Свиленград — разлика између измена
м r2.5.2) (Бот Додаје: nl:Svilengrad |
м r2.7.1) (Бот Додаје: he:סבילנגראד |
||
Ред 57: | Ред 57: | ||
[[en:Svilengrad]] |
[[en:Svilengrad]] |
||
[[fr:Svilengrad]] |
[[fr:Svilengrad]] |
||
[[he:סבילנגראד]] |
|||
[[nl:Svilengrad]] |
[[nl:Svilengrad]] |
||
[[pl:Swilengrad]] |
[[pl:Swilengrad]] |
Верзија на датум 8. јануар 2011. у 18:44
Свиленград буг. Свиленград | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Хасковска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 18.752 (2.007 г) |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 46′ 00″ С; 26° 12′ 00″ И / 41.766667° С; 26.2° И |
Апс. висина | 60 m |
Веб-сајт | |
www.svilengrad.bg |
Свиленград (буг. Свиленград) је град у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Свиленград у оквиру Хасковске области.
Свиленград је познат као погранично место на главном граничном прелазу између Бугарске и Турске.
Природни услови
Положај: Свиленград се налази у јужном делу Бугарске, близу државне тромеђе са Грчком и Турском - 14 источно километара од града. Од престонице Софије град је удаљен 310 km источно, а од обласног средишта, Хаскова град је удаљен 50 km источно.
Рељеф: Област Свиленграда се налази у области долине Марице. Град се сместио на левој обали реке, на око 60 метара надморске висине.
Клима: Клима у Свиленграду је измењено континентална клима са утицајем оближњег Егеја.
Воде: Кроз Свиленград протиче река Марица средњим делом свог тока.
Историја
Област Свиленграда је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Свиленграда је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
Становништво
По проценама из 2007. године Свиленград је имао око 19.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Турци и Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.