Пређи на садржај

Павле Угринов

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 20. октобар 2024. у 16:18; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Павле Угринов
Лични подаци
Пуно имеВасилије Поповић
Датум рођења(1926-04-15)15. април 1926.
Место рођењаМол, Краљевина СХС
Датум смрти23. јун 2007.(2007-06-23) (81 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Павле Угринов (право име Василије Поповић; Мол, 15. април 1926Београд, 23. јун 2007) био је српски књижевник, драматург, редитељ и академик.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу похађао је по разним местима у Војводини, а средњу је завршио у Петровграду, данашњем Зрењанину.

Економски факултет у Београду уписао је 1946. године. После две завршене године студија уписао се на тек основану Академију за позориште и филм у Београду, где је дипломирао 1952. године на одсеку за режију у класи проф. др Хуга Клајна. После студија једно време се бавио позоришном режијом и теоријом. Један је од оснивача камерне сцене Атеље 212 у Београду. Његовом поставком драме Чекајући Годоа Семјуела Бекета свечано је отворена сцена тог театра. Радио је и као уредник драмског и серијског програма Телевизије Београд.

У књижевни живот ступио је 1955. године поемом Бачка запевка, за коју је заједно са Александром Тишмом, добио Бранкову награду за поезију. Затим се потпуно посветио писању прозе и есејистике.

Објавио је 21 књигу, међу којима су романи: Одлазак у зору (1957), Врт (1967), Елементи (1968), Домаја (1971), Фасцинације (1976), Задат живот (1979), Царство земаљско (1982), Отац и син, Без љубави (1986), Топле педесете (1990); новела Исходиште (1963), прозна дела: Сензације (1970), Речник елемената (1972).

Написао је више сценских адаптација, телевизијских и радио драма, есеја, студија и критика.

Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја, члан Савета ЈДП-a, члан Председништва Удружења књижевника Србије, члан Савета Музеја савремене уметности у Београду, члан Савета БИТЕФ-a и бројних других културних установа и манифестација. Био је председник савета Летописа Матице српске и стални члан – сарадник те установе. За редовног члана САНУ изабран је 29. маја 1991. године.

Преминуо је 23. јуна 2007. године у Београду у 82. години.

Признања

[уреди | уреди извор]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1960.-те
1960. Острво мира ТВ филм /
1962. Коштана ТВ филм /
1962. Мандрагола ТВ филм /
1969. Недозвани ТВ филм /
1969. Преко мртвих ТВ филм /

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]