Густав Вагнер — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења. |
||
| (Није приказано 38 међуизмена 12 корисника) | |||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
| ⚫ | |||
{{početnik|7|9|2014}}{{nekat}} |
|||
| ⚫ | |||
| име = Густав Вагнер |
| име = Густав Вагнер |
||
| слика = |
| слика = |
||
| опис_слике = Густав Франц Вагнер |
| опис_слике = Густав Франц Вагнер |
||
| датум_рођења |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1911|7|18}} |
||
| место_рођења = [[Беч]] |
| место_рођења = [[Беч]] |
||
| држава_рођења = [[ |
| држава_рођења = [[Аустроугарска]] |
||
| датум_смрти |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1980|10|3|1911|7|18}} |
||
| место_смрти = [[Сао Пауло]] |
| место_смрти = [[Сао Пауло]] |
||
| држава_смрти = [[Бразил]] |
| држава_смрти = [[Бразил]] |
||
| школа = |
|||
| војска |
| војска = |
||
| године_служења = |
| године_служења = |
||
| чин = |
| чин = |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
| потпис = |
| потпис = |
||
}} |
}} |
||
Густав Франц Вагнер је био члан [[Шуцштафел|СС]] снага, рођен у Бечу, Аустрија. Он је био заменик командира концентрационог логора [[Логор Собибор|Собибор]] у коме је за време операције [[Операција |
'''Густав Франц Вагнер''' ({{јез-нем|Gustav Franz Wagner}}; [[18. јул]] [[1911]], [[Беч]] — [[3. октобар]] [[1980]], [[Сао Пауло]]) је био члан [[Шуцштафел|СС]] снага, рођен у Бечу, Аустрија. Он је био заменик командира концентрационог логора [[Логор Собибор|Собибор]] у коме је за време операције [[Операција Рајнхарт|Рајнхард]] у гасним коморама убијено преко 200.000 Јевреја. Због своје бруталности, имао је надимке Звер и Вук.<ref name="Klee">[[Ernst Klee|Klee, Ernst]], Dressen, Willi, Riess, Volker. {{cite book|author=|title=The Good Old Days: The Holocaust as Seen by Its Perpetrators and Bystanders|year=|isbn=978-1-56852-133-6|pages=}}</ref> |
||
==Биографија== |
== Биографија == |
||
Док је живео у Аустрији придружио се Нацистичкој партији 1931. године. Пошто је био ухапшен због агитације странке, побегао је у Немачку где се придружио [[ |
Док је живео у Аустрији придружио се [[Нацистичка партија|Нацистичкој партији]] 1931. године. Пошто је био ухапшен због агитације странке, побегао је у Немачку где се придружио [[Штурмабтајлунг|СА]] снагама (јуришни одред), а након тога [[Шуцштафел|СС]] снагама током касних тридесетих.<ref name="Reich">{{Cite book|last=Zentner|first=Christian| last2 = Bedürftig | first2 = Friedemann |title=The Encyclopedia of the Third Reich|publisher=Macmillan|location=New York|year=1991|isbn=978-0-02-897502-3|pages=1,014}}</ref> |
||
У мају 1940. године Вагнер је први учествовао у програму еутаназије [[Акција Т4| |
У мају 1940. године Вагнер је први учествовао у програму еутаназије [[Акција Т4|Акције Т4]] у Хадамар и Хартхајм центрима за еутаназију. То искуство убијања га је прогурало да помогне оснивање концентрационог логора [[Логор Собибор|Собибор]] током марта 1942. године. Након што су инсталиране гасне коморе, постао је заменик командира логора, под командиром [[Франц Штангл|Францом Штанглом]].<ref name="Reich" /> |
||
Вагнерова надлежност је била да, како стигне воз са логорашима, усмерава ко ће ићи на принудни рад у и око логора, а ко ће ићи у гасну комору.<ref name=Reich |
Вагнерова надлежност је била да, како стигне воз са логорашима, усмерава ко ће ићи на принудни рад у и око логора, а ко ће ићи у гасну комору.<ref name="Reich" /><ref name="SobiborInterview">[http://www.sobiborinterviews.nl/en/extermination-camp/biographies-of-ss-men Sobibor Interviews: Biographies of SS-men]</ref> Кад је он бивао на одмору, његов заменик га је смењивао. |
||
Више него било који други официр, Вагнер је био у директном контакту са логорашима. Био је супервизор свакодневног живота у [[Логор Собибор|Собибору]], један од најокрутнијих СС официра. Преживели логораши су га касније називали "хладнокрвним садистом"<ref name=Reich |
Више него било који други официр, Вагнер је био у директном контакту са логорашима. Био је супервизор свакодневног живота у [[Логор Собибор|Собибору]], један од најокрутнијих СС официра. Преживели логораши су га касније називали "хладнокрвним садистом"<ref name="Reich" />, говорећи да је тукао људе и убијао их свакодневно без икаквог разлога. Затвореник Мохе Бахир га је описивао: |
||
<blockquote>Био је крупан човек, згодан и плавокос, чист Аријевац. У цивилном животу био је, несумњиво човек лепих манира, у Собибору је био дивља звер. Његова похота за убијањем није имала краја... Умео је да отме бебу из руке мајке и раскомада је на комаде голим рукама пред мајком. Видео сам како је на смрт пребио два Јевреја кундаком јер нису обавили задужење како им је рекао, јер нису разумели немачки језик. Сећам се, једно вече је стигла група младих, узраста око 15-16 година. Водећи те групе је био неки момак Абрахам. После дугог и тешког радног дана, овај момак је отишао у бараку и заспао на свом лежају. Касније је Вагнер ушао ненајављен у бараку али га |
<blockquote>Био је крупан човек, згодан и плавокос, чист Аријевац. У цивилном животу био је, несумњиво човек лепих манира, у Собибору је био дивља звер. Његова похота за убијањем није имала краја... Умео је да отме бебу из руке мајке и раскомада је на комаде голим рукама пред мајком. Видео сам како је на смрт пребио два Јевреја кундаком јер нису обавили задужење како им је рекао, јер нису разумели немачки језик. Сећам се, једно вече је стигла група младих, узраста око 15-16 година. Водећи те групе је био неки момак Абрахам. После дугог и тешког радног дана, овај момак је отишао у бараку и заспао на свом лежају. Касније је Вагнер ушао ненајављен у бараку али га Абрахам није чуо и није устао да салутира што је била обавеза. Вагнер га је у сну извукао голог из кревета, почео насилнички да га бије да би на крају извукао револвер и убио га за пример нама осталима, а пред млађим братом.<ref name="Arad">{{harvnb|Arad|1987|pp=191-192}}</ref></blockquote> |
||
Након што су два затвореника побегла на пролеће 1943. године, Вагнер је добио наређење да око логора са четом војника постави нагазне мине како се то не би опет десило. Супротно том труду, десио се бег поново. Вагнер није био у логору за време тог великог револта који се десио 14. октобра 1943. године. Затвореници су знали да је одсутан па су мислили да ће им то повећати шансе за бег. Вагнер је био најстрожији по питању надгледања затвореника. Од 600 људи који су кренули у бег, 300 је успело да побегне. Након тога је стигло наређење од [[Хајнрих Химлер|Хајнриха Химлера]], главног човека [[Шуцштафел|СС-а]] да се логор затвори и уклоне сви докази. Вагнер је окрутно обавио тај задатак. Наиме, пошто су из логора [[Логор |
Након што су два затвореника побегла на пролеће 1943. године, Вагнер је добио наређење да око логора са четом војника постави нагазне мине како се то не би опет десило. Супротно том труду, десио се бег поново. Вагнер није био у логору за време тог великог револта који се десио 14. октобра 1943. године. Затвореници су знали да је одсутан па су мислили да ће им то повећати шансе за бег. Вагнер је био најстрожији по питању надгледања затвореника. Од 600 људи који су кренули у бег, 300 је успело да побегне. Након тога је стигло наређење од [[Хајнрих Химлер|Хајнриха Химлера]], главног човека [[Шуцштафел|СС-а]] да се логор затвори и уклоне сви докази. Вагнер је окрутно обавио тај задатак. Наиме, пошто су из логора [[Логор Треблинка|Треблинка]] послати Јевреји да раде на рушењу логора и његовом спаљивању, Вагнер их по обављеном послу све стрељао.<ref name="SobiborInterview" /> |
||
[[Хајнрих Химлер]] је Вагнера изузетно ценио говорећи да је највише заслужан за успех операције [[Операција |
[[Хајнрих Химлер]] је Вагнера изузетно ценио говорећи да је највише заслужан за успех операције [[Операција Рајнхарт|Рајнхард]]..<ref name="Klee2">[[Ernst Klee|Klee, Ernst]]: ''Das Personenlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945?''. Fischer Taschenbuch Verlag, Zweite aktualisierte Auflage, Frankfurt am Main. {{cite book|author= |title= |year=2003|isbn=978-3-10-039309-8|pages=}}</ref> |
||
После [[Логор Собибор| |
После [[Логор Собибор|Собибора]], Вагнер је у Италији учествовао у депортацији Јевреја. |
||
После Другог светског рата, Вагнер је у одсуству осуђен на смрт, али је он већ тада био пребегао у Бразил |
После Другог светског рата, Вагнер је у одсуству осуђен на смрт, али је он већ тада био пребегао у Бразил. Било је спекулација да му је Ватикан помогао да побегне прво у Сирију а одатле у Бразил<ref name="Klee2"/> преко познатих [[Пацовски канали|Пацовских канала]]. 1950. године је добио држављанство и пасош државе Бразил. Тамо је живео под псеудонимом Гинтер Мандел, где га је открио и раскринкао чувени ловац на нацисте [[Симон Визентал]] и ухапсио 30. маја 1978. године. Захтеви за екстрадицију од стране Аустрије, западне Немачке, Израела и Пољске су одбијени па му је суђено у Бразилу.<ref name="SobiborInterview"/><ref name="Arad"/> Вагнер је касније у интервјуу телевизији BBC изјавио да се није кајао, није имао никаква осећања јер је то био само посао и да нико после посла није причао о убијањима већ су играли карте и опијали се. |
||
Октобра 1980. године, пронађен је са ножем забоденим у груди. Утврђено је да је то било самоубиство. Као дан смрти проглашен је 3. октобар 1980. године.<ref name=SobiborInterview/><ref name=Arad/> |
Октобра 1980. године, пронађен је са ножем забоденим у груди. Утврђено је да је то било самоубиство. Као дан смрти проглашен је 3. октобар 1980. године.<ref name="SobiborInterview"/><ref name="Arad"/> |
||
==Референце== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
|||
* {{Cite book | ref= harv|last=Zentner|first=Christian| last2 = Bedürftig | first2 = Friedemann |title=The Encyclopedia of the Third Reich|publisher=Macmillan|location=New York|year=1991|isbn=978-0-02-897502-3|pages=1,014}} |
|||
* {{Cite book | ref= harv|last=Arad|first=Yitzhak|title=Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps| url= https://archive.org/details/belzecsobibortre0000arad|location=Bloomington|publisher=Indiana University Press|year=1987|isbn=978-0-253-21305-1|pages=[https://archive.org/details/belzecsobibortre0000arad/page/191 191]-192}} |
|||
{{нормативна контрола}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Вагнер, Густав}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1911.]] |
|||
[[Категорија:Умрли 1980.]] |
|||
[[Категорија:Бечлије]] |
|||
[[Категорија:Аустријанци]] |
|||
[[Категорија:СС-овци]] |
[[Категорија:СС-овци]] |
||
Тренутна верзија на датум 29. октобар 2023. у 19:42
| Густав Вагнер | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. јул 1911. |
| Место рођења | Беч, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. октобар 1980. (69 год.) |
| Место смрти | Сао Пауло, Бразил |
Густав Франц Вагнер (нем. Gustav Franz Wagner; 18. јул 1911, Беч — 3. октобар 1980, Сао Пауло) је био члан СС снага, рођен у Бечу, Аустрија. Он је био заменик командира концентрационог логора Собибор у коме је за време операције Рајнхард у гасним коморама убијено преко 200.000 Јевреја. Због своје бруталности, имао је надимке Звер и Вук.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Док је живео у Аустрији придружио се Нацистичкој партији 1931. године. Пошто је био ухапшен због агитације странке, побегао је у Немачку где се придружио СА снагама (јуришни одред), а након тога СС снагама током касних тридесетих.[2]
У мају 1940. године Вагнер је први учествовао у програму еутаназије Акције Т4 у Хадамар и Хартхајм центрима за еутаназију. То искуство убијања га је прогурало да помогне оснивање концентрационог логора Собибор током марта 1942. године. Након што су инсталиране гасне коморе, постао је заменик командира логора, под командиром Францом Штанглом.[2]
Вагнерова надлежност је била да, како стигне воз са логорашима, усмерава ко ће ићи на принудни рад у и око логора, а ко ће ићи у гасну комору.[2][3] Кад је он бивао на одмору, његов заменик га је смењивао.
Више него било који други официр, Вагнер је био у директном контакту са логорашима. Био је супервизор свакодневног живота у Собибору, један од најокрутнијих СС официра. Преживели логораши су га касније називали "хладнокрвним садистом"[2], говорећи да је тукао људе и убијао их свакодневно без икаквог разлога. Затвореник Мохе Бахир га је описивао:
Био је крупан човек, згодан и плавокос, чист Аријевац. У цивилном животу био је, несумњиво човек лепих манира, у Собибору је био дивља звер. Његова похота за убијањем није имала краја... Умео је да отме бебу из руке мајке и раскомада је на комаде голим рукама пред мајком. Видео сам како је на смрт пребио два Јевреја кундаком јер нису обавили задужење како им је рекао, јер нису разумели немачки језик. Сећам се, једно вече је стигла група младих, узраста око 15-16 година. Водећи те групе је био неки момак Абрахам. После дугог и тешког радног дана, овај момак је отишао у бараку и заспао на свом лежају. Касније је Вагнер ушао ненајављен у бараку али га Абрахам није чуо и није устао да салутира што је била обавеза. Вагнер га је у сну извукао голог из кревета, почео насилнички да га бије да би на крају извукао револвер и убио га за пример нама осталима, а пред млађим братом.[4]
Након што су два затвореника побегла на пролеће 1943. године, Вагнер је добио наређење да око логора са четом војника постави нагазне мине како се то не би опет десило. Супротно том труду, десио се бег поново. Вагнер није био у логору за време тог великог револта који се десио 14. октобра 1943. године. Затвореници су знали да је одсутан па су мислили да ће им то повећати шансе за бег. Вагнер је био најстрожији по питању надгледања затвореника. Од 600 људи који су кренули у бег, 300 је успело да побегне. Након тога је стигло наређење од Хајнриха Химлера, главног човека СС-а да се логор затвори и уклоне сви докази. Вагнер је окрутно обавио тај задатак. Наиме, пошто су из логора Треблинка послати Јевреји да раде на рушењу логора и његовом спаљивању, Вагнер их по обављеном послу све стрељао.[3]
Хајнрих Химлер је Вагнера изузетно ценио говорећи да је највише заслужан за успех операције Рајнхард..[5]
После Собибора, Вагнер је у Италији учествовао у депортацији Јевреја.
После Другог светског рата, Вагнер је у одсуству осуђен на смрт, али је он већ тада био пребегао у Бразил. Било је спекулација да му је Ватикан помогао да побегне прво у Сирију а одатле у Бразил[5] преко познатих Пацовских канала. 1950. године је добио држављанство и пасош државе Бразил. Тамо је живео под псеудонимом Гинтер Мандел, где га је открио и раскринкао чувени ловац на нацисте Симон Визентал и ухапсио 30. маја 1978. године. Захтеви за екстрадицију од стране Аустрије, западне Немачке, Израела и Пољске су одбијени па му је суђено у Бразилу.[3][4] Вагнер је касније у интервјуу телевизији BBC изјавио да се није кајао, није имао никаква осећања јер је то био само посао и да нико после посла није причао о убијањима већ су играли карте и опијали се.
Октобра 1980. године, пронађен је са ножем забоденим у груди. Утврђено је да је то било самоубиство. Као дан смрти проглашен је 3. октобар 1980. године.[3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Klee, Ernst, Dressen, Willi, Riess, Volker. The Good Old Days: The Holocaust as Seen by Its Perpetrators and Bystanders. ISBN 978-1-56852-133-6.
- ^ а б в г Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. New York: Macmillan. стр. 1,014. ISBN 978-0-02-897502-3.
- ^ а б в г Sobibor Interviews: Biographies of SS-men
- ^ а б в Arad 1987, стр. 191–192
- ^ а б Klee, Ernst: Das Personenlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945?. Fischer Taschenbuch Verlag, Zweite aktualisierte Auflage, Frankfurt am Main. . 2003. ISBN 978-3-10-039309-8. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. New York: Macmillan. стр. 1,014. ISBN 978-0-02-897502-3.
- Arad, Yitzhak (1987). Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps. Bloomington: Indiana University Press. стр. 191-192. ISBN 978-0-253-21305-1.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
