Карташка игра — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Тренутна верзија на датум 17. октобар 2024. у 03:42

Карташка игра је друштвена игра која се игра помоћу играчких карата. За данашње карташке игре често се користи један шпил од 52 карте, а постоје и оне игре које укључују и више њих. Постоје различите поткатегорије карташких игара, попут: игара с избацивањем карата, игара с лицитирањем, адутских игара, покера, игара с додавањем, пењањем и др. Карташке игре можемо поделити и оне за једног играча, као што је пасијанс, и више играча, као што су таблић, реми, лора, блекџек и др.^[1]

Картање је у почетку служило искључиво учењу, али је оно касније постало средство за развој умних способности кроз игру. Карте су најчешће израђење од картона, али се оне данас могу наћи и у разним другим материјалима. У последње време, картање је присутно и на разним онлајн платформама.^[1]

Игре које користе карте за играње искориштавају чињеницу да се карте могу појединачно идентификовати само са једне стране, тако да сваки играч зна само карте које држи, а не оне које држи било ко други. Из тог разлога су карташке игре често окарактерисане као игре на срећу или „несавршене информације“ – за разлику од игара стратегије или савршених информација, где је тренутна позиција у потпуности видљива свим играчима током игре.^[2] Многе игре које се генерално не сврставају у породицу карташких игара заправо користе карте за неки аспект свог играња.

Играње карата

Најстарија сачувана референца на карташку игру у светској историји потиче из 9. века у Кини, када је Збирка разноврсности Дујанга,^[3] коју је написао писац из династије Танг Су Е, описала принцезу Тонгчанг (кћер цара Јицунга од Танга) како игра „лист игру“ са члановима клана Веј (породица принцезиног мужа) 868. године.^[4]^[5]^[6] Државник и историчар из династије Сонг Оујанг Сју приметио је да су папирне карте настале у вези са ранијим развојем у формату књиге од листа до страница.^[4]

Мамелучка^[7]^[8] карта за играње (краљ пехара), око 15. века

Карте за играње први пут су се појавиле у Европи у последњој четвртини 14. века.^[9]^‍:35 Најраније европске референце говоре о сараценској или маварској игри званој наиб, и заправо о готово комплетном мамелучком египатском шпилу од 52 карте у посебном оријенталном дизајну који је очуван из отприлике тог времена, са четири сета, мачеви, поло палице, пехарима и новчићима , и са ранговима краља, гувернера, другог гувернера и десет до један.^[9]^‍:40f^[10]

Током 1430-их година у Италији је изумљен шпил тарота, пуни шпил у латинским бојама појачан картама без боја с осликаним мотивима који су играли посебну улогу као адути. Игре тарот картама се и даље играју са (подскуповима) ових шпилова у деловима централне Европе. Пун тарот шпил садржи 14 карата у свакој боји; ниске карте са ознаком 1–10 и дворске карте valet (џек), chevalier (кавалир/витез), dame (дама) и roi (краљ), плус карта будале или изговора и 21 адут. У 18. веку слике карата традиционалних италијанских тарот шпилова постале су популарне у картомантији и еволуирале у „езотеричне”" шпилове који се првенствено користе у ту сврху; данас је већина тарот шпилова који се продају у Северној Америци окултног типа и блиско су повезани са прорицањем судбине. У Европи, шпилови за „играње тарота” и даље су популарни за игре и еволуирали су од 18. века да користе регионалне ознаке (пикови, срца, ромбови и пендреци у Француској; лишће, срца, звона и жир у Немачкој) као и друге познате аспекти шпила са енглеским узорком, као што су индекси карата у углу и „утиснути“ симболи карата за карте које нису дворске. Шпилови се разликују регионално на основу броја карата потребних за играње игара; француски тарот се састоји од „пуних“ 78 карата, док германске, шпанске и италијанске варијанте тарота уклањају одређене вредности (обично карте ниже боје) из шпила, стварајући шпил са само 32 карте.

Француске ознаке су уведена око 1480. године и у Француској су углавном заменила раније латинске ознаке мачева, пендрека, пехара и новчића^[9]^‍:43 (која су још увек уобичајена у земљама шпанског и португалског говорног подручја, као и у неким северни регионима Италије).^[9]^‍:30f Симболи који су веома једноставни и једнобојни, могли би да се утисну на карте за играње да би се направио шпил, тако да је за дворске карте била потребна само посебна слика у боји. Ово драстично поједностављује производњу шпила карата у односу на традиционални италијански шпил, који је користио јединствену слику у пуној боји за сваку карту у шпилу. Француска решења су постала популарна на енглеским картама у 16. веку (упркос историјском анимозитету између Француске и Енглеске), а одатле су уведена у британске колоније укључујући Северну Америку. Успон западне културе довео је до скоро универзалне популарности и доступности карата за играње у француском аранжману чак и у областима са сопственом регионалном уметношћу карата.

У 17. веку, француска коцкарска игра са пет трикова звана Бете постала је популарна и проширила се у Немачку, где се звала Ла Бете и Енглеску где је добила име Звер. Она је била дериват Тријумфа и била је прва карташка игра у историји која је увела концепт клађења.^[11]

Кинески ручно рађени бројачи од седефа кориштени су за бодовање и клађење у карташким играма на Западу отприлике у раздобљу од 1700. до 1840. године. Бројачи за игре би имали гравуру као што је грб или монограм за идентификацију породице или појединца. Многи пултови за игре такође приказују кинеске сцене, цвеће или животиње. Краљица Шарлот, супруга Џорџа III, једна је од проминентних британских особа за коју се зна да је играла са кинеским играчким пултом. Игре са картама као што су Омбре, Квадрил и папа Џоун биле су популарне у то време и захтевале су бројаче за постизање поена. Производња бројача је опала након што је Вист, са својим другачијим методом бодовања, постао најпопуларнија карташка игра на Западу.^[12]

На основу асоцијације карташких игара и коцкања, папа Бенедикт XIV је забранио карташке игре 17. октобра 1750. године.^[13]

Види још

Карта (игра)

Референце

^ ^а ^б „Čemu može da vas nauči kartanje?”. iSerbia. 26. 5. 2017. Приступљено 23. 12. 2020.
^ Parlett, David (30. 9. 2013). „Card Game”. Encyclopedia Britannica.
^ Collection of Miscellanea at Duyang
^ ^а ^б Temple, Robert K.G. The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention. 2007. (3rd edition). London: André Deutsch, . стр. 130—131. ISBN 978-0-233-00202-6. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ Zhou, Songfang. "On the Story of Late Tang Poet Li He", Journal of the Graduates Sun Yat-sen University, 1997, Vol. 18, No. 3:31–35
^ Needham, Joseph and Tsien Tsuen-Hsuin (1985). Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing. . Cambridge University Press., reprinted Taipei: Caves Books, Ltd.(1986), Page 131
^ Ayalon, David (2012) [1991]. „Mamlūk”. Ур.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E. J.; Heinrichs, W. P.; Lewis, B.; Pellat, Ch. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 6. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-08112-3. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0657.
^ Levanoni, Amalia (2010). „PART II: EGYPT AND SYRIA (ELEVENTH CENTURY UNTIL THE OTTOMAN CONQUEST) – The Mamlūks in Egypt and Syria: the Turkish Mamlūk sultanate (648–784/1250–1382) and the Circassian Mamlūk sultanate (784–923/1382–1517)”. Ур.: Fierro, Maribel. The New Cambridge History of Islam, Volume 2: The Western Islamic World, Eleventh to Eighteenth Centuries. Cambridge and New York: Cambridge University Press. стр. 237—284. ISBN 9781139056151. doi:10.1017/CHOL9780521839570.010.
^ ^а ^б ^в ^г David Sidney Parlett (1990). The Oxford guide to card games. Internet Archive. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214165-1.
^ Dummett, Michael; Abu-Deeb, Kamal (1973), „Some remarks on Mamluk playing cards”, Journal of the Warburg and Courtauld Institutes, 63: 106—128, JSTOR 751160, S2CID 192948205, doi:10.2307/751160
^ „Euchre: history of, by David Parlett”. www.parlettgames.uk. Приступљено 2022-12-29.
^ „Collection: Chinese gaming counters - Archives at Yale”. archives.yale.edu. Приступљено 23. 4. 2019.
^ Gazette, Dublin (1750). The Dublin Gazette. (Number 26). Dublin: Richard James and John Butler, 1750. Context: "In the Edict lately published against all Games on the Cards, it is enacted, that the Penalty on Delinquents shall be a Fine of 500 Crowns ; but if any Persons of high Rank or Distinction are convicted of suffering or promoting Gaming of that Kind in their house, they shall incur the Pope's Indignation, and be liable to such arbitrary Punishment as to his'Holiness shall seem meet."

Литература

Блејр, Џејмс (1990). „Уместо увода”. Ур.: Властимир Јанковић. Тарот - гатање картама (друго изд.). Шид. стр. 5.
Кроли, Алистера (1942). „Увод”. Ур.: Hymenaeus Beta. Тот тарот, дескриптивни есеј. Берлин. стр. 4. ISBN 978-3-905219-06-7.
Клајн, Иван; Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 593, 1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
Зефирино Граси (српско издање, ур. (2007). Oxford школска енциклопедија. Београд: Књига комерц, Политика. стр. 80—82. ISBN 978-86-7712-195-2. }
Denning, Trevor (1996). The Playing Cards of Spain. London: Cygnus Arts. .
Depaulis, Thierry (2013). "Cards and Cards: Early References to Playing Cards in England" in The Playing-Card, Vol. 41, No. 3, Jan-Mar 2013, ISSN 1752-671X.
Dummett, Michael (1980). The Game of Tarot. London: Duckworth. .
Ferg, Alan, Virginia Wayland and Harold Wayland (2007). "Recognizing a Nineteenth-Century Apache Playing Card Artist: The Tonte Naipero" in The Playing-Card, Vol. 36, No. 2, Oct-Dec 2007. 100–120.
Needham, Joseph (1954), Science and Civilisation in China: Volume 1, Introductory Orientations, Cambridge University Press
Needham, Joseph (2004) [1962], Science and Civilisation in China: Volume 4, Physics and Physical Technology; Part 1, Physics, Cambridge University Press, ISBN 0-521-05802-3
Needham, Joseph; Tsien, Tsuen-hsuin (1985), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing, Cambridge University Press, ISBN 0-521-08690-6
Maltese playing cards. Bonello, Giovanni (јануар 2005). Michael Cooper, ур. „The Playing-card” (PDF). Journal of the International Playing-Card Society. 32 (3): 191—197. ISSN 0305-2133. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2005. г.
Griffiths, Antony. Prints and Printmaking. ISBN 0-7141-2608-X. British Museum Press (in UK),2nd edn, 1996
Hind, Arthur M. An Introduction to a History of Woodcut. ISBN 0-486-20952-0. . Houghton Mifflin Co. 1935 (in USA), reprinted Dover Publications, 1963
Roman du Roy Meliadus de Leonnoys (British Library, Add MS 12228, fol. 313v), c. 1352
Singer, Samuel Weller (1816), Researches into the History of Playing Cards, R. Triphook
Pang, Kevin (21. 4. 2015). „72 Hours Inside the Eye-Popping World of Cardistry”. Vanity Fair. Приступљено 29. 7. 2019.
Cepeda, Esther (26. 7. 2019). „Cardistry transforms deck of cards into performance art”. Post Independent. Приступљено 28. 7. 2019.
Klimek, Chris (30. 11. 2018). „Ricky Jay Remembered, From The Wings: An Assistant's Thoughts On The Late Magician”. NPR. Приступљено 29. 7. 2019. „The second act climaxed with him throwing cards into watermelon, first the squishy interior, then the "pachydermatic outer melon layer."”
Wong, Alex (4. 4. 2019). „How young magicians are learning to cast a spell on a modern audience”. National Post. Приступљено 29. 7. 2019.
Mallonee, Laura (9. 11. 2018). „The Secret Tools Magicians Use to Fool You”. Wired. Приступљено 6. 8. 2019.
Hegel, Theresa (10. 1. 2018). „Smart Promotional Items at CES”. Advertising Specialty Institute. Приступљено 29. 7. 2019.
Sawyer, Miranda (2. 6. 2019). „'The public has a right to art': the radical joy of Keith Haring”. The Guardian. Приступљено 29. 7. 2019. „His art is everywhere. There are Haring T-shirts, Haring shoes, Haring chairs. You can buy Haring baseball hats and badges and baby-carriers and playing cards and stickers and keyrings.”
Wilson, Lexi (1. 12. 2018). „A new deck of cards with a Bakersfield twist”. Bakersfield Now. Приступљено 29. 7. 2019.
Xinhua (2019-05-17). „Shanghai uses playing cards to promote garbage sorting”. China Daily. Приступљено 29. 7. 2019.
Commerce, Stack (16. 1. 2018). „These playing cards help you learn about design”. Popular Science. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019.
Ramzi, Lilah (25. 2. 2019). „All Dressed Up and Nowhere to Go: The Best Looks to Wear at Home”. Vogue. Приступљено 29. 7. 2019. „Tiffany & Co. playing cards, $115”
Seideman, David (18. 1. 2019). „Trading Cards Continue To Trounce The S&P 500 As Alternative Investments”. Forbes. Приступљено 6. 8. 2019.
Sullivan, Paul (23. 3. 2018). „Trading Cards: A Hobby That Became a Multimillion-Dollar Investment”. The New York Times. Приступљено 6. 8. 2019.
Wilkinson, W.H. (1895). „Chinese Origin of Playing Cards”. American Anthropologist. VIII (1): 61—78. doi:10.1525/aa.1895.8.1.02a00070 .
„Works titled 杜陽雜編”. Chinese Text Project. Приступљено 18. 1. 2023.
Theobald, Ulrich (2012-09-30). „Duyang zabian”. ChinaKnowledge.de: An Encyclopaedia on Chinese History, Literature and Art. Приступљено 18. 1. 2023.
Lo, Andrew (2000). „The game of leaves: An inquiry into the origin of Chinese playing cards”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 63 (3): 389—406. S2CID 159872810. doi:10.1017/S0041977X00008466 — преко Cambridge University Press.
Parlett, David. „Chinese Leaf Game: Did the Chinese really invent card games?”. Historic Card Games. Приступљено 18. 1. 2023.
Zhou, Songfang (1997). „On the Story of Late Tang Poet Li He”. Journal of the Graduates Sun Yat-sen University. 18 (3): 31—35.
Lo, A. (2009). „The game of leaves: An inquiry into the origin of Chinese playing cards”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 63 (3): 389—406. S2CID 159872810. doi:10.1017/S0041977X00008466.

Спољашње везе

Овај чланак везан за игре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[:0-1] а ^б „Čemu može da vas nauči kartanje?”. iSerbia. 26. 5. 2017. Приступљено 23. 12. 2020.

[2] Parlett, David (30. 9. 2013). „Card Game”. Encyclopedia Britannica.

[3] Collection of Miscellanea at Duyang

[temple-4] а ^б Temple, Robert K.G. The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention. 2007. (3rd edition). London: André Deutsch, . стр. 130—131. ISBN 978-0-233-00202-6. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

[zhou_1997_18-5] Zhou, Songfang. "On the Story of Late Tang Poet Li He", Journal of the Graduates Sun Yat-sen University, 1997, Vol. 18, No. 3:31–35

[needham_vol5_pt1-6] Needham, Joseph and Tsien Tsuen-Hsuin (1985). Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing. . Cambridge University Press., reprinted Taipei: Caves Books, Ltd.(1986), Page 131

[Ayalon_2012-7] Ayalon, David (2012) [1991]. „Mamlūk”. Ур.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E. J.; Heinrichs, W. P.; Lewis, B.; Pellat, Ch. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 6. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-08112-3. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0657.

[Levanoni_2010-8] Levanoni, Amalia (2010). „PART II: EGYPT AND SYRIA (ELEVENTH CENTURY UNTIL THE OTTOMAN CONQUEST) – The Mamlūks in Egypt and Syria: the Turkish Mamlūk sultanate (648–784/1250–1382) and the Circassian Mamlūk sultanate (784–923/1382–1517)”. Ур.: Fierro, Maribel. The New Cambridge History of Islam, Volume 2: The Western Islamic World, Eleventh to Eighteenth Centuries. Cambridge and New York: Cambridge University Press. стр. 237—284. ISBN 9781139056151. doi:10.1017/CHOL9780521839570.010.

[parlett-9] а ^б ^в ^г David Sidney Parlett (1990). The Oxford guide to card games. Internet Archive. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214165-1.

[10] Dummett, Michael; Abu-Deeb, Kamal (1973), „Some remarks on Mamluk playing cards”, Journal of the Warburg and Courtauld Institutes, 63: 106—128, JSTOR 751160, S2CID 192948205, doi:10.2307/751160

[11] „Euchre: history of, by David Parlett”. www.parlettgames.uk. Приступљено 2022-12-29.

[12] „Collection: Chinese gaming counters - Archives at Yale”. archives.yale.edu. Приступљено 23. 4. 2019.

[Gazette-13] Gazette, Dublin (1750). The Dublin Gazette. (Number 26). Dublin: Richard James and John Butler, 1750. Context: "In the Edict lately published against all Games on the Cards, it is enacted, that the Penalty on Delinquents shall be a Fine of 500 Crowns ; but if any Persons of high Rank or Distinction are convicted of suffering or promoting Gaming of that Kind in their house, they shall incur the Pope's Indignation, and be liable to such arbitrary Punishment as to his'Holiness shall seem meet."

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Датотека:Theodoor Rombouts - The Card Players.jpg|десно|мини| ''Карташи'', слика Теодора Рамбоутса из 17. века |301x301пиксел]]
+[[Датотека:Theodoor Rombouts - The Card Players.jpg|десно|мини| ''Карташи'', слика Теодора Рамбоутса из 17. века |301x301п]]
 '''Карташка игра''' је [[Друштвене игре|друштвена игра]] која се игра помоћу [[Карта (игра)|играчких карата]]. За данашње карташке игре често се користи један шпил од 52 карте, а постоје и оне игре које укључују и више њих. Постоје различите поткатегорије карташких игара, попут: игара с избацивањем карата, игара с лицитирањем, адутских игара, [[Покер|покера]], игара с додавањем, пењањем и др. Карташке игре можемо поделити и оне за једног играча, као што је [[пасијанс]], и више играча, као што су [[Tablić|таблић]], [[реми]], [[лора (карташка игра)|лора]], [[Blekdžek|блекџек]] и др.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.iserbia.rs/da-li-ste-znali/cemu-moze-da-vas-nauci-kartanje-5714|title=Čemu može da vas nauči kartanje?|last=|first=|date=26. 5. 2017.|website=iSerbia|language=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=23. 12. 2020.}}</ref>
@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Картање је у почетку служило искључиво [[Учење|учењу]], али је оно касније постало средство за развој умних способности кроз игру. Карте су најчешће израђење од [[Картон|картона]], али се оне данас могу наћи и у разним другим материјалима. У последње време, картање је присутно и на разним онлајн платформама.<ref name=":0" />
-Игре које користе карте за играње искориштавају чињеницу да се карте могу појединачно идентификовати само са једне стране, тако да сваки играч зна само карте које држи, а не оне које држи било ко други. Из тог разлога су карташке игре често окарактерисане као игре на срећу или „несавршене информације“ – за разлику од игара стратегије или [[perfect information|савршених информација]], где је тренутна позиција у потпуности видљива свим играчима током игре.<ref>{{Cite encyclopedia |title=Card Game |encyclopedia=Encyclopedia Britannica |url=https://www.britannica.com/topic/card-game |date=Sep 30, 2013 |author=[[David Parlett]]}}</ref> Многе игре које се генерално не сврставају у породицу карташких игара заправо користе карте за неки аспект свог играња.
+Игре које користе карте за играње искориштавају чињеницу да се карте могу појединачно идентификовати само са једне стране, тако да сваки играч зна само карте које држи, а не оне које држи било ко други. Из тог разлога су карташке игре често окарактерисане као игре на срећу или „несавршене информације“ – за разлику од игара стратегије или [[perfect information|савршених информација]], где је тренутна позиција у потпуности видљива свим играчима током игре.<ref>{{Cite encyclopedia |title=Card Game |encyclopedia=Encyclopedia Britannica |url=https://www.britannica.com/topic/card-game |date=Sep 30, 2013 | last = Parlett | first = David | authorlink = David Parlett}}</ref> Многе игре које се генерално не сврставају у породицу карташких игара заправо користе карте за неки аспект свог играња.
 == Играње карата ==
 [[Image:Ming Dynasty playing card, c. 1400.jpg|thumb|left|upright=.75|[[Chinese playing card|Кинеска карта за играње]] од око 1400. године, [[династија Минг]].]]
-Најстарија сачувана референца на карташку игру у светској историји потиче из 9. века у [[Кина|Кини]], када је ''Збирка разноврсности Дујанга'',<ref>[http://zh.wikisource.org/zh-hant/%E6%9D%9C%E9%99%BD%E9%9B%9C%E7%B7%A8 Collection of Miscellanea at Duyang]</ref> коју је написао писац из [[династија Танг|династије Танг]] [[Су Е]], описала принцезу Тонгчанг (кћер цара [[Emperor Yizong of Tang|Јицунга од Танга]]) како игра „[[Madiao|лист игру]]“ са члановима клана [[Wei clan|Веј]] (породица принцезиног [[Wei Baoheng|мужа]]) 868. године.<ref name="temple">Temple, Robert K.G. (2007). ''The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention'' (3rd edition). London: André Deutsch, pp. 130–131. {{ISBN|978-0-233-00202-6}}.</ref><ref name="zhou 1997 18">Zhou, Songfang. "On the Story of Late Tang Poet Li He", ''Journal of the Graduates Sun Yat-sen University'', 1997, Vol. 18, No. 3:31–35</ref><ref name="needham vol5 pt1">[[Needham, Joseph]] and [[Tsien Tsuen-Hsuin]]. (1985). ''Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing''. Cambridge University Press., reprinted Taipei: Caves Books, Ltd.(1986), Page 131</ref> Државник и историчар из [[династија Сунг|династије Сонг]] [[Оујанг Сју]] приметио је да су папирне карте настале у вези са ранијим развојем у формату књиге од листа до страница.<ref name="temple" />
+Најстарија сачувана референца на карташку игру у светској историји потиче из 9. века у [[Кина|Кини]], када је ''Збирка разноврсности Дујанга'',<ref>[http://zh.wikisource.org/zh-hant/%E6%9D%9C%E9%99%BD%E9%9B%9C%E7%B7%A8 Collection of Miscellanea at Duyang]</ref> коју је написао писац из [[династија Танг|династије Танг]] [[Су Е]], описала принцезу Тонгчанг (кћер цара [[Emperor Yizong of Tang|Јицунга од Танга]]) како игра „[[Madiao|лист игру]]“ са члановима клана [[Wei clan|Веј]] (породица принцезиног [[Wei Baoheng|мужа]]) 868. године.<ref name="temple">Temple, Robert K.G. {{cite book|author= |title=The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention |location= |publisher= |year=2007|isbn=}} (3rd edition). London: André Deutsch, {{cite book|author= |title= |location= |publisher= |year=|isbn=978-0-233-00202-6|pages=130–131}}.</ref><ref name="zhou 1997 18">Zhou, Songfang. "On the Story of Late Tang Poet Li He", ''Journal of the Graduates Sun Yat-sen University'', 1997, Vol. 18, No. 3:31–35</ref><ref name="needham vol5 pt1">{{cite book|author=[[Needham, Joseph]] and [[Tsien Tsuen-Hsuin]]|title=Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing |location= |publisher= |year=1985}}. Cambridge University Press., reprinted Taipei: Caves Books, Ltd.(1986), Page 131</ref> Државник и историчар из [[династија Сунг|династије Сонг]] [[Оујанг Сју]] приметио је да су папирне карте настале у вези са ранијим развојем у формату књиге од листа до страница.<ref name="temple" />
 [[File:Mamluk playing card 7.jpg|thumb|250px|[[Мамелуци|Мамелучка]]<ref name="Ayalon 2012">{{cite encyclopedia |author-last=Ayalon |author-first=David |author-link=David Ayalon |year=2012 |origyear=1991 |title=Mamlūk |editor1-last=Bosworth |editor1-first=C. E. |editor1-link=Clifford Edmund Bosworth |editor2-last=van Donzel |editor2-first=E. J. |editor2-link=Emeri Johannes van Donzel |editor3-last=Heinrichs |editor3-first=W. P. |editor3-link=Wolfhart Heinrichs |editor4-last=Lewis |editor4-first=B. |editor4-link=Bernard Lewis |editor5-last=Pellat |editor5-first=Ch. |editor5-link=Charles Pellat |encyclopedia=[[Enciklopedija islama#2nd edition, EI2|Encyclopaedia of Islam, Second Edition]] |location=[[Лајден|Leiden]] |publisher=[[Brill Publishers]] |volume=6 |doi=10.1163/1573-3912_islam_COM_0657 |isbn=978-90-04-08112-3}}</ref><ref name="Levanoni 2010">{{cite book |last=Levanoni |first=Amalia |year=2010 |chapter=PART II: EGYPT AND SYRIA (ELEVENTH CENTURY UNTIL THE OTTOMAN CONQUEST) – The Mamlūks in Egypt and Syria: the Turkish Mamlūk sultanate (648–784/1250–1382) and the Circassian Mamlūk sultanate (784–923/1382–1517) |editor-last=Fierro |editor-first=Maribel |title=The New Cambridge History of Islam, Volume 2: The Western Islamic World, Eleventh to Eighteenth Centuries |location=[[Кембриџ|Cambridge]] and [[Њујорк|New York]] |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=237–284 |doi=10.1017/CHOL9780521839570.010 |isbn=9781139056151 }}</ref> карта за играње (краљ пехара), око 15. века]]
@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 Кинески ручно рађени бројачи од седефа кориштени су за бодовање и клађење у карташким играма на Западу отприлике у раздобљу од 1700. до 1840. године. Бројачи за игре би имали гравуру као што је грб или монограм за идентификацију породице или појединца. Многи пултови за игре такође приказују кинеске сцене, цвеће или животиње. Краљица [[Шарлота од Мекленбург-Штрелица|Шарлот]], супруга [[Џорџ III|Џорџа III]], једна је од проминентних британских особа за коју се зна да је играла са кинеским играчким пултом. Игре са картама као што су [[Омбре]], [[Quadrille (card game)|Квадрил]] и [[Pope Joan (card game)|папа Џоун]] биле су популарне у то време и захтевале су бројаче за постизање поена. Производња бројача је опала након што је [[Вист]], са својим другачијим методом бодовања, постао најпопуларнија карташка игра на Западу.<ref>{{Cite web |url=https://archives.yale.edu/repositories/11/resources/827 |title=Collection: Chinese gaming counters - Archives at Yale |website=archives.yale.edu |access-date=23 April 2019}}</ref>
-На основу асоцијације карташких игара и коцкања, [[папа Бенедикт XIV]] је забранио карташке игре 17. октобра 1750. године.<ref name= "Gazette">Dublin Gazette (1750). ''The Dublin Gazette'' (Number 26). Dublin: Richard James and John Butler, 1750. Context: "In the Edict lately published against all Games on the Cards, it is enacted, that the Penalty on Delinquents shall be a Fine of 500 Crowns ; but if any Persons of high Rank or Distinction are convicted of suffering or promoting Gaming of that Kind in their house, they shall incur the Pope's Indignation, and be liable to such arbitrary Punishment as to his'Holiness shall seem meet."</ref>
+На основу асоцијације карташких игара и коцкања, [[папа Бенедикт XIV]] је забранио карташке игре 17. октобра 1750. године.<ref name= "Gazette">{{cite book| last = Gazette | first = Dublin |title=The Dublin Gazette |location= |publisher= |year=1750}} (Number 26). Dublin: Richard James and John Butler, 1750. Context: "In the Edict lately published against all Games on the Cards, it is enacted, that the Penalty on Delinquents shall be a Fine of 500 Crowns ; but if any Persons of high Rank or Distinction are convicted of suffering or promoting Gaming of that Kind in their house, they shall incur the Pope's Indignation, and be liable to such arbitrary Punishment as to his'Holiness shall seem meet."</ref>
 == Види још ==
@@ Ред 35: / Ред 35: @@
 == Литература ==
 {{Литература|30em}}
-* {{Cite book|ref=harv| title = Тарот - гатање картама| year=1990| location = Шид| author = Џејмс Блејр| edition = друго| editor = Властимир Јанковић| language = српски| chapter = Уместо увода|pages=5}}
+* {{Cite book|ref=harv| title = Тарот - гатање картама| year=1990| location = Шид| last = Блејр | first = Џејмс | edition = друго| editor = Властимир Јанковић| language = српски| chapter = Уместо увода|pages=5}}
-* {{Cite book|ref=harv| title = Тот тарот, дескриптивни есеј| year=1942| location = Берлин|isbn=978-3-905219-06-7| author = Алистера Кроли| editor = Hymenaeus Beta| chapter = Увод|pages=4}}
+* {{Cite book|ref=harv| title = Тот тарот, дескриптивни есеј| year=1942| location = Берлин|isbn=978-3-905219-06-7| last = Кроли | first = Алистера | editor = Hymenaeus Beta| chapter = Увод|pages=4}}
 * {{Cite book|ref=harv| title = Велики речник страних речи и израза| year=2008| publisher = Прометеј| location = Нови Сад|isbn=978-86-515-0311-8| last=Клајн| first = Иван | authorlink = Иван Клајн| author2 =[[Милан Шипка]]| edition = четврто|pages=593, 1498}}
 * {{Cite book|ref=harv| title = Oxford школска енциклопедија| year=2007| publisher = Књига комерц, Политика| location = Београд|isbn=978-86-7712-195-2| editor = Зефирино Граси (српско издање|pages=80—82}}}
-* Denning, Trevor (1996). ''The Playing Cards of Spain''. London: Cygnus Arts.
+* {{cite book|author=Denning, Trevor|title=The Playing Cards of Spain |location= London|publisher= Cygnus Arts|year=1996}}.
-* [[Depaulis, Thierry]] (2013). "Cards and Cards: Early References to Playing Cards in England" in ''The Playing-Card'', Vol. 41, No. 3, Jan-Mar 2013, ISSN 1752-671X.
+* [[Depaulis, Thierry]] (2013). "Cards and Cards: Early References to Playing Cards in England" in ''The Playing-Card'', Vol. 41, No. 3, Jan-Mar 2013, {{ISSN|1752-671X}}.
-* [[Dummett, Michael]] (1980). ''The Game of Tarot''. London: Duckworth.
+* {{cite book|author=[[Dummett, Michael]]|title=The Game of Tarot |location= London|publisher= Duckworth|year=1980}}.
 * Ferg, Alan, Virginia Wayland and Harold Wayland (2007). "Recognizing a Nineteenth-Century Apache Playing Card Artist: The Tonte Naipero" in ''The Playing-Card'', Vol. 36, No. 2, Oct-Dec 2007. 100–120.
 * {{Citation |last=Needham |first=Joseph |author-link=Joseph Needham |year=1954 |title=Science and Civilisation in China: Volume 1, Introductory Orientations |publisher=Cambridge University Press |url=https://archive.org/stream/ScienceAndCivilisationInChina/Science_and_Civilisation_in_China_Vol_1_Introductory_Orientations#page/n5/mode/2up}}
@@ Ред 47: / Ред 47: @@
 * {{Citation |last1=Needham |first1=Joseph |author-link=Joseph Needham |last2=Tsien |first2=Tsuen-hsuin |author2-link=Tsien Tsuen-hsuin |year=1985 |title=Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing |publisher=Cambridge University Press |isbn=0-521-08690-6 |url=https://archive.org/stream/ScienceAndCivilisationInChina/Needham_Joseph_Science_and_Civilisation_in_China_Vol_5-1_Chemistry_and_Chemical_Technology_Paper_and_Printing#page/n3/mode/2up}}
 *Maltese playing cards. {{cite journal|title=The Playing-card|url=http://www.i-p-c-s.org/journal/33-3.pdf|volume=32|issue=3|date=January 2005|journal=Journal of the International Playing-Card Society|issn=0305-2133|editor=Michael Cooper|last=Bonello|first=Giovanni|author-link=Giovanni Bonello|pages=191–197|archive-date=29 April 2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20050429042146/http://i-p-c-s.org/journal/33-3.pdf}}
-* Griffiths, Antony. ''Prints and Printmaking'' [[British Museum Press]] (in UK),2nd edn, 1996 {{ISBN|0-7141-2608-X}}
+* {{cite book| last = Griffiths | first = Antony |title=Prints and Printmaking |location= |publisher= |year= |isbn=0-7141-2608-X}} [[British Museum Press]] (in UK),2nd edn, 1996
-* Hind, Arthur M. ''An Introduction to a History of Woodcut''. Houghton Mifflin Co. 1935 (in USA), reprinted Dover Publications, 1963 {{ISBN|0-486-20952-0}}
+* {{cite book| last = Hind | first = Arthur M. |title=An Introduction to a History of Woodcut |location= |publisher= |year= |isbn=0-486-20952-0}}. Houghton Mifflin Co. 1935 (in USA), reprinted Dover Publications, 1963
 * Roman du Roy Meliadus de Leonnoys (British Library, Add MS 12228, fol. 313v), c. 1352
 * {{Citation | last=Singer | first=Samuel Weller | author-link=Samuel Weller Singer| title=Researches into the History of Playing Cards | url=https://books.google.com/books?id=ZTMCAAAAYAAJ | publisher=R. Triphook | year=1816 |ref=Singer }}
@@ Ред 60: / Ред 60: @@
 * {{cite web |last1=Wilson |first1=Lexi |title=A new deck of cards with a Bakersfield twist |url=https://bakersfieldnow.com/news/local/a-new-deck-of-cards-with-a-bakersfield-twist |publisher=Bakersfield Now |access-date=29 July 2019 |date=December 1, 2018}}
 * {{cite web |author1=Xinhua |title=Shanghai uses playing cards to promote garbage sorting |url=http://www.chinadaily.com.cn/a/201905/17/WS5cde71eba3104842260bc518.html |publisher=China Daily |access-date=29 July 2019 |date=2019-05-17}}
-* {{cite web |author1=Stack Commerce |title=These playing cards help you learn about design |url=https://www.popsci.com/design-and-font-deck-playing-cards/ |website=Popular Science |access-date=29 July 2019 |date=January 16, 2018 }}{{Мртва веза}}
+* {{cite web | last1 = Commerce | first1 = Stack |title=These playing cards help you learn about design |url=https://www.popsci.com/design-and-font-deck-playing-cards/ |website=Popular Science |access-date=29 July 2019 |date=January 16, 2018 |archive-date=29. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190729055057/https://www.popsci.com/design-and-font-deck-playing-cards/ |url-status= }}
 * {{cite web |last1=Ramzi |first1=Lilah |title=All Dressed Up and Nowhere to Go: The Best Looks to Wear at Home |url=https://www.vogue.com/article/best-looks-to-wear-at-home |publisher=Vogue |access-date=29 July 2019 |date=February 25, 2019 |quote=[[Tiffany & Co.]] playing cards, $115}}
 * {{cite web |last1=Seideman |first1=David |title=Trading Cards Continue To Trounce The S&P 500 As Alternative Investments |url=https://www.forbes.com/sites/davidseideman/2019/01/18/trading-cards-continue-to-trounce-the-sp-500-as-alternative-investments/#15b3e3a72f6e |work=Forbes |access-date=6 August 2019 |date=January 18, 2019}}

Нормативна контрола
Међународне	FAST 2
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Летонија Чешка
Остале	Енциклопедија Британика NARA