Пређи на садржај

Туата Де Данан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: thumb|400px|Туата Де Данан приказани на слици Џона Данкана '''Туата Де Данан''' ({{јез-ирс|Tuatha Dé Danann}}; у преводу „народ богиње Дану”), раније позната под називом '''Туат Де''' ({{јез-ирс|Tuath Dé}}; „племе богова”),<ref name="koch1693">{{harvnb|Carey|2006|pp=1693-1697}}</r…
 
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:


Туата Де су на крају постали ''ес шие'', ''ши''-народ или „виле” из каснијег фолклора.<ref>{{harvnb|Carey|2006|pp=1696}}</ref><ref>{{harvnb|MacCulloch|2004|p=49}}</ref><ref>{{harvnb|Black|2008|p=xxxii}}</ref>
Туата Де су на крају постали ''ес шие'', ''ши''-народ или „виле” из каснијег фолклора.<ref>{{harvnb|Carey|2006|pp=1696}}</ref><ref>{{harvnb|MacCulloch|2004|p=49}}</ref><ref>{{harvnb|Black|2008|p=xxxii}}</ref>

== Име ==
Староирска реч ''-{tuath}-'' (у множини ''-{tuatha}-'') значи „племе, народ, људи”; ''-{dé}-'' је генитив од ''-{día}-'' и, у зависности од контекста, може значити „бог, богови, богиња” или шире „натприродно биће, објекат обожавања”.<ref>{{harvnb|Dictionary of the Irish Language|1990|p=612}}</ref> У најранијим списима, ова митолошка раса се назива ''-{Tuath Dé}-'', „племе богова”, или ''-{Tuatha Dé}-'', „племена богова”.<ref name=koch1693/> У делу ''-{Lebor Bretnach}-'' њихово име је преведено на [[Латински језик|латински]] као ''-{plebes deorum}-'', „народ богова”.<ref>{{harvnb|Williams|2018|p=171}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://celt.ucc.ie//published/T100028/index.html|title=The Irish version of the Historia Britonum of Nennius|website=celt.ucc.ie}}</ref> Међутим, ирски монаси су такође почели да користе термин ''-{Tuath Dé}-'' за [[Израелити|Израелите]],<ref name=koch1693/> са значењем „народ Божији”.<ref>{{harvnb|MacKillop|1998|p=366}}</ref> Очигледно да би избегли забуну са Израелитима,<ref name=koch1693/> писци су почели да ословљавају митолошку расу као ''-{Tuath(a) Dé Danann}-'' или ''-{Tuath(a) Dé Donann}-''. Ови називи се обично преводе као „народ богиње Дану”.<ref name="ohogain"/> Могуће је да је ово био и начин да их хуманизују: уместо „народ богова”, сада су били народ одређене богиње.<ref>{{harvnb|Williams|2018|p=187}}</ref> Рани хришћански писци су их такође називали ''-{fir dé}-'' („људи богови”) и ''-{cenéla dé}-'' („родбина богова”), можда опет да би избегли да их једноставно назову „боговима”.<ref>{{harvnb|Williams|2018|p=82}}</ref> Неки од ''-{Tuath Dé}-'' понекад се називају ''-{clann Eladan}-'', „деца уметности”.<ref name=koch1693/>

Верује се да је ''-{Danann}-'' генитив женског имена, за које номинативни облик није забележен. Реконструисан је као ''-{Danu}-'', од којег ''-{[[Ана (митологија)|Anu]]}-'' (генитив ''-{Anann}-'') може бити алтернативни облик.<ref name=koch1693/> Кормак мак Куленон је назвао ''-{Anu}-'' „[[Богиња мајка|мајком ирских богова]]”.<ref name=koch1693/> Ово може бити повезано са [[Велшка митологија|велшком митолошком]] фигуром Дон.<ref name=koch1693/> У [[Индијска митологија|хиндуистичкој митологији]] такође постоји богиња по имену Дану, која може бити индоевропска паралела овој богињи. Међутим, ова реконструкција није универзално прихваћена.<ref>{{harvnb|MacKillop|2006|p=136}}</ref> Такође је предложено да је ''-{Danann}-'' спој ''-{dán}-'' („вештина, занат”) и имена богиње ''-{Anann}-''.<ref name=koch1693/> Име се такође јавља као ''-{Donann}-'' и ''-{Domnann}-'',<ref>{{harvnb|Koch|Carey|1997|p=245}}</ref> што може указивати на то да порекло лежи у прото-келтској речи ''-{don}-'', која значи „земља”.<ref name=koch1693/> Тирехан је описао ши-народ као ''-{dei terreni}-'', „земљане богове”.<ref name=koch1693/> Ово име би могло бити сродно са митолошким Фир Домнанима<ref>''[[Lebor Gabála Érenn]]'' [http://www.maryjones.us/ctexts/lebor3.html §49]</ref> и [[Брити|британским]] Думнонима.<ref>{{harvnb|MacKillop|1998|p=129}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 5. октобар 2024. у 18:45

Туата Де Данан приказани на слици Џона Данкана

Туата Де Данан (ир. Tuatha Dé Danann; у преводу „народ богиње Дану”), раније позната под називом Туат Де (ир. Tuath Dé; „племе богова”),[1] натприродна су раса у ирској митологији. Многи од њих се сматрају представницима божанстава предхришћанске гелске Ирске.[1][2]

Туата Де су често приказивани као краљеви, краљице, друиди, бардови, ратници, јунаци, исцелитељи и занатлије са натприродним моћима. Они живе у Другом свету, али комуницирају са људима и људским светом. Повезују се са шиима: истакнутим древним гробним хумкама, попут Бру на Бојн, које представљају улазе у Други свет.[1][2] Њихови традиционални ривали су Фоморијанци, за које се сматра да представљају деструктивне силе природе,[3][4] и које Туата Де побеђују у бици код Мој Туре. Истакнути чланови Туата Де су: Дагда („велики бог”), Мориган („велика краљица” или „краљица духова”), Луг, Нуада, Ангус, Бригит, Мананан, Диан Кехт и Гуивњу, један од Три Де Дана („три бога заната”).[5] Неколико чланова Туата Де одговара древним келтским божанствима: Луг са Лугусом, Бригит са Бриганцијом, Нуада са Ноденсом, Огма са Огмиосом и Гуивњу са Гобанусом.[1]

Средњовековни текстови о Туата Де написани су од стране хришћана. Понекад су објашњавали Туата Де као палe анђеле који нису били ни потпуно добри ни потпуно зли,[6] или као древне људе који су се веома извештили у магији, али су неки писци признали да су барем неки од њих били богови.[1] Неки од њих имају више имена, али се у причама често појављују као различити ликови. Првобитно су вероватно представљали различите аспекте истог божанства, док су други били регионална имена.[7]

Туата Де су на крају постали ес шие, ши-народ или „виле” из каснијег фолклора.[8][9][10]

Име

Староирска реч tuath (у множини tuatha) значи „племе, народ, људи”; је генитив од día и, у зависности од контекста, може значити „бог, богови, богиња” или шире „натприродно биће, објекат обожавања”.[11] У најранијим списима, ова митолошка раса се назива Tuath Dé, „племе богова”, или Tuatha Dé, „племена богова”.[1] У делу Lebor Bretnach њихово име је преведено на латински као plebes deorum, „народ богова”.[12][13] Међутим, ирски монаси су такође почели да користе термин Tuath Dé за Израелите,[1] са значењем „народ Божији”.[14] Очигледно да би избегли забуну са Израелитима,[1] писци су почели да ословљавају митолошку расу као Tuath(a) Dé Danann или Tuath(a) Dé Donann. Ови називи се обично преводе као „народ богиње Дану”.[2] Могуће је да је ово био и начин да их хуманизују: уместо „народ богова”, сада су били народ одређене богиње.[15] Рани хришћански писци су их такође називали fir dé („људи богови”) и cenéla dé („родбина богова”), можда опет да би избегли да их једноставно назову „боговима”.[16] Неки од Tuath Dé понекад се називају clann Eladan, „деца уметности”.[1]

Верује се да је Danann генитив женског имена, за које номинативни облик није забележен. Реконструисан је као Danu, од којег Anu (генитив Anann) може бити алтернативни облик.[1] Кормак мак Куленон је назвао Anuмајком ирских богова”.[1] Ово може бити повезано са велшком митолошком фигуром Дон.[1] У хиндуистичкој митологији такође постоји богиња по имену Дану, која може бити индоевропска паралела овој богињи. Међутим, ова реконструкција није универзално прихваћена.[17] Такође је предложено да је Danann спој dán („вештина, занат”) и имена богиње Anann.[1] Име се такође јавља као Donann и Domnann,[18] што може указивати на то да порекло лежи у прото-келтској речи don, која значи „земља”.[1] Тирехан је описао ши-народ као dei terreni, „земљане богове”.[1] Ово име би могло бити сродно са митолошким Фир Домнанима[19] и британским Думнонима.[20]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Carey 2006, стр. 1693–1697
  2. ^ а б в Ó hÓgáin 1991, стр. 312–315, 407–409
  3. ^ MacCulloch 2009, стр. 80, 89, 91
  4. ^ Smyth 1996, стр. 74
  5. ^ MacKillop 2006, стр. 90: "Three gods patronize the crafts: Goibniu, Credne and Luchta."
  6. ^ Yeats 1888, стр. 1
  7. ^ Ward, Alan (2011). The Myths of the Gods: Structures in Irish Mythology. CreateSpace. стр. 9. ISBN 9781460984604. OCLC 1184134697. 
  8. ^ Carey 2006, стр. 1696
  9. ^ MacCulloch 2004, стр. 49
  10. ^ Black 2008, стр. xxxii
  11. ^ Dictionary of the Irish Language 1990, стр. 612
  12. ^ Williams 2018, стр. 171
  13. ^ „The Irish version of the Historia Britonum of Nennius”. celt.ucc.ie. 
  14. ^ MacKillop 1998, стр. 366
  15. ^ Williams 2018, стр. 187
  16. ^ Williams 2018, стр. 82
  17. ^ MacKillop 2006, стр. 136
  18. ^ Koch & Carey 1997, стр. 245
  19. ^ Lebor Gabála Érenn §49
  20. ^ MacKillop 1998, стр. 129

Литература

Спољашње везе