Извор странице Bogić Vučković

{{Infokutija Vojno lice-lat
| ime                 = Bogić Vučković Stratimirović
| slika               = Bogić Vučković, Arsa Teodorović.jpg
| širina_slike        = 240px
| opis_slike          = Slika Arse Todorovića (1812).
| puno_ime            = Bogić Vučković Petrović Stratimirović 
| datum_rođenja = 
| mesto_rođenja        = [[Trebinje]] zaleđe, [[Hercegovački sandžak]], 
| država_rođenja       = Otomansko carstvo {{small|(danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina)}}
| datum_smrti         = 
| mesto_smrti         = [[Kulpin|Kulpin]], [[Kraljevina Ugarska (1526—1867)|Kraljevina Ugarska]] {{small|(sada Srbija)}}
| država_smrti        = {{flag|Habsburška monarhija}}
| škola = 
| vojska = 
| godine_služenja = 1737–39
| čin            = 
| rod            =
| jedinica       = 
| bitke          = 
| nagrade        = Oplemenjen
| kasniji_rad    = 
| potpis         = 
}}
'''Bogić Vučković Stratimirović''' (??) bio je vođa pobunjenika u [[Hercegovački sandžak|hercegovačkom sandžaku]] koji je organizovao ustanak [[1737]]. godine, tokom [[Rusko-austrijsko-turski rat (1735—1739)|austrijsko-rusko-turskog rata (1735–39)]]. 

== Biografija==

Bogić Vučković je rodom iz [[Trebinje|Trebinja]], u [[Hercegovina|Hercegovini]]. Njegov otac je [[Vučko Petrović]] a deda [[Petar Stratimirović]].<ref name="Popović1963">{{cite book|author=Dušan J. Popović|title=Srbi u Vojvodini: Od Temis̆varskog sabora, 1790 do Blagoves̆tenskog sabora, 1861|url=https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ|year=1963|publisher=Matica srpska|quote=Богић Вучковић-Стратимировић, син Вучка Петровића а унук Петра Стратимировића, рођен је у Херцеговини. 1737. организовао је са браћом устанак у Херцеговини, помажући у исто време аустријску војску у рату против ...}}</ref> Rano se preselio u Kraljevinu Srbiju (1718–39).<ref>{{cite book|title=Istorijski glasnik|url=https://books.google.com/books?id=JXw6AQAAIAAJ|year=1956|publisher=Naučna knjiga|quote=Када је почео аустро-турски рат, његов се син налазио међу онима који су спремали устанак у Херцеговини. Као делегат Херцеговаца код Немаца радио је тада и Богић Петровић (зван и Вучковић и Стратимировић), који је исто ...}}</ref> U dokumentima se pominje kao kragujevački trgovac.<ref>{{cite book|title=Историски записи|url=https://books.google.com/books?id=K4oSAAAAIAAJ|year=1954|publisher=с.н.|quote=Богић Петровић из Крагујевца}}</ref> Prema sačuvanim podacima, Bogić je kupio<ref name="KCG">{{cite book|title=Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Istorija i književnost|url=https://books.google.com/books?id=UZDlAAAAMAAJ|year=1996|publisher=Obod|quote=... 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузијана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и ...}}</ref> potvrdu [[Dubrovačka republika|Republike Raguze]] da potiče od [[Stracimir Balšić|Stracimira Balšića]], zetskog gospodara,<ref name="GNC">{{cite book|title=Годишњица Николе Чупића|url=https://books.google.com/books?id=0NA4AQAAMAAJ|year=1904|publisher=Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије.|quote=У њега завист изазивље и Херцеговац Богић Вучковић, који је такођер од Дубровчана добио атестат како води порекло од Страцимира Баошнића, зетског господара, па је с њим отишао ћесару, представио му се како је 1737. год.}}</ref> a zatim se sa potvrdom pojavio u jesen 1737. godine u kancelariji zamenika komandanta Habzburga u [[Sremski Karlovci|Sremskim Karlovcima]],<ref name="Konjhodžić1974">{{cite book|author=Alija S. Konjhodžić|title=Spomenica Bratstva: 1954-1974|url=https://books.google.com/books?id=X1QBAAAAMAAJ|year=1974|quote=У Лангеровој књизи се вели: "У јесен 1737 појавила су се два делегата из Херцеговине, Богић Вучковић (назван још и Богић Петровић) и Алекса Милишевић код заменика команданта у Карловцима, грофа Хсрберстајн-а са ...}}</ref> zajedno sa [[Aleksa Milišević|Aleksom Miliševićem]].  Komandantu je predstavio sebe kao pripadnika plemstva<ref name="GNC"/> i naglasivši da je pripremio crnogorske narode da pomognu austrijskom caru.<ref name="KCG"/> Vučković i njegova braća organizovali su ustanak u Hercegovini [[1737]]. godine tokom austrijsko-turskih sukoba na Balkanu, istovremeno pomažući Austrijancima.<ref name="Popović1963"/> Posle [[Opsada Beograda (1739)|zauzimanja Beograda (1739)]], za njihov trud, on i njegova braća su dobili austrijske plemićke titule i dodeljeno im je selo [[Kulpin]] koje su naselili. Usvojili su grb srpske srednjovekovne plemićke porodice [[Kosače|Kosače]].

Potomak Bogić je [[Stefan Stratimirović]], koji je bio srpski pravoslavni [[Karlovačka mitropolija|mitropolit karlovački]] od [[1790]]. do [[1836]]. godine.<ref>{{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}</ref>

== Reference==
{{reflist}}

==Izvori==
*{{cite book|author1=Ǵorǵe Ǵ STRATIMIROVIĆ|author2=Bogić Vučković STRATIMIROVIĆ|title=О Б. В. Стратимировићу..|url=https://books.google.com/books?id=iaAkMwEACAAJ|year=1901}}

{{normativna kontrola}}

{{СОРТИРАЊЕ:Вучковић, Богић}}
[[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]]
[[Категорија:Стратимировићи]]