Цитологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. септембар 2012. у 13:25

Цитологија или биологија ћелије је биолошка дисциплина која за циљ има проучавање и разумевање ћелија. Овакво проучавање се одвија на микроскопском и молекуларном нивоу и подразумева физичке особине ћелије, животни циклус, ћелијску деобу, физиологију и комуникацију једне ћелије са другом.

Подела ћелија

Све ћелије се деле на прокариоте и еукариоте. Прокариоте(Грчки про пре и каруон коштица или језгро) немају јасно ограђен регион који садржи генетички материјал, ДНК, од остатка ћелије и има једноставнију грађу од еукариота. Еукариоте су друга врста ћелија које имају јасно дефинисан регион са генетички материјалом, велики број органела које имају одређене функције и морфолошки су компликованије.

Најочигледнија разлика између прокариотске и еукариотске ћелије је постојање унутрашњих мембрана и њихове функције. Код еукариота регион који садржи генетички материјал је одвојен од остатка ћелије мембраном, док код прокариота тај регион нема мембрану и није јасно дефинисан. Мембране код еукариота такође имају важну улогу у структури различитих органела. Органеле су интрацелуларне структуре које имају јасно одређене функције у ћелији аналогно органима који имају јасно одређене функције у телу. Само име органела (мали орган) је настало тако што су биолози увидели паралелу у односу органела и ћелије и органа и тела.

Цитоплазма

Када се еукариотска ћелија погледа помоћу ниско резолуционог електронског микроскопа, највеће органеле се могу видети у наочиглед безличној хомогеној супстанци званој цитоплазмични матрикс или цитоплазма. Иако наочиглед изгледа безлично, матрикс је веома важан за ћелију и место је битних биохемијских процеса. Неколико видљивих промена у ћелији, нпр. вискозитет ћелије, је очигледан захваљујући цитоплазмичном матриксу.

70-85 % укупне тежине еукартиоске ћелије чини вода, која се у највећем делу налази у цитплазмичном матриксу. Део ове воде се налази у слободном стању и представља осмотски активну воду (видети Осмоза). Док се остатак воде налази на површини многих органела, протеина и других макромолекула и она је осмотски неактивна.

Највероватније све ћелије имају у свом саставу структуре зване микрофиламенти који су јако танка протеинска влакна, не шира од 4 до 7 нм нанометар у пречнику, и они могу бити или разбацани по унутрашњости ћелије или структурно организовани. Микрофиламенти играју важну улогу у кретању ћелије и њеном обликовању и форми.

Друга врста влакнастих органела које се такође могу наћи у цитоплазми су микротубуле. За сада се зна да имају три улоге у животу ћелије:

помажу у одржавању облика
заједно са микрофиламентима учествују у њеном кретању
учествују у интрацелуларном транспорту

Ове две групе влакнастих органела припадају великој мрежи која се зове цитоскелетон и која за улогу има кретање ђелије и њено обликовање. Прокариоте немају високо организовани цитоскелетон.

Органеле

У животу ћелије и њеном свакодневном фукнционисању учествује велики број органела које се налазе у цитоплазми:

Спољашње везе

Cytology and Genetics - журнал "Цитологија и Генетика"

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+'''Цитологија''' или '''биологија ћелије''' је биолошка дисциплина која за циљ има проучавање и разумевање [[ћелија (биологија)|ћелија]]. Овакво проучавање се одвија на микроскопском и молекуларном нивоу и подразумева физичке особине ћелије, [[животни циклус]], [[ћелијска деоба|ћелијску деобу]], физиологију и комуникацију једне ћелије са другом.
-Развој и садашња достигнућа ове науке не би била могућа да није откривен [[микроскоп]], чему су претходили дуготрајни напори и покушаји, а који се затим све више усавршавао.
+== Подела ћелија ==
-==Микроскоп==
+Све [[ћелије]] се деле на '''прокариоте''' и '''еукариоте'''. [[Прокариоте]](Грчки '''''про''''' пре и '''''каруон''''' коштица или језгро) немају јасно ограђен регион који садржи генетички материјал, [[ДНК]], од остатка ћелије и има једноставнију грађу од еукариота. [[Еукариоте]] су друга врста ћелија које имају јасно дефинисан регион са генетички материјалом, велики број [[органела]] које имају одређене функције и морфолошки су компликованије.
-Још је [[Еуклид]] ([[300. п. н. е.|300 год. п. н. е.]]) знао за нека оптичка својства кривих површина, а слично знање имали су [[Птолемеј ]]([[127]]-[[151]]. наше ере) и [[Алхазан ]](почетак [[XI век]]а). [[Леонардо да Винчи ]] почетком XVI века објашњава значај употребе сочива при посматрању ситнијих предмета. У међувремену, [[1590]]. г., холандски оптичар [[Захариас Јансен ]] из [[Миделбург]]а проналази микроскоп што представља свакако један од најзначајнихјих, додуше сада већ скоро заборављених, догађаја. Јансен је открио да употребом два двојно конвексна [[сочива]], постављена на одређену даљину долази до повећања лика. Комбиновао је та два сочива у унутрашњости једне цеви те тако направио први микроскоп (гр. micros=ситан, мали; scopein= гледам). Прво посматрање нечег видљивог под микроскопом обавио је 1625. год. Ф. [[Стелути]] који је нацртао главу пчеле увећану пет пута.
+Најочигледнија разлика између прокариотске и еукариотске ћелије је постојање унутрашњих мембрана и њихове функције. Код еукариота регион који садржи генетички материјал је одвојен од остатка ћелије мембраном, док код прокариота тај регион нема мембрану и није јасно дефинисан. Мембране код еукариота такође имају важну улогу у структури различитих органела. '''Органеле''' су интрацелуларне структуре које имају јасно одређене функције у ћелији аналогно органима који имају јасно одређене функције у телу. Само име '''органела''' (мали орган) је настало тако што су биолози увидели паралелу у односу органела и ћелије и органа и тела.
-Кроз векове се овај први микроскоп усавршавао, напредовао тако да данас осим оптичког постоје и микроскопи као што су електронски, фазни, поларизациони, флуоресцентни и др. Током XVIII, а нарочито почетком XIX века, изграђени су врло сложени микроскопи чија се примена заснива на коришћењу природне или вештачке светлости. Данас класични микроскопи могу да увећавају посматрани објекат и до 1000 пута, а са неким придодатим деловима и више. Главни принцип за конструкцију електронског микроскопа открио је немачки физичар [[Ханс Буш ]]1924. год, а први микроскоп је направљен већ 1930. г.
+== Цитоплазма ==
-Један од првих који се бавио радом на микроскопу био је [[Антон ван Левенхук ]](1632-1723), трговац текстила из Холандије. Употребљавао је веома прост микроскоп који је сам конструисао и који је могао да увеличава предмет до 280 пута. Левенхук је први посматрао [[бактерије]], [[квасце]], [[протозое]] (праживотиње) и др. Своја запажања објављивао je  у Британском краљевском друштву.
+Када се еукариотска ћелија погледа помоћу ниско резолуционог електронског микроскопа, највеће органеле се могу видети у наочиглед безличној хомогеној супстанци званој '''цитоплазмични матрикс''' или '''цитоплазма'''. Иако наочиглед изгледа безлично, матрикс је веома важан за ћелију и место је битних биохемијских процеса. Неколико видљивих промена у ћелији, нпр. вискозитет ћелије, је очигледан захваљујући цитоплазмичном матриксу.
-[[Роберт Хук]] (1635-1703), познати британски физичар, математичар и архитекта, једно време се бавио и усавршавањем микроскопа. Посматрао је пресеке плуте под микроскопом и у делу [['Микрографија' ]]објављеном 1665. г. објавио резултате тог посматрања. Уочио је велики број коморица, које подсећају на пчелиње саће и које су одвојене међусобно танким преградама. Коморице назива [[ћелије]] (cells) и тај назив се задржава и до данас. Треба напоменути да је Хук, у ствари, назив дао ћелијама које су мртве и од којих је он видео само зидове.
+-85 % укупне тежине еукартиоске ћелије чини вода, која се у највећем делу налази у цитплазмичном матриксу. Део ове воде се налази у слободном стању и представља осмотски активну воду (видети [[Осмоза]]). Док се остатак воде налази на површини многих органела, протеина и других макромолекула и она је осмотски неактивна.
-==Ћелијска теорија==
+Највероватније све ћелије имају у свом саставу структуре зване '''микрофиламенти''' који су јако танка протеинска влакна, не шира од 4 до 7 нм [[нанометар]] у пречнику, и они могу бити или разбацани по унутрашњости ћелије или структурно организовани. Микрофиламенти играју важну улогу у кретању ћелије и њеном обликовању и форми.
-Када је формулисан појам ћелије почела су истраживања њених делова и садржаја. Тако италијански професор медицине [[Марчело Малпиги ]](1628-1694) се усредсређује на истраживања ћелијске мембране. Први подаци детаљнијег садржаја ћелије потичу од италијанског ботаничара [[Бонавенути Кортија ]](1720-1813) који је у ћелијама алге [[Hara]] посматрао [[струјање цитоплазме (циколозис)]]. Шкотски ботаничар [[Роберт Браун]] 1883. год. први описује [[једро ]]као саставни део ћелије, али не говори о његовим функцијама. Чешки зоолог [[Јоханес Пуркиње ]](1787-1869) први уводи појам протоплазма, а немачки зоолог [[Макс Шулц ]](1825-1884) поставља своју '''протоплазматичну доктрину'''. По тој доктрини свака ћелија је састављена од масе протоплазме у којој се налази једро.
+Друга врста влакнастих органела које се такође могу наћи у цитоплазми су '''микротубуле'''. За сада се зна да имају три улоге у животу ћелије:
-Немачки ботаничар [[Матијас Шлајден ]](1804-1881) и зоолог [[Теодор Шван]] (1810-1882) 1839. г. постављају основу тзв. '''ћелијске теорије''', по којој су сва ткива, сви живи организми, били они биљни или животињски, састављени из ћелија. Ова теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.
+* помажу у одржавању облика
-{{посебан чланак|ћелијска теорија}}
+* заједно са микрофиламентима учествују у њеном кретању
+* учествују у интрацелуларном транспорту
+Ове две групе влакнастих органела припадају великој мрежи која се зове '''цитоскелетон''' и која за улогу има кретање ђелије и њено обликовање. Прокариоте немају високо организовани цитоскелетон.
-==Методе изучавања и шематизовање ћелија==
-Покушај да се ћелија шематизује стар је колико и историјат о ћелији. Прву шематску слику ћелије је 1925. г. дао цитолог[[Вилосон]]  и на њој се види врло упрошћена грађа ћелије: цитоплазма, окружена мембраном, у којој се налазе поред једра још [[центрозом]] и [[вакуоле]]. Ниједна друга [[ћелијска органела ]]није представљена иако се до тада знало за већину органела. Међутим, за њих се мислило да су вештачке творевине које настају када се ћелија не припреми добро за бојење или се не обоји добро. На овој шематизованој слици ћелије види се да су основни делови једра били познати, као што су [[нуклеарни овој, хроматин и једарце]].
+== Органеле ==
-Шематзизована слика добијена углавном посматрањем ћелије електронским микроскопом, виде се не само ћелијске органеле већ и њихова грађа као и организација молекула. Ово је могуће захваљујући увећању које електронски микроскоп пружа. Само ради илустрације може се навести следећи податак: дијаметар водониковог атома је 0,106 нм, а под најбољим електронским микроскопом виде се молекули од 1 нм. Неопходно је нагласити да није само електронски микроскоп допринео овим сазнањима већ и читав низ других метода, о чему најбоље говоре речи цитолога и ембриолога [[Brachet-a]] (1969) да је знање о ћелијским деловима резултат аналитичког рада. Тако се примењују цитохемијске (методе бојења ћелије и њених структура), биохемијске (утврђују хемијски састав и функцију органела), аутохисторадиографске (објашњавају активност органела убацивањем у њих радиоактивних молекула) и, не мање важне, методе експеримента (одређује се динамичност ћелије).
+[[Слика:Biological cell.svg|мини|300п|Ћелија са органелама]]
-Трећа шематска слика о грађи ћелије је хипотетички модел ћелије цитолога [[Робертсона]]. Хипотеза говори о томе да све ћелијске органеле међусобно комуницирају јер су део истог мембранског система који води порекло од ћелијске мембране. Ћелијска мембрана улази у унутрашњост ћелије где образује мембране ћелијских органела. Оно што се налази изван мембрана ендоплазматичног ретикулума и око органела које имају мембрану или је немају је [[цитоплазма]].
+У животу ћелије и њеном свакодневном фукнционисању учествује велики број органела које се налазе у цитоплазми:
-==Ћелијске органеле и структуре==
+* [[Плазматична мембрана]] (1)
-У периоду између 1870. и 1890. постављене су две теорије о грађи цитоплазме:[[ретикуларна (мрежаста) теорија]]  и [[фибриларна (влакнаста) теорија ]] према којима цитоплазма изграђена од влакана која граде мрежу или испрекиданих влакана која се преостиру кроз ћелију.
+* [[Ендоплазматични ретикулум]] (5) + (8)
+* [[Рибозоми]] (3)
+* [[Голџијев апарат]] (6)
+* [[Лизозоми]] (12)
+* [[Хлоропласти]] (4)
+* [[Нуклеус]] (2)
+* [[Нуклеолус]] (1)
+* [[цилије|Цилија]] и [[Бич (биологија)|флагела]]
+* [[Вакуола]] (10)
+* [[Митохондрије]] (9)
+* [[Базално телашце]]
+* [[Центрозом]]
+* [[Микротубула]]
+* [[Цитоскелет]]
+== Спољашње везе ==
-Нуклеус је први открио [[Роберт Браун ]]1835. г., а [[Hertwig]] 1906. каже да је величина једра у узајамном односу са запремином цитоплазме. Унутрашњу грађу једра у виду мреже први су јасније описали[[Bereznev i Colfey]]  1977. да би [[Lebkowski]] са сарадницима 1982. г. утврдили да су за ту мрежу везани [[интерфазни хромозоми]].
+* [http://cytgen.com/ Cytology and Genetics] - журнал "Цитологија и Генетика"
-Употребљавајући квантитативне цитохемијске методе [[Caspersson]] 1957. и аутохисторадиографску [[Seed]] 1963. су израчунали трајање појединих фаза (С; Г1, Г2) [[ћелијског циклуса]]. [[Hartwell i Weirnet]] 1989. уводе појам да ћелијски циклус може бити заустављен у било којој фази да би омогућио ћелији да исправи грешке на генетичком материјалу.
+{{-}}
+{{Биологија}}
+{{Commonscat|Cell biology}}
+[[Категорија:Цитологија]]
-[[Heitz]] 1931. г. говори о улози хромозомских делова, односно секундарног сужења, при образовању нуклеолуса. [[McClintok]] 1934. тај део назива [[организатор нуклеолуса]]. присуство хистона у нуклеолусу је први открио [[Касперсон]] 1950. г. Исти научник је још 1940., на основу својих посматрања, истакао да је [[нуклеолус]] од животног значаја за ћелију јер је приметио да из њега крећу материје ([[РНК]]) ка цитоплазми где ће се извршти [[синтеза протеина]].
+[[ar:علم الأحياء الخلوي]]
-[[Барово телашце]] ([[полни хроматин]]) 1949. г. откривају [[Bar и Berttram]] у једрима нервних ћелија мачке које је преисутно само код женског пола. Ово телашце је приљубљено уз [[нуклеолус]] и представља неактивни [[X хромозом]].
+[[ast:Bioloxía celular]]
+[[az:Sitologiya]]
-Ендоплазматични ретикулум први пут је откривен у електронској микрографији ћелија у култури ткива од стране [[Porter-a, Claud-a, Fullam-a]] 1945. г.
+[[id:Biologi sel]]
+[[ms:Biologi sel]]
-Истраживања Голџијевог региона, почев од његовог открића (1898), теку следећим редоследом:
+[[bg:Клетъчна биология]]
-#1960. [[Паладе]] доказује да секреторни протеини пролазе кроз ову органелу пре него што се избаце из ћелије;
+[[zh-min-nan:Sè-pau seng-bu̍t-ha̍k]]
-#1968. [[Леблонд]] разјашњава да се у Голџијевом региону секреторни протеини додатно обрађују добијајујћи сахариде
+[[jv:Sitologi]]
-#од 1970-1980 [[Fleischer, Roseman и Palade]] откривају да се осим сахарида протеинима додају и фосфати, сулфати и [[масна киселина|масне киселине]]
+[[be:Цыталогія]]
+[[bn:কোষ জীববিজ্ঞান]]
-[[Дуве]] и сарадници 1955. г. уводе појам лизозома, иако је појам ћелијског варења 1892-1901. г. увео велики руски микробиолог [[Мечников]]. Већ те 1955. г било је познато пет фермената лизозома, док се 1969. г. списак повећава на тридесет да би 1975. г. достигао цифру од 40. [[De Duve]] 1967. објашњава начине егзоцитозе.
+[[bs:Citologija]]
+[[ca:Biologia cel·lular]]
-[[Пероксизоми]] су откривени после многобројних радова у периоду од 1960-1969 тако да се та последња година може сматрати годином њиховог открића. Пре тога су те органеле сврставане у назив [[микротелашца]] који је дао [[Rhodin]] 1954. г. Ензими у пероксизомима су [[оксидазе]] и открили су их [[de Duve, Baydhyin]] 1966. г и [[Ролан]] са сардницима 1978. г.
+[[cy:Bioleg cell]]
+[[cs:Cytologie]]
-[[Даниел и Давсон]] 1935. г. дају [[триламинарни модел]] грађе ћелијске мембране, који говори о томе да је она трослојна (два слоја протеина између којих је двослој липида) што је већ 1936. г. потврдио [[Schmidt]] техником поларизационог микроскопа. Електронска микроскопија потврђује да је ћелијска мембрана заиста трослојна. [[Сингер-Ленардов]] модел мембране означен као [[течни мозаички модел]] покушава да објасни грађу на хидрофилних и хидрофобних интеракција липида и протеина.
+[[da:Cytologi]]
+[[de:Zellbiologie]]
-==Литература:==
+[[et:Rakubioloogia]]
+[[el:Κυτταρική βιολογία]]
-* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
+[[en:Cell biology]]
-*Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
+[[es:Biología celular]]
-*Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
+[[eo:Ĉelbiologio]]
-* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
+[[eu:Zitologia]]
-*Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
+[[fa:زیست‌شناسی یاخته]]
+[[fr:Biologie cellulaire]]
-==Спољашње везе==
+[[fy:Selbiology]]
-* [http://snena.tripod.com/id21.html БиоНет Школа]
+[[gl:Bioloxía celular]]
+[[hak:Se-pâu Sâng-vu̍t-ho̍k]]
+[[he:ביולוגיה של התא]]
-[[Категорија:Цитологија|!]]
+[[hi:कोशिका विज्ञान]]
+[[hr:Stanična biologija]]
-[[es:Citología]]
-[[hr:Citologija]]
+[[io:Celulala biologio]]
-[[ko:세포학]]
+[[is:Frumulíffræði]]
+[[it:Biologia cellulare]]
-[[mk:Клеточна биологија]]
-[[sl:Citologija]]
+[[ja:細胞生物学]]
+[[ka:ციტოლოგია]]
-[[zh:细胞学]]
+[[kk:Цитология]]
+[[ky:Цитология]]
+[[ko:세포생물학]]
+[[la:Cytologia]]
+[[lv:Citoloģija]]
+[[lb:Zytologie]]
+[[lt:Citologija]]
+[[hu:Sejtbiológia]]
+[[mk:Цитологија]]
+[[mn:Эсийн биологи]]
+[[nl:Celbiologie]]
+[[no:Cytologi]]
+[[nn:Cytologi]]
+[[oc:Biologia cellulara]]
+[[pl:Cytologia]]
+[[pt:Biologia celular]]
+[[ro:Citologie]]
+[[ru:Цитология]]
+[[sah:Саанык биологията]]
+[[sq:Citologjia]]
+[[simple:Cytology]]
+[[sk:Cytológia]]
+[[sl:Celična biologija]]
+[[sh:Citologija]]
+[[fi:Solubiologia]]
+[[sv:Cytologi]]
+[[ta:உயிரணு உயிரியல்]]
+[[tl:Biyolohiyang pangselula]]
+[[tt:Күзәнәк фәне]]
+[[th:ชีววิทยาของเซลล์]]
+[[vi:Tế bào học]]
+[[tg:Ситология]]
+[[tr:Sitoloji]]
+[[uk:Клітинна біологія]]
+[[ur:خلوی حیاتیات]]
+[[zh:细胞生物学]]