Туата Де Данан — разлика између измена
Нова страница: thumb|400px|Туата Де Данан приказани на слици Џона Данкана '''Туата Де Данан''' ({{јез-ирс|Tuatha Dé Danann}}; у преводу „народ богиње Дану”), раније позната под називом '''Туат Де''' ({{јез-ирс|Tuath Dé}}; „племе богова”),<ref name="koch1693">{{harvnb|Carey|2006|pp=1693-1697}}</r… |
Нема описа измене |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
Туата Де су на крају постали ''ес шие'', ''ши''-народ или „виле” из каснијег фолклора.<ref>{{harvnb|Carey|2006|pp=1696}}</ref><ref>{{harvnb|MacCulloch|2004|p=49}}</ref><ref>{{harvnb|Black|2008|p=xxxii}}</ref> |
Туата Де су на крају постали ''ес шие'', ''ши''-народ или „виле” из каснијег фолклора.<ref>{{harvnb|Carey|2006|pp=1696}}</ref><ref>{{harvnb|MacCulloch|2004|p=49}}</ref><ref>{{harvnb|Black|2008|p=xxxii}}</ref> |
||
== Име == |
|||
Староирска реч ''-{tuath}-'' (у множини ''-{tuatha}-'') значи „племе, народ, људи”; ''-{dé}-'' је генитив од ''-{día}-'' и, у зависности од контекста, може значити „бог, богови, богиња” или шире „натприродно биће, објекат обожавања”.<ref>{{harvnb|Dictionary of the Irish Language|1990|p=612}}</ref> У најранијим списима, ова митолошка раса се назива ''-{Tuath Dé}-'', „племе богова”, или ''-{Tuatha Dé}-'', „племена богова”.<ref name=koch1693/> У делу ''-{Lebor Bretnach}-'' њихово име је преведено на [[Латински језик|латински]] као ''-{plebes deorum}-'', „народ богова”.<ref>{{harvnb|Williams|2018|p=171}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://celt.ucc.ie//published/T100028/index.html|title=The Irish version of the Historia Britonum of Nennius|website=celt.ucc.ie}}</ref> Међутим, ирски монаси су такође почели да користе термин ''-{Tuath Dé}-'' за [[Израелити|Израелите]],<ref name=koch1693/> са значењем „народ Божији”.<ref>{{harvnb|MacKillop|1998|p=366}}</ref> Очигледно да би избегли забуну са Израелитима,<ref name=koch1693/> писци су почели да ословљавају митолошку расу као ''-{Tuath(a) Dé Danann}-'' или ''-{Tuath(a) Dé Donann}-''. Ови називи се обично преводе као „народ богиње Дану”.<ref name="ohogain"/> Могуће је да је ово био и начин да их хуманизују: уместо „народ богова”, сада су били народ одређене богиње.<ref>{{harvnb|Williams|2018|p=187}}</ref> Рани хришћански писци су их такође називали ''-{fir dé}-'' („људи богови”) и ''-{cenéla dé}-'' („родбина богова”), можда опет да би избегли да их једноставно назову „боговима”.<ref>{{harvnb|Williams|2018|p=82}}</ref> Неки од ''-{Tuath Dé}-'' понекад се називају ''-{clann Eladan}-'', „деца уметности”.<ref name=koch1693/> |
|||
Верује се да је ''-{Danann}-'' генитив женског имена, за које номинативни облик није забележен. Реконструисан је као ''-{Danu}-'', од којег ''-{[[Ана (митологија)|Anu]]}-'' (генитив ''-{Anann}-'') може бити алтернативни облик.<ref name=koch1693/> Кормак мак Куленон је назвао ''-{Anu}-'' „[[Богиња мајка|мајком ирских богова]]”.<ref name=koch1693/> Ово може бити повезано са [[Велшка митологија|велшком митолошком]] фигуром Дон.<ref name=koch1693/> У [[Индијска митологија|хиндуистичкој митологији]] такође постоји богиња по имену Дану, која може бити индоевропска паралела овој богињи. Међутим, ова реконструкција није универзално прихваћена.<ref>{{harvnb|MacKillop|2006|p=136}}</ref> Такође је предложено да је ''-{Danann}-'' спој ''-{dán}-'' („вештина, занат”) и имена богиње ''-{Anann}-''.<ref name=koch1693/> Име се такође јавља као ''-{Donann}-'' и ''-{Domnann}-'',<ref>{{harvnb|Koch|Carey|1997|p=245}}</ref> што може указивати на то да порекло лежи у прото-келтској речи ''-{don}-'', која значи „земља”.<ref name=koch1693/> Тирехан је описао ши-народ као ''-{dei terreni}-'', „земљане богове”.<ref name=koch1693/> Ово име би могло бити сродно са митолошким Фир Домнанима<ref>''[[Lebor Gabála Érenn]]'' [http://www.maryjones.us/ctexts/lebor3.html §49]</ref> и [[Брити|британским]] Думнонима.<ref>{{harvnb|MacKillop|1998|p=129}}</ref> |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 5. октобар 2024. у 18:45
Туата Де Данан (ир. Tuatha Dé Danann; у преводу „народ богиње Дану”), раније позната под називом Туат Де (ир. Tuath Dé; „племе богова”),[1] натприродна су раса у ирској митологији. Многи од њих се сматрају представницима божанстава предхришћанске гелске Ирске.[1][2]
Туата Де су често приказивани као краљеви, краљице, друиди, бардови, ратници, јунаци, исцелитељи и занатлије са натприродним моћима. Они живе у Другом свету, али комуницирају са људима и људским светом. Повезују се са шиима: истакнутим древним гробним хумкама, попут Бру на Бојн, које представљају улазе у Други свет.[1][2] Њихови традиционални ривали су Фоморијанци, за које се сматра да представљају деструктивне силе природе,[3][4] и које Туата Де побеђују у бици код Мој Туре. Истакнути чланови Туата Де су: Дагда („велики бог”), Мориган („велика краљица” или „краљица духова”), Луг, Нуада, Ангус, Бригит, Мананан, Диан Кехт и Гуивњу, један од Три Де Дана („три бога заната”).[5] Неколико чланова Туата Де одговара древним келтским божанствима: Луг са Лугусом, Бригит са Бриганцијом, Нуада са Ноденсом, Огма са Огмиосом и Гуивњу са Гобанусом.[1]
Средњовековни текстови о Туата Де написани су од стране хришћана. Понекад су објашњавали Туата Де као палe анђеле који нису били ни потпуно добри ни потпуно зли,[6] или као древне људе који су се веома извештили у магији, али су неки писци признали да су барем неки од њих били богови.[1] Неки од њих имају више имена, али се у причама често појављују као различити ликови. Првобитно су вероватно представљали различите аспекте истог божанства, док су други били регионална имена.[7]
Туата Де су на крају постали ес шие, ши-народ или „виле” из каснијег фолклора.[8][9][10]
Име
Староирска реч tuath (у множини tuatha) значи „племе, народ, људи”; dé је генитив од día и, у зависности од контекста, може значити „бог, богови, богиња” или шире „натприродно биће, објекат обожавања”.[11] У најранијим списима, ова митолошка раса се назива Tuath Dé, „племе богова”, или Tuatha Dé, „племена богова”.[1] У делу Lebor Bretnach њихово име је преведено на латински као plebes deorum, „народ богова”.[12][13] Међутим, ирски монаси су такође почели да користе термин Tuath Dé за Израелите,[1] са значењем „народ Божији”.[14] Очигледно да би избегли забуну са Израелитима,[1] писци су почели да ословљавају митолошку расу као Tuath(a) Dé Danann или Tuath(a) Dé Donann. Ови називи се обично преводе као „народ богиње Дану”.[2] Могуће је да је ово био и начин да их хуманизују: уместо „народ богова”, сада су били народ одређене богиње.[15] Рани хришћански писци су их такође називали fir dé („људи богови”) и cenéla dé („родбина богова”), можда опет да би избегли да их једноставно назову „боговима”.[16] Неки од Tuath Dé понекад се називају clann Eladan, „деца уметности”.[1]
Верује се да је Danann генитив женског имена, за које номинативни облик није забележен. Реконструисан је као Danu, од којег Anu (генитив Anann) може бити алтернативни облик.[1] Кормак мак Куленон је назвао Anu „мајком ирских богова”.[1] Ово може бити повезано са велшком митолошком фигуром Дон.[1] У хиндуистичкој митологији такође постоји богиња по имену Дану, која може бити индоевропска паралела овој богињи. Међутим, ова реконструкција није универзално прихваћена.[17] Такође је предложено да је Danann спој dán („вештина, занат”) и имена богиње Anann.[1] Име се такође јавља као Donann и Domnann,[18] што може указивати на то да порекло лежи у прото-келтској речи don, која значи „земља”.[1] Тирехан је описао ши-народ као dei terreni, „земљане богове”.[1] Ово име би могло бити сродно са митолошким Фир Домнанима[19] и британским Думнонима.[20]
Референце
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Carey 2006, стр. 1693–1697
- ^ а б в Ó hÓgáin 1991, стр. 312–315, 407–409
- ^ MacCulloch 2009, стр. 80, 89, 91
- ^ Smyth 1996, стр. 74
- ^ MacKillop 2006, стр. 90: "Three gods patronize the crafts: Goibniu, Credne and Luchta."
- ^ Yeats 1888, стр. 1
- ^ Ward, Alan (2011). The Myths of the Gods: Structures in Irish Mythology. CreateSpace. стр. 9. ISBN 9781460984604. OCLC 1184134697.
- ^ Carey 2006, стр. 1696
- ^ MacCulloch 2004, стр. 49
- ^ Black 2008, стр. xxxii
- ^ Dictionary of the Irish Language 1990, стр. 612
- ^ Williams 2018, стр. 171
- ^ „The Irish version of the Historia Britonum of Nennius”. celt.ucc.ie.
- ^ MacKillop 1998, стр. 366
- ^ Williams 2018, стр. 187
- ^ Williams 2018, стр. 82
- ^ MacKillop 2006, стр. 136
- ^ Koch & Carey 1997, стр. 245
- ^ Lebor Gabála Érenn §49
- ^ MacKillop 1998, стр. 129
Литература
- Dictionary of the Irish language: Based Mainly on Old and Middle Irish Materials (compact изд.). Royal Irish Academy. 1990. ISBN 9780901714299. OCLC 37742634.
- Black, Ronald, ур. (2008). The Gaelic Otherworld. Compiled by Gregorson Campbell, John (2nd изд.). Birlinn. ISBN 9781841587332. OCLC 230195178.
- Carey, John (2006). „Tuath Dé”. Ур.: Koch, John T. Celtic Culture: A Historical Encyclopedia. ABC-Clio. ISBN 9781851094400. OCLC 62381207.
- Koch, John T.; Carey, John, ур. (1997). The Celtic Heroic Age: Literary Sources for Ancient Celtic Europe and Early Ireland and Wales (2nd изд.). Celtic Studies Publications. ISBN 9780964244627. OCLC 977105091.
- MacCulloch, J. A. (2009). The Religion of the Ancient Celts. Floating Press. ISBN 9781775414018. OCLC 496808973. Непознати параметар
|orig-date=
игнорисан (помоћ) - MacCulloch, J. A. (2004). Celtic Mythology. Dover Publications. ISBN 9780486122113. OCLC 854852569. Непознати параметар
|orig-date=
игнорисан (помоћ) - MacKillop, James (1998). Dictionary of Celtic Mythology. Oxford University Press. ISBN 9780198691570. OCLC 36817282.
- MacKillop, James (2006). Myths and Legends of the Celts. Penguin. ISBN 9780141941394. OCLC 857589839.
- Ó hÓgáin, Dáithí (1991). Myth, Legend & Romance: An Encyclopaedia of the Irish Folk Tradition (1st изд.). Prentice Hall. ISBN 9780132759595. OCLC 22181514.
- Smyth, Daragh (1996). A Guide to Irish Mythology (2nd изд.). Irish Academic Press. ISBN 9780716526124. OCLC 36338076.
- Williams, Mark (2018). Ireland's Immortals: A History of the Gods of Irish Myth. Princeton University Press. ISBN 9781400883325. OCLC 1100668003.
- Yeats, W. B. (1888). „The Trooping Fairies”. Fairy and Folk Tales of the Irish Peasantry. Walter Scott. OCLC 1045383071.
Спољашње везе
- Article on Tuatha Dé Danann on Transceltic.com
- Tuatha Dé Danann from the Annals of the Four Masters