Пређи на садржај

Елвира Набиулина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
допуна и реф.
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање везе до вишезначних одредница
Ред 33: Ред 33:


Председник Руске федерације [[Владимир Путин]] именовао је Набиулину на позицију министра економског развоја и трговине 24. септембра 2007. године.<ref name="Bloom2">{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601087&sid=aRvXcj3Zx2Ks&refer=home|title=Putin Replaces Russian Economy Minister Gref With Nabiullina|last=Levitov, Maria|date=September 2007|work=Bloomberg}}</ref> Рад са тадашњим замеником премијера и министром финансија [[Алексеј Кудрин|Алексејем Кудрином]] описала је као „тежак али увек занимљив“<ref>[http://themoscownews.com/politics/20110930/189081106.html ''Policy behind Kudrin ouster''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111017135055/http://themoscownews.com/politics/20110930/189081106.html|date=17 October 2011}}. Anna Arutunyan, ''Moscow News'', 30 September 2011. Retrieved 27 June 2012.</ref> и остала је на функцији до 21. маја 2012.<ref name="interfax2">{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-economy/russias-putin-switches-economy-minister-to-the-kremlin-idUSBRE95N06720130624|title=Russia's Putin switches economy minister to the Kremlin|date=24 June 2013|website=Reuters|language=en|access-date=4 March 2022}}</ref> Током 2012. била је једна од шест високорангираних владиних чиновника који су пратили Путина у администрацију [[Московски кремљ|Кремља]], након што је Путин добио трећи мандат [[Председник Руске Федерације|председника Русије]]. Од маја 2012. до јуна 2013. била је помоћница председника Путина за економска питања.<ref>{{Cite web|url=https://rg.ru/2012/05/23/pomoshniki-dok.html|title=Указ Президента Российской Федерации от 21 мая 2012 г. N 674 &quot;О помощнике Президента Российской Федерации&quot;|website=Российская газета|language=ru|access-date=2021-06-15}}</ref>
Председник Руске федерације [[Владимир Путин]] именовао је Набиулину на позицију министра економског развоја и трговине 24. септембра 2007. године.<ref name="Bloom2">{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601087&sid=aRvXcj3Zx2Ks&refer=home|title=Putin Replaces Russian Economy Minister Gref With Nabiullina|last=Levitov, Maria|date=September 2007|work=Bloomberg}}</ref> Рад са тадашњим замеником премијера и министром финансија [[Алексеј Кудрин|Алексејем Кудрином]] описала је као „тежак али увек занимљив“<ref>[http://themoscownews.com/politics/20110930/189081106.html ''Policy behind Kudrin ouster''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111017135055/http://themoscownews.com/politics/20110930/189081106.html|date=17 October 2011}}. Anna Arutunyan, ''Moscow News'', 30 September 2011. Retrieved 27 June 2012.</ref> и остала је на функцији до 21. маја 2012.<ref name="interfax2">{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-russia-economy/russias-putin-switches-economy-minister-to-the-kremlin-idUSBRE95N06720130624|title=Russia's Putin switches economy minister to the Kremlin|date=24 June 2013|website=Reuters|language=en|access-date=4 March 2022}}</ref> Током 2012. била је једна од шест високорангираних владиних чиновника који су пратили Путина у администрацију [[Московски кремљ|Кремља]], након што је Путин добио трећи мандат [[Председник Руске Федерације|председника Русије]]. Од маја 2012. до јуна 2013. била је помоћница председника Путина за економска питања.<ref>{{Cite web|url=https://rg.ru/2012/05/23/pomoshniki-dok.html|title=Указ Президента Российской Федерации от 21 мая 2012 г. N 674 &quot;О помощнике Президента Российской Федерации&quot;|website=Российская газета|language=ru|access-date=2021-06-15}}</ref>

Јуна 2013. године, Набиулина је именована за председника [[Централна банка Руске Федерације|Централне банке Русије]], чиме је постала друга жена после [[:ru:Парамонова, Татьяна Владимировна|Татјане Парамонове]] на тој функцији, а уједно и прва Рускиња у Г8.<ref name="MT">{{Cite news|url=http://www.themoscowtimes.com/business/article/russian-central-banker-nabiullina-among-forbes-most-powerful-women/501147.html|title=Russian Central Banker Nabiullina Among Forbes' Most Powerful Women|date=29 May 2014|work=MoscowTimes.com|access-date=27 August 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160716164338/http://www.themoscowtimes.com/business/article/russian-central-banker-nabiullina-among-forbes-most-powerful-women/501147.html|archive-date=16 July 2016}}</ref> Маја 2014. проглашена је за једну од најмоћнијих жена на свету од стране магазина ''[[Forbes]]'', који је навео да је „добила тежак задатак да управља курсом [[Рубља|рубље]] током руске војне операције у [[Украјина|Украјини]] и [[Руска анексија Крима|анексије Крима]] и да омогући раст економије која покушава да се избегне рецесију“.<ref name="MT" /> У настојању да заустави опадање рубље, Централна банка Русије је, под њеним руководством, повећала каматне стопе, слободно кретала девизни курс и задржала ограничење инфлације,<ref name="PKirby">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-30492505|title=Russia economy: What is the risk of meltdown?|last=Kirby|first=Paul|date=16 December 2014|access-date=17 December 2014|publisher=BBC News}}</ref> чиме је стабилизовала финансијски систем и подстакла стране инвеститоре самопоуздање.<ref>{{Cite web|url=http://www.euromoney.com/GatewayAd.aspx?Redirect=http%3a%2f%2fwww.euromoney.com%2fArticle%2f3488368%2fCentral-bank-governor-of-the-year-2015-Nabiullina-displays-crisis-fighting-skills.html|title=Central bank governor Nabiullina displays crisis fighting skills|publisher=euromoney.com}}</ref> Магазин ''Euromone''y прогласио ју је за гувернера Централне банке 2015. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.euromoney.com/GatewayAd.aspx?Redirect=http%3a%2f%2fwww.euromoney.com%2fArticle%2f3488964%2fNabiullina-named-Euromoney-Central-Bank-Governor-of-the.html|title=Nabiullina named Euromoney Central Bank Governor of the year|publisher=euromoney.com}}</ref>

Британски часопис ''[[Банкар|The Banker]]'' ју је 2017. године изабрао ју је за „Банкара Централне банке године у Европи“.<ref>{{Cite news|url=http://www.thebanker.com/Awards/Central-Bank-Governor-of-the-Year/Central-Banker-of-the-Year-2017|title=Central Banker of the Year 2017|date=3 January 2017|work=TheBanker|access-date=16 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20190718041526/https://www.thebanker.com/Awards/Central-Bank-Governor-of-the-Year/Central-Banker-of-the-Year-2017|archive-date=18 July 2019|location=UK}}</ref>

Она је 28. фебруара 2022. одржала говор у којем је најавила низ мерау борбу током [[Финансијска криза у Русији 2022.|руске финансијске кризе 2022.]] изазване [[Инвазија Русије на Украјину|руском инвазијом на Украјину]], укључујући могућност да ће [[каматна стопа]] Централне банке Русије порасти на 20%, да се [[Московска берза|берза]] затвори, и да ће бити уведена [[Контроле капитала|контрола капитала]].<ref name="Mourning Her Economy">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/business/2022/mar/05/russias-central-bank-head-is-mourning-for-her-economy|title=Russia's central bank head 'is mourning for her economy'|last=Partington|first=Richard|date=5 March 2022|website=The Guardian|access-date=5 March 2022}}</ref> У марту 2022. објављено је да је покушала да поднесе оставку, али јој је Путин наредио да остане на тој функцији.<ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-03-23/russia-central-banker-wanted-out-over-ukraine-but-putin-said-no|title=Russia Central Banker Wanted Out Over Ukraine, But Putin Said No|date=23 March 2022|website=Bloomberg|access-date=23 March 2022}}</ref> У септембру 2022, [[Министарство финансија Сједињених Држава|Министарство финансија Сједињених Америчких Држава]] санкционисало је Набиулину.<ref name=":1">{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-09-30/russian-central-bank-chief-nabiullina-is-sanctioned-by-us|title=US Sanctions Russian Central Bank Chief Nabiullina|last=Flatley|first=Daniel|date=30 September 2022|work=[[Bloomberg News]]|access-date=30 September 2022}}</ref>

=== ''Набилуин брош'' ===
У [[Масовни медији у Русији|руским медијима]] постоји уверење да Елвира Нибилуина одабиром [[Брош|брошеа]] на јавним догађајима сигнализира стање привреде и планове регулатора. У марту 2021, када је први пут после три године објављено повећање стопе рефинансирања, појавила се са брошом који садржи мотив сокола.<ref>{{Cite web|url=https://www.rbc.ru/photoreport/19/03/2021/5f92bea39a7947522989725a|title=Следите за брошками: сигналы Эльвиры Набиуллиной. Фотогалерея|date=2021-03-19|publisher=[[RBK Group|RBC]]|language=ru}}</ref>

Септембра 2021. године, Набиулина је открила значење брошева, који представља њен начин комуникације, алтернативни језик који ће „тржишту дати прилику да се одрази“. У међувремену, према Набиулини, тачно значење било којег броша треба да остане мистериозно и са ретким изузецима углавном двосмислено.<ref>{{Cite web|url=https://www.vedomosti.ru/society/news/2021/09/17/887128-nabiullina-obyasnila-znachenie-broshek|title=Набиуллина объяснила значение брошек на её пресс-конференциях|date=2021-09-17|publisher=[[Vedomosti]]|language=ru}}</ref>

У говору одржаном 28. фебруара 2022. најавила је мере за ублажавање руске финансијске кризе 2022. Том приликом је носила црну одећу и није носила брош. Члан [[Париски институт политичких наука|Париског института политичких наука]] Сергеј Гуријев спекулише да то „не треба читати као да се она не слаже са Путиновом политиком, већ као знак да је време да се сахрани нормална [[монетарна политика]]“, додајући „сигуран сам да она није била део уског круга“. доношење одлуке о одласку у рат“.<ref name="Mourning Her Economy2">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/business/2022/mar/05/russias-central-bank-head-is-mourning-for-her-economy|title=Russia's central bank head 'is mourning for her economy'|last=Partington|first=Richard|date=5 March 2022|website=The Guardian|access-date=5 March 2022}}</ref>


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 7. март 2024. у 16:36

Елвира Набиулина
Набиулина 2017.
Лични подаци
Датум рођења(1963-10-29)29. октобар 1963. (60 год.)
Место рођењаУфа, СССР
УниверзитетМосковски државни универзитет Ломоносов
Универзитет Јејл
Занимањеполитичар
економиста
Породица
ПартнерЈарослав Кузминов
Политичка каријера
Политичка
странка		Независна
Тренутна функција
Функцију обавља од 29. јуна 2017.
ПредседникВладимир Путин
Димитриј Медведев
24. септембар 2007. — 21. мај 2012.
ПретходникХерман Греф
НаследникАндреј Белоусов

Елвира Набиулина (рус. Эльвира Сахипзадовна Набиуллина; тат. Эльвира Сәхипзадә кызы Нәбиуллина / Elvira Säxipzadä qızı Näbiullina; Уфа, 29. октобар 1963) руски је економиста и политичар.

Тренутни је председник Централне банке Русије. Била је економски саветник председника Владимира Путина од маја 2012. до јуна 2013, након чега је била на функцији министра економског развоја од септембра 2007. до маја 2012.[1][2] Магазин Forbes је 2019. године наводи као 53. најмоћнију жену на свету.[3] Она је по чину савезне државне цивилне службе активни државни саветника 1. класе Руске Федерације.[4]

Биографија

Набиулина је рођена у Уфи, Башкирска АССР, 29. октобра 1963.[5] у татарској породици.[6][7] Њен отац радио је као возач, док је мајка била директор фабрике. Набиулина је дипломирала у средњој школи број 31 у Уфи, а затим на Економском факултету Московског државног универзитета 1986.[8][9] У наредним годинама, изабрана је за студијски програм Yale World Fellows 2007.[10]

Између 1991. и 1994. радила је у Савезу науке и индустрије СССР-а и истој институцији која је касније преименована у Руски савез индустријалаца и предузетника.[11] Године 1994. прелази у Министарство за економски развој и трговину, где је до 1997. године напредовала до нивоа заменика министра; напустила је министарство 1998.[11] Наредне две године провела је у Сбербанци као извршни директор, као и у невладином истраживачком центру бившег министра за економски развој и трговину Хермана Грефа, Центру за стратешки развој, пре него што се вратила у Министарство за економски развој и трговину као прва заменица министра 2000.[11] У периоду од 2003. па до њеног именовања за министра у септембру 2007, председавала је Центром за стратешки развој, као и саветодавним комитетом који се припремао за руско председавање Г8 током 2006. године.

Председник Руске федерације Владимир Путин именовао је Набиулину на позицију министра економског развоја и трговине 24. септембра 2007. године.[12] Рад са тадашњим замеником премијера и министром финансија Алексејем Кудрином описала је као „тежак али увек занимљив“[13] и остала је на функцији до 21. маја 2012.[14] Током 2012. била је једна од шест високорангираних владиних чиновника који су пратили Путина у администрацију Кремља, након што је Путин добио трећи мандат председника Русије. Од маја 2012. до јуна 2013. била је помоћница председника Путина за економска питања.[15]

Јуна 2013. године, Набиулина је именована за председника Централне банке Русије, чиме је постала друга жена после Татјане Парамонове на тој функцији, а уједно и прва Рускиња у Г8.[16] Маја 2014. проглашена је за једну од најмоћнијих жена на свету од стране магазина Forbes, који је навео да је „добила тежак задатак да управља курсом рубље током руске војне операције у Украјини и анексије Крима и да омогући раст економије која покушава да се избегне рецесију“.[16] У настојању да заустави опадање рубље, Централна банка Русије је, под њеним руководством, повећала каматне стопе, слободно кретала девизни курс и задржала ограничење инфлације,[17] чиме је стабилизовала финансијски систем и подстакла стране инвеститоре самопоуздање.[18] Магазин Euromoney прогласио ју је за гувернера Централне банке 2015. године.[19]

Британски часопис The Banker ју је 2017. године изабрао ју је за „Банкара Централне банке године у Европи“.[20]

Она је 28. фебруара 2022. одржала говор у којем је најавила низ мерау борбу током руске финансијске кризе 2022. изазване руском инвазијом на Украјину, укључујући могућност да ће каматна стопа Централне банке Русије порасти на 20%, да се берза затвори, и да ће бити уведена контрола капитала.[21] У марту 2022. објављено је да је покушала да поднесе оставку, али јој је Путин наредио да остане на тој функцији.[22] У септембру 2022, Министарство финансија Сједињених Америчких Држава санкционисало је Набиулину.[23]

Набилуин брош

У руским медијима постоји уверење да Елвира Нибилуина одабиром брошеа на јавним догађајима сигнализира стање привреде и планове регулатора. У марту 2021, када је први пут после три године објављено повећање стопе рефинансирања, појавила се са брошом који садржи мотив сокола.[24]

Септембра 2021. године, Набиулина је открила значење брошева, који представља њен начин комуникације, алтернативни језик који ће „тржишту дати прилику да се одрази“. У међувремену, према Набиулини, тачно значење било којег броша треба да остане мистериозно и са ретким изузецима углавном двосмислено.[25]

У говору одржаном 28. фебруара 2022. најавила је мере за ублажавање руске финансијске кризе 2022. Том приликом је носила црну одећу и није носила брош. Члан Париског института политичких наука Сергеј Гуријев спекулише да то „не треба читати као да се она не слаже са Путиновом политиком, већ као знак да је време да се сахрани нормална монетарна политика“, додајући „сигуран сам да она није била део уског круга“. доношење одлуке о одласку у рат“.[26]

Извори

  1. ^ Levitov, Maria (септембар 2007). „Putin Replaces Russian Economy Minister Gref With Nabiullina”. Bloomberg. 
  2. ^ „Russia's Putin switches economy minister to the Kremlin”. Reuters (на језику: енглески). 24. 6. 2013. Приступљено 4. 3. 2022. 
  3. ^ „The World's 100 Most Powerful Women”. Forbes. Приступљено 31. 3. 2020. 
  4. ^ О присвоении квалификационных разрядов федеральным государственным служащим Министерства экономического развития и торговли Российской Федерации, Decree Бр. 1197 17 October 2002 (на Руски)
  5. ^ „Elvira Nabiullina” (PDF). ECE. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2013. 
  6. ^ „Человек в фуляре”. 8. 3. 2010. 
  7. ^ Evgenia Pismennaya; Gregory White (14. 2. 2017). „Putin's Central Banker Is on a Tear”. Bloomberg News. 
  8. ^ „Elvira Nabiullina. Biography” (на језику: руски). RIA Novosti. 
  9. ^ BackGround People: Nabiullina, Elvira Sakhipzadovna, Russia Profile 28 July 2008 Архивирано 27 јун 2012 на сајту Wayback Machine. Retrieved 27 June 2012.
  10. ^ „Yale University President Levin Announces Selection of 2007 Yale World Fellows”. Yale News. 3. 5. 2007. Приступљено 24. 3. 2017. 
  11. ^ а б в „Elvira Nabiullina. Biography” (на језику: руски). RIA Novosti. 
  12. ^ Levitov, Maria (септембар 2007). „Putin Replaces Russian Economy Minister Gref With Nabiullina”. Bloomberg. 
  13. ^ Policy behind Kudrin ouster Архивирано 17 октобар 2011 на сајту Wayback Machine. Anna Arutunyan, Moscow News, 30 September 2011. Retrieved 27 June 2012.
  14. ^ „Russia's Putin switches economy minister to the Kremlin”. Reuters (на језику: енглески). 24. 6. 2013. Приступљено 4. 3. 2022. 
  15. ^ „Указ Президента Российской Федерации от 21 мая 2012 г. N 674 "О помощнике Президента Российской Федерации"”. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 2021-06-15. 
  16. ^ а б „Russian Central Banker Nabiullina Among Forbes' Most Powerful Women”. MoscowTimes.com. 29. 5. 2014. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2014. 
  17. ^ Kirby, Paul (16. 12. 2014). „Russia economy: What is the risk of meltdown?”. BBC News. Приступљено 17. 12. 2014. 
  18. ^ „Central bank governor Nabiullina displays crisis fighting skills”. euromoney.com. 
  19. ^ „Nabiullina named Euromoney Central Bank Governor of the year”. euromoney.com. 
  20. ^ „Central Banker of the Year 2017”. TheBanker. UK. 3. 1. 2017. Архивирано из оригинала 18. 7. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2017. 
  21. ^ Partington, Richard (5. 3. 2022). „Russia's central bank head 'is mourning for her economy'”. The Guardian. Приступљено 5. 3. 2022. 
  22. ^ „Russia Central Banker Wanted Out Over Ukraine, But Putin Said No”. Bloomberg. 23. 3. 2022. Приступљено 23. 3. 2022. 
  23. ^ Flatley, Daniel (30. 9. 2022). „US Sanctions Russian Central Bank Chief Nabiullina”. Bloomberg News. Приступљено 30. 9. 2022. 
  24. ^ „Следите за брошками: сигналы Эльвиры Набиуллиной. Фотогалерея” (на језику: руски). RBC. 2021-03-19. 
  25. ^ „Набиуллина объяснила значение брошек на её пресс-конференциях” (на језику: руски). Vedomosti. 2021-09-17. 
  26. ^ Partington, Richard (5. 3. 2022). „Russia's central bank head 'is mourning for her economy'”. The Guardian. Приступљено 5. 3. 2022. 

Спољашње везе


/Категорија Рођени 1963. /Категорија:Руски политичари /Категорија:Руски економисти

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елвира_Набиулина&oldid=27444647”