Вељко Ковачевић — разлика између измена

вељко ковачевић
вељко ковачевић
	Вељко Ковачевић
Лични подаци
Датум рођења	19. децембар 1912.
Место рођења	Грахово, код Никшића, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	24. мај 1994. (81 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	војно лице
Породица
Супружник	Инес Ковачевић
Деца	Нада, Биљана и Јелена
Деловање
Члан КПЈ од	1938.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат; Народноослободилачка борба
Служба	Интернационалне бригаде; НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1937 — 1939.; 1941 — 1972.
Чин	генерал-пуковник
У току НОБ	члан ГШ НОВ и ПО Хрватске
Херој
Народни херој од	20. децембар 1951.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	совјетска одликовања:
	Орден Кутузова другог степена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 13. новембар 2024. у 20:28

Вељко Ковачевић (Грахово, код Никшића, 19. децембар 1912 — Београд, 24. мај 1994) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, публициста и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 19. децембра 1912. године у Грахову, код Никшића. Основну школу је завршио у Грахову, четири разреда гимназије у Никшићу, а затим се уписао у Учитељску школу на Цетињу^[1], у којој је матурирао 1937. године. После завршене Учитељске школе, уписао се на Филозофски факултет Загребачког свеучилишта^[1], где се укључио у револуционарни студентски покрет и учествовао у његовим акцијама.

Године 1937. с групом Југословена-добровољаца, отишао је у Шпанију да се бори против фашизма. У саставу Интернационалних бригада, као борац и командир вода, борио се на разним фронтовима Шпаније од 1937. до 1939. године. У Шпанији је, у борби код Кастељана, 14. јуна 1938. године, тешко рањен. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1938. године. После повлачења Интернационалних бригада из Шпаније, провео је више од две године у концентрационим логорима Француске — Сен Сипријену, Гирсу, Вернеу и Камп де Милеу.

Народноослободилачка борба

Из логора у Француској побегао је у пролеће 1941. године и дошао у Југославију, где се у августу укључио у рад на даљем ширењу и развијању оружаног устанка. Радио је на организовању устанка и формирању првих партизанских јединица у Горском котару и Хрватском приморју.

У току Народноослободилачког рата (НОР) налазио се на следећим функцијама:

командант Приморско-горанског партизанског одреда и члан Окружног комитета КП Хрватске за Хрватско приморје — од почетка октобра 1941. до 4. маја 1942. године,
командант Пете оперативне зоне (Хрватско приморје, Горски котар и Истра) Главног штаба НОВ и ПО Хрватске — од 4. маја 1942. до 22. априла 1943. године,
командант Тринаесте приморско-горанске дивизије — од 22. априла 1943. до маја 1944. године,
радио у Главном штабу НОВ и ПО Хрватске — од маја до јула 1944. године,
командант 40. славонске дивизије — од средине јула 1944. до краја децембра 1944. године,
командант Шестог ударног корпуса — од краја децембра 1944. до 15. априла 1945. године, када је тешко рањен код Нашица.

У току целог рата био је члан Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. Своје богато искуство из Шпаније искористио је у формирању и организовању партизанских јединица у Горском котару, Хрватском приморју и њиховим борбама против италијанских, усташких и четничких јединица.

Као резултат активности партизанских јединица којима је Вељко командовао, њихових сталних диверзија и напада на пругу и путеве, октобра 1941. године створена је већа слободна територија, која је захватила Дрежницу и велики број брињских и приморских села. Ту територију држали су партизани у својим рукама скоро читавог рата. Упркос бројним офанзивама, репресалијама, рушењу и разарању, окупатор није никад успео да успори темпо и стално јачање ослободилачке борбе у том делу земље.

У току првих месеци 1942. године Приморско-горански партизански одред бројно је ојачао и тежиште борбе пренео на ослобађање насељених места. Ослобођени су: Јасенак, Равна Гора, Мркопаљ, Брод на Купи и више околних села. По већим местима непријатељ се ограђивао бодљикавом жицом и бункерима, настојећи да задржи контролу над пругом и морском обалом.

Послератни период

После рата налазио се на дужности команданта Тенковске армије, Тенковских и моторизованих јединица ЈНА, команданта Седме и Треће армијске области и помоћника Савезног секретара за народну одбрану. У периоду од 1950. до 1952. године завршио је Вишу војну академију ЈНА. Био је и активан друштвено-политички радник, два пута је биран за савезног народног посланика за котар Огулин. На Осмом конгресу СКЈ изабран је за члана ЦК СКЈ, био је члан Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА и један од његових секретара. Био је члан Савета федерације. Пензионисан је 1972. године у чину генерал-пуковника ЈНА.

Из брака са супругом Инес, имао је три ћерке: Наду, Биљану и Јелену. Његова ћерка Биљана Ковачевић-Вучо била је председница Комитета правника за људска права.

Због тешке болести, извршио је самоубиство 24. маја 1994. године у Београду^[2] и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Књиге и одликовања

Био је члан је Удружења књижевника Југославије. Написао је књиге:

„Нека искуства из борби у Хрватском приморју и Горском котару“, Београд, 1955.
„У рововима Шпаније“, Сарајево, 1958.
„Капелски кресови“, Београд, 1961.
„Млада шума“, Загреб, 1966.
збирку приповедака „Вртлог“, Сарајево, 1971.
роман „Гавријда“, Београд, 1972. и више других текстова.

Неколико његових књига преведено је на руски, мађарски, македонски и словеначки језик. А по његовом истоименом роману снимљена је ТВ серија „Капелски кресови“.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више високих иностраних и југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем и Орден за храброст. Од иностраних, истиче се совјетски Орден Кутузова. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Референце

^ ^а ^б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 384.
^ „Misteriozne smrti u hotelu "Metropol"”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2014. г. Приступљено 12. 01. 2014.

Литература

Војна енциклопедија (књига четврта), Београд 1972. година
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239

[лексикон-1] а ^б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 384.

[2] „Misteriozne smrti u hotelu "Metropol"”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2014. г. Приступљено 12. 01. 2014.

[1]

[2]

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 | датум_рођења = {{датум рођења|1912|12|19}}
 | место_рођења =[[Грахово (Никшић)|Грахово]], код [[Никшић]]а
-| држава_рођења ={{застава|Краљевина Црна Гора}}
+| држава_рођења =[[Краљевина Црна Гора]]
 | датум_смрти = {{Датум смрти|1994|5|24|1912|12|19}}
-| место_смрти =[[Београд]], {{зас|Србија|1992}} [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
+| место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
-| држава_смрти ={{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
+| држава_смрти =[[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
 |супруга=Инес Ковачевић
 |деца=Нада, [[Биљана Ковачевић-Вучо|Биљана]] и Јелена
@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 |КПЈ=[[1938]].
 |рат=[[Шпански грађански рат]]<br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
-|НОБ=члан [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|ГШ НОВ и ПО Хрватске]].
+|НОБ=члан [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|ГШ НОВ и ПО Хрватске]]
 |служба=[[Интернационалне бригаде]]<br /> [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]]
 |чин=[[генерал-пуковник]]
@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 {{!}}}
 }}
-[[Датотека:Grob Veljka Kovacevica.JPG|десно|мини|270п|Гроб Вељка Ковачевића у Алеји народних хероја на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]
+[[Датотека:Grob Veljka Kovacevica.JPG|десно|мини|Гроб Вељка Ковачевића у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]
-'''Вељко Ковачевић''' ([[Грахово (Никшић)|Грахово]], код [[Никшић]]а, [[19. децембар]] [[1912]] — [[Београд]], [[24. мај]] [[1994]]), учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник, публициста и [[народни херој Југославије]].
+'''Вељко Ковачевић''' ([[Грахово (Никшић)|Грахово]], код [[Никшић]]а, [[19. децембар]] [[1912]] — [[Београд]], [[24. мај]] [[1994]]) био је учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]], публициста и [[народни херој Југославије]].
 == Биографија ==
-Рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1912]]. године у [[Грахово (Никшић)|Грахово]], код [[Никшић]]а. Основну школу је завршио у Грахову, четири разреда гимназије у Никшићу, а затим се уписао у Учитељску школу на [[Цетиње|Цетињу]], у којој је матурирао [[1937]]. године. После завршене Учитељске школе уписао се на Филозофски факултет [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког свеучилишта]], где се укључио у револуционарни студентски покрет и учествовао у његовим акцијама.
+Рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1912]]. године у [[Грахово (Никшић)|Грахову]], код [[Никшић]]а. Основну школу је завршио у Грахову, четири разреда гимназије у Никшићу, а затим се уписао у Учитељску школу на [[Цетиње|Цетињу]]<ref name="лексикон">{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=384 |edition=2.}}</ref>, у којој је матурирао [[1937]]. године. После завршене Учитељске школе, уписао се на Филозофски факултет [[Свеучилиште у Загребу|Загребачког свеучилишта]]<ref name="лексикон" />, где се укључио у револуционарни студентски покрет и учествовао у његовим акцијама.
-Године [[1937]]. с групом [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Југословена-добровољаца]], отишао је у [[Шпанија|Шпанију]] да се бори против [[Фашизам|фашизма]]. У саставу [[Интернационалне бригаде]], као борац и командир вода, борио се на разним фронтовима Шпаније од 1937. до [[1939]]. године. У Шпанији је, у борби код Кастељана, [[14. јун]]а [[1938]]. године, тешко рањен. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је 1938. године. После повлачења Интернационалних бригада из Шпаније, провео је више од две године у [[Концентрациони логор|концентрационим логорима]] [[Француска|Француске]] — Сен Сипријену, Гирсу, Вернеу и Камп де Милеу.
+Године [[1937]]. с групом [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Југословена-добровољаца]], отишао је у [[Друга шпанска република|Шпанију]] да се бори против [[Фашизам|фашизма]]. У саставу [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]], као борац и командир вода, борио се на разним фронтовима Шпаније од 1937. до [[1939]]. године. У Шпанији је, у борби код Кастељана, [[14. јун]]а [[1938]]. године, тешко рањен. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је 1938. године. После повлачења Интернационалних бригада из Шпаније, провео је више од две године у [[Концентрациони логор|концентрационим логорима]] [[Трећа француска република|Француске]] — Сен Сипријену, Гирсу, Вернеу и Камп де Милеу.
+=== Народноослободилачка борба ===
 Из логора у Француској побегао је у пролеће [[1941]]. године и дошао у [[Југославија|Југославију]], где се у августу укључио у рад на даљем ширењу и развијању оружаног устанка. Радио је на организовању устанка и формирању првих партизанских јединица у [[Горски котар|Горском котару]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]].
-У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] налазио се на следећим функцијама:
+У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) налазио се на следећим функцијама:
-* командант Приморско-горанског партизанског одреда и члан Окружног комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за Хрватско приморје — од почетка октобра 1941. до [[4. мај]]а [[1942]]. године
+* командант [[Приморско-горански партизански одред|Приморско-горанског партизанског одреда]] и члан Окружног комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за [[Хрватско приморје]] — од почетка октобра 1941. до [[4. мај]]а [[1942]]. године,
-* командант Пете оперативне зоне (Хрватско приморје, Горски котар и Истра) [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОВ и ПО Хрватске]] — од 4. маја 1942. до [[22. април]]а [[1943]]. године
+* командант [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске#Формирање оперативних зона|Пете оперативне зоне]] (Хрватско приморје, Горски котар и Истра) [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОВ и ПО Хрватске]] — од 4. маја 1942. до [[22. април]]а [[1943]]. године,
-* командант [[Тринаеста приморско-горанска дивизија НОВЈ|Тринаесте приморско-горанске дивизије]] — од 22. априла 1943. до маја [[1944]]. године
+* командант [[Тринаеста приморско-горанска дивизија НОВЈ|Тринаесте приморско-горанске дивизије]] — од 22. априла 1943. до маја [[1944]]. године,
-* радио у [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главном штабу НОВ и ПО Хрватске]] — од маја до јула 1944. године
+* радио у [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главном штабу НОВ и ПО Хрватске]] — од маја до јула 1944. године,
-* командант [[40. славонска дивизија НОВЈ|40. славонске дивизије]] — од средине јула 1944. до краја децембра 1944. године
+* командант [[40. славонска дивизија НОВЈ|40. славонске дивизије]] — од средине јула 1944. до краја децембра 1944. године,
-* командант [[Шести славонски корпус НОВЈ|Шестог ударног корпуса]] — од краја децембра 1944. до [[15. април]]а [[1945]]. године, када је тешко рањен код [[Нашице|Нашица]]
+* командант [[Шести славонски корпус НОВЈ|Шестог ударног корпуса]] — од краја децембра 1944. до [[15. април]]а [[1945]]. године, када је тешко рањен код [[Нашице|Нашица]].
 У току целог рата био је члан Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. Своје богато [[Шпански грађански рат|искуство из Шпаније]] искористио је у формирању и организовању партизанских јединица у Горском котару, Хрватском приморју и њиховим борбама против [[италија]]нских, [[Усташка војница|усташких]] и [[југословенска војска у отаџбини|четничких]] јединица.
-Као резултат активности партизанских јединица којима је Вељко командовао, њихових сталних диверзија и напада на пругу и путеве, октобра 1941. године створена је већа слободна територија, која је захватила [[Дрежница|Дрежницу]] и велики број брињских и приморских села. Ту територију држали су партизани у својим рукама скоро читавог рата. Упркос бројним офанзивама, репресалијама, рушењу и разарању, окупатор није никад успео да успори темпо и стално јачање ослободилачке борбе у том делу земље.
+Као резултат активности партизанских јединица којима је Вељко командовао, њихових сталних диверзија и напада на пругу и путеве, октобра 1941. године створена је већа слободна територија, која је захватила [[Дрежница (Огулин)|Дрежницу]] и велики број брињских и приморских села. Ту територију држали су партизани у својим рукама скоро читавог рата. Упркос бројним офанзивама, репресалијама, рушењу и разарању, окупатор није никад успео да успори темпо и стално јачање ослободилачке борбе у том делу земље.
-У току првих месеци 1942. године Приморско-горански партизански одред бројно је ојачао и тежиште борбе пренео на ослобађање насељених места. Ослобођени су: Јасенак, Равна Гора, [[Мркопаљ]], Брод на Купи и више околних села. По већим местима непријатељ се ограђивао бодљикавом жицом и бункерима, настојећи да задржи контролу над пругом и морском обалом.
+У току првих месеци 1942. године Приморско-горански партизански одред бројно је ојачао и тежиште борбе пренео на ослобађање насељених места. Ослобођени су: [[Јасенак (Огулин)|Јасенак]], Равна Гора, [[Мркопаљ]], Брод на Купи и више околних села. По већим местима непријатељ се ограђивао бодљикавом жицом и бункерима, настојећи да задржи контролу над пругом и морском обалом.
+=== Послератни период ===
-После рата налазио се на дужности команданта Тенковске армије, Тенковских и моторизованих јединица [[Југословенска народна армија|ЈНА]], команданта Седме и Треће армијске области и помоћника савезног секретара за народну одбрану. У периоду од [[1950]]. до [[1952]]. године завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Био је и активан друштвено-политички радник, два пута је биран за савезног народног посланика за котар [[Огулин]]. На [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]] изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]], био је члан Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА и један од његових секретара. Био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Пензионисан је [[1972]]. године у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА.
+После рата налазио се на дужности команданта Тенковске армије, Тенковских и моторизованих јединица [[Југословенска народна армија|ЈНА]], команданта Седме и Треће армијске области и помоћника [[Списак министара одбране Југославије#Савезни секретар за народну одбрану Федеративне Народне Републике Југославије (1953—1963)|Савезног секретара за народну одбрану]]. У периоду од [[1950]]. до [[1952]]. године завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Био је и активан друштвено-политички радник, два пута је биран за [[Скупштина СФРЈ|савезног народног посланика]] за котар [[Огулин]]. На [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]] изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]], био је члан [[Организација Савеза комуниста у ЈНА|Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА]] и један од његових секретара. Био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Пензионисан је [[1972]]. године у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА.
-Из брака са супругом Инес, имао је три ћерке: Наду, Биљану и Јелену. Његова ћерка [[Биљана Ковачевић-Вучо]] била је председница Комитета правника за људска права. Због тешке болести, извршио је самоубиство [[24. мај]]а [[1994]]. године у Београду<ref>[http://www.svedok.rs/index.asp?show=71317 Misteriozne smrti u hotelu "Metropol"]</ref> и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
+Из брака са супругом Инес, имао је три ћерке: Наду, Биљану и Јелену. Његова ћерка [[Биљана Ковачевић-Вучо]] била је председница Комитета правника за људска права.
+Због тешке болести, извршио је самоубиство [[24. мај]]а [[1994]]. године у [[Београд]]у<ref>{{Cite web |url=http://www.svedok.rs/index.asp?show=71317 |title=Misteriozne smrti u hotelu "Metropol" |access-date=12. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140112161624/http://www.svedok.rs/index.asp?show=71317 |archive-date=12. 01. 2014 |url-status=dead }}</ref> и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
 == Књиге и одликовања ==
@@ Ред 74: / Ред 78: @@
 * роман „''Гавријда''“, Београд, [[1972]]. и више других текстова.
-Неколико његових књига преведено је на [[Руски језик|руски]], [[Мађарски језик|мађарски]], [[Македонски језик|македонски]] и [[словеначки језик]]. А по његовом сценарију снимљена је [[Телевизијска серија|ТВ серија]] „[[Капелски кресови]]“.
+Неколико његових књига преведено је на [[Руски језик|руски]], [[Мађарски језик|мађарски]], [[Македонски језик|македонски]] и [[словеначки језик]]. А по његовом истоименом роману снимљена је [[Телевизијска серија|ТВ серија]] „[[Капелски кресови]]“.
-Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и више високих страних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.
+Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више високих иностраних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден народне армије|Орден народне армије са ловоровим венцем]] и [[Орден за храброст]]. Од иностраних, истиче се [[Совјетски Савез|совјетски]] [[Орден Кутузова]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.
 == Референце ==
@@ Ред 82: / Ред 86: @@
 == Литература ==
-{{портал|НОБ}}
 * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига четврта), Београд 1972. година
-* {{cite encyclopedia |year=1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}
+* {{Cite book|ref={{harvid|Narodni heroji 2|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Narodni heroji Jugoslavije]] tom -{II}-|year=1982|publisher=Narodna knjiga|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=48703239}}
+{{Шпански борци генерали ЈНА}}
 {{Народни хероји-Никшић}}
+{{подножје|Биографија|Војска|Књижевност|Југословени у Шпанском грађанском рату|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
-{{DEFAULTSORT:Ковачевић, Вељко}}
+{{СОРТИРАЊЕ:Ковачевић, Вељко}}
 [[Категорија:Рођени 1912.]]
 [[Категорија:Умрли 1994.]]
@@ Ред 94: / Ред 99: @@
 [[Категорија:Црногорци]]
 [[Категорија:Комунисти Црне Горе]]
-[[Категорија:Југословенски комунисти]]
+[[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]]
-[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]]
+[[Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ]]
 [[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]]
 [[Категорија:Југословенски партизани]]
 [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
-[[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]]
+[[Категорија:Носиоци Ордена народног ослобођења]]
+[[Категорија:Носиоци Ордена ратне заставе]]
+[[Категорија:Чланови Организације СКЈ у ЈНА]]
 [[Категорија:Народни хероји - К]]
 [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]]
+[[Категорија:Дипломци Више војне академије ЈНА]]
+[[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]]
+[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе]]
 [[Категорија:Црногорски књижевници]]
-[[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]]
+[[Категорија:Југословенски књижевници]]
+[[Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ]]
 [[Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ]]
 [[Категорија:Самоубице]]

п р у Официри ЈНА — Шпански добровољци
Виши официри и генерали ЈНА који су били учесници Шпанског грађанског рата
генерали	Вицко Антић Ратко Вујовић Димитрије Георгијевић Иван Гошњак Пеко Дапчевић Алекса Демнијевски Петар Драпшин Љубо Илић Душан Кведер Вељко Ковачевић Отмар Креачић Данило Лекић Шпанац Срећко Манола Ђуро Мештеровић Коста Нађ Гојко Николиш Коча Поповић Цветко Узуновски Иван Хариш
официри	Стане Бобнар Павле Вукомановић

п р у Народни хероји из Никшића и околине
Народни хероји Југославије рођени у Никшићу и околним местима, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју:
Грахово	Василије Ковачевић Чиле Вељко Ковачевић Војо Ковачевић Милош Ковачевић Мирко Ковачевић Митар Ковачевић Сава Ковачевић
Никшић	Вељко Алексић Мухарем Асовић Марко Балетић Алекса Бацковић Данило Бојовић Душан Бојовић Милица Вучинић Василије Вујачић Душан Вујачић Душан Вујовић Ратко Вујовић Јован Вукотић Перо Гиљан Блажо Ђуричић Милинко Ђуровић Милисав Ђуровић Вељко Зековић Јован Звицер Обрен Јањушевић Божидар Јовановић Петар Јовановић Мило Килибарда Василије Копривица Радован Ковачевић Никола Љешковић Алекса Максимовић Вељко Милатовић Радојица Ненезић Радислав Никчевић Војин Николић Ђоко Павићевић Ђорђије Премовић Лазар Радојевић Вељко Радуловић Саво Станојевић (лишен звања) Пеко Тепавчевић Вељко Тодоровић Владо Томановић Драган Церовић Чедомир Чупић

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе Аустралија Пољска
Остале	COBISS.SR COBISS.SI