Princip ekvivalentnosti — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. јануар 2007. у 00:08

Овај чланак везан за физику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

U Opštoj teoriji relativnosti Princip ekvivalentnosti primenjen je na nekoliko povezanih koncepata koji imaju posla sa gravitacijom i uniformnošću merenja izvršenim u fizičkim eksperimentima koji se dešavaju u različitim sistemima referencije. On je u vezi i sa Kopernikovom idejom da zakoni fizike treba da budu isti svuda u svemiru, ali, pre svega, povezan je sa Ajnštajnovim zapažanjem da je gravitacionu silu koju opažamo kada stojimo na nekom masivnom telu (kao što je Zemlja), lokalno posmatrano, nemoguće razlikovati od inercijalne sile koju bi opažao posmatrač u neinercijalnom-ubrzanom sistemu, na primer, u nekoj kabini koja bi bila ubrzana u oblasti prostora koja je daleko od uticaja gravitacionog polja drugih tela. Takođe, ovakva jedna mogućnost u tesnoj je vezi i sa ekvivalentnošću gravitacione i inercijalne mase tela, koja je bila poznata još od ranije, ali bez većeg značaja za fiziku sve do nastanka Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti.

Istorija

Poreklo Ajnštajnovog principa ekvivalentnosti, moglo bi se reći, započinje sa Galilejevim čuvenim eksperimentima izvršenim krajem 16. i početkom 17. veka. Ovi eksperimenti pokazali su da je gravitaciono ubrzanje tela nezavisno od njihove mase. Time je bio odbačen Aristotelov koncept po kome teža tela padaju brže od lakših. Definitivan udarac ovom Aristotelovom mišljenju, koje je bilo na snazi oko 20 vekova, zadao je Njutnov zakon opšte gravitacije kojim je postulirano da su inercijalna i gravitaciona masa tela potpuno iste.

Princip ekvivalentnosti na pravi način će uvesti u fiziku, međutim, Albert Ajnštajn, 1907 godine. On je tada izneo zapažanje da je ubrzavanje tela ka centru Zemlje sa ubrzanjem g (g = 9.81 m/s²-ubrzanje Zemljine teže) potpuno ekvivalentno inercijalnom ubrzavanju pokretnog tela koje bi se moglo opaziti kada bi se nalazili u nekoj raketi u slobodnom prostoru, koja se ubrzava takođe sa ubrzanjem g. Ajnštajn to formuliše na sledeći način:

mi [...] pretpostavljamo potpunu fizičku ekvivalentnost gravitacionog polja i odgovarajućeg ubrzavanja referentnog sistema. (Ajnštajn, 1907)

Спољашње везе

Ајнштајн онлајн-Принцип еквивалентности (на енглеском језику са илустрацијама)

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{клица-физика}}
-{{sređivanje}}
-U [[Opšta teorija relativnosti|Opštoj teoriji relativnosti]]  '''Princip ekvivalentnosti''' primenjen je na nekoliko povezanih koncepata koji imaju posla sa [[Gravitacija|gravitacijom]] i uniformnošću merenja izvršenim u fizičkim eksperimentima koji se dešavaju u različitim [[Referentni sistem|sistemima referencije]]. On je u vezi i sa [[Nikola Kopernik|Kopernikovom]] idejom da zakoni fizike treba da budu isti svuda u [[svemir]]u, ali, pre svega, povezan je sa [[Ajnštajn]]ovim zapažanjem da je gravitacionu silu koju opažamo kada stojimo na nekom masivnom telu (kao što je [[Zemlja]]), lokalno posmatrano, nemoguće razlikovati od [[Inercijalna sila|inercijalne sile]] koju bi opažao posmatrač u neinercijalnom-ubrzanom sistemu, na primer, u nekoj kabini koja bi bila ubrzana u oblasti prostora koja je daleko od uticaja gravitacionog polja drugih tela. Takođe, ovakva jedna mogućnost u tesnoj je vezi i sa ekvivalentnošću gravitacione i inercijalne mase tela, koja je bila poznata još od ranije, ali bez većeg značaja za fiziku sve do nastanka Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti.
+U [[Opšta teorija relativnosti|Opštoj teoriji relativnosti]]  '''Princip ekvivalentnosti''' primenjen je na nekoliko povezanih koncepata koji imaju posla sa [[Gravitacija|gravitacijom]] i uniformnošću merenja izvršenim u fizičkim eksperimentima koji se dešavaju u različitim [[Referentni sistem|sistemima referencije]]. On je u vezi i sa [[Nikola Kopernik|Kopernikovom]] idejom da zakoni [[fizika|fizike]] treba da budu isti svuda u [[svemir]]u, ali, pre svega, povezan je sa [[Ajnštajn]]ovim zapažanjem da je gravitacionu silu koju opažamo kada stojimo na nekom masivnom telu (kao što je [[Zemlja]]), lokalno posmatrano, nemoguće razlikovati od [[Inercijalna sila|inercijalne sile]] koju bi opažao posmatrač u neinercijalnom-ubrzanom sistemu, na primer, u nekoj kabini koja bi bila ubrzana u oblasti prostora koja je daleko od uticaja [[gravitaciono polje|gravitacionog polja]] drugih tela. Takođe, ovakva jedna mogućnost u tesnoj je vezi i sa ekvivalentnošću gravitacione i inercijalne [[masa|mase]] tela, koja je bila poznata još od ranije, ali bez većeg značaja za fiziku sve do nastanka Ajnštajnove [[Opšta teorija relativnosti|Opšte teorije relativnosti]].
 ==Istorija==
-Poreklo Ajnštajnovog principa ekvivalentnosti, moglo bi se reći, započinje sa Galilejevim čuvenim eksperimentima izvršenim krajem 16. i početkom 17. veka. Ovi eksperimenti pokazali su da je gravitaciono ubrzanje tela nezavisno od njihove mase. Time je bio odbačen [[Aristotel]]ov koncept po kome teža tela padaju brže od lakših. Definitivan udarac ovom Aristotelovom mišljenju, koje je bilo na snazi oko 20 vekova, zadao je [[Isak Njutn|Njutnov]] [[Njutnov zakon gravitacije|zakon opšte gravitacije]] kojim je postulirano da su inercijalna i gravitaciona masa tela potpuno iste.
+Poreklo Ajnštajnovog principa ekvivalentnosti, moglo bi se reći, započinje sa [[Galileo Galilej|Galilejevim]] čuvenim eksperimentima izvršenim krajem 16. i početkom 17. veka. Ovi eksperimenti pokazali su da je gravitaciono ubrzanje tela nezavisno od njihove mase. Time je bio odbačen [[Aristotel]]ov koncept po kome teža tela padaju brže od lakših. Definitivan udarac ovom Aristotelovom mišljenju, koje je bilo na snazi oko 20 vekova, zadao je [[Isak Njutn|Njutnov]] [[Njutnov zakon gravitacije|zakon opšte gravitacije]] kojim je postulirano da su inercijalna i gravitaciona masa tela potpuno iste.
 Princip ekvivalentnosti na pravi način će uvesti u fiziku, međutim, [[Albert Ajnštajn]], [[1907]] godine. On je tada izneo zapažanje da je ubrzavanje tela ka centru Zemlje sa ubrzanjem g (''g'' = 9.81 m/s<sup>2</sup>-[[ubrzanje Zemljine teže]]) potpuno ekvivalentno inercijalnom ubrzavanju pokretnog tela koje bi se moglo opaziti kada bi se nalazili u nekoj [[Raketa|raketi]] u slobodnom prostoru, koja se ubrzava takođe sa [[ubrzanje]]m g. Ajnštajn to formuliše na sledeći način: