефроа. Остала је у Аустралији следећу деценију, откривајући низ нових биљних и животињских врста у том процесу, али је такође постала озлоглашена у каснијим годинама по уклањању скелета [[Аустралијски староседеоци|Абориџина]] – и могућем подстицању насиља над Абориџинима – у сврхе антрополошког истраживања.<ref>{{Cite encyclopedia|url=http://www.eoas.info/biogs/P000366b.htm|title=Dietrich, Koncordie Amalie|encyclopedia=Encyclopedia of Australian Science|publisher=The University of Melbourne eScholarship Research Centre|language=en-gb|accessdate=2018-09-21}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cGFG2QNgqFgC&q=%22Amalie+Dietrich%22+%22bones%22&pg=PA46|title=Performing Hybridity|last=Joseph|first=May|last2=Fink|first2=Jennifer|date=1999|publisher=University of Minnesota Press|isbn=9780816630103|page=46|language=en}}</ref>
* 1865: Енглески геолог [[Елизабет Карни]] изабрана је за прву жену члана Краљевског геолошког друштва Корнвола.<ref>{{Cite journal|last=Hardie-Budden|first=Melissa|title=Elizabeth Catherine Thomas Carne: A 19th century Hypatia|url=https://www.academia.edu/6703449|language=en}}</ref>

=== 1870-те ===
* 1869/1870: Америчка пчеларка [[Елен Смит Тапер]] постала је прва жена уредница ентомолошког часописа.<ref name=":33">{{Cite journal|last=Mielewczik|first=Michael|last2=Jowett|first2=Kelly|last3=Moll|first3=Janine|title=Beehives, Booze and Suffragettes: The "Sad Case" of Ellen S. Tupper (1822–1888), the "Bee Woman" and "Iowa Queen Bee"|url=https://www.researchgate.net/publication/340082985|journal=Entomologie Heute|volume=31|pages=113–227|access-date = 22. 3. 2020}}</ref>
* 1870: [[Катарин Мареј Лајел]] је била британска ботаничарка, ауторка прве књиге о распрострањености [[папрати]] широм света и уредница свезака преписке неколико истакнутих научника тог доба.<ref>{{Cite book|title=Katharine Lyell. ''A Geographical Handbook of All the Known Ferns: With Tables to Show Their Distribution|last=Katharine Lyell|publisher=John Murray|year=1870}}</ref>
* 1870: [[Елен Сволоу Ричардс]] постала је прва Американка која је стекла диплому из хемије.<ref>{{Cite encyclopedia|encyclopedia=Encyclopedia of Women and American Politics|title=Ellen Swallow Richards|url=https://books.google.com/books?id=cVtFJ5tvINsC&q=%22first+woman+to+earn+a+degree+in+chemistry%22&pg=PA387|isbn=9781438110325|date=2010-05-12}}</ref>
* 1870: Руска хемичарка [[Ана Волкова]] постала је прва жена чланица Руског хемијског друштва.<ref name=":7">{{Cite journal|date=1998|title=Early Women Chemists in Russia: Anna Volkova, Iuliia Lermontova, and Nadezhda Ziber-Shumova|url=http://www.scs.illinois.edu/~mainzv/HIST/bulletin_open_access/num21/num21%20p19-24.pdf|journal=Bulletin for the History of Chemistry|volume=21|access-date=31. 12. 2023|archive-date=09. 05. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180509073741/http://www.scs.illinois.edu/~mainzv/HIST/bulletin_open_access/num21/num21%20p19-24.pdf|url-status=}}</ref>
* 1874: [[Јулија Љермонтова]] је постала прва Рускиња која је докторирала хемију.<ref name=":7" />
* 1875: Мађарски археолог [[Зофија Торма]] ископала је локалитет Турдаш-Лунка у [[Хунедоара (округ)|округу Хунедоара]], данас у [[Румунија|Румунији]]. Налазиште, које је открило вредне праисторијске артефакте, постало је једно од најважнијих археолошких открића у Европи.<ref>{{Cite journal|last=Coltofean|first=Laura|date=January 2017|editor-last=Szabó|editor-first=Cs.|editor2-last=Rusu-Bolindeț|editor2-first=V.|editor3-last=Rustoiu|editor3-first=G. T.|editor4-last=Gligor|editor4-first=M.|title=Adalbert Cserni and His Contemporaries. The Pioneers of Alba Iulia and Beyond|url=https://www.academia.edu/35514614|journal=In: Cs. Szabó, V. Rusu-Bolindeț, G. T. Rustoiu, M. Gligor (Eds.): Adalbert Cserni and His Contemporaries. The Pioneers of Alba Iulia and Beyond. Mega Publishing House, Cluj-Napoca, 2017, P. 327-354|language=en|location=Cluj-Napoca|publisher=Mega Publishing House|pages=327–354|quote=2017. Zsófia Torma: A pioneer of prehistoric archaeology in nineteenth-century Transylvania}}</ref>
* 1876–1878: Америчка природњакиња [[Мери Трит]] проучавала је [[биљке месождерке]] на Флориди. Њен допринос научном разумевању начина на који ове биљке хватају и варе плен признали су [[Чарлс Дарвин]] и Ејса Греј.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=amtGAwAAQBAJ&q=Mary+Treat|title=Ladies in the Laboratory? American and British Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2000-01-01|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780585276847|pages=4–5|language=en}}</ref>
* 1878: Енглески ентомолог [[Еленор Ен Ормерод]] постала је прва жена чланица Краљевског метеоролошког друштва. Неколико година касније, именована је за консултантског ентомолога у Краљевском пољопривредном друштву.<ref>{{Cite journal|last=Wood|first=Mick|date=1999|title=Meteorologist's profile – Eleanor Anne Ormerod|journal=Weather|volume=54|issue=11|pages=365–369|bibcode=1999Wthr...54..365W|doi=10.1002/j.1477-8696.1999.tb05536.x|issn=0043-1656|doi-access=free}}</ref><ref>{{Citation|last=Heppner|first=John B.|title=Ormerod, Eleanor Anne|date=2008|pages=2693–2694|publisher=Springer Netherlands|language=en|doi=10.1007/978-1-4020-6359-6_1886|isbn=9781402062421|last2=Heppner|first2=John B.|last3=Tzanakakis|first3=Minos E.|last4=Tzanakakis|first4=Minos E.|last5=Tzanakakis|first5=Minos E.|last6=Lawrence|first6=Pauline O.|last7=Capinera|first7=John L.|last8=Nagoshi|first8=Rod|last9=Gerlach|first9=Günter}}</ref>
* 1879. [[Драга Љочић]], српска лекарка, добротворка и феминисткиња, постала је 1872. прва Српкиња која је похађала циришки медицински факултет. Када је 1876. почео српско-турски рат (1876—1878) напустила је студије и придружила се српској војсци као болничарка и одликована је чином поручника. По завршетку рата Драга Љочић се вратила у [[Цирих]], где је 1879. дипломирала са темом Прилог оперативној терапији фиброма материце и тако постала прва српска лекарка.<ref>{{cite web |title=Dr Draga Ljočić |url=https://www.ozon.rs/vesti/2022/ona-je-bila-prva-zena-lekar-u-srbiji-dr-draga-ljocic-rodjena-u-sapcu/ |website=ozon.rs |access-date=31. 12. 2023}}</ref>
=== 1880-те ===
* 1880: Самоука немачка хемичарка [[Агнес Покелс]] почела је да истражује [[Površinski napon|површински напон]], поставши пионирска фигура у области науке о површини. Мерна опрема коју је развила пружила је основну основу за савремене квантитативне анализе површинских филмова.<ref>{{Cite web|url=https://www.tu-braunschweig.de/agnes-pockels-labor/agnes|title=Who was Agnes Pockels?|publisher=TU Braunschweig|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180922063515/https://www.tu-braunschweig.de/agnes-pockels-labor/agnes|archive-date=2018-09-22|url-status=dead|access-date=2018-09-21}}</ref>
* 1883: Амерички етнолог [[Ермини Смит]], прва жена теренски [[Етнографија|етнограф]], објавила је своју збирку [[Ирокези|ирокеских]] легенди ''Митови о Ирокезима''.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/isbn_9780313288036|title=Chronology of Women's History|last=Olsen|first=Kirstin|date=1994|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=9780313288036|page=[https://archive.org/details/isbn_9780313288036/page/153 153]|language=en|quote=Erminnie A. Smith.|url-access=registration}}</ref>
* 1884: Рад енглеског зоолога [[Алис Џонсон (зоолог)|Алис Џонсон]] о ембрионима тритона постао је први рад чији је аутор жена који се појавио у ''Proceedings of the Royal Society''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=amtGAwAAQBAJ&pg=PA109|title=Ladies in the Laboratory? American and British Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2000-01-01|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780585276847|page=109|language=en}}</ref>
* 1885: Британски природњак [[Меријен Фаркуерсон]] постала је прва жена чланица Краљевског микроскопског друштва.<ref>{{Cite ODNB|title=Farquharson [née Ridley], Marian Sarah (1846–1912), naturalist and campaigner for women's interests|url=http://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-55777}}</ref>
* 1886: Ботаничарка Емили Ловира Грегори постала је прва жена чланица Америчког друштва природњака.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/isbn_9780313288036|title=Chronology of Women's History|last=Olsen|first=Kirstin|date=1994|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=9780313288036|page=[https://archive.org/details/isbn_9780313288036/page/157 157]|language=en|quote=Emily Gregory American Society of Naturalists.|url-access=registration}}</ref>
* 1887: [[Рејчел Лојд]] је постала прва Американка која је докторирала хемију, завршивши своје истраживање на швајцарском [[Универзитет у Цириху|универзитету у Цириху]].<ref>{{Cite web|url=https://www.acs.org/content/dam/acsorg/education/whatischemistry/landmarks/rachel-holloway-lloyd/rachel-lloyd-chemist-commemorative-booklet.pdf|title=Rachel Lloyd, PhD – Pioneering Woman in Chemistry|last=University of Nebraska–Lincoln|website=American Chemical Society|access-date=September 9, 2018}}</ref>
* 1888: Руска научница [[Соња Коваљевска|Софија Коваљевска]] открила је врх Коваљевска, један из кратке листе познатих примера кретања крутог тела којима се може управљати ручном манипулацијом једначина.<ref>S. Kovalevskaya, "Sur le problème de la rotation d'un corps solide autour d'un point fixe". ''Acta Mathematica'' 12 (1889) 177–232.</ref><ref>[[E. T. Whittaker]], ''[[A Treatise on the Analytical Dynamics of Particles and Rigid Bodies]]'', Cambridge University Press (1952).</ref>
* 1888: Америчка хемичарка [[Џозефин Силон Јејтс]] именована је за шефицу Одељења за природне науке на Линколн институту (касније Линколн универзитет), поставши прва црнкиња на челу одељења за науку на колеџу.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/blackwomenscient00warr|title=Black Women Scientists in the United States|last=Warren|first=Wini|date=1999|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0253336033|page=[https://archive.org/details/blackwomenscient00warr/page/285 285]|language=en|quote=Josephine Silone Yates.|url-access=registration}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wP5Nm-XbEaEC&q=Josephine+Silone+Yates|title=African American Women Chemists|last=Brown|first=Jeannette|date=2012-01-05|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=9780199742882|page=15|language=en}}</ref>
* 1889: Геолошкиња [[Мери Емили Холмс]] постала је прва жена чланица Геолошког друштва Америке.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=BTpRE_p1xnwC&pg=PR9|title=The Geological Society of America: Life History of a Learned Society|last=Edwin Butt Eckel|work=Journal of the American Water Resources Association|year=1982|isbn=978-0-8137-1155-3|volume=19|page=36|bibcode=1983JAWRA..19..512M|doi=10.1111/j.1752-1688.1983.tb04617.x|issue=3}}</ref>

=== 1890-те ===
* 1890: Хемичарка [[Ида Фројнд]], рођена у Аустрији, постала је прва жена која је радила као предавач хемије на универзитету у Уједињеном Краљевству. Унапређена је у редовног предавача на Њунхам колеџу у Кембриџу.<ref>{{Cite news|url=http://www.newn.cam.ac.uk/about/history/biographies/|title=Significant contributors in the history of Newnham College|work=Newnham College|access-date=2018-09-21|language=en-GB}}</ref>
* 1890: Едукатор популарне науке и писац [[Ањес Жиберн]] била је један од оснивача Британског астрономског удружења.<ref>{{Cite journal|last=Daw|first=Gillian|date=2014-03-06|title='On the Wings of Imagination': Agnes Giberne and women as the Storytellers of Victorian Astronomy|url=https://journals.sfu.ca/vict/index.php/vict/article/view/78|journal=The Victorian|language=en|volume=2|issue=1|issn=2309-091X}}</ref> Након тога, енглески астроном [[Елизабет Браун]] именована је за директора Соларне секције удружења, добро познате по својим студијама о [[Сунчеве пеге|сунчевим пегама]] и другим соларним феноменима.<ref>{{Cite web|url=http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-journal_query?volume=22&plate_select=NO&page=171&plate=&cover=&journal=Obs..|title=Obituary - Miss E. Brown|last=A. S. D. M.|date=April 1889|website=articles.adsabs.harvard.edu|series=The Observatory|pages=171–172|access-date=2018-09-23}}</ref>
* 1890: Математичарка Филипа Фосет постала је прва жена која је добила највиши резултат на математичким трипос испитима у Кембриџу.<ref>Series, Caroline. "And what became of the women?", ''Mathematical Spectrum'', Vol. 30 (1997/8), 49h52</ref> 
* 1891: Астрономка америчког порекла [[Доротеа Клампке]] именована је за шефа Бироа за мерења у [[Париска опсерваторија|Париској опсерваторији]]. Следећу деценију, поред завршетка доктората наука, радила је на пројекту мапирања неба. Добила је признање за свој рад првом наградом Prix de Dames од Астрономског друштва Француске и именована је за службеника Париске академије наука.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=t-BF1CHkc50C&q=Dorothea+Klumpke+bio&pg=PA646|title=Biographical Encyclopedia of Astronomers|last=Trimble|first=Virginia|last2=Williams|first2=Thomas R.|last3=Bracher|first3=Katherine|last4=Jarrell|first4=Richard|last5=Marché|first5=Jordan D.|last6=Ragep|first6=F. Jamil|date=2007-09-18|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=9780387304007|page=646|language=en}}</ref>
* 1892: Амерички психолог [[Кристин Лад-Френклин]] представила је своју еволуциону теорију о развоју [[Vid u boji|вида у боји]] на Међународном конгресу психологије. 
* 1893: [[Флоренс Баском]] је постала друга жена која је докторирала геологију у Сједињеним Државама и прва жена која је докторирала на [[Univerzitet Džons Hopkins|Универзитету Џонс Хопкинс]].<ref>{{Cite web|url=http://dla.library.upenn.edu/dla/pacscl/ead.html?id=PACSCL_BMC_USPBmBMC198001|title=Florence Bascom papers, 1883–1938|website=Dla.library.upenn.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20190903050810/http://dla.library.upenn.edu/dla/pacscl/ead.html%3Fid%3DPACSCL_BMC_USPBmBMC198001|archive-date=2019-09-03|url-status=dead|access-date=2018-07-28}}</ref><ref name="ucalgary1945">{{Cite journal|last=Clary|first=R. M.|year=2007|title=Great expectations: Florence Bascom (1842–1945) and the education of early US women geologists|journal=Geological Society, London, Special Publications|volume=281|issue=1|pages=123–135|bibcode=2007GSLSP.281..123C|doi=10.1144/SP281.8}}</ref> Геолози је сматрају „првом женом геологом у овој земљи“.<ref name="schneidermann1997">{{Cite web|url=http://www.gsahist.org/gsat/gt98feb8_9.pdf|title=A Life of Firsts: Florence Bascom|last=Schneidermann|first=Jill|date=July 1997|website=GSA Today|publisher=[[Geological Society of America]]}}</ref> 
* 1893: Америчка ботаничарка [[Елизабет Гертруда Бритон]] постала је изнајмљени члан [[Америчко ботаничко друштво|Ботаничког друштва Америке]].<ref>{{Cite web|url=http://sciweb.nybg.org/science2/libr/finding_guide/egbweb.asp|title=Elizabeth Gertrude Knight Britton Records|website=sciweb.nybg.org|access-date=2018-09-22}}</ref>
* 1894: Америчка астрономка [[Маргарета Палмер]] постала је прва жена која је стекла докторат из астрономије.<ref>{{Cite journal|last=Hoffleit|first=Dorrit|author-link=Dorrit Hoffleit|date=December 1983|title=Maria Mitchell's famous students|url=https://www.aps.org/programs/women/reports/gazette/upload/fall83.pdf|journal=CSWP Gazette|publisher=Committee on the Status of Women in Physics of the American Physical Society|volume=3|issue=4|pages=1–4|access-date=31. 12. 2023|archive-date=01. 12. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231201205915/https://www.aps.org/programs/women/reports/gazette/upload/fall83.pdf|url-status=}}</ref>
* 1895: Енглески физиолог [[Марион Бидер]] постала је прва жена која је говорила и представила свој рад на састанку [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]].<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/internationalwom00hain|title=International Women in Science: A Biographical Dictionary to 1950|last=Haines|first=Catharine M. C.|last2=Stevens|first2=Helen M.|date=2001|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781576070901|pages=[https://archive.org/details/internationalwom00hain/page/31 31]–32|language=en|quote=Marion Bidder the royal society.|url-access=registration}}</ref>
* 1896: [[Флоренс Баском]] је постала прва жена која је радила за [[Геолошки топографски институт САД|Геолошки завод Сједињених Држава]].<ref>{{Cite web|url=https://www.nps.gov/people/the-stone-lady-florence-bascom.htm|title=The Stone Lady, Florence Bascom (U.S. National Park Service)|date=1945-06-18|publisher=Nps.gov|access-date=2018-07-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.geosociety.org/gsatoday/archive/8/7/pdf/i1052-5173-8-7-8.pdf|title=A Life of Firsts: Florence Bascom|last=Schneidermann|first=Jill|date=July 1997|website=GSA Today|publisher=[[Geological Society of America]]}}</ref>
* 1896: Енглески [[Микологија|миколог]] и [[Лихенологија|лихенолог]] [[Ени Лорен Смит]] постала је оснивач Британског миколошког друштва. Касније је два пута служила као председница.<ref>{{Cite ODNB|title=Smith, Annie Lorrain (1854–1937), mycologist and lichenologist|url=http://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-46420}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.britmycolsoc.org.uk/society/history|title=The British Mycological Society|website=www.britmycolsoc.org.uk|language=en|access-date=2018-09-09}}</ref>
* 1897: Амерички цитолози и зоолози [[Катерин Фут]] и [[Ела Черч Стробел]] почеле су да раде као истраживачки партнери. Заједно су биле пионири у пракси фотографисања микроскопских истраживачких узорака и измислили нову технику за креирање узорака танког материјала на нижим температурама.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=amtGAwAAQBAJ&q=Katharine+Foot+photomicrographs&pg=PA104|title=Ladies in the Laboratory? American and British Women in Science, 1800–1900: A Survey of Their Contributions to Research|last=Creese|first=Mary R. S.|date=2000-01-01|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780585276847|page=104|language=en}}</ref>
* 1897: Америчка физичарка [[Изабел Стоун]] постала је прва жена која је докторирала физику у Сједињеним Државама. Написала је своју дисертацију "О електричној отпорности танких филмова" на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=LTSYePZvSXYC&q=isabelle+stone+physics&pg=PA1241|title=The Biographical Dictionary of Women in Science|last=Ogilvie|first=Marilyn Bailey|last2=Harvey|first2=Joy Dorothy|date=2000|publisher=Taylor & Francis|isbn=9780415920407|page=1241|language=en|author-link=Marilyn Bailey Ogilvie|author-link2=Joy Harvey}}</ref><ref name=":9">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6J5_iXvkD6EC&q=isabelle+stone+physics&pg=PA168|title=Einstein's Generation: The Origins of the Relativity Revolution|last=Staley|first=Richard|date=2008|publisher=University of Chicago Press|isbn=9780226770574|page=168|language=en}}</ref>
* 1898: Данска физичарка [[Кирстин Мејер]] награђена је златном медаљом Краљевске данске академије наука и књижевности.<ref name=":8">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=dpb1GaDPoq0C&q=%22Kirstine+Meyer%22+%22Gold+Medal%22&pg=PA122|title=Niels Bohr: Collected Works|date=2013-10-22|publisher=Elsevier|isbn=9780080466873|editor-last=Aaserud|editor-first=Finn|volume=12|page=122|language=en}}</ref>
* 1898: Италијански малаколог [[Маријана Паулучи]] поклонила је своју колекцију примерака Краљевском природњачком музеју у Фиренци. Паулучи је била прва научник који је саставио и објавио списак врста италијанских [[Мекушци|мекушаца]].<ref>{{Cite web|url=http://www.msn.unifi.it/en/collezioni/zoologia-2/collezionisti/marianna-paulucci/|title=Marianna Paulucci|date=2016-04-19|publisher=Museum of Natural History, University of Florence|archive-url=https://web.archive.org/web/20160419192443/http://www.msn.unifi.it/en/collezioni/zoologia-2/collezionisti/marianna-paulucci/|archive-date=2016-04-19|access-date=2018-09-20}}</ref>
* 1899: Америчке физичарке [[Марша Кит]] и Изабел Стоун постале су чланице Америчког физичког друштва.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/womeninscience00mari|title=Women in Science: Antiquity Through the Nineteenth Century: a Biographical Dictionary with Annotated Bibliography|last=Ogilvie|first=Marilyn Bailey|date=1986|publisher=MIT Press|isbn=9780262650380|pages=[https://archive.org/details/womeninscience00mari/page/107 107]–108|language=en|quote=Marcia Keith physicist.|url-access=registration}}</ref><ref name=":9" />
* 1899: Ирска физичарка [[Едит Ен Стони]] именована је за предавача физике на Лондонској медицинској школи за жене, чиме је постала прва жена медицински физичар. Касније је постала пионирска фигура у примени рендгенских апарата на линијама фронта [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref>{{Cite journal|last=Duck|first=Francis|date=December 2013|title=Edith Stoney MA, the first woman medical physicist|url=https://www.ipem.ac.uk/Portals/0/Documents/Publications/SCOPE/SCOPE_DEC2013_LR.pdf|journal=SCOPE|volume=22|issue=4|pages=49–54|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328141849/https://www.ipem.ac.uk/Portals/0/Documents/Publications/SCOPE/SCOPE_DEC2013_LR.pdf|archive-date=2019-03-28|access-date=2018-09-22}}</ref>

== Рани 20. век ==

=== 1900-те ===
[[Датотека:Apf1-00303r.jpg|мини| Амерички геолог и географ [[Зонија Бејбер]]]]
[[Датотека:Maria_Montessori_(portrait).jpg|мини| Италијански лекар и педагог [[Марија Монтесори]]]]
* 1900: Америчка ботаничарка [[Ана Мареј Вејл]] постала је први библиотекар њујоршке ботаничке баште. Кључни поборник оснивања институције, она је раније поклонила читаву своју колекцију од 3000 ботаничких примерака башти.<ref>{{Cite web|url=http://sciweb.nybg.org/science2/libr/finding_guide/vail.asp.html|title=Anna Murray Vail Papers|last=Fraser|first=Susan|website=sciweb.nybg.org|access-date=2018-09-21}}</ref>
* 1900: Физичарке [[Марија Кири]] и Изабела Стоун присуствовале су првом међународном конгресу физике у [[Париз|Паризу]], Француска. Оне су биле једине две жене од 836 учесника.<ref name=":9"/>
* 1901: Американка [[Флоренс Баском]] постала је прва жена [[геолог]] која је представила рад пред Геолошким заводом Вашингтона.<ref name="wordpress1">{{Cite web|url=https://irishawg.wordpress.com/2017/12/01/women-in-geoscience-part-2/|title=Women in Geoscience Series|last=irishawg|date=2016-08-20|publisher=Irish Association for Women in Geosciences|access-date=2018-07-28|archive-date=28. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180728191613/https://irishawg.wordpress.com/2017/12/01/women-in-geoscience-part-2/|url-status=}}</ref>
* 1901: Чешка ботаничарка и зоолог [[Марија Зденка Баборова-Чихакова]] постала је прва жена у Чешкој која је докторирала.<ref>{{Cite web|url=http://albina.ff.cuni.cz/index.php/Marie_Zde%C5%88ka_Baborov%C3%A1-%C4%8Cih%C3%A1kov%C3%A1|title=Marie Zdeňka Baborová-Čiháková – Ženy ve vědě do roku 1945|website=albina.ff.cuni.cz|language=cs|access-date=2018-10-08}}</ref>
* 1901: Америчка астрономка [[Ени Канон]] објавила је свој први каталог звезданих спектара, који [[Харвардска спектрална класификација|је класификовао звезде]] по температури. Овај метод су универзално и трајно усвојили други астрономи.<ref name="Annie">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Annie-Jump-Cannon|title=Annie Jump Cannon {{!}} American astronomer|website=Encyclopædia Britannica|access-date=2016-09-10}}</ref>
* 1903: [[Грејс Колериџ Френкланд]] била је енглески микробиолог. Њено најзначајније дело је било ''Бактерије у свакодневном животу''.<ref>{{Cite ODNB|title=Frankland [née Toynbee], Grace Coleridge}}</ref>
* 1903: Пољска физичарка и хемичарка [[Марија Кири]] постала је прва жена која је добила Нобелову награду када је добила [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] заједно са својим мужем, [[Пјер Кири|Пјером Киријем]], „за њихова заједничка истраживања феномена [[Зрачење|зрачења]] које је открио професор [[Анри Бекерел]], и Анријем Бекерелом "за његово откриће спонтане [[Радиоактивност|радиоактивности]]".<ref name="NobelFactswomen">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/lists/women.html|title=Nobel Laureates Facts - Women|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2017-10-07}}</ref><ref name="Physics1903">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1903/|title=Nobel Prize in Physics 1903|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2008-10-16}}</ref><ref name="N1903">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1903/index.html|title=The Nobel Prize in Physics 1903|publisher=Nobel Foundation|access-date=2008-10-09}}</ref>
* 1904: Амерички географ, геолог и едукатор Зонија Бејбер објавила је свој чланак „Обим географије“, у којем је изложила своје образовне теорије о настави географије. Она је тврдила да је студентима потребан интердисциплинарнији, искуственији приступ учењу географије: уместо ослањања на уџбенике, ученицима су потребни теренски рад, лабораторијски рад и знање о прављењу карата. Њене образовне идеје трансформисале су начин на који су школе предавале географију.<ref>{{Cite news|url=https://www.smithsonianmag.com/science/woman-who-transformed-how-we-teach-geography-180967859/|title=The Woman Who Transformed How We Teach Geography|last=McNeill|first=Leila|work=Smithsonian|access-date=2018-09-02|language=en}}</ref>
* 1904: Британске хемичарке [[Ајда Смедли]], [[Ајда Фројнд]] и [[Марта Вајтли]] организовале су петицију тражећи од Хемијског друштва да прими жене као стипендисте. Укупно 19 хемичарки су биле потписнице, али је њихово друштво одбило петицију.<ref>{{Cite book|title=Chemistry in Britain|last=Mason|first=Joan|year=1991|pages=233–238|chapter=A forty years' war}}</ref>
* 1904: [[Мери Стоупс]] била је британска књижевница, [[Палеоботаника|палеоботаничарка]] и борац за [[Женска права|права жена]]. Дала је значајан допринос биљној палеонтологији и класификацији угља. Одржавала је предавања палеоботанике на [[Универзитет у Манчестеру|Универзитету у Манчестеру]] од 1904. до 1910. године; у овом својству постала је прва жена академик тог универзитета.<ref>{{Cite ODNB|url=http://www.oxforddnb.com/view/article/36323|title=Marie Stopes}}</ref> Године 1909. изабрана је у Линеово друштво у Лондону. 
* 1904: На децембарском састанку, Линеово лондонско друштво изабрало је своје прве жене стипендисте. Ове прве жене биле су хортикултуралиста Елен Вилмот, орнитолог [[Ема Лујза Тарнер|Ема Тарнер]], биолог Лилијан Гоулд, миколози Гулијелма Листер и Ени Лорен Смит и ботаничарке Мери Ен Стебинг, Маргарет Џејн Бенсон и Етел Саргант.<ref>{{Cite web|url=https://www.linnean.org/news/2017/03/08/8th-march-2017-international-womens-day|title=International Women's Day|website=www.linnean.org|access-date = 5. 9. 2020}}</ref><ref>{{Cite journal|year=1905|title=Proceedings of the Linnean Society of London (One Hundred and Seventeenth Session, 1904–1905)|journal=Proceedings of the Linnean Society of London|volume=117|pages=1–58|doi=10.1111/j.1095-8312.1905.tb01410.x}}</ref>
* 1905: Америчка генетичарка [[Нети Стивенс]] открила је полне хромозоме.<ref>{{Cite web|url=https://www.nature.com/scitable/topicpage/nettie-stevens-a-discoverer-of-sex-chromosomes-6580266|title=Nettie Stevens: A Discoverer of Sex Chromosomes|publisher=Scitable|access-date = 8. 9. 2018}}</ref>
* 1906: Након [[Земљотрес у Сан Франциску 1906.|земљотреса у Сан Франциску]], америчка ботаничарка и кустос [[Алис Иствуд]] спасла је скоро 1500 ретких биљних примерака из запаљене зграде Калифорнијске академије наука. Њен систем курације држања типских примерака одвојено од других колекција – неконвенционалан у то време – омогућио јој је да брзо пронађе и преузме примерке.<ref>{{Cite web|url=http://researcharchive.calacademy.org/research/library/special/findaids/eastwood.html#ref24|title=Inventory to the papers of Alice Eastwood at the California Academy of Sciences Library - MSS.142 Eastwood (Alice) Papers|website=researcharchive.calacademy.org|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1906: Руска хемичарка [[Ирма Голдберг]] објавила је рад о две новооткривене хемијске реакције које укључују присуство бакра и стварање везе азот-угљеник са ароматичним халидом. Ове реакције су касније назване Голдбергова реакција и Џурдан-Улман-Голдбергова реакција.<ref>{{Cite journal|last=Olsen|first=Julie A.|last2=Shea|first2=Kevin M.|date=2011|title=Critical Perspective: Named Reactions Discovered and Developed by Women|url=https://scholarworks.smith.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1009&context=chm_facpubs|journal=Chemistry: Faculty Publications|volume=11}}</ref>
* 1906: Енглеска физичарка, математичарка и инжењерка [[Херта Ајртон]] постала је прва жена добитница Хјузове медаље [[Краљевско друштво|Краљевског друштва у Лондону]].<ref>{{Cite web|url=https://www.agnesscott.edu/lriddle/women/ayrton.htm|title=Hertha Marks Ayrton|website=www.agnesscott.edu|access-date=2018-09-03}}</ref>
* 1906: Након њене смрти, колекција енглеског лепидоптеристе [[Еме Хачинсон]] од 20.000 лептира и мољаца поклоњена је [[Природњачки музеј у Лондону|лондонском Природњачком музеју]]. Током свог живота објављивала је мало, и било јој је забрањено да се придружи локалним научним друштвима због свог пола, али је била награђена за свој рад када је варијанта облика [[Бело оцило|лептира бело оцило]] названа ''hutchinsoni''.<ref>{{Cite news|url=https://conscicom.org/2018/03/02/emma-hutchinson-1820-1906/|title=Emma Hutchinson (1820–1906)|last=Wale|first=Matthew|date=2018-03-02|work=Constructing Scientific Communities|access-date=2018-09-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20180912165902/https://conscicom.org/2018/03/02/emma-hutchinson-1820-1906/|archive-date=2018-09-12|language=en-US}}</ref>
* 1909: [[Алис Вилсон]] је постала прва жена геолог коју је ангажовао Геолошки завод Канаде.<ref>{{Cite web|url=http://www.science.ca/scientists/scientistprofile.php?pID=274|title=Alice Wilson|publisher=science.ca|access-date=2018-08-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.science.gc.ca/eic/site/063.nsf/eng/97252.html|title=66. Ottawa Geology (1946)|date=2017-03-03|publisher=Science.gc.ca|access-date=2018-08-08}}</ref> Она је широко призната као прва канадска жена геолог.<ref name="Wilson">{{Cite encyclopedia|url=https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/alice-evelyn-wilson/|title=Alice Wilson|last=James-Abra|first=Erin|encyclopedia=The Canadian Encyclopedia|accessdate=2018-08-23|language=en}}</ref>
* 1909: Данска физичарка [[Кирстине Мејер]] постала је прва Данкиња која је стекла докторат из природних наука. Написала је дисертацију на тему „Развој концепта температуре“ у оквиру историје физике.<ref name=":8"/>

=== 1910-те ===
[[Датотека:Marie_Curie_c1920.jpg|десно|мини| Пољска физичарка и хемичарка [[Марија Кири]]]]
[[Датотека:Henrietta Swan Leavitt.jpg|десно|мини| Америчка астрономка [[Хенријета Левит]]]]
[[Датотека:Noether_(petite_image).png|десно|мини| Немачка физичарка и математичарка [[Еми Нетер]]]]
[[Датотека:Carrie_Derick.jpg|десно|мини| Канадска генетичарка [[Кери Дерик]]]]
* 1911: Пољска физичарка и хемичарка [[Марија Кири]] постала је прва жена која је добила [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]], коју је добила „за откриће елемената [[Радијум|радијума]] и [[Полонијум|полонијума]], изоловањем радијума и проучавањем природе и једињења овог изузетног елемента“.<ref name="mit" /><ref>{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1911/index.html|title=The Nobel Prize in Chemistry 1911|publisher=Nobel Foundation|access-date=2008-10-06}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.oregonlive.com/beaverton/index.ssf/2011/09/beaverton_student_valerie_ding_to_compete_in_national_science_fair_competition.html|title=Beaverton student Valerie Ding to compete in national science fair competition|date=September 2011|work=OregonLive.com|access-date=2018-08-20}}</ref> То ју је учинило првом особом која је два пута освојила Нобелову награду. Од 2022. године, она је једина жена која ју је добила два пута и једина особа која је добила Нобелову награду у две научне области.
* 1911: Норвешки биолог [[Кристин Боневи]] постала је прва жена чланица Норвешке академије наука и књижевности.<ref>{{Citation|last=Semb-Johansson|first=Arne|title=Kristine Bonnevie|date=2014-09-28|url=http://nbl.snl.no/Kristine_Bonnevie|journal=Norsk biografisk leksikon|language=no|access-date=2018-10-08}}</ref>
* 1912: Америчка астрономка [[Хенријета Ливит]] проучавала је периоде  светлих-затамњених циклуса звезда Цефеида, а затим пронашла начин да израчуна растојање од таквих звезда до Земље.<ref name="mit">{{Cite web|url=http://web.mit.edu/~invent/iow/leavitt.html|title=Lemelson-MIT Program|website=web.mit.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20140222221234/http://web.mit.edu/~invent/iow/leavitt.html|archive-date=2014-02-22|url-status=dead|access-date=2018-08-20}}</ref>
* 1912: Канадски ботаничар и генетичар Кери Дерик именована је за професора морфолошке ботанике на [[Универзитет Макгил|Универзитету Макгил]]. Била је прва жена која је постала редовни професор на било ком одсеку на канадском универзитету.<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/carrie-derick/|title=Carrie Derick|last=Gillett|first=Margaret|encyclopedia=The Canadian Encyclopedia|accessdate=2018-08-23|language=en}}</ref>
* 1913: [[Регина Флешарова]] је постала прва Пољакиња која је докторирала природне науке.<ref>{{Cite journal|last=Wójcik|first=Zbigniew|title=Regina Danysz-Fleszarowa 1888–1969|url=http://bazhum.muzhp.pl/media//files/Kwartalnik_Historii_Nauki_i_Techniki/Kwartalnik_Historii_Nauki_i_Techniki-r1970-t15-n4/Kwartalnik_Historii_Nauki_i_Techniki-r1970-t15-n4-s791-796/Kwartalnik_Historii_Nauki_i_Techniki-r1970-t15-n4-s791-796.pdf|journal=Kwartalnik Historii Nauki I Techniki|volume=15|issue=4|pages=791–796}}</ref>
* 1913: [[Изабела Тексторисова]], прва словачка жена ботаничарка, објавила је „Податке о флори из округа Туриец“ у часопису ''Botanikai Közlemények''. Њен рад је открио више од 100 раније непознатих врста биљака из ове области.<ref>{{Cite web|url=http://www.mindop.sk/externe/znamky/1996/96089e.html|title=Izabela Textorisová – Portrait and Work|website=www.mindop.sk|access-date=2018-09-03}}</ref>
* 1913: Канадска лекарка и хемичарка [[Мод Ментен]] је коаутор рада о [[Ензимска кинетика|кинетици ензима]], што је довело до развоја [[Михаелис—Ментенина кинетика|Михаелис-Ментенине кинетичке једначине]].<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Maud-Leonora-Menten|title=Maud Leonora Menten: Canadian biochemist and organic chemist|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-08-22|language=en}}</ref>
* 1913. [[Вукосава Марјановић Томић]] била је српска хемичарка и прва жена из Србија која је постала [[Доктор (титула)|доктор наука]] на  Природно-математичком факултету Универзитета у Женеви 1913. године. <ref>{{cite web |last1=Serbia |first1=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of |title=Заборављене научнице – Вукосава Марјановић Томић |url=https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/3896813/zaboravljene-naucnice--vukosava-marjanovic-tomic.html |website=www.rts.rs}}</ref>
* 1914–1918: Током Првог светског рата, тим од седам британских хемичарки спровео је пионирско истраживање хемијских противотрова. Вођа пројекта, [[Марта Вајтли]], одликована је [[Орден Британског царства|Орденом Британске империје]] за свој ратни допринос.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=CkBFDwAAQBAJ&q=Frances+Micklethwait+bio&pg=PT266|title=A Lab of One's Own: Science and Suffrage in the First World War|last=Fara|first=Patricia|date=2017-12-29|publisher=Oxford University Press|isbn=9780192514172|language=en}}</ref>
* 1914-1918: [[Хелен Гвин-Вон]], истакнути енглески [[Ботаника|ботаничар]] и [[Микологија|миколог]], била је прва жена која је за своју ратну службу одликована војним [[Орден Британског царства|Одликовањем британског царства]] у јануару 1918. Служила је као командант Женског краљевског ваздухопловства од септембра 1918. до децембра 1919.<ref>{{Cite web|url=http://www.rafmuseum.org.uk/online-exhibitions/women-of-the-air-force/commandant-dame-helen-gwynne-vaughan.cfm|title=Commandant of the WRAF September 1918-December 1919|archive-url=https://web.archive.org/web/20100805023325/http://www.rafmuseum.org.uk/online-exhibitions/women-of-the-air-force/commandant-dame-helen-gwynne-vaughan.cfm|archive-date=5 August 2010|url-status=dead|access-date=2010-06-27}}</ref>
* 1914: Миколог [[Etel Doidž|Етел Доиџ]], рођена у Британији, постала је прва жена у Јужној Африци која је докторирала из било које теме, а докторирала је на Универзитету добре наде. Написала је тезу на тему „Бактеријска болест манга“.<ref>{{Cite web|url=http://www.imafungus.org/Issue/72/07.pdf|title=The life and times of Ethel Mary Doidge, a pioneer of South African mycology|last=Jacobs|first=Adriaana|website=IMA Fungus|archive-url=https://web.archive.org/web/20180826214500/http://www.imafungus.org/Issue/72/07.pdf|archive-date=2018-08-26|url-status=dead|access-date=2018-08-26}}</ref>
* 1916: [[Изабела Престон]] је постала прва жена професионални хибридист биљака у Канади, произвела је љиљан у облику трубе Џорџ Ц. Крилман. Њен љиљан је касније добио Награду за заслуге од [[Kraljevsko hortikulturno društvo|Краљевског хортикултурног друштва]].<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/isabella-preston/|title=Isabella Preston|last=Raymond|first=Katrine|encyclopedia=The Canadian Encyclopedia|accessdate=2018-08-22|language=en}}</ref>
* 1916: [[Чика Курода]] је постала прва Јапанка која је стекла диплому, студирајући хемију на Тохоку Империјалном универзитету. Након дипломирања, касније је именована у звање доцента на универзитету.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/internationalwom00hain|title=International Women in Science: A Biographical Dictionary to 1950|last=Haines|first=Catharine M. C.|last2=Stevens|first2=Helen M.|date=2001|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781576070901|page=[https://archive.org/details/internationalwom00hain/page/164 164]|language=en|url-access=registration}}</ref>
* 1917: Амерички [[Зоологија|зоолог]] [[Мери Џеј Ратбан]] је докторирала на [[Универзитет Џорџ Вашингтон|Универзитету Џорџ Вашингтон]]. Упркос томе што никада није похађала колеџ – или било какво формално школовање изван средње школе – Ратбан је ауторка више од 80 научних публикација, описала је преко 674 нових врста [[Ракови|ракова]] и развила систем за евиденцију о раковима у [[Smitsonovski institut|Смитсонијан музеју]].<ref>{{Cite journal|last=Schmitt|first=Waldo L.|year=1973|title=Mary J. Rathbun 1860–1943|url=https://decapoda.nhm.org/pdfs/27683/27683.pdf|journal=Crustaceana|volume=24|issue=3|pages=283–296|doi=10.1163/156854073X00641}}</ref>
* 1917: Холандски биолог и генетичар [[Јантина Тамес]] постала је прва жена универзитетски професор у [[Холандија|Холандији]]. Именована је за ванредног професора фитопатологије на Универзитету у Утрехту.<ref>{{Cite journal|last=Stamhuis|first=Ida H.|date=1995|title=A Female Contribution to Early Genetics: Tine Tammes and Mendel's Laws for Continuous Characters|journal=Journal of the History of Biology|volume=28|issue=3|pages=495–531|doi=10.1007/BF01059390|jstor=4331365|pmid=11609021}}</ref>
* 1918: Немачка физичарка и математичарка [[Еми Нетер]] створила је Нетерову теорему објашњавајући везу између [[Симетрије (физика)|симетрије]] и закона одржања.<ref>{{Cite book|title=The Impact of Emmy Noether's Theorems on XXIst Century Physics in Teicher|last=Ne'eman|first=Yuval|publisher=Teicher|year=1999|pages=83–101}}</ref>
* 1919: [[Кетлин Мејзи Кертис]] је постала прва жена са [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] која је стекла звање доктора наука, завршивши своју тезу о болести кромпира ''Synchytrium endobioticum'' на Империјалном колеџу за науку и технологију. Њено истраживање је наведено као „најистакнутији резултат у миколошким истраживањима која су презентована у последњих десет година”.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://nzsm.webcentre.co.nz/article815.htm|title=New Zealand Science Monthly|date=2013-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20130505132728/http://nzsm.webcentre.co.nz/article815.htm|archive-date=2013-05-05|access-date=2018-08-23}}</ref>

=== 1920-те ===
[[Датотека:Cecilia_Helena_Payne_Gaposchkin_(1900-1979)_(3).jpg|десно|мини| Британско-америчка астрономка [[Сесилија Пејн-Гапошкин]]]]
[[Датотека:Yasui_Kono.JPG|десно|мини| Јапански биолог [[Коно Јасуи]]]]
* 1920: [[Лујза Болас]] је изабрана за члана Краљевског друштва Јужне Африке због њеног доприноса ботаници. Током свог живота, Болас је идентификовала и именовала више од 1.700 нових јужноафричких биљних врста – више врста него било који други ботаничар у Јужној Африци.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=K9FkFg5ogZAC&pg=PA17|title=Ladies in the Laboratory III: South African, Australian, New Zealand, and Canadian Women in Science: Nineteenth and Early Twentieth Centuries|last=Creese|first=Mary R. S.|last2=Creese|first2=Thomas M.|date=2010|publisher=Scarecrow Press|isbn=9780810872899|pages=17–18|language=en}}</ref>
* 1922. [[Ксенија Атанасијевић]] била је српски филозоф и преводилац <ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=78}}</ref> прва доценткиња и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године.<ref name="лексикон">{{cite book |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=32 |edition=2.}}</ref>  Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима.
* 1923: [[Марија Ферари]], аргентински лекар, стекла је прву диплому коју је жени доделио Медицински факултет Универзитета у Паризу за њене студије [[Уринарни систем|уринарног тракта]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=W4b3aJJ33M4C&pg=PA137|title=Saberes y prácticas médicas en la Argentina: un recorrido por historias de vida|last=Alvarez|first=Adriana|last2=Carbonetti|first2=Adrián|date=2008|publisher=H.I.S.A., Universidade Nacional de Mar del Plata|isbn=978-9-871-37119-8|edition=1|location=Mar del Plata|pages=155, 166|language=es}}</ref>
* 1924: [[Флоренс Баском]] је постала прва жена изабрана у Савет Геолошког друштва Америке.<ref name="wordpress1"/>
* 1925: Мексичко-америчка ботаничарка [[Инес Мешиа]] кренула је на своју прву ботаничку експедицију у Мексико, сакупивши преко 1500 биљних примерака. Током наредних тринаест година, прикупила је више од 145.000 примерака из Мексика, Аљаске и више земаља Јужне Америке. Открила је 500 нових врста.<ref>{{Cite web|url=https://plants.jstor.org/stable/10.5555/al.ap.person.bm000033443|title=Mexia, Ynes Enriquetta Julietta (1870–1938)|website=JSTOR Global Plants|language=en}}</ref>
* 1925: Америчка медицинска научница [[Флоренс Сабин]] постала је прва жена изабрана у Националну академију наука.<ref>{{Cite web|url=http://www.k-grayengineeringeducation.com/blog/index.php/2008/04/25/engineering-education-blog-first-women-elected-to-national-academy-of-science/|title=Engineering Education Blog: First Woman Elected to National Academy of Science|publisher=K-grayengineeringeducation.com|access-date=2014-02-16}}</ref>
* 1925: Британско-америчка астрономка и астрофизичарка [[Сесилија Пејн Гапошкин]] установила је да је [[водоник]] најчешћи елемент у звездама, а самим тим и најзаступљенији елемент у универзуму.<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/biography/Cecilia-Payne-Gaposchkin|title=Cecilia Payne-Gaposchkin|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|accessdate=2018-10-08|language=en}}</ref>
* 1927: Коно Јасуи је постала прва Јапанка која је стекла докторат наука, студирајући на [[Универзитет у Токију|Токијском империјалном универзитету]] и завршивши тезу на тему „Студије о структури лигнита, мрког угља и битуменског угља у Јапану“.<ref>{{Cite web|url=http://archives.cf.ocha.ac.jp/en/researcher/yasui_kono.html|title=Kono Yasui|website=Ochanomizu University Digital Archives|archive-url=https://web.archive.org/web/20151119003811/http://archives.cf.ocha.ac.jp/en/researcher/yasui_kono.html|archive-date=2015-11-19|url-status=dead|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1928: [[Алис Кетрин Еванс|Алис Еванс]] је постала прва жена изабрана за председницу Друштва америчких бактериолога.<ref name="Time">{{Cite magazine|date=January 9, 1928|title=Medicine: Bacteriologists|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,881734,00.html?iid=chix-sphere|magazine=[[Time (magazine)|Time]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20121020042429/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,881734,00.html?iid=chix-sphere|archive-date=October 20, 2012|access-date=2009-11-26}}</ref>
* 1928: [[Хелен Батл]] је постала прва жена која је стекла докторат из биологије мора у Канади.<ref>{{Cite web|url=https://www.uwo.ca/sci/publications/flashpoint/current/battle.html|title=The Science Flashpoint – Helen Battle – A Part of Our History|last=Zimmer|first=Mitchell|date=2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20160427002950/https://www.uwo.ca/sci/publications/flashpoint/current/battle.html|archive-date=2016-04-27|access-date=2018-08-22}}</ref>
* 1928: Британски биолог [[Кетлин Карпентер]] објавила је први уџбеник на енглеском језику посвећен слатководној екологији: ''Живот у копненим водама''.<ref>{{Cite web|url=https://thebiologist.rsb.org.uk/biologist/158-biologist/features/1968-who-was-kathleen-carpenter|title=Who was... Kathleen Carpenter?|website=thebiologist.rsb.org.uk|language=en-gb|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1929: Америчка ботаничарка [[Маргарет Клеј Фергусон]] постала је прва жена председница [[Америчко ботаничко друштво|Ботаничког друштва Америке]].<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/notableamericanw00sich|title=Notable American Women: The Modern Period: a Biographical Dictionary|last=Sicherman|first=Barbara|last2=Green|first2=Carol Hurd|date=1980|publisher=Harvard University Press|isbn=9780674627338|pages=[https://archive.org/details/notableamericanw00sich/page/229 229]–230|language=en|quote=Margaret Clay Ferguson bio.|url-access=registration}}</ref>
* 1929: Шкотско-нигеријска жена [[Агнес Јуванде Савиџ]] постала је прва жена из [[Западна Африка|Западне Африке]] која је дипломирала медицинску школу и стекла диплому на Универзитету у Единбургу.<ref>{{Cite news|url=https://centreofafricanstudies.wordpress.com/2016/11/16/cas-students-to-lead-seminar-on-universitys-african-alumni-pt-iv-agnes-yewande-savage/|title=CAS Students to Lead Seminar On University's African Alumni, Pt. IV: Agnes Yewande Savage|date=2016-11-16|work=CAS from the Edge|access-date=2018-04-01|language=en-US}}</ref><ref name=":14"/><ref name=":24">{{Cite book|url=https://archive.org/details/physicianscoloni0000patt|title=Physicians, Colonial Racism, and Diaspora in West Africa|last=Patton|first=Adell|date=1996|publisher=University Press of Florida|isbn=9780813014326|language=en|quote=Physicians, Colonialism, and Diaspora in West Africa.|url-access=registration}}</ref>

=== 1930-те ===
[[File:Irène_Joliot-Curie_Harcourt.jpg|десно|мини|Француска хемичарка [[Ирена Жолио-Кири]]]]
[[Датотека:Lise_Meitner_(1878-1968),_lecturing_at_Catholic_University,_Washington,_D.C.,_1946.jpg|мини| Аустријско-шведска физичарка [[Лиза Мајтнер]]]]
* 1930: [[Консепсион Мендизабал Мендоза]] је постала прва жена у Мексику која је стекла диплому [[Građevinarstvo|грађевинског инжењера]].<ref name=":12">{{Cite web|url=https://institutohistorico.org/concepcion-mendizabal-mendoza/|title=Concepción Mendizábal Mendoza|date=2018-08-08|website=Instituto de investigaciones Históricas Políticas Económicas y Sociales|language=es|access-date=2020-03-27}}</ref>
* 1932: [[Мичијо Цујимура]] је постала прва Јапанка која је стекла [[Докторске академске студије|докторат]] из пољопривреде. Студирала је на Токијском Империјалном универзитету, а докторска теза носила је наслов „О хемијским компонентама зеленог чаја“.<ref>{{Cite web|url=http://archives.cf.ocha.ac.jp/en/researcher/tsujimura_michiyo.html|title=Michiyo Tsujimura|website=Ochanomizu University Digital Archives|access-date=2018-08-23|archive-date=21. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151121161332/http://archives.cf.ocha.ac.jp/en/researcher/tsujimura_michiyo.html|url-status=}}</ref>
* 1933: Мађарска научница [[Елизабет Рона]] добила је Хајтингерову награду од Аустријске академије наука за свој метод екстракције [[Полонијум|полонијума]].<ref>{{Cite journal|last=Rentetzi|first=Maria|date=September 2004|title=Gender, Politics, and Radioactivity Research in Interwar Vienna The Case of the Institute for Radium Research|url=https://archive.org/details/sim_isis_2004-09_95_3/page/359|journal=Isis|volume=95|issue=3|pages=359–393|doi=10.1086/428960|jstor=10.1086/428960|pmid=15747771}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Uf7W_ixeBSUC&pg=PA32|title=Marietta Blau – Sterne der Zertrümmerung: Biographie einer Wegbereiterin der modernen Teilchenphysik|last=Rosner|first=Robert W.|publisher=Böhlau Verlag|year=2003|isbn=978-3-205-77088-6|location=Vienna, Austria|page=32}}</ref>
* 1933: Амерички бактериолог [[Рут Ела Мур]] постала је прва Афроамериканка која је докторирала природне науке, завршивши докторат из бактериологије на [[Државни универзитет Охаја|Државном универзитету у Охају]].<ref>{{Cite web|url=https://www.edi.nih.gov/blog/communities/history-black-scientists-ruth-ella-moore-james-mccune-smith|title=History of Black Scientists: Ruth Ella Moore & James McCune Smith|publisher=National Institutes of Health Office of Equity, Diversity and Inclusion|language=en|access-date=2018-09-24}}</ref>
* 1935: Француска хемичарка [[Ирена Жолио-Кири]] добила је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] заједно са [[Frederik Žolio|Фредериком Жолио-Киријем]] „за њихову синтезу нових [[Радиоизотоп|радиоактивних]] елемената“.<ref name="Chemistry1935">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1935/index.html|title=The Nobel Prize in Chemistry 1935|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2008-10-16}}</ref>
* 1935: Америчка хибридиста биљака [[Грејс Стартевант]], „Прва дама ириса“, добила је златну медаљу Америчког друштва ириса за животно дело.<ref>{{Cite web|url=https://www.historiciris.org/articles/notable-gracesturt.html|title=HIPS – Notables: Grace Sturtevant|website=www.historiciris.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20190330064032/http://www.historiciris.org/articles/notable-gracesturt.html|archive-date=2019-03-30|url-status=dead|access-date=2018-09-08}}</ref>
* 1936: [[Едит Пач]] је постала прва жена председница Ентомолошког друштва Америке.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gPGZJ_YuMwgC&pg=PA514|title=American Women of Science Since 1900|last=Tiffany K. Wayne|publisher=ABC-CLIO|year=2011|isbn=978-1-59884-158-9|page=514}}</ref>
* 1936: Миколог [[Кетлин Мејзи Кертис]] изабрана је за прву женску стипендисткињу у Краљевском друштву Новог Зеланда.<ref name=":0"/><ref>{{Cite web|url=https://royalsociety.org.nz/150th-anniversary/150-women-in-150-words/1918-1967/kathleen-curtis/|title=Royal Society Te Apārangi - Kathleen Curtis|publisher=Royalsociety.org.nz|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1936: Дански [[Seizmologija|сеизмолог]] и [[Геофизика|геофизичар]] [[Инга Леман]] открила је да Земља има чврсто унутрашње језгро различито од њеног растопљеног [[Спољашње језгро Земље|спољашњег језгра]].<ref>{{Cite book|url=http://www.amnh.org/education/resources/rfl/web/essaybooks/earth/p_lehmann.html|title=Earth: Inside and Out|date=2000|publisher=American Museum of Natural History|editor-last=Edmond A. Mathez|archive-url=https://web.archive.org/web/20080430105106/http://www.amnh.org/education/resources/rfl/web/essaybooks/earth/p_lehmann.html|archive-date=2008-04-30}}</ref>
* 1937: Канадски форензички патолог [[Френсис Гертруд Мекгил]] помогла је [[Краљевска канадска коњичка полиција|Краљевској канадској коњичкој полицији]] у успостављању њихове прве лабораторије за форензичку детекцију.<ref>{{Cite book|title=The Pathological Casebook of Dr. Frances McGill|last=Petersen|first=Myrna|publisher=Ideation Entertainment|year=2005|page=127}}</ref>
* 1937: [[Сузан Комхер-Силван]] је постала прва жена хаићански антрополог и прва Хаићанка која је завршила докторат, добивши докторску диплому на [[Сорбона|Универзитету у Паризу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.haiticulture.ch/suzanne_comhaire-sylvain.html|title=Femmes d'Haiti: Suzanne Comhaire-Sylvain|website=www.haiticulture.ch|language=fr|access-date=2018-08-28}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=IaiNlkzuV3cC&q=Suzanne+Comhaire-Sylvain+university+of+paris+%221937%22&pg=PP12|title=The Tale of the Kind and the Unkind Girls: AA-TH 480 and Related Titles|last=Roberts|first=Warren Everett|date=1994|publisher=Wayne State University Press|isbn=978-0814324905|pages=x|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oac.cdlib.org/findaid/ark:/13030/c8k074wr/|title=Comhaire-Sylvain (Suzanne) papers|website=oac.cdlib.org|access-date=2018-08-28}}</ref>
* 1937: [[Маријета Блау]] и њена ученица [[Херта Вамбахер]], обе аустријске физичарке, добиле су Либенову награду Аустријске академије наука за свој рад на посматрању космичких зрака применом технике нуклеарних емулзија.<ref>{{Cite web|url=http://www.i-l-g.at/texte/symposium/2004/Preistraeger.pdf|title=Preisträger des Haitinger-Preises 1905–1936|last=Dazinger|first=Walter|date = 27. 1. 2014|publisher=Die Ignaz-Lieben-Gesellschaft Verein zur Förderung der Wissenschaftsgeschichte|location=Institut für Angewandte Synthesechemie, Vienna, Austria|page=3|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305121402/http://www.i-l-g.at/texte/symposium/2004/Preistraeger.pdf|archive-date = 5. 3. 2016|url-status=dead|access-date = 25. 3. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://jwa.org/encyclopedia/article/blau-marietta|title=Marietta Blau (1894–1970)|last=Rentetzi|first=Maria|date = 1. 3. 2009|website=JWA.org|publisher=Jewish Women's Archive|location=Brookline, Massachusetts|archive-url=https://web.archive.org/web/20161012181846/http://jwa.org/encyclopedia/article/blau-marietta|archive-date=12 October 2016|access-date=23 August 2018}}</ref>
* 1938: [[Елизабет Абимбола Аволи]] постала је прва жена која је добила дозволу да се бави медицином у [[Нигерија|Нигерији]] након што је дипломирала на Тринити колеџу у Даблину и прва жена у западној Африци са лиценцом краљевског хирурга (Даблин).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9k4cBwAAQBAJ&pg=PA7|title=How to Prevent the Spread of Ebola: Effective Strategies to Reduce Hospital Acquired Infections|last=Vidal|first=Yinka|date=2015-03-04|publisher=Lara Publications Inc|isbn=9780964081888|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20160507115332/https://books.google.com/books?id=9k4cBwAAQBAJ&pg=PA7|archive-date=2016-05-07}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Y9AuAQAAIAAJ&q=Elizabeth+Abimbola+Awoliyi+educated|title=A Lagosian of the 20th century: an autobiography|last=Anibaba|first=Musliu Olaiya|date=2003|publisher=Tisons Limited|isbn=9789783557116|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20161223230233/https://books.google.com/books?id=Y9AuAQAAIAAJ&q=Elizabeth+Abimbola+Awoliyi+educated&dq=Elizabeth+Abimbola+Awoliyi+educated&hl=en|archive-date=2016-12-23}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3oAuAQAAIAAJ&q=Elizabeth+Abimbola+Awoliyi+born|title=Nigerian heroes and heroines: and other issues in citizenship education|last=Ezeh|first=Godwin Chukwuemeka|date=2004|publisher=Mike Social Press|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20161222144857/https://books.google.com/books?id=3oAuAQAAIAAJ&q=Elizabeth+Abimbola+Awoliyi+born&dq=Elizabeth+Abimbola+Awoliyi+born&hl=en|archive-date=2016-12-22}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.tabithamedicalcenter.com/?p=434|title=Celebrating African Women in Medicine|publisher=Tabitha Medical Center|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20171206140540/http://www.tabithamedicalcenter.com/?p=434|archive-date=2017-12-06|url-status=live|access-date=2018-04-01}}</ref>
* 1938: Геолог [[Алис Вилсон]] постала је прва жена именована за члана Краљевског друштва Канаде.<ref name="Wilson"/>
* 1938: Јужноафричка природњакиња [[Марџори Кортнеј-Латимер]] открила је живу рибу [[целакант]] ухваћену у близини реке Чалумне. Веровало се да је врста изумрла пре више од 60 милиона година. У њену част је названа ''[[Latimeria chalumnae]]''.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/news/2004/may/21/guardianobituaries|title=Obituary: Marjorie Courtenay-Latimer|last=Smith|first=Anthony|date=2004|work=The Guardian|access-date=2018-08-26|language=en}}</ref>
* 1939: Аустријско-шведска физичарка [[Лиза Мајтнер]], заједно са [[Ото Хан|Отом Ханом]], предводила је малу групу научника који су први открили [[Nuklearna fisija|нуклеарну фисију]] уранијума када је апсорбовао додатни [[неутрон]]; резултати су објављени почетком 1939.<ref>{{cite journal |last1= Meitner|first1= Lise|last2= Frisch|first2= O. R.|date= 1939|title= Disintegration of Uranium by Neutrons: A New Type of Nuclear Reaction|url= |journal= Nature|volume= 143|issue= 3615|pages= 239–240|doi=10.1038/143239a0|bibcode= 1939Natur.143..239M}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Frisch|first1= O. R.|date= 1939|title= Physical Evidence for the Division of Heavy Nuclei under Neutron Bombardment|url= |journal= Nature|volume= 143|issue= 3616|page= 276|doi=10.1038/143276a0|bibcode= 1939Natur.143..276F}}; see Richard Rhodes, ''The Making of the Atomic Bomb'' pp. 263, 268 (Simon and Schuster, 1986).]</ref>
* 1939: Француска физичарка [[Маргерит Переј]] открила је [[францијум]].<ref>{{Cite web|url=https://www.livescience.com/39582-what-is-francium.html|title=What is Francium?|last=Science|first=Live|date=2013-09-11|publisher=Livescience.com|access-date=2018-08-20}}</ref>

=== 1940-те ===
[[Датотека:Hedy_Lamarr_Publicity_Photo_for_The_Heavenly_Body_1944.jpg|десно|мини| Глумица и проналазач [[Хеди Ламар]]]]
[[Датотека:Gerty_Theresa_Cori.jpg|десно|мини| Аустријско-америчка биохемичарка [[Герти Кори]]]]
[[Датотека:Marie_Maynard_Daly.jpg|мини| Америчка биохемичарка [[Мари Мејнард Дејли]]]]
* 1940: Турски [[Археологија|археолог]], [[Сумер|сумеролог]], асириолог и писац [[Муазез Илмије Чиг]], након дипломирања 1940. године, започела је вишедеценијску каријеру у Музеју античког Оријента, једној од три такве институције које чине [[Археолошки музеј у Истанбулу|истанбулски археолошки музеји]], као стални специјалиста у области [[Глинена таблица|таблица]] [[Клинасто писмо|клинастог писма]], од којих су хиљаде чуване непреведене и некласификоване у архиви објекта. Током година, захваљујући њеним напорима у дешифровању и објављивању, Музеј је постао центар за учење [[Средњи исток|блискоисточних језика]] који су похађали истраживачи древне историје из свих делова света.<ref>{{Cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/gundem/muazzez-cig-stands-among-the-world-s-best-sumerologists-10362169|title=Muazzez Çığ stands among the world's best Sumerologists|last=Gamm|first=Gül Demir-Niki|date = 15. 11. 2008|website=www.hurriyet.com.tr|language=tr|access-date=2019-09-02}}</ref>
* 1941: Америчка научница [[Рут Смит Лојд]] постала је прва Афроамериканка која је докторирала анатомију.<ref>{{Cite journal|last=Epps|first=Charles H.|last2=Johnson|first2=Davis G.|last3=Vaughan|first3=Audrey L.|year=1993|title=Black medical pioneers: African-American 'firsts' in academic and organized medicine. Part three|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-national-medical-association_1993-10_85_10/page/777|journal=Journal of the National Medical Association|volume=85|issue=10|pages=777–796|pmc=2568213|pmid=8254696}}</ref>
* 1942: Аустријско-америчка глумица и проналазач [[Хеди Ламар]] и композитор Џорџ Антајл развили су систем радио навођења за [[Савезници у Другом светском рату|савезничка]] [[Торпедо|торпеда]] који је победио претњу ометања од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]]. Иако [[Америчка ратна морнарица|америчка морнарица]] није усвојила ту технологију све до 1960-их, принципи њиховог рада су уграђени у [[Blutut|Блутут]] технологију и слични су методама које се користе у старим верзијама CDMA и [[Wi-Fi]]. Овај рад је довео до њиховог увођења у Националну кућу славних проналазача 2014.
* 1942: Амерички геолог [[Маргерит Вилијамс]] постала је прва Афроамериканка која је докторирала геологију у Сједињеним Државама. Докторирала је са тезом ''Историја ерозије у [[Анакостија|сливу Анакостије]]'' на Католичком универзитету.<ref>{{Cite thesis|last=Williams|first=Marguerite|title=A History of Erosion in the Anacostia Basin|url=http://uolibraries.worldcat.org/title/history-of-erosion-in-the-anacostia-drainage-basin/oclc/14408300|publisher=World Cat}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.udc.edu/2017/03/27/womens-history-month-marguerite-thomas-williams/|title=Women's History Month – Marguerite Thomas Williams|publisher=University of the District of Columbia|language=en-US|access-date=2018-09-24}}</ref>
* 1942: Америчка инжењерка за ваздухопловство [[Мери Голда Рос]] се запослила у компанији Lockheed Corporation, где је пружала услуге решавања проблема за војне авионе. Наставила је да ради за [[Наса|НАСА-у]], развијајући оперативне захтеве, планове лета и Планетарни приручник за летове за мисије свемирских летелица као што је [[програм Аполо]].<ref>{{Cite news|url=https://www.smithsonianmag.com/smithsonian-institution/little-known-math-genius-helped-america-reach-stars-180962700/|title=Google Doodle Honors Little-Known Math Genius Who Helped America Reach the Stars|last=Blakemore|first=Erin|work=Smithsonian|access-date=2018-09-26|language=en}}</ref>
* 1943: Британски геолог [[Ајлин Гапи]] је унапређена у чин асистента геолога, чиме је постала прва жена дипломирани геолог именована у научно особље Британског геолошког завода.<ref name="British">{{Cite web|url=http://www.bgs.ac.uk/downloads/start.cfm?id=904|title=Freedom and Equality – Women in Geology|last=Bowie|first=R.|publisher=[[British Geological Survey]], [[Natural Environment Research Council]]|language=en|access-date=2018-05-23}}</ref>
* 1944: Индијска хемичарка [[Асима Чатерџи]] постала је прва Индијка која је добила докторат наука, завршивши студије на [[Univerzitet u Kolkati|Универзитету у Калкути]]. Основала је Одсек за хемију на колеџу Лејди Брабурн.<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/kionasmith/2017/09/23/todays-google-doodle-honors-chemist-asima-chatterjee/#484c920a48a3|title=Today's Google Doodle Honors Chemist Asima Chatterjee|last=Smith|first=K. N.|work=Forbes|access-date=2018-10-07|language=en}}</ref>
* 1945: Америчке физичарке и математичарке Френсис Спенс, Рут Тејтелбаум, Марлин Мелцер, Бети Холбертон, [[Џин Бартик]] и Кетлин Антонели програмирале су електронски рачунар опште намене [[ENIAC]], нашавши се међу првим компјутерским програмерима на свету.<ref>{{Cite news|url=http://mentalfloss.com/article/53160/meet-refrigerator-ladies-who-programmed-eniac|title=Meet the 'Refrigerator Ladies' Who Programmed the ENIAC|last=Sheppard|first=Alyson|date=2013-10-13|work=Mental Floss|access-date=2018-10-09|language=en}}</ref> 
* 1945: Биохемичарка [[Марџори Стивенсон]] и Кетлин Лонсдејл, кристалограф, пацифиста и активиста за реформу затвора, изабране су за прве [[Članstvo u Kraljevskom društvu|чланице Краљевског друштва]].<ref>{{Cite journal|date=1946-04-30|title=Admission of women into the Fellowship of the Royal Society|url=https://royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rsnr.1946.0006|journal=Notes and Records of the Royal Society of London|language=en|volume=4|issue=1|pages=39–40|doi=10.1098/rsnr.1946.0006|issn=1743-0178}}</ref>
* 1947: Аустријско-америчка биохемичарка [[Герти Кори]] постала је прва жена која је добила [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]], коју је добила заједно са [[Karl Ferdinand Kori|Карлом Фердинандом Коријем]] „за њихово откриће тока каталитичке конверзије [[Гликоген|гликогена]]“ и [[Бернард Алберт Хусеј|Бернардом Албертом Хусејем]] за његово откриће улоге [[Хормон|хормона]] [[Anteriorna hipofiza|предњег режња хипофизе]] у метаболизму [[Глукоза|шећера]]“.<ref name="nobel-1947">{{Cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1947/index.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1947|publisher=Nobel Foundation|access-date=2007-07-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/medicine/1947/cori-gt/facts/|title=Gerty Cori - Facts|date=1957-10-26|publisher=Nobelprize.org|access-date=2018-08-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.erewise.com/current-affairs/nobel-prize-for-medicine-2015-winners_art5613655a7d6b1.html#.W3rg7NQrK9I|title=Nobel Prize for Medicine 2015 winners|publisher=Erewise|archive-url=https://web.archive.org/web/20180820203451/http://www.erewise.com/current-affairs/nobel-prize-for-medicine-2015-winners_art5613655a7d6b1.html#.W3rg7NQrK9I|archive-date=2018-08-20|url-status=dead|access-date=2018-08-20}}</ref>
* 1947: Америчка биохемичарка [[Мари Мејнард Дејли]] постала је прва Афроамериканка која је завршила докторат из хемије у Сједињеним Државама. Завршила је своју дисертацију под насловом „Студија о производима насталим дејством амилазе панкреаса на кукурузни скроб“ на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]].<ref>{{Cite news|url=https://www.sciencehistory.org/historical-profile/marie-maynard-daly|title=Marie Maynard Daly|date=2016-06-01|work=Science History Institute|access-date=2018-09-28|language=en}}</ref>
* 1947: [[Берта Карлик]], аустријска физичарка, добила је Хајтингерову награду Аустријске академије наука за откриће [[Астат|астата]].<ref name="1947 Karlik">{{Cite web|url=http://lise.univie.ac.at/physikerinnen/historisch/berta-karlik.htm|title=Berta Karlik|date=2010|publisher=Universität Wien Projekt Lise|location=Vienna, Austria|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170408011126/https://lise.univie.ac.at/physikerinnen/historisch/berta-karlik.htm|archive-date = 8. 4. 2017|access-date = 10. 1. 2016}}</ref>
* 1947: [[Сузан Офори-Ата]] је постала прва жена из [[Гана|Гане]] која је стекла диплому медицине када је дипломирала на Универзитету у Единбургу.<ref name=":14"/><ref name=":24"/>
* 1948: Канадски биљни патолог и миколог [[Маргарет Њутн]] постала је прва жена којој је Краљевско друштво Канаде доделило медаљу Флавел, као признање за њено опсежно истраживање гљивичне болести рђе пшенице. Њени експерименти су довели до развоја сојева пшенице отпорних на [[Рђа (биологија)|рђу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mhs.mb.ca/docs/people/newton_m.shtml|title=Memorable Manitobans: Margaret Newton (1887–1971)|last=Bumsted|first=J. M.|website=www.mhs.mb.ca|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1948: Амерички лимнолог [[Рут Патрик]] са Академије природних наука у Филаделфији предводила је мултидисциплинарни тим научника на опсежном истраживању загађења слива реке [[Конестога (Пенсилванија)|Конестога у Пенсилванији]].<ref>{{Cite journal|last=Patrick|first=Ruth|date=1949|title=A Proposed Biological Measure of Stream Conditions, Based on a Survey of the Conestoga Basin, Lancaster County, Pennsylvania|url=https://www.jstor.org/stable/4064427|journal=Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia|language=en|volume=101|pages=277–341|jstor=4064427}}</ref> Патрикова је постала водећи ауторитет за еколошке ефекте загађења река, добивши Тајлерову награду за еколошка достигнућа 1975.<ref>{{Cite journal|last=Hearty|first=Ryan|date=2020|title=Redefining Boundaries: Ruth Myrtle Patrick's Ecological Program at the Academy of Natural Sciences of Philadelphia, 1947–1975|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s10739-020-09622-5|journal=Journal of the History of Biology|volume=53|issue=4|pages=587–630|doi=10.1007/s10739-020-09622-5|pmid=33206276}}</ref>
* 1949: Ботаничар [[Валида Тутејуг]] је постала прва [[Азербејџан|Азербејџанка]] која је докторирала биолошке студије. Написала је прве националне уџбенике ботанике и биологије на азербејџанском језику.<ref>{{Cite web|url=http://www.adau.edu.az/view.php?lang=ru&menu=4&id=149|title=Валида Хасполад гызы Тутаюг (1914–1980)|website=www.adau.edu.az|language=az|archive-url=https://web.archive.org/web/20150528014930/http://www.adau.edu.az/view.php?lang=ru&menu=4&id=149|archive-date=May 28, 2015|access-date=2018-10-08}}</ref>
* [[Винифред Голдринг]] била је амерички [[Палеонтологија|палеонтолог]] и постала је прва жена председница Палеонтолошког друштва, њен рад је укључивао опис строматолита, као и проучавање [[Девон (периода)|девонских]] [[Морски кринови|криноида]].<ref>Driscoll, Sally. "Winifred Goldring." ''Winifred Goldring'' (July 2006): 1. ''MAS Ultra - School Edition'', EBSCO''host'' (accessed October 30, 2016).</ref><ref name="nrhpinv">{{Citation|title=National Register of Historic Places Inventory-Nomination: Petrified Sea Gardens / Ritchie Park|url={{NHLS url|id=99000631}}|format=pdf|last=Joanne Kluessendorf|date=July 14, 1998|publisher=National Park Service}} and {{NHLS url|title=Accompanying 2 exterior photos from 1998, plus image of Winifred Goldring, undated}}&nbsp;{{Мало|(550&nbsp;KB)}}</ref> Била је прва жена у САД која је именована за државног палеонтолога.<ref name="New York State Museum">{{Cite web|url=http://www.nysm.nysed.gov/womenshistory/goldring.html|title=Women's History: Winifred Goldring|last=Hernick|first=Linda|publisher=New York State Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20100226095708/http://www.nysm.nysed.gov/womenshistory/goldring.html|archive-date = 26. 2. 2010|url-status=dead|access-date = 8. 6. 2013}}</ref>

== Касни 20. век ==

=== 1950-те ===
[[Датотека:Rosalind_Franklin_(retouched).jpg|десно|мини| Британска хемичарка [[Rozalind Frenklin|Розалинд Френклин]]]]
[[Датотека:Commodore_Grace_M._Hopper,_USN_(covered).jpg|десно|мини| Амерички компјутерски научник [[Грејс Хопер]]]]
[[Датотека:Chien-Shiung_Wu_(1912-1997)_in_1958.jpg|десно|мини| Кинеско-америчка физичарка [[Чиен-Шиунг Ву]]]]
[[Датотека:Dorothy_Hill,_later_in_life,_standing_before_a_sandstone_wall.jpg|десно|мини| Аустралијски геолог [[Дороти Хил]]]]
* 1950-их: Кинеско-америчка медицинска научница [[Саи-Фен Ју]] суосновала је клинику у медицинском центру Маунт Синај за проучавање и лечење [[Гихт|гихта]]. Радећи са Алекандером Б. Гутманом, Ју је установила да су нивои [[Urinska kiselina|мокраћне киселине]] фактор у болу код пацијената са гихтом, а затим је развила више ефикасних лекова за лечење гихта.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/03/12/obituaries/12yu.html?_r=0|title=Tsai-Fan Yu, 95, Physician, Dies; Helped Alleviate Gout|last=Pearce|first=Jeremy|date = 12. 3. 2007|work=The New York Times|access-date=2018-08-24|language=en}}</ref>
* 1950: Кинеско-америчка физичарка [[Чиен-Шиунг Ву]] доказала је валидност [[Kvantno sprezanje|квантног спрезања]] које се супротставља [[EPR paradoks|ЕПР парадоксу]] [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]]. Такође је доказала валидност [[Бета распад|бета распада]] отприлике у то време.<ref>{{Cite journal|last=Wu|first=C. S.|last2=Shaknov|first2=I.|year=1950|title=The Angular Correlation of Scattered Annihilation Radiation|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1950-01-01_77_1/page/n138|journal=[[Physical Review]]|volume=77|issue=1|pages=136|bibcode=1950PhRv...77..136W|doi=10.1103/PhysRev.77.136}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Pryce|first=M. H. L.|last2=Ward|first2=J. C.|author-link2=John Clive Ward|year=1947|title=Angular Correlation Effects with Annihilation Radiation|journal=[[Nature (journal)|Nature]]|volume=160|issue=4065|pages=435|bibcode=1947Natur.160..435P|doi=10.1038/160435a0|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Dalitz|first=R. H.|author-link=Richard Dalitz|last2=Duarte|first2=F. J.|author-link2=F. J. Duarte|year=2000|title=John Clive Ward|journal=[[Physics Today]]|volume=53|issue=10|pages=99|bibcode=2000PhT....53j..99D|doi=10.1063/1.1325207|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Duarte|first=F. J.|year=2012|title=The origin of quantum entanglement experiments based on polarization measurements|journal=[[European Physical Journal H]]|volume=37|issue=2|pages=311–318|bibcode=2012EPJH...37..311D|doi=10.1140/epjh/e2012-20047-y}}</ref>
* 1950: [[Матилда Клерк из Гане]] је постала прва жена у Гани и западној Африци која је похађала постдипломске студије, стекавши постдипломске дипломе на Лондонској школи хигијене и тропске медицине.<ref name=":14">{{Cite journal|last=Tetty|first=Charles|date=1985|title=Medical Practitioners of African Descent in Colonial Ghana|journal=The International Journal of African Historical Studies|volume=18|issue=1|pages=139–144|doi=10.2307/217977|jstor=217977|pmid=11617203}}</ref><ref name=":24"/>
* 1950: [[Изабела Абот]] је постала прва домородна жена са [[Хаваји|Хаваја]] која је докторирала у било којој науци; њен докторат је био у области ботанике.<ref name="HirschfelderMolin2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-Un1QWo2Nx8C&pg=PA278|title=The Extraordinary Book of Native American Lists|last=Arlene B. Hirschfelder|last2=Paulette Fairbanks Molin|publisher=Scarecrow Press|year=2012|isbn=978-0-8108-7709-2|pages=278–}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.montereyherald.com/20101117/seaweed-lady-isabella-abbott-dies|title='Seaweed lady' Isabella Abbott dies|date=2018-08-19|work=Monterey Herald|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1950: Амерички микробиолог [[Естер Ледерберг]] постала је прва која је изоловала ламбда бактериофаг, ДНК вирус, из Escherichia coli К-12.<ref>Lederberg, E. M., 1950, "Lysogenicity in Escherichia coli strain K-12", ''Microbial Genetics Bulletin'' 1, pp. 5–9, January 1950, University of Wisconsin (Evelyn Maisel Witkin, Editor), Ohio State University, {{ISSN|0026-2579}}, call No. 33-M-4, {{OCLC|04079516}}, Accession Number: AEH8282UW" http://www.estherlederberg.com/Censorship/LambdaW.html</ref>
* 1951: [[Естер Афуа Оклу]] из Гане постала је прва особа афричког порекла која је стекла диплому кувања на Институту за домаћинство у [[Лондон|Лондону]] и похађала постдипломски курс очувања хране на истраживачкој станици Лонг Аштон, Одељење за хортикултуру, [[Универзитет у Бристолу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2017/04/esther-afua-ocloo-inspiration-ghana-170418070124347.html|title=Esther Afua Ocloo: Ghana's inspiring businesswoman|website=www.aljazeera.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180226181439/https://www.aljazeera.com/news/2017/04/esther-afua-ocloo-inspiration-ghana-170418070124347.html|archive-date=2018-02-26|url-status=live|access-date=2018-04-01}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ghanaweb.com/GhanaHomePage/people/person.php?ID=117|title=Dr. (Mrs.) Ester Afua Ocloo, Nkulenu Fame (RIP)|website=www.ghanaweb.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20170723075441/http://www.ghanaweb.com/GhanaHomePage/people/person.php?ID=117|archive-date=2017-07-23|url-status=live|access-date=2018-04-01}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ghanaweb.com/GhanaHomePage/NewsArchive/artikel.php?ID=21595|title=Esther Ocloo Passes Away|date = 30. 11. 2001|website=www.ghanaweb.com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20170620064846/http://www.ghanaweb.com/GhanaHomePage/NewsArchive/artikel.php?ID=21595|archive-date=2017-06-20|url-status=live|access-date=2018-04-01}}</ref>
* 1952: Америчка информатичарка [[Грејс Хопер]] завршила је оно што се сматра првим [[Компилатор|компилатором]], програмским преводиоцем. Био је познат као компилатор А-0.<ref name="computerhistory">{{Cite web|url=http://www.computerhistory.org/timeline/?year=1952|title=1952 &#124; Timeline of Computer History &#124; Computer History Museum|website=computerhistory.org|access-date=2018-08-20}}</ref>
* 1952: Под надзором британске хемичарке и биофизичарке [[Rozalind Frenklin|Розалинд Френклин]], [[Rejmond Gosling|Рејмонд Гослинг]] је направио [[Fotografija 51|Фотографију 51]], слику [[Рендгенска кристалографија|рендгенске дифракције]] [[Kristalizacija|кристализоване]] [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]], у мају 1952, радећи као докторант;<ref name="nature12806">{{Cite journal|date = 18. 4. 2013|title=Due credit|url=https://archive.org/details/sim_nature-uk_2013-04-18_496_7445/page/270|journal=Nature|volume=496|issue=7445|page=270|doi=10.1038/496270a|pmid=23607133|doi-access=free}}</ref><ref name="Kings">{{Cite web|url=http://kingscollections.org/exhibitions/archives/dna/key-discoveries/momentum/|title=DNA: the King's story}}</ref><ref name="pbs51">{{Cite web|url=https://www.pbs.org/wgbh/nova/photo51/|title=Secret of Photo 51|website=Nova|publisher=[[PBS]]}}</ref><ref name="gene">{{Cite book|url=https://archive.org/details/genehistoricalpe0000ever|title=The gene: a historical perspective|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2007|isbn=9780313334498|page=[https://archive.org/details/genehistoricalpe0000ever/page/85 85]|quote=PHOTO 51 rosalind franklin.|url-access=registration}}</ref> то је био критичан доказ<ref name="pbs flash">{{Cite web|url=https://www.pbs.org/wgbh/nova/photo51/anat-flash.html|title=Anatomy of Photo 51|last=Krock|first=Lexi|date = 22. 4. 2003|website=Nova|publisher=[[PBS]]}}</ref> у идентификацији структуре ДНК.<ref name="nature171">{{Cite journal|last=Watson|first=James D.|last2=Crick|first2=Francis|author-link2=Francis Crick|year=1953|title=A Structure for Deoxyribose Nucleic Acid|url=http://www.nature.com/nature/dna50/watsoncrick.pdf|journal=Nature|volume=171|issue=4356|pages=737–738|bibcode=1953Natur.171..737W|doi=10.1038/171737a0|pmid=13054692}}</ref>
* 1952: Канадска пољопривредница [[Мери Мекартур]] постала је прва жена сарадница Пољопривредног института Канаде због њеног доприноса науци о дехидрацији и замрзавању хране.<ref>{{Cite web|url=https://ingeniumcanada.org/innovation/story/mary-macarthur-pioneer-food-dehydration|title=Mary MacArthur – Pioneer in Food Dehydration|date=2016-05-16|website=ingeniumcanada.org|language=en|access-date=2018-08-22}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.aic.ca/pdf/AIC_Fellows_2015.pdf|title=Fellows of the Agricultural Institute of Canada|website=The Agricultural Institute of Canada|archive-url=https://web.archive.org/web/20180822181409/http://www.aic.ca/pdf/AIC_Fellows_2015.pdf|archive-date=2018-08-22|url-status=dead|access-date=2018-08-22}}</ref>
* 1953: Канадско-британски радиобиолог [[Алма Хауард]] је коаутор рада који претпоставља да [[Ћелија (биологија)|ћелијски живот]] прелази кроз четири различита периода. Ово је постао први концепт [[Животни циклус ћелије|ћелијског циклуса]].<ref>{{Cite journal|last=Dubrovsky|first=Joseph G.|last2=Ivanov|first2=Victor B.|date=2003|title=Celebrating 50 years of the cell cycle|journal=Nature|volume=426|issue=6968|page=759|bibcode=2003Natur.426..759D|doi=10.1038/426759a|issn=0028-0836|pmid=14685201|doi-access=free}}</ref>
* 1954: [[Луси Кранвел]] је била прва жена која је добила Хекторову медаљу Краљевског друштва Новог Зеланда. Била је препозната по свом пионирском раду са [[Полен|поленом]] у новој области [[Палинологија|палинологије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.aucklandmuseum.com/discover/stories/blog/2018/lucy-cranwell|title=Lucy Cranwell, New Zealand's First Female Curator|last=Cameron|first=Ewen K.|date=2018|website=Auckland War Memorial Museum}}</ref>
* 1955: [[Мојра Данбар]] је постала прва жена [[Глациологија|глациолог]] која је проучавала морски лед са канадског [[Ледоломац|ледоломца]].<ref>{{Cite journal|last=Hulbe|first=Christina L.|date=2010|title=Women in glaciology, a historical perspective|url=https://www.igsoc.org/awards/honorary/j10j211.pdf|journal=Journal of Glaciology|volume=56|issue=200|pages=944–964|bibcode=2010JGlac..56..944H|doi=10.3189/002214311796406202|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/news/2000/jan/12/guardianobituaries1|title=Moira Dunbar|last=Thomas|first=Campbell|date=2000-01-12|work=The Guardian|access-date=2018-08-23|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rcgs.org/about/history/northern_exposure.asp|title=80th Anniversary: Northern Exposure|publisher=The Royal Canadian Geographical Society|archive-url=https://web.archive.org/web/20190327161924/http://www.rcgs.org/about/history/northern_exposure.asp|archive-date=2019-03-27|url-status=dead|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1955: Јапанска геохемичарка [[Кацуко Сарухаши]] објавила је своје истраживање о мерењу нивоа [[Ugljena kiselina|угљене киселине]] у морској води. Њен рад је допринео глобалном разумевању климатских промена, а њену табелу су [[Океанографија|океанографи]] користили наредних 30 година.<ref>{{Cite news|url=https://www.newsweek.com/who-was-katsuko-saruhashi-google-doodle-celebrates-pioneering-scientist-and-856373|title=Google Doodle celebrates Katsuko Saruhashi, pioneering Japanese scientist and champion of women|date=2018-03-22|work=Newsweek|access-date=2018-08-23|language=en}}</ref>
* 1955–1956: Совјетски морски биолог [[Марија Кленова]] постала је прва жена научница која је радила на [[Антарктик|Антарктику]], спроводећи истраживања и помажући у успостављању антарктичке станице Мирни.<ref>{{Cite web|url=https://oceanwide-expeditions.com/blog/the-first-woman-and-female-scientists-in-antarctica|title=The first woman and female scientists in Antarctica|last=Brears|first=Robert C.|website=oceanwide-expeditions.com|language=en|access-date=2018-10-08}}</ref>
* 1956: Канадски зоолог и феминисткиња [[Ен Инис Даг]] започела је пионирско истраживање понашања дивљих [[жирафа]] у Јужној Африци у Националном парку Кругер. Истраживала је и објављивала законе о феминизму и анти-непотизму на академским институцијама у Северној Америци.
* 1956: Кинеско-америчка физичарка [[Чиен-Шиунг Ву]] спровела је експеримент са групом из Националног бироа за стандарде, који је постао познат као Ву експеримент, и показала да се парност може нарушити у слабој интеракцији.<ref name="Zeidler2011">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=miwuxaEXvOsC&pg=PA196|title=Quantum Field Theory III: Gauge Theory: A Bridge between Mathematicians and Physicists|last=Eberhard Zeidler|date=17 August 2011|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-3-642-22421-8|pages=196–}}</ref> Нобелову награду добиле су само њене мушке колеге.
* 1956: [[Дороти Хил]] је постала прва Аустралијанка изабрана за члана Аустралијске академије наука.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.science.org.au/opportunities-scientists/recognition/honorific-awards/early-career-awards/dorothy-hill-medal|title=Dorothy Hill Medal|publisher=Australian Academy of Science|access-date=2018-08-25}}</ref>
* 1956: Енглески зоолог и генетичар Маргарет Басток објавила је прве доказе да појединачни ген може променити понашање.<ref>Bastock, M. (1956). "A gene mutation which changes a behaviour pattern". ''Evolution'', 10: p. 421–439.</ref>
* 1957–1958: Кинеска научница [[Ланиинг Лин|Ланјинг Лин]] произвела је прве кинеске монокристале [[Германијум|германијума]] и [[Силицијум|силицијума]], и постала пионир у новим техникама у развоју [[Полупроводник|полупроводника]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tmalDAAAQBAJ&q=%22Lanying+Lin%22&pg=PT388|title=Biographical Dictionary of Chinese Women|last=Lee|first=Lily Xiao Hong|date=2016-07-08|publisher=Routledge|isbn=9781315499239|volume=v. 2: Twentieth Century|language=en}}</ref>
* 1959: Кинески астроном [[Ји Шухуа]] водила је развој Заједничког кинеског универзалног временског система, који је постао кинески национални стандард за мерење [[Универзално координисано време|универзалног времена]].<ref>{{Cite web|url=http://www.womenofchina.cn/womenofchina/html1/people/everyday/14/4026-1.htm|title=Ye Shuhua: China's Pioneering Woman Astronomer|publisher=All China Women's Federation|archive-url=https://web.archive.org/web/20180825074248/http://www.womenofchina.cn/womenofchina/html1/people/everyday/14/4026-1.htm|archive-date=2018-08-25|url-status=dead|access-date=2018-08-25}}</ref>
* 1959: [[Сузан Офори-Ата]], прва жена лекар у Гани, постала је оснивачки члан Ганске академије наука и уметности.<ref>{{Cite web|url=http://gaas-gh.org/about-us/our-history/|title=Our History|website=gaas-gh.org|language=en-US|access-date=2018-08-25}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://ghanaculture.gov.gh/index1.php?linkid=338&adate=12/10/2007&archiveid=996&page=1|title=National Commission On Culture|website=ghanaculture.gov.gh|archive-url=https://web.archive.org/web/20190128045109/http://www.ghanaculture.gov.gh/index1.php?linkid=338&archiveid=996&page=1&adate=12/10/2007|archive-date=2019-01-28|url-status=dead|access-date=2018-08-25}}</ref>

=== 1960-те ===
[[Датотека:Jane_Goodall_2015.jpg|мини| Британски приматолог [[Џејн Гудол]]]]
[[Датотека:Katherine_Johnson_at_NASA,_in_1966.jpg|десно|мини| Америчка научница НАСА-е [[Кетрин Џонсон]]]]
[[Датотека:Susan_Jocelyn_Bell_(Burnell),_1967.jpg|десно|мини| Британска астрофизичарка [[Џослин Бел Бернел]]]]
* 1960: Британски [[Приматологија|приматолог]] [[Џејн Гудол]] почела је да проучава [[шимпанзе]] у [[Танзанија|Танзанији]]; њено проучавање трајало је преко 50 година. Њена запажања су довела у питање претходне идеје да само људи праве алате и да су шимпанзе у основи имале вегетаријанску исхрану.<ref>{{Cite web|url=https://www.cam.ac.uk/news/jane-goodall-to-give-talk-at-cambridge|title=Jane Goodall to give talk at Cambridge|date=2007-12-04|publisher=University of Cambridge|access-date=2018-08-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.inverse.com/article/43996-jane-goodall-david-greybeard|title=Earth Day 2018: How Jane Goodall's Study of Chimps Changed Anthropology|last=Gonzalez|first=Oscar|date=2018-04-22|publisher=Inverse|access-date=2018-08-24}}</ref>
* Почетком 1960-их: немачко-канадски [[Металургија|металург]] [[Урзула Френклин|Урсула Френклин]] проучавала је нивое радиоактивног изотопа стронцијума-90 који су се појављивали у зубима деце као нуспојаве при тестирању нуклеарног оружја. Њено истраживање је утицало на Споразум о делимичној забрани нуклеарних проба из 1963.<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/ursula-franklin/|title=Ursula Franklin|last=Raymond|first=Katrine|encyclopedia=The Canadian Encyclopedia|accessdate=2018-08-23|language=en}}</ref>
* 1960-тих: Америчка математичарка [[Кетрин Џонсон]] израчунавала је путање летова у НАСА-и за свемирске летове са посадом.<ref>{{Cite web|url=http://uk.businessinsider.com/women-who-changed-science-2017-3|title=12 incredible women you've never heard of who changed science forever|website=Business Insider|access-date=8. 9. 2018|archive-date=18. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180618040016/http://uk.businessinsider.com/women-who-changed-science-2017-3|url-status=}}</ref>
* 1961: Индијска хемичарка Асима Чатерџи постала је прва жена која је добила награду Шанти Сваруп Батнагар. Добила је признање у категорији хемијских наука за допринос [[Траварство|фитомедицини]].<ref>{{Cite news|url=https://www.thebetterindia.com/116512/asima-chatterjee-india-woman-doctorate-science/|title=Asima Chatterjee: All You Need to Know About One of India's First Woman Doctorates of Science!|date=2017-09-23|work=The Better India|access-date=2018-10-07|language=en-US}}</ref>
* 1962: [[Рејчел Карсон]] је била америчка [[Morska biologija|морска биологиња]], ауторка и активисткиња за заштиту природе чија су књига ''Тихо пролеће'' и други текстови заслужни за унапређење глобалног [[Ekološki pokret|покрета за животну средину]].<ref>{{Cite book|title=Silent Spring|last=Rachel Louise Carson|publisher=Houghton Mifflin|year=1962|isbn=0-618-24906-0}}</ref>
* 1962: Јужноафричка ботаничарка [[Маргарет Левинс]] постала је прва жена председница Краљевског друштва Јужне Африке.<ref>{{Cite news|url=http://www.royalsocietysa.org.za/?page_id=1181|title=Margaret Levyns: The Making of a South African Botanist|date=2014-07-20|access-date=2018-08-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20180826214454/http://www.royalsocietysa.org.za/?page_id=1181|archive-date=2018-08-26|publisher=Royal Society of South Africa|language=en-GB}}</ref>
* 1962: Француска физичарка [[Маргерит Пере]] постала је прва жена стипендиста изабрана у Академију наука.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JJLl47ZFziQC&q=marguerite+perey+Acad%C3%A9mie+des+Sciences&pg=PT249|title=European Women in Chemistry|last=Apotheker|first=Jan|last2=Sarkadi|first2=Livia Simon|date=2011-04-27|publisher=John Wiley & Sons|isbn=9783527636464|language=en}}</ref>
* 1963: Елса Г. Вилмундардотир је постала прва жена исландски геолог, која је завршила студије на [[Универзитет у Стокхолму|Универзитету у Стокхолму]].<ref>{{Cite web|url=https://www.mbl.is/greinasafn/grein/1213707/|title=Elsa Guðbjörg Vilmundardóttir|last=Jóhannesson|first=Guðni A.|date=2008|website=www.mbl.is|language=is|access-date=2018-10-08}}</ref>
* 1963: [[Марија Геперт-Мајер|Марија Геперт Мајер]] постала је прва Американка која је добила [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]]; поделила је награду са [[Ј. Ханс Д. Јенсен|Ј. Хансом Д. Јенсеном]] "за њихова открића у вези са структуром нуклеарне љуске" и [[Јуџин Вигнер|Јуџином Вигнером]] "за његов допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, посебно кроз откривање и примену основних принципа симетрије".<ref name="N63">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1963/index.html|title=The Nobel Prize in Physics 1963|publisher=Nobel Foundation|access-date=2008-10-09}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1963/|title=The Nobel Prize in Physics 1963|publisher=Nobel Foundation|access-date=2013-09-06}}</ref><ref name="google1">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HULGDNDSenYC&pg=PA163|title=The Madame Curie Complex: The Hidden History of Women in Science|last=Des Julie|publisher=Feminist Press at CUNY|year=2010|isbn=978-1-55861-655-4|page=163}}</ref>
* 1964: Америчка математичарка [[Ајрин Стеган]] објавила је ''Приручник математичких функција'', широко коришћено и широко цитирано референтно дело из примењене математике.
* 1964: Британска хемичарка [[Дороти Кроуфут Хоџкин]] добила је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] „за одређивање структуре важних биохемијских супстанци помоћу рендгенских техника“.<ref name="Chemistry1964">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1964/index.html|title=The Nobel Prize in Chemistry 1964|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2008-10-16}}</ref>
* 1964: Шкотски виролог [[Џун Алмеида]] направила је прву идентификацију људског [[Коронавируси|коронавируса]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-scotland-52278716|title=The woman who discovered the first coronavirus|date=2020-04-15|work=BBC News|access-date=2020-04-15|language=en-GB}}</ref>
* 1965: Сестра [[Мери Кенет Келер]] постала је прва Американка која је добила докторат. у информатици.<ref>{{Cite web|url=http://www.computinghistorymuseum.org/teaching/papers/research/steel.pdf|title=Women in Computing: Experiences and Contributions Within the Emerging Computing Industry|last=Steel|first=Martha Vickers|year=2001|publisher=Computing History Museum}}</ref> Њена теза је била под називом "Индуктивно закључивање о компјутерски генерисаним обрасцима".<ref>{{Cite web|url=http://www.cs.wisc.edu/includes/textfiles/phds.65-70.txt|title=UW-Madison Computer Science Ph.D.s Awarded, May 1965 – August 1970|publisher=UW-Madison Computer Sciences Department|access-date=2010-11-08}}</ref>
* 1966: Јапански имунолог [[Теруко Ишизака]], радећи са Кимишигеом Ишизаком, открила је класу антитела [[Imunoglobulin E|имуноглобулина Е]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DV6fcnf7l7sC&q=Teruko+Ishizaka+1966&pg=PA98|title=Advances in Immunology|last=Alt|first=Frederick W.|date=2005|publisher=Gulf Professional Publishing|isbn=9780120224883|page=98|language=en}}</ref>
* 1967: Британска астрофизичарка [[Џослин Бел Бернел]] заједно са другим научницима, открила је прве радио [[Пулсар|пулсаре]].<ref>{{Cite web|url=http://www.bigear.org/vol1no1/burnell.htm|title=Cosmic Search Vol. 1, No. 1 – Little Green Men, White Dwarfs or Pulsars?|ref={{harvid|Cosmic Search Vol. 1}}}}</ref>
* 1967: [[Сју Арнолд]] је постала прва жена из Британског геолошког завода која је отишла на море на истраживачком броду.<ref name="British"/>
* 1967: Јужноафрички радиобиолог [[Тиквах Алпер]] открила је да се заразна болест мозга која погађа овце, не шири преко ДНК или РНК као вирусна или бактеријска болест. Ово откриће је омогућило научницима да боље разумеју болести изазване [[Приони|прионима]].<ref>{{Cite news|url=http://cshlwise.org/wise-wednesdays/tikvah-alper/|title=Tikvah Alper|date=2017-08-23|work=CSHL WiSE|access-date=2018-08-26|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Alper|first=Tikvah|last2=Cramp|first2=W. A.|last3=HAIG|first3=D. A.|last4=CLARKE|first4=M. C.|date=1967|title=Does the Agent of Scrapie Replicate without Nucleic Acid ?|journal=Nature|volume=214|issue=5090|pages=764–766|bibcode=1967Natur.214..764A|doi=10.1038/214764a0|issn=0028-0836|pmid=4963878}}</ref>
* 1967: [[Ивон Брил]], канадско-америчка инжењерка ракетног и млазног погона, изумела је погонски систем са отпорношћу на [[Hidrazin|хидразин]].
* 1968: Јапански пионир молекуларне биологије [[Цунеко Оказаки]] проучавала је репликацију ДНК и открила [[Okazakijev fragment|Оказакијеве фрагменте]].<ref name="pmid4967086">{{Cite journal|date=February 1968|title=Mechanism of DNA chain growth. I. Possible discontinuity and unusual secondary structure of newly synthesized chains|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=59|issue=2|pages=598–605|bibcode=1968PNAS...59..598O|doi=10.1073/pnas.59.2.598|pmc=224714|pmid=4967086|doi-access=free}}</ref>
* 1969: [[Берис Кокс]] је постала прва жена [[Палеонтологија|палеонтолог]] у Британском геолошком заводу.<ref name="British" />
* 1969: Астрономка рођена у Украјини [[Светлана Герасименко]] заједно је открила комету [[67П/Чурјумов-Герасименко|67П/Чурјумов–Герасименко]].<ref>{{Cite web|url=http://sci.esa.int/rosetta/54597-svetlana-gerasimenko/|title=Svetlana Gerasimenko – co-discoverer of comet 67P|date=November 16, 2014|website=European Space Agency|language=en-GB|access-date=2018-10-09}}</ref>

=== 1970-те ===
* 1970: [[Дороти Хил]] је постала прва жена председница Аустралијске академије наука.<ref name=":1"/>
* 1970: Самира Ислам је постала прва особа из Саудијске Арабије која је стекла докторат из [[Фармакологија|фармакологије]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NHCQBAFMwawC&q=Samira+Islam+Ph.D+in+pharmacology&pg=PA410|title=Who's Who in the Arab World 2007–2008|last=Publications|first=Publitec|date=2011-12-22|publisher=Walter de Gruyter|isbn=9783110930047|pages=410–411|language=en}}</ref>
* 1970: Астроном [[Вера Рубин]] објавила је прве доказе о [[Тамна материја|тамној материји]].<ref>{{Cite journal|last=Rubin|first=Vera|last2=Ford, Jr.|first2=W. Kent|date=February 1970|title=Rotation of the Andromeda Nebula from a Spectroscopic Survey of Emission Regions|url=https://archive.org/details/sim_astrophysical-journal_1970-02_159_2/page/379|journal=The Astrophysical Journal|volume=159|pages=379–403|bibcode=1970ApJ...159..379R|doi=10.1086/150317}}</ref>
* 1970: Пољски геолог [[Франћиска Симаковска]] постала је надалеко позната због својих јединствених и детаљних геолошких цртежа који се и данас користе.
* 1973: Америчка физичарка [[Ана Кобл]] постала је прва Афроамериканка која је докторирала из биофизике, завршивши своју дисертацију на Универзитету у Илиноису.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_7WSzRAU_rUC&q=Anna+Coble+biophysicist&pg=PA61|title=Sisters in Science: Conversations with Black Women Scientists about Race, Gender, and Their Passion for Science|last=Jordan|first=Diann|date=2006|publisher=Purdue University Press|isbn=9781557534453|pages=61–72|language=en}}</ref>
* 1974: Доминикански морски биолог [[Иделиса Бонели]] основала је Академију наука Доминиканске Републике.<ref>{{Cite book|title=Women Scientists in the Americas: their inspiring stories|last=Mejía Perdomo|first=Odalis|publisher=The Inter-American Network of Academies of Sciences|year=2013|pages=97–105|chapter=Idelisa Bonnelly – Dominican Republic|access-date=2018-10-07|chapter-url=https://www.ianas.org/images/women/RD_Bio.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20181008061236/https://www.ianas.org/images/women/RD_Bio.pdf|archive-date=2018-10-08}}</ref>
* 1975: Индијска хемичарка [[Асима Чатерџи]] је изабрана за генералног председника Удружења индијског научног конгреса. Истовремено је постала прва жена научник икада изабрана за члана конгреса.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/asia/asima-chatterjee-100-birthday-google-doodle-indian-chemist-science-phd-who-is-a7963381.html|title=First Indian woman in history to be awarded a PhD for science would be 100 today|work=The Independent|access-date=2018-10-07|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220621/https://www.independent.co.uk/news/world/asia/asima-chatterjee-100-birthday-google-doodle-indian-chemist-science-phd-who-is-a7963381.html|archive-date=2022-06-21|language=en-GB}}</ref>
* 1975: Индијска генетичарка [[Арчана Шарма]] добила је награду Шанти Сваруп Батнагар, као прва женска добитница у категорији биолошких наука.<ref>{{Cite journal|last=Lavania|first=U. C.|date=March 2008|title=Archana Sharma|url=http://www.currentscience.ac.in/Downloads/article_id_094_05_0672_0672_0.pdf|journal=Current Science|volume=94|issue=5|page=672}}</ref><ref name=":10">{{Cite web|url=https://www.ias.ac.in/Initiatives/Women_in_Science/Shanti_Swarup_Bhatnagar_Awardees|title=Shanti Swarup Bhatnagar Awardees|website=Women in Science|publisher=Indian Academy of Sciences|language=en|access-date=2018-10-07}}</ref>
* 1975: Жене службенице Британског геолошког завода више нису морале да дају оставку након удаје.<ref name="British"/>
* 1975: [[Чиен-Шиунг Ву]] је постала прва жена председница Америчког физичког друштва.<ref>{{Cite news|url=http://www.hep.caltech.edu/~hitlin/wuobit.htm|title=Chien-Shiung Wu|last=William Dickie|date=February 18, 1997|work=[[The New York Times]]|access-date=2014-02-16|author-link=William Dickie|archive-date=27. 05. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200527005200/http://www.hep.caltech.edu/~hitlin/wuobit.html|url-status=}}</ref>
* 1976: Филипинско-амерички микробиолог [[Росели Окампо-Фридман]] отпутовала је на Антарктик са Имреом Фридманом и открила микроорганизме који живе у порозној стени пустиње Рос. Ови организми - криптоендолити - су уочени како преживљавају на екстремно ниским температурама и влажности, помажући научним истраживањима могућности живота на [[Марс|Марсу]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ZrkuBAAAQBAJ&q=Roseli+Ocampo-Friedmann++endolithic+microorganisms&pg=PA87|title=Alien Seas: Oceans in Space|last=Carroll|first=Michael|last2=Lopes|first2=Rosaly|date=2013|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=9781461474739|page=87|language=en}}</ref>
* 1976: [[Маргарет Бербиџ]] је проглашена за прву жену председницу Америчког астрономског друштва.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gPGZJ_YuMwgC&pg=PA1021|title=American Women of Science Since 1900|last=Wayne|first=Tiffany K.|publisher=ABC-CLIO|year=2011|isbn=978-1-59884-158-9|page=1021}}</ref><ref name="sonoma">{{Cite web|url=http://www.phys-astro.sonoma.edu/brucemedalists/burbidgem/|title=The Bruce Medalists: Margaret Burbidge|website=phys-astro.sonoma.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20181021103050/http://www.phys-astro.sonoma.edu/brucemedalists/burbidgem/|archive-date=2018-10-21|url-status=dead|access-date=2018-08-20}}</ref>
* 1977: Америчка медицинска физичарка [[Розалин Јалоу]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]] „за развој радиоимуних тестова [[Peptidni hormon|пептидних хормона]]“ заједно са [[Роже Гијман|Роџером Гијманом]] и Ендрјуом В. Шалијем који су је добили „за своја открића у вези са производњом [[Peptidni hormon|пептидних хормона]] у [[Мозак|мозгу]]“.<ref name="nobel-1977">{{Cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1977/index.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1977|publisher=Nobel Foundation|access-date=2007-07-28}}</ref>
* 1977: [[Џој Адамсон]] била је природњак, уметница и писац. Њена књига Born Free, међународни бестселер, описује њена искуства у подизању младунчета лава по имену Елза. Према књизи је направљен истоимени [[филм]] који је освојио [[Оскар|Оскара]]. Године 1977. одликована је аустријским Крстом части за науку и уметност.<ref>{{Cite web|url=http://www.thoughtco.com/famous-women-scientists-3528329|title=Famous women scientists|website=www.thoughtco.com|access-date = 5. 9. 2020}}</ref>
* 1977: Основано је Удружење жена геонаучника.<ref>{{Cite web|url=http://findingaids.lib.iastate.edu/spcl/manuscripts/MS286.pdf|title=Iowa State University|access-date=2018-08-08}}</ref>
* 1977: Аргентинско-канадска научница [[Вероника Дал]] постала је прва жена дипломирала на Универзитету у Марсеју (и једна од првих жена на свету) која је стекла докторат из области [[Вјештачка интелигенција|вештачке интелигенције]].<ref>{{Cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/national/education/gender-equality-eludes-groundbreaking-scientist/article8408371/|title=Gender equality eludes groundbreaking scientist|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1977: Канадско америчка научница [[Елизабет Стерн]] објавила је своје истраживање о вези између [[Oralni kontraceptiv|пилула за контролу рађања]] – које су садржавале висок ниво [[Естроген|естрогена]] у то време – и повећаног ризика од развоја [[Рак грлића материце|рака грлића материце]] код жена. Њени подаци помогли су у притисцима на фармацеутску индустрију да обезбеди сигурније контрацептивне пилуле са нижим дозама хормона.<ref>{{Cite web|url=https://www.jax.org/news-and-insights/jax-blog/2016/september/elizabeth-stern-influenced-womens-health-initiatives#comment-3381507194|title=Elizabeth Stern's cancer research has had a lasting impact on women's health|website=The Jackson Laboratory|language=en|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1978: [[Ана Џејн Харисон]] постала је прва жена председница [[Američko hemijsko društvo|Америчког хемијског друштва]].<ref>{{Cite web|url=http://www.acs.org/content/acs/en/about/president/acspresidents/anna-harrison.html|title=ACS President: Anna Jane Harrison (1912–1998)|publisher=[[American Chemical Society]]|access-date=2014-02-16}}</ref>
* 1978: [[Милдред Кон]] је била прва жена председница Америчког друштва за биохемију и молекуларну биологију, тада названог Америчко друштво биолошких хемичара.<ref>{{Cite web|url=http://www.asbmb.org/|title=ASBMB|publisher=ASBMB|access-date=2018-12-20}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.asbmb.org/uploadedfiles/AboutUs/ASBMB_History/Past_Presidents/1970s/1978Cohn.html|title=ASBMB Presidents: 1978 – Mildred Cohn|publisher=American Society for Biochemistry and Molecular Biology|archive-url=https://web.archive.org/web/20140713232601/http://www.asbmb.org/uploadedfiles/AboutUs/ASBMB_History/Past_Presidents/1970s/1978Cohn.html|archive-date=2014-07-13|url-status=dead|access-date=2018-12-20}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.acs.org/content/acs/en/education/whatischemistry/women-scientists/mildren-cohn.html|title=Mildren Cohn (1913–2009)|publisher=American Chemical Society|access-date=2018-12-20}}</ref>

=== 1980-те ===
[[Датотека:Nci-vol-8247-300_flossie_wong_staal.jpg|мини| Кинеско-амерички виролог [[Флоси Вонг-Стал]]]]
* 1980: Јапански геохемичар [[Кацуко Сарухаши]] постала је прва жена изабрана у Научни савет Јапана.<ref>{{Cite web|url=https://qz.com/1235386/katsuko-saruhashi-todays-google-doodle-celebrates-the-outspoken-geochemist-and-nuclear-pacifist/|title=The first woman to earn a chemistry PhD in Japan traced the global reach of nuclear fallout|last=Foley|first=Katherine Ellen|date = 22. 3. 2018|website=Quartz|language=en|access-date=2020-03-30}}</ref>
* 1980: Нигеријска геофизичарка [[Дебора Ајакаје]] постала је прва жена у било којој западноафричкој земљи која је именована за редовног професора физике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=428i2UdWRRAC&q=Deborah+Ajakaiye&pg=PA2|title=A to Z of Women in Science and Math|last=Yount|first=Lisa|date=2007|publisher=Infobase Publishing|isbn=9781438107950|pages=2–3|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://alternativeafrica.com/2018/05/27/list-of-prominent-nigerian-women-that-excel-in-science-and-research/|title=Prominent Nigerian Women Who Excel In Science And Research|date=2018-05-27|work=Alternative Africa|access-date=2018-08-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20180826113356/https://alternativeafrica.com/2018/05/27/list-of-prominent-nigerian-women-that-excel-in-science-and-research/|archive-date=2018-08-26|language=en-US}}</ref> Током своје научне каријере, постала је прва жена изабрана у Нигеријску академију наука и прва жена декан науке у Нигерији.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=uPRB-OED1bcC&q=Deborah+Ajakaiye&pg=PA8|title=Encyclopedia of World Scientists|last=Oakes|first=Elizabeth H.|date=2007|publisher=Infobase Publishing|isbn=9781438118826|pages=8–9|language=en}}</ref>
* 1981: [[Вера Рубин]] је била друга жена астроном изабрана у Националну академију наука. На постдипломским студијама на [[Универзитет Корнел|Универзитету Корнел]] и [[Универзитет Џорџтаун|Универзитету Џорџтаун]], посматрала је одступања од [[Hablov zakon|Хабловог закона]] у галаксијама и пружила доказе за постојање [[Супергалактички кластери|галактичких кластера]].<ref>{{Cite web|url=http://www.nasonline.org/member-directory/members/51005.html|title=Vera Rubin|date=2016|publisher=National Academy of Sciences (NAS)|archive-url=https://web.archive.org/web/20161227061125/http://www.nasonline.org/member-directory/members/51005.html|archive-date=December 27, 2016|url-status=dead|access-date=December 26, 2016}}</ref>
* 1982: [[Џанет Вида Вотсон]], [[Članstvo u Kraljevskom društvu|са чланством у Краљевском друштву]],<ref name="frs">{{Cite journal|last=Fettes|first=D. J.|last2=Plant|first2=J. A.|year=1995|title=Janet Watson. 1 September 1923 – 29 March 1985|journal=[[Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society]]|volume=41|pages=500–514|doi=10.1098/rsbm.1995.0030}}</ref> и Геолошком друштву Лондона, је била британски геолог. Била је професор геологије на Империјал колеџу у Лондону. Године 1982. изабрана је за председника Геолошког друштва Лондона, прва жена која је заузела ту функцију.<ref>{{Cite web|url=https://www.encyclopedia.com/women/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/watson-janet-vida-1923-1985#report-ad|title=Watson, Janet Vida (1923–1985) {{!}} Encyclopedia.com|website=www.encyclopedia.com|access-date=2019-04-09}}</ref>
* 1983: Америчка [[Цитогенетика|цитогенетичарка]] [[Barbara Maklintok|Барбара Маклинток]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]] за своје откриће [[Transpozon|генетске транспозиције]]; била је прва жена која је добила ту награду, а да је није поделила, и прва Американка која је добила било коју неподељену Нобелову награду.<ref>{{Cite web|url=http://www.nasonline.org/member-directory/deceased-members/52803.html|title=Barbara McClintock|date=2018-03-30|publisher=National Academy of Sciences|access-date=2018-08-19}}</ref><ref name="nobel-1983">{{Cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1983/index.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1983|publisher=Nobel Foundation|access-date=2007-07-28}}</ref><ref name="issuu">{{Cite web|url=http://issuu.com/bibliotecabiologia/docs/bionoticias_27-02-2012/102|title=BioNoticias by Biblioteca Biología|website=Issuu|archive-url=https://web.archive.org/web/20170410050747/https://issuu.com/bibliotecabiologia/docs/bionoticias_27-02-2012/102|archive-date=2017-04-10|url-status=dead|access-date=2018-08-20}}</ref><ref>{{Citation|url=https://www.nytimes.com/1992/09/04/us/dr-barbara-mcclintock-90-gene-research-pioneer-dies.html?pagewanted=all&src=pm|title=Dr. Barbara McClintock, 90, Gene Research Pioneer, Dies|journal=The New York Times|date=September 4, 1992|last=Kolata|first=Gina|access-date=2012-12-28}}</ref><ref>{{Citation|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1983|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1983/|journal=Nobelprize.org|publisher=Nobel Foundation|access-date=2010-07-08|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100706044749/http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1983/|archivedate=2010-07-06|ref={{sfnRef|Nobel Prize 1983}}}}</ref>
* 1983: Бразилски агроном [[Јоханна Добереинер|Јохана Деберајнер]] постала је један од оснивача Светске академије наука.<ref>{{Cite web|url=https://twas.org/directory/founding-fellows|title=Founding Fellows|website=The World Academy of Sciences|language=en|access-date=2018-08-25}}</ref>
* 1983: Индијски имунолог [[Индира Нат]] постала је прва научница која је добила награду Шанти Сваруп Батнагар у категорији медицинских наука.<ref>{{Cite web|url=http://ssbprize.gov.in/Content/Detail.aspx?AID=214|title=Shanti Swarup Bhatnagar Prize: Indira Nath|website=ssbprize.gov.in|access-date=2018-10-07}}</ref><ref name=":10"/>
* 1983: Геолог [[Судипта Сенгупта]] и морски биолог [[Адити Пант]] постале су прве Индијке које су посетиле Антарктик.<ref>{{Cite news|url=https://www.business-standard.com/article/news-ians/india-s-antarctica-station-at-par-with-world-geologist-sudipta-sengupta-interview-113122200192_1.html|title=India's Antarctica station at par with world: Geologist Sudipta Sengupta (Interview)|last=IANS|date=2013-12-22|work=Business Standard India|access-date=2018-08-27}}</ref>
* 1985: Након идентификације [[ХИВ|ХИВ-а]] као узрока [[Сида|сиде]], кинеско-амерички виролог [[Флоси Вонг-Стал]] постала је први научник који је клонирао и генетски мапирао вирус ХИВ-а, што је омогућило развој првих тестова за скрининг на ХИВ.<ref>{{Cite web|url=https://alumni.ucla.edu/stories/flossie-wong-staal-68-ph-d-72/|title=Flossie Wong-Staal '68, Ph.D. '72|date=May 2015|website=UCLA Alumni Association}}</ref>
* 1986: Италијански неуролог [[Рита Леви-Монталчини]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]], подељену са Стенлијем Коеном, „за њихова открића [[Faktor rasta|фактора раста]]“.<ref name="Medicine1986">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1986/|title=Nobel Prize in Physiology or Medicine 1986|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2008-10-16}}</ref>
* 1988: Америчка биохемичарка и [[Фармакологија|фармаколог]] [[Гертруда Елајон]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]] заједно са Џејмсом В. Блеком и Џорџом Х. Хичинсом „за њихова открића важних принципа за [[Фармакологија|лечење лековима]]“.<ref name="nobel-1988">{{Cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1988/index.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1988|publisher=Nobel Foundation|access-date=2007-07-28}}</ref>
* 1988: Америчка научница и проналазач [[Patriša Bat|Патриша Бат]] постала је прва Афроамериканка која је патентирала медицински уређај, односно Ласерфако сонду за побољшање употребе ласера за уклањање катаракте.<ref>{{Cite web|url=https://cfmedicine.nlm.nih.gov/physicians/biography_26.html|title=Dr. Patricia E. Bath|publisher=Changing the face of Medicine|access-date = 8. 9. 2018}}</ref>

=== 1990-те ===
[[Датотека:Dr_Birute_Galdikas.jpg|мини| Литванско-канадски приматолог [[Бируте Галдикас]]]]
[[Датотека:María_Teresa_Ruiz,_Premio_Nacional_de_Ciencias_Exactas_(2).jpg|десно|мини|165x165п| Чилеански астроном [[Марија Тереза Руиз]]]]
* 1991: [[Дорис Малкин Кертис]] је постала прва жена председница Геолошког друштва Америке.<ref name="Rossiter2012">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=m_PU_TupLosC&pg=PA249|title=Women Scientists in America: Forging a New World Since 1972|last=Margaret W. Rossiter|date = 21. 2. 2012|publisher=JHU Press|isbn=978-1-4214-0233-8|pages=249 ff|author-link=Margaret W. Rossiter}}</ref>
* 1991: Индијски геолог Судипта Сенгупта постала је прва жена научница која је добила награду Шанти Сваруп Батнагар у категорији науке о Земљи.<ref>{{Cite web|url=http://ssbprize.gov.in/Content/Detail.aspx?AID=42|title=Shanti Swarup Bhatnagar Prize: Sudipta Sengupta|access-date=2018-10-07}}</ref><ref name=":10"/>
* [[Хелен Патриша Шарман]], [[Орден Британског царства|са Орденом британског царства и]], [[Краљевско хемијско друштво|члан Краљевског хемијског друштва]] је [[Хемичар|хемичарка]] која је постала први британски [[Космонаут|астронаут]], као и прва жена која је посетила свемирску станицу ''[[Свемирска станица Мир|Мир]]'' у мају 1991.<ref>{{Cite web|url=http://home.bt.com/news/world-news/may-18-1991-helen-sharman-becomes-the-first-briton-in-space-11363981632095|title=Helen Sharman becomes the first Briton in space|publisher=[[BT Group]]|access-date=21. 9. 2015|archive-date=25. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225183203/http://home.bt.com/news/world-news/may-18-1991-helen-sharman-becomes-the-first-briton-in-space-11363981632095|url-status=}}</ref>
* 1992: [[Mej Džemison|Меј Џемисон]] је амерички инжењер, лекар и бивши НАСА-ин астронаут. Постала је прва црнкиња која је отпутовала у свемир када је служила као специјалиста мисије на свемирском шатлу Ендевр. Џемисонова се придружила НАСА-ином корпусу астронаута 1987. и изабрана је да служи за мисију СТС-47, током које је кружила око Земље од 12-20. септембра 1992.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/blackwomeninamer0000unse/page/141|title=Black women in America|date=2005|publisher=Oxford University Press|others=Hine, Darlene Clark.|isbn=0-19-515677-3|edition=2nd|location=Oxford|pages=[https://archive.org/details/blackwomeninamer0000unse/page/141 141]|oclc=57506600}}</ref>
* 1992: [[Едит Флениген]] је постала прва жена која је награђена Перкин медаљом (која се сматра највишом части у америчкој индустријској хемији) за њена изузетна достигнућа у примењеној хемији.<ref name="soci">{{Cite web|url=http://www.soci.org/Awards/America-Group-Awards/Perkin-Medal|title=Perkin Medal|website=soci.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160504235255/http://www.soci.org/awards/america-group-awards/perkin-medal|archive-date=2016-05-04|url-status=dead|access-date=2019-10-22}}</ref><ref name="pubs.acs.org">{{Cite journal|last=Stinson S|year=1992|title=Edith M. Flanigen Wins Perkin Medal|journal=Chemical & Engineering News|volume=70|issue=10|page=25|doi=10.1021/cen-v070n010.p025}}</ref> 
* 1995: Немачки биолог [[Kristijana Nuslajn-Volhard|Кристијана Нуслајн-Волхард]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]], подељену са Едвардом Б. Луисом и Ериком Ф. Вишаусом, „за њихова открића у вези са генетском контролом раног [[Ембрион|ембрионалног развоја]]“.<ref name="Medicine1995">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1995/|title=Nobel Prize in Physiology or Medicine 1995|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2008-10-16}}</ref>
* 1995: Британски геоморфолог [[Марџори Свитинг]] објавила је први свеобухватни западни извештај о кинеском [[Крас (геоморфологија)|карсту]], под насловом ''Карст у Кини: његова геоморфологија и животна средина.''<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/people/obituaries-marjorie-sweeting-1568531.html|title=OBITUARIES: Marjorie Sweeting|last=Kennedy|first=Barbara|date = 18. 1. 1995|work=The Independent|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220621/https://www.independent.co.uk/news/people/obituaries-marjorie-sweeting-1568531.html|archive-date=2022-06-21}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.springer.com/gp/book/9783642795220|title=Karst in China: Its Geomorphology and Environment|last=Sweeting|first=Marjorie M.|publisher=Springer|year=1995|isbn=9783642795220|series=Springer Series in Physical Environment|access-date=2018-08-08}}</ref>
* 1995: Израелско-канадски математички биолог [[Ли Кешет]] постала је прва жена председница Међународног друштва за математичку биологију.<ref>{{Cite web|url=https://www.smb.org/leah-edelstein-keshet-prize/|title=Leah Edelstein-Keshet Prize|website=www.smb.org|language=en-US|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 1995: Инспектори Специјалне комисије Уједињених нација открили су да је ирачки микробиолог [[Рихаб Таха]], надгледала тајни десетогодишњи програм развоја биолошког оружја у Ираку.<ref>{{Cite news|url=http://www.nbcnews.com/id/3340765/ns/world_news/t/worlds-deadliest-woman/|title=The world's deadliest woman?|date=2004-09-23|work=MSNBC|access-date=2018-08-27|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://articles.latimes.com/1995-11-07/news/ls-216_1_germ-warfare-program|title='Dr. Germ': One of the World's Most Dangerous Women|last=Wright|first=Robin|date=1995-11-07|work=Los Angeles Times|access-date=2018-08-27|language=en-US|issn=0458-3035}}</ref>
* 1996: Америчка планетарна научница [[Маргарет Кивелсон]] предводила је тим који је открио први подземни, слани океан на ванземаљском свету, на јовијанском месецу [[Европа (сателит)|Европи]].<ref>{{Cite journal|last=Kivelson|first=M. G.|displayauthors=etal|date=2000|title=Galileo Magnetometer Measurements: A Stronger Case for a Subsurface Ocean at Europa|journal=Science|volume=289|issue=5483|pages=1340–1343|bibcode=2000Sci...289.1340K|doi=10.1126/science.289.5483.1340|issn=0036-8075|pmid=10958778}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/10/08/science/margaret-kivelson-europa.html|title=How Do You Find an Alien Ocean? Margaret Kivelson Figured It Out|date=October 8, 2018|work=The New York Times|access-date=October 8, 2018|language=en}}</ref>
* 1997: Литванско-канадски приматолог Бируте Галдикас добила је Тајлерову награду за еколошка достигнућа за свој истраживачки и рехабилитациони рад са [[Орангутани|орангутанима]]. Њен рад са орангутанима, који је на крају трајао више од 30 година, касније је 2014. препознат као једно од најдужих континуираних научних студија о дивљим животињама у историји.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pOdHrsTZ-RYC&q=Birut%C4%97+Galdikas+1997+prize&pg=PA99|title=A to Z of Biologists|last=Yount|first=Lisa|publisher=Infobase Publishing|year=2014|isbn=9781438109176|pages=98–99|language=en}}</ref>
* 1997: Чилеански астроном [[Марија Тереза Руиз]] открила је Келу 1, једног од првих уочених [[Смеђи патуљак|смеђих патуљака]]. Као признање за своје откриће, постала је прва жена која је добила чилеанску Националну награду за егзактне науке.<ref>{{Cite web|url=https://www.americasquarterly.org/content/maria-teresa-ruiz-gonzalez|title=AQ Top 5 Latin American Academics: María Teresa Ruiz González|website=www.americasquarterly.org|language=en|access-date=2018-10-07}}</ref><ref>{{Cite book|title=Women Scientists in the Americas: their inspiring stories|last=García|first=Richard|publisher=The Inter-American Network of Academies of Sciences|year=2013|pages=67–80|chapter=María Teresa Ruiz – Chile|access-date=2018-10-07|chapter-url=http://www.ancefn.org.ar/biblioteca/docs/WOMEN_SCIENTISTS_IN_THE_AMERICAS_low_res.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20160817123954/http://www.ancefn.org.ar/biblioteca/docs/WOMEN_SCIENTISTS_IN_THE_AMERICAS_low_res.pdf|archive-date=2016-08-17}}</ref>
* 1998: Медицинска сестра [[Фани Гастон-Јохансон]] постала је прва афроамеричка жена која је била редовни професор на [[Univerzitet Džons Hopkins|Универзитету Џонс Хопкинс]].<ref name=":15">{{Cite web|url=https://hub.jhu.edu/gazette/2014/july-august/workplace-fannie-gaston-johansson-retires/|title=A farewell celebration for Nursing's Fannie Gaston-Johansson|last=St Angelo|first=Steven|date=2014-07-01|website=The Hub|language=en|access-date=2020-03-28}}</ref>
* Касне 1990-те: етиопско-амерички хемичар [[Сосина М. Хаиле]] развила је прву горивну ћелију са чврстом киселином.<ref>{{Cite web|url=http://www.thehistorymakers.org/biography/sossina-haile|title=Sossina Haile|website=The HistoryMakers|language=en|access-date=2018-08-25}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.tadias.com/01/18/2011/outstanding-women-in-science-interview-with-professor-sossina-haile/|title=Outstanding Women in Science: Interview with Professor Sossina Haile|website=Tadias Magazine|access-date=2018-08-25}}</ref>

== 21. век ==
[[Датотека:Merieme_Chadid.jpg|десно|мини| Марокански астроном [[Мериме Чадид]]]]
[[Датотека:Maria_Klawe_2015.jpg|десно|мини| Канадско-америчка информатичарка [[Марија Клаве]]]]
[[Датотека:Dorothy_Wanja_Nyingi.jpg|десно|мини| Кенијски [[Ихтиологија|ихтиолог]] [[Дороти Ванџа Нинги]]]]
[[Датотека:May-Britt_Moser_2014.jpg|десно|мини| Норвешки неуронаучник [[Меј-Брит Мојзер]]]]
[[Датотека:Donna_Strickland,_OSA_Holiday_Party_2012.jpg|десно|мини| Канадска физичарка [[Дона Стрикланд]]]]
[[Датотека:Frances_Arnold_2012.png|десно|мини| Амерички хемијски инжењер [[Френсис Арнолд]]]]

=== 2000-те ===
* 2000: Венецуеланска астрофизичарка [[Кети Вивас]] представила је своје откриће око 100 „нових и веома удаљених“ звезда РР Лире, пружајући увид у структуру и историју галаксије [[Млечни пут|Млечног пута]].<ref>{{Cite web|url=https://news.yale.edu/2000/01/12/yale-researcher-identifies-stars-give-clues-milky-way|title=Yale Researcher Identifies Stars That Give Clues to the Milky Way|date=2000-01-12|website=YaleNews|access-date=2018-10-07}}</ref>
* 2003: Америчка геофизичарка [[Клаудија Александер]] надгледала је завршну фазу пројекта Галилео, мисије истраживања свемира која се завршила на планети [[Јупитер]].<ref>{{Cite web|url=http://www.latimes.com/local/obituaries/la-me-0719-claudia-alexander-20150718-story.html|title=Claudia Alexander dies at 56; JPL researcher oversaw Galileo, Rosetta missions|last=Woo|first=Elaine|date=2015-07-18|website=Los Angeles Times|access-date=2018-09-25}}</ref>
* 2004: Амерички биолог [[Линда Б. Бак]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]] заједно са [[Ричард Аксел|Ричардом Акселом]] „за њихова открића [[Mirisni receptori|рецептора мириса]] и организацију [[Olfaktorni sistem|олфакторног система]]“.<ref name="nobel-2004">{{Cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2004/index.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2004|publisher=Nobel Foundation|access-date=2007-07-28}}</ref>
* 2005. [[Јасмина Вујић]] је прва жена [[Декан|декан]] катедре за нуклеарни инжењеринг на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету Калифорније у Берклију]].<ref>{{cite web |title=Проф. др Јасмина Вујић |url=https://www.eserbia.org/people/science/184-jasmina-vujic |website=eserbia.org |access-date=31. 12. 2023}}</ref> Oд 2005. до 2009. године била руководилац/декан Факултета за нуклеарну технику, као прва жена која је имала ову дужност на сличним факултетима у САД. Након деканске позиције, Јасмина је остала редовни професор на факултету док је уједно радила на оснивању Центра за нуклеарна истраживања, чији је и директор.
* 2006: Чилеанска биохемичарка [[Сесилија Идалго Тапија]] постала је прва жена која је добила чилеанску Националну награду за природне науке.<ref>{{Cite news|url=http://www.emol.com/noticias/nacional/2006/08/26/229365/cecilia-hidalgo-es-la-primera-mujer-en-ganar-el-premio-nacional-de-ciencias-naturales.html|title=Cecilia Hidalgo es la primera mujer en ganar el Premio Nacional de Ciencias Naturales|last=S.A.P.|first=El Mercurio|date=2006-08-26|work=Emol|access-date=2018-08-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20180829000319/http://www.emol.com/noticias/nacional/2006/08/26/229365/cecilia-hidalgo-es-la-primera-mujer-en-ganar-el-premio-nacional-de-ciencias-naturales.html|archive-date=2018-08-29|language=es-LA}}</ref>
* 2006: Кинеско-амерички биохемичар [[Иџи Џејн Тао]] предводила је тим истраживача који су први мапирали атомску структуру вируса грипа А, доприносећи [[Antivirusni lek|антивирусним]] истраживањима.<ref>{{Cite web|url=https://sbgrid.org/tales/yizhi-jane-tao|title=Tales: Yizhi Jane Tao|publisher=SBGrid Consortium at Rice University|language=en|access-date=2018-08-24}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6213764.stm|title=Researchers find flu 'weak spot'|date=2006-12-07|work=BBC News|access-date=2018-08-24|language=en-GB}}</ref>
* 2006: Паразитолог [[Сузан Лим]] постала је први малезијски научник изабран у Међународну комисију за зоолошку номенклатуру.<ref>{{Cite journal|last=Gibson|first=David I.|last2=Ng|first2=Peter K. L.|date=December 2014|title=Lim Lee Hong, Susan (1952–2014) – monogenean systematist and Commissioner 2006–2014|url=http://iczn.org/sites/iczn.org/files/Lim%20Lee%20Hong%2C%20Suan%20%281952-2014%29.pdf|journal=Bulletin of Zoological Nomenclature|volume=71|issue=4|pages=217–220}}</ref>
* 2006: [[Мериме Чадид]] је постала прва Мароканка и прва жена астроном која је отпутовала на Антарктик, предводећи међународни тим научника у постављању велике [[Опсерваторија|опсерваторије]] на Јужном полу.<ref>{{Cite book|title=Dictionary of African Biography|last=Akyeampong|first=Emmanuel Kwaku|last2=Niven|first2=Mr Steven J.|date=2012-02-02|publisher=Open University Press USA|isbn=9780195382075|pages=54–55|language=en|chapter=Merieme Chadid|chapter-url=https://books.google.com/books?id=39JMAgAAQBAJ&pg=RA1-PA54}}</ref>
* 2006: Амерички компјутерски научник [[Франсес Ален]] освојила је [[Тјурингова награда|Тјурингову награду]] за „пионирски допринос теорији и пракси оптимизације техника [[Компилатор|компилатора]] које су поставиле темеље за модерне компилаторе за оптимизацију и аутоматско паралелно извршавање“. Била је прва жена која је освојила награду.<ref>{{Cite journal|last=Steele Jr.|first=Guy|year=2011|title=An interview with Frances E. Allen|journal=[[Communications of the ACM]]|volume=54|pages=39–45|doi=10.1145/1866739.1866752|doi-access=free}}</ref>
* 2006: Канадско-америчка информатичарка Марија Клаве постала је председница Харви Мад колеџа.<ref>{{Cite web|url=http://www.thefreelibrary.com/_/print/PrintArticle.aspx?id=148056309|title=Diamond in the Mudd: the many facets of Maria Klawe, Harvey Mudd College's new leader|last=Ezarik|first=Melissa|date=July 1, 2006|website=The Free Library|access-date=February 23, 2015}}</ref>
* 2007: Користећи сателитске снимке, египатски геоморфолог [[Имен Хонејм]] открила је трагове мега језера старог 11.000 година у [[Сахара|пустињи Сахара]]. Откриће је расветлило порекло највећег савременог резервоара [[подземне воде]] на свету.<ref>{{Cite news|url=https://www.newscientist.com/article/dn11593-ancient-mega-lake-discovered-in-darfur/|title=Ancient mega-lake discovered in Darfur|work=New Scientist|access-date=2018-08-25|language=en-US}}</ref>
* 2007: Физичарка [[Ибтесам Бадрес]] била је прва жена из Саудијске Арабије која је постала чланица [[CERN|Европске организације за нуклеарна истраживања (CERN)]].<ref>{{Cite journal|date=2007-03-01|title=Faces and places|url=https://cds.cern.ch/record/1734040|journal=CERN Courier|language=en|volume=47}}</ref>
* 2008: Француски виролог [[Франсоаз Баре Синуси]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]], подељену са [[Харалд цур Хаузен|Харалдом цур Хаузеном]] и [[Лик Монтањије|Ликом Монтањијеом]], „за њихово откриће [[ХИВ]]-а, вируса хумане имунодефицијенције“.<ref name="Medicine2008">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2008/|title=Nobel Prize in Physiology or Medicine 2008|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2008-10-16}}</ref>
* 2008: Аустралијанка [[Пени Сакет]], рођена у Америци, постала је прва жена главни научник у Аустралији.<ref>{{Cite news|url=http://www.abc.net.au/news/2008-09-30/anu-astronomer-named-new-chief-scientist/526244|title=ANU astronomer named new chief scientist|date=2008-09-30|work=ABC News|access-date=2018-08-25|language=en-AU}}</ref>
* 2008: Амерички информатичар [[Барбара Лисков]] освојила је [[Тјурингова награда|Тјурингову награду]] за „допринос практичним и теоријским основама програмског језика и дизајна система, посебно у вези са апстракцијом података, толеранцијом грешака и дистрибуираним рачунарством“.<ref>{{Cite web|url=http://www.acm.org/membership/turing-award2008|title=ACM Names Barbara Liskov Recipient of the 2008 ACM A. M. Turing Award|publisher=Association for Computing Machinery|archive-url=https://archive.today/20120716094636/http://www.acm.org/membership/turing-award2008|archive-date=2012-07-16|url-status=dead|access-date=2009-03-10}}</ref>
* 2009: Амерички молекуларни биолог [[Керол Грајдер]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]] заједно са [[Елизабет Блекберн]] и Џеком В. Шостаком „за откриће како су [[Хромозом|хромозоми]] заштићени [[Теломера|теломерима]] и [[Ензим|ензимом]] [[Telomeraza|теломеразом]]“.<ref name="nobel-2009">{{Cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2009/index.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2009|publisher=Nobel Foundation|access-date=2007-07-28}}</ref>
* 2009: Израелска [[Кристалографија|кристалографкиња]] [[Ада Јонат]], заједно са [[Венкатраман Рамакришнан|Венкатраманом Рамакришнаном]] и [[Томас Стајц|Томасом Стајцом]], добила је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] „за проучавање структуре и функције рибозома“.<ref name="Chemistry2009">{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/2009/|title=Nobel Prize in Chemistry 2009|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=2009-10-07}}</ref>
* 2009: Кинески генетичар [[Зенг Фањи]] и њен истраживачки тим објавили су резултате својих експеримента који доказују да се индуковане плурипотентне матичне ћелије могу користити за стварање целих тела сисара – у овом случају, живих мишева.<ref>{{Cite journal|last=Cyranoski|first=David|date=2009|title=Mice made from induced stem cells|journal=Nature|language=en|volume=460|issue=7255|page=560|doi=10.1038/460560a|issn=0028-0836|pmid=19641564|doi-access=free}}</ref>

=== 2010-те ===
* 2010: [[Марша Мекнат]] је постала прва жена директор Геолошког завода Сједињених Држава.<ref>{{Cite web|url=https://www.usgs.gov/staff-profiles/marcia-k-mcnutt?qt-staff_profile_science_products=6#qt-staff_profile_science_products|title=Marcia K McNutt}}</ref>
* 2011: Казахстанска студенткиња неуронауке и компјутерска хакерка [[Александра Елбакјан]] покренула је Sci-Hub, веб локацију која корисницима пружа пиратске копије научних научних радова. У року од пет година, Sci-Hub је порастао на 60 милиона радова и забележио преко 42 милиона годишњих преузимања од стране корисника. Њу је тужила велика академска издавачка компанија [[Elsevier|Елсевиер]], а Sci-Hub је касније уклоњен, али се поново појавио под другим именима домена.<ref>{{Cite journal|date=2016-12-19|title=Nature's 10|journal=Nature|language=en|volume=540|issue=7634|pages=507–515|bibcode=2016Natur.540..507.|doi=10.1038/540507a|issn=0028-0836|pmid=30905952|doi-access=free}}</ref>
* 2011: Тајванско-амерички астрофизичар [[Чунг-Пеј Ма]] предводила је тим научника у откривању две највеће [[Црна рупа|црне рупе]] икада примећене.<ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/2011/12/10/143497216/newly-discovered-black-holes-are-largest-so-far|title=Newly Discovered Black Holes Are Largest So Far|work=NPR|access-date=2018-10-08|language=en}}</ref>
* 2012. [[Гордана Вуњак Новаковић]] je српско-америчка биоинжењерка и универзитетска професорка. На [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]] је професор од 2005. године. 2012. године је изабрана у америчку Националну академију за инжењерство, а две године касније у Националну академију за медицину<ref>{{Cite web |url=http://engineering.columbia.edu/professor-gordana-vunjak-novakovic-elected-institute-medicine |title=-{"Professor Gordana Vunjak-Novakovic Elected to the Institute of Medicine," by Holly Evarts, Columbia Spectator}-, 22. 10. 2014. |access-date=01. 01. 2024 |archive-date=23. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171223103435/http://engineering.columbia.edu/professor-gordana-vunjak-novakovic-elected-institute-medicine |url-status= }}</ref> и Националну академију проналазача,<ref>{{Cite web |url=http://engineering.columbia.edu/professors-nayar-and-vunjak-novakovic-elected-national-academy-inventors |title=-{"Professors Nayar and Vunjak-Novakovic Elected to the National Academy of Inventors," by Holly Evarts, Columbia Spectator}-, 17. 12. 2014. |access-date=01. 01. 2024 |archive-date=23. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171223094555/http://engineering.columbia.edu/professors-nayar-and-vunjak-novakovic-elected-national-academy-inventors |url-status= }}</ref> и једина је жена на Универзитету Колумбија изабрана у све три академије.<ref>{{cite web |title=ГОРДАНА ВУЊАК НОВАКОВИЋ |url=https://www.sanu.ac.rs/clan/novakovic-vunjak-gordana/ |website=sanu.ac.rs |access-date=31. 12. 2023}}</ref>
* 2012. [[Ивана Гађански]], српска научница и универзитетски професор, докторирала је на [[Универзитет у Гетингену|Универзитету у Гетингену]], где је радила на дисертацији о улози калцијума у мултиплој склерози и паралелно радила на "Макс Планк" институту за биофизичку хемију. Ивана је прва особа из Србије која је постала члан “TEDGlobal Fellow” програма 2012. године и једина представница из Србије која је држала говор на ТЕД конференцији.<ref>{{cite web |title=Ivana Gadjanski |url=https://globalyoungacademy.net/ivana-gadjanski/ |website=globalyoungacademy.net |access-date=31. 12. 2023}}</ref>
* 2012: Информатичар и [[Криптографија|криптограф]] [[Шафи Голдвасер]] освојила је Тјурингову награду за свој допринос [[Криптографија|криптографији]] и [[Теорија комплексности|теорији комплексности]].<ref>{{Cite web|url=https://amturing.acm.org/award_winners/goldwasser_8627889.cfm|title=Shafi Goldwasser - A.M. Turing Award Laureate|website=amturing.acm.org|access-date=2021-12-07}}</ref>
* 2013: Канадски специјалиста за генетику [[Тури Кинг]] идентификовала је 500 година старе скелетне остатке [[Ричард III Јорк|краља Ричарда III]].<ref>{{Cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/world/two-canadian-links-to-discovery-of-richard-iii/article8158525/|title=Two Canadian links to discovery of Richard III|access-date=2018-08-23}}</ref>
* 2013: Кенијски ихтиолог [[Дороти Ванџа Нинги]] објавила је први водич за слатководне врсте риба [[Кенија|Кеније]].<ref>{{Cite news|url=https://www.businessdailyafrica.com/magazines/Nyeri-girl-who-knows-her-tilapia/1248928-2465114-13m8ldm/index.html|title=Meet the Nyeri woman who knows her fish|work=Business Daily|access-date=2018-08-25|language=en-UK}}</ref>
* 2014: Норвешки психолог и неуронаучник [[Меј-Брит Мојзер]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]], коју је поделила са Едвардом Мојзером и Џоном О'Кифом, "за њихова открића ћелија које чине систем позиционирања у мозгу".<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2014/press.html|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2014|publisher=Nobel Foundation|access-date=2014-10-07}}</ref>
* 2014: Амерички [[Палеоклиматологија|палеоклиматолог]] и морски геолог [[Морин Рејмо]] постала је прва жена која је добила Воластон медаљу, највишу награду Геолошког друштва Лондона.<ref name="Wollaston">{{Cite web|url=http://www.ldeo.columbia.edu/news-events/climate-scientist-first-woman-win-geologys-storied-wollaston-medal|title=Climate Scientist Is First Woman to Win Geology's Storied Wollaston Medal|date=March 4, 2014|website=Lamont–Doherty Earth Observatory|archive-url=https://web.archive.org/web/20180624193755/http://www.ldeo.columbia.edu/news-events/climate-scientist-first-woman-win-geologys-storied-wollaston-medal|archive-date = 24. 6. 2018|url-status=dead|access-date = 16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.geolsoc.org.uk/awards|title=Society awards|date=2016-08-24|publisher=The Geological Society|access-date=2018-08-14}}</ref>
* 2014: Америчка теоријска физичарка [[Ширли Ен Џексон]] награђена је Националном медаљом науке. Џексон је била прва Афроамериканка која је докторирала на [[Масачусетски институт технологије|Технолошком институту у Масачусетсу (МИТ)]] током раних 1970-их, и прва жена која је председавала америчком нуклеарном регулаторном комисијом.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationalmedals.org/laureates/shirley-ann-jackson|title=Shirley Anne Jackson – National Medal of Science, Physical Sciences, 2014|website=National Science and Technology Medals Foundation}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.technologyreview.com/s/609692/the-remarkable-career-of-shirley-ann-jackson/|title=A cool-headed leader in social justice, nuclear policy, and academia|last=Schaffer|first=Amanda|work=MIT Technology Review|access-date=2018-09-24|language=en}}</ref>
* 2014: Иранска математичарка [[Марјам Мирзахани]] постала је прва жена која је добила [[Филдсова медаља|Филдсову медаљу]], за свој рад у „динамици и геометрији [[Rimanova površina|Риманових површина]] и њихових модула простора“.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/science/2014/aug/13/fields-medal-mathematics-prize-woman-maryam-mirzakhani|title=Fields Medal mathematics prize won by woman for first time in its history|last=Sample|first=Ian|date=13 August 2014|work=[[The Guardian]]|access-date = 9. 6. 2016}}</ref>
* 2015. [[Међународни дан жена и девојака у науци]] се обележава 11. фебруара.<ref>{{Cite journal|last=Jordan|first=R|date=2016|title=Why we need an International Day?|url=https://www.journal-jmsr.net/uploads/113/4746_pdf.pdf|journal=Journal of Medical and Surgical Research|volume=11|issue=3|pages=197–198}}</ref> Установљен је 22. децембра 2015. на [[Генерална скупштина Уједињених нација|Генералној скупштини Уједињених нација]] (УН).<ref>{{Cite web|url=https://undocs.org/Home/Mobile?FinalSymbol=A%2FRES%2F70%2F212&Language=E&DeviceType=Desktop&LangRequested=False|title=A/RES/70/212|website=undocs.org|access-date=2023-12-20}}</ref> Циљ његовог обележавања је подстицање жена и девојака да се баве науком и каријером у научном раду.
* 2015: Кинески медицински научник [[Ту Јоујоу]] добила је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]], подељену са [[Вилијам Кембел|Вилијамом Кембелом]] и [[Сатоши Омура|Сатошијем Омуром]]; добила га је „за своја открића у вези са новом терапијом против [[Маларија|маларије]]“.<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/medicine/2015/tu/facts/|title=Youyou Tu Facts|publisher=Nobel Foundation|access-date=2018-10-18}}</ref>
* 2015: [[Аша де Вос]] је постала прва особа са [[Шри Ланка|Шри Ланке]] која је докторирала у истраживању морских сисара, завршивши своју тезу „Фактори који утичу на агрегације плавих китова код јужне Шри Ланке“ на Универзитету Западне Аустралије.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.org/explorers-festival/2016/emerging-explorers/asha-de-vos/|title=Asha de Vos, Marine Biologist and Ocean Educator, Information, Facts, News, Photos|publisher=National Geographic Society|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180626192415/https://www.nationalgeographic.org/explorers-festival/2016/emerging-explorers/asha-de-vos/|archive-date=2018-06-26|url-status=dead|access-date=2018-08-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://api.research-repository.uwa.edu.au/portalfiles/portal/5088052/De_Vos_Asha_2015.pdf|title=Factors influencing blue whale aggregations off southern Sri Lanka|last=de Vos|first=Asha|date=2015|publisher=The University of Western Australia}}</ref>
* 2016: Марша Мекнат је постала прва жена председница Америчке националне академије наука.<ref>{{Cite news|url=https://www.aaas.org/news/science-editor-chief-marcia-mcnutt-elected-president-national-academy-sciences|title=Science Editor-in-Chief Marcia McNutt Elected President of the National Academy of Sciences|date=2016-02-16|access-date=2018-08-26|publisher=American Association for the Advancement of Science|language=en}}</ref>
* 2018: Британске астрофизичарке [[Хиранија Пирис]] и [[Јоана Данкли]] и италијански космолог Лисија Верђе били су међу 27 научника који су награђени Наградом за пробој у фундаменталној физици за свој допринос „детаљним мапама раног универзума које су у великој мери побољшале наше знање о еволуцији космоса и флуктуацијама које су покренуле формирање галаксија".<ref>{{Cite web|url=https://breakthroughprize.org/Laureates/1/L3811|title=Fundamental Physics – Breakthrough Prize Laureates – Norman Jarosik and the WMAP Science Team|website=Breakthrough Prize|language=en|access-date=2018-08-28}}</ref>
* 2018: Британска астрофизичарка [[Џослин Бел Бернел]] добила је специјалну награду за пробој у фундаменталној физици за своја научна достигнућа и „инспиративно лидерство“, вредну 3 милиона долара. Она је донирала цео новац од награде за стипендије за помоћ женама, недовољно заступљеним мањинама и избеглицама које студирају физику.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/science/2018/09/08/she-made-discovery-man-got-nobel-half-century-later-shes-won-million-prize/|title=She made the discovery, but a man got the Nobel. A half-century later, she's won a $3 million prize.|last=Kaplan|first=Sarah|date=September 8, 2018|work=Washington Post|access-date=2018-09-13|last2=Farzan|first2=Antonia Noori|language=en}}</ref>
* 2018. [[Јелена Ковачевић]] је српско-америчка професорка инжењерства, чија се истраживања фокусирала на обраду сигнала и науку о подацима. У августу 2018. именована је за прву жену декана Факултета инжењеринга Тандон Универзитета у Њујорку на [[Универзитет Њујорк|Универзитету у Њујорку]].<ref name=":0"/>
* 2018: Канадска физичарка [[Дона Стрикланд]] добила је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] „за револуционарне проналаске у области ласерске физике“; поделила је са [[Артур Ешкин|Артуром Ешкином]] и [[Жерар Муру|Жераром Муруом]].<ref name="N18">{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2018/press-release/|title=The Nobel Prize in Physics 2018|publisher=Nobel Foundation|access-date=2 October 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cap.ca/publications/cap-news/2018-nobel-prize-physics/|title=News Flash: Canadian physicist, Donna Strickland, co-recipient of 2018 Nobel Prize in Physics|publisher=Canadian Association of Physicists|access-date=2018-10-04}}</ref>
* 2018: [[Френсис Арнолд]] је добила [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] „за усмерену еволуцију ензима“; поделила је са [[Џорџ Смит (хемичар)|Џорџом Смитом]] и Грегоријем Винтером.<ref>Press Release: [https://old.nobelprize.org/che-press.pdf?_ga=2.67876817.1135025470.1538548911-1481862404.1538548911 The Nobel Prize in Chemistry 2018] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181003142015/https://old.nobelprize.org/che-press.pdf?_ga=2.67876817.1135025470.1538548911-1481862404.1538548911|date=2018-10-03}}</ref> Тиме је Френсис постала прва Американка која је добила [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]].<ref>{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/frances-arnold-nobel-prize-chemistry_us_5bb4d3d7e4b0876eda9a34ad|title=Frances Arnold Becomes First American Woman To Win Nobel Prize In Chemistry|last=Golgowski|first=Nina|date=2018-10-03|work=Huffington Post|access-date=2018-10-04}}</ref>
* 2018: По први пут у историји, жене су исте године добиле [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] и [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]].<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/news/2018/10/03/women-win-nobel-prize-chemistry-physics-first-time-same-year/1516518002/|title=Women win Nobel Prize in chemistry, physics for first time same year|work=USA Today|access-date=2018-10-08}}</ref>
* 2019: Математичарка [[Карен Уленбек]] постала је прва жена која је освојила [[Абелова награда|Абелову награду]] за „пионирска достигнућа у геометријским [[Парцијална диференцијална једначина|парцијалним диференцијалним једначинама]], теорији мерача и интеграбилним системима, као и за фундаментални утицај њеног рада у [[Математичка анализа|анализи]], [[Геометрија|геометрији]] и [[Математичка физика|математичкој физици]]“.<ref name="citation">{{Cite web|url=http://www.abelprize.no/c73996/binfil/download.php?tid=74095|title=Citation by the Abel Prize Committee|publisher=The Abel Prize|archive-url=https://web.archive.org/web/20190612182916/https://www.abelprize.no/c73996/binfil/download.php?tid=74095|archive-date=June 12, 2019|url-status=dead|access-date=March 19, 2019}}</ref>
* 2019: Научница [[Катие Боуман|Кејти Буман]] развила је алгоритам који је омогућио прву визуализацију црне рупе помоћу [[Телескоп хоризонта догађаја|телескопа хоризонта догађаја]]. Била је део тима од преко 200 људи који су реализовали пројекат.<ref>{{Cite web|url=https://news.mit.edu/2016/method-image-black-holes-0606|title=A method to image black holes|website=news.mit.edu|publisher=MIT News|access-date=April 10, 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/science-environment-47891902|title=The woman behind first black hole image|last=Anon|date=April 11, 2019|website=[[BBC News]]}}</ref><ref>{{Cite tweet|title=Here's the moment when the first black hole image was processed, from the eyes of researcher Katie Bouman.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=BIvezCVcsYs|title=How to take a picture of a black hole|last=Bouman|first=Katie|date=April 28, 2017|website=[[TED (conference)|TED]]|via=[[YouTube]]}}</ref>

=== 2020-те ===
* 2020: Нигеријска академија наука изабрала је [[Епидемиологија|епидемиолога]]/[[Паразитологија|паразитолога]] [[Еканем Браиде]] за своју прву жену председника.<ref>{{Cite web|url=https://allafrica.com/stories/202002130021.html|title=Nigerian Academy of Science Elects First Female President|last=Odubanjo|first=M. Oladoyin|date=2020-02-13|website=allAfrica.com|language=en|access-date=2020-02-16}}</ref>
* 2020: Бразилска научница и истраживач [[Жакелини Гоес ди Жазус]], секвенцирала је геном ЦОВИД-19 за 12 сати.<ref>{{Cite web|url=https://virological.org/t/first-cases-of-coronavirus-disease-covid-19-in-brazil-south-america-2-genomes-3rd-march-2020/409|title=First cases of coronavirus disease (COVID-19) in Brazil, South America (2 genomes, 3rd March 2020)|date=2020-02-28|website=Virological|language=en|access-date=2022-02-22}}</ref>
* 2020: Биохемичарке [[Dženifer Dudna|Џенифер Дудна]] (Америчка) и [[Emanuel Šarpentje|Емануел Шарпентије]] (Француска) добиле су [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] за свој рад на алату за уређивање генома CRISPR.<ref>{{Cite journal|last=Ledford|first=Heidi|last2=Callaway|first2=Ewen|date=2020-10-07|title=Pioneers of revolutionary CRISPR gene editing win chemistry Nobel|journal=Nature|language=en|volume=586|issue=7829|pages=346–347|bibcode=2020Natur.586..346L|doi=10.1038/d41586-020-02765-9|pmid=33028993|doi-access=free}}</ref>
* 2020: [[Андреа Гез]] добила је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] за откриће супермасивног компактног објекта.<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2020/press-release/|title=The Nobel Prize in Physics 2020|last=|first=|date=October 6, 2020|website=Nobel Prize|language=en-US|access-date=2021-02-11}}</ref>
* 2020: Немачко-турска научница [[Озлем Туређи]] је суоснивач и главни медицински службеник BioNTech-а.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/11/10/business/biontech-covid-vaccine.html|title=The Husband-and-Wife Team Behind the Leading Vaccine to Solve Covid-19|last=Gelles|first=David|date=2020-11-10|work=The New York Times|access-date=2021-02-11|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Њен тим је развио BNT162b2, опште познат као [[Фајзер-Бајонтек вакцина против ковида 19|Фајзер-Бајонтек вакцина против ковида-19]] .
* 2020: Британски вакцинолог [[Сара Гилберт]] предводи развој и тестирање вакцине која постаје Оксфорд-АстраЗенека вакцина против ковида-19.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/health-55280671|title=Covid-19: Oxford-AstraZeneca coronavirus vaccine approved for use in UK|date = 30. 12. 2020|website=BBC News|publisher=BBC|access-date = 30. 12. 2020}}</ref>
* 2021. [[Надежда Басара]] je српска и немачка лекарка. Она је једина докторка са Балкана и из југоисточне Европе која није рођена, није се школовала и која до 40. године није живела у Европској унији, а која је после специјализације и доцентуре 1997. добила титулу немачког професора медицине, у Лајпцигу.<ref>{{cite web |title=Srpske naučnice u svetu i kod nas |url=https://www.afa.co.rs/post/srpske-nau%C4%8Dnice-u-svetu-i-kod-nas |website=afa.co.rs |access-date=31. 12. 2023}}</ref> У мају 2021. године одликована је [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орденом светог Саве]] другог реда, прва је докторка која је добила ово одликовање од када је установљено.<ref>{{cite web |title=OVO JE MOJA PORUKA ŽENAMA! |url=https://pink.rs/drustvo/327865/'ovo-je-moja-poruka-zenama'-prof-dr-nadezda-basara-najcenjeniji-svetski-onkolog-i-hematolog-o-putu-ka-uspehu-preprekama-i-izazovima |website=pink.rs |access-date=31. 12. 2023}}</ref>
* 2022: Америчка хемичарка [[Каролин Бертози]] добила је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] за свој развој биоортогоналне хемије.<ref>{{Cite web|url=https://news.stanford.edu/2022/10/05/carolyn-bertozzi-wins-nobel-chemistry/|title=Stanford's Carolyn Bertozzi wins Nobel in chemistry|date=5 October 2022|website=Stanford News|publisher=Stanford|access-date=5 October 2022}}</ref>
* 2023: Аустралијски геомикробиолог [[Џилијан Банфилд]] постала је прва жена која је добила Ван Левенхукову медаљу, за своја проучавања сложених микробних заједница и њихове интеракције са животном средином.<ref>{{Cite web|url=https://www.knvm.org/activities/awards-and-grants/van-leeuwenhoek-medal/van-leeuwenhoek-medal-2023|title=van Leeuwenhoek Medal 2023|website=Royal Dutch Microbiology society|publisher=KNVM|access-date = 6. 3. 2023}}</ref>

== Види још ==
* [[Наука]]

== Референце ==
{{reflist|}}

{{Подножје|Историја|Жене}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Жене у науци]]