Протести у Србији 2022—2024.

Протести у Србији 2022—2024.
Део протеста против Александра Вучића
Десетине хиљада демонстраната присуствовало је протесту 12. маја 2023.
Датум	11. јун 2022 — данас (2 године, 5 месеци, 2 седмице и 5 дана)
Локација	Београд, Нови Сад, Ниш и још неколико градова у Србији
Повод	Узроци: Урбанистички план Новог Сада за изградњу новог моста преко Дунава Криза на северу Косова и Метохије 2022. Лоше стање у аграрној политици Републике Србије Могуће увођење санкција Русији Организовање Европрајда 2022. у Србији Најава забране Европрајда 2022. под притиском клерикалних протеста Поновно именовање Ане Брнабић за трећи мандат после парламентарних избора 3. априла Лоша економска ситуација у држави и трајни пад животног стандарда Вишеструка убистава у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима код Младеновца Оптужбе за изборну крађу на београдским изборима Одузимање деце Ани Михаљици Обарање владине одлуке о забрани рудних експлоатација од стране компаније Рио Тинто
Циљеви	Разни: Оставка Милоша Вучевића са места градоначелника Новог Сада Оставка Ане Брнабић са места председника владе Републике Србије Не увођење санкција Русији Укидање Европрајда 2022. Организовање Европрајда 2022. Оставка Александра Вулина Оставка Братислава Гашића Нови ванредни парламентарни избори Поништавање београдских избора Чишћење бирачких спискова
Методе	Демонстрације, грађанска непослушност, блокада, интернетски активизам
Статус	У току; Протести угушени после Европрајда Литије настављене сваке друге недеље током октобра 2022. Због ескалације кризе на северу Косова и Метохије протести од децембра 2022. преусмерени против француско-немачког предлога о Косову и Метохији који предвиђа увођење санкција Русији Након вишеструких убистава у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима код Младеновца протести преусмерени у „Србија против насиља” Расписани нови ванредни парламентарни избори за 17. децембар 2023.
Стране у цивилном сукобу
Антирежимски демонстранти; Нестраначки грађани Левичарска и либерална опозиција Морамо - Заједно Демократска странка Странка слободе и правде Не давимо Београд Покрет слободних грађана Покрет за преокрет Београд прајд и други ЛГБТ+ покрети "Еколошки устанак – Ћута" "Маркс21" "ПроГлас" (од децембра 2023) Десничарска и конзервативна опозиција Народна странка Српски покрет Двери Заветници ПОКС Народна Патрола Антиглобалисти Србије Отачаствени покрет Образ Ми — Снага народа од 2024. Делови Српске православне цркве "Клерикални активисти" Медији наклоњени опозицији N1 Нова Данас Нова (новине) НИН Време (недељник) Недељник Инсајдер КТВ Njuz.net Србин инфо. Владајућа класа; Државне институције Председник Србије Влада Србије Председник Скупштине Србије Полиција Жандармерија БИА РЕМ. Популистичка власт Коалиција Заједно можемо све Коалиција СПС–ЈС. Медији наклоњени власти РТС Пинк Happy Прва Б92 Информер Српски телеграф Курир (новине) Ало! Блиц (новине) Вечерње новости Политика (новине) ТВ Палма Плус Танјуг К1.
Водеће фигуре
Дефакто без званичних лидера; Александар Вучић, Остале водеће фигуре Ана Брнабић Владимир Орлић Синиша Мали Братислав Гашић Александар Вулин Милош Вучевић Ивица Дачић  † Драган Марковић Палма (до 22. новембра 2024) Загорка Доловац Оливера Зекић Жељко Митровић Драган Ј. Вучићевић Миломир Марић Драган Бујошевић Ирена Вујовић Небојша Стефановић (до 26. октобра 2022) Зорана Михајловић (до 26. октобра 2022)   Горан Весић (до 5. новембра 2024)   Јелена Танасковић (до 20. новембра 2024).
Број
Више десетина хиљада грађана ● Од 8. маја до 4. новембра 2023; од 20 до 300 хиљада грађана ● Од 18. децембра 2023 од 5 до 15 хиљада грађана Више стотина симпатизера владајуће коалиције ● 26. маја 2023; од 70 до 200 хиљада симпатизера владајуће коалиције полиција и жандармерија
Жртве
64 ухапшено и 15 повређено (на септембарским протестима против Европрајда 2022.) 38 ухапшено и 4 повређено (на децембарским протестима 2023.) 14 ухапшено и 13 повређено (на новембарским протестима у Новом Саду 2024.) 13 повређених полицајаца (на септембарским протестима против Европрајда 2022.) 30 повређено (на децембарским протестима 2023.) 13 повређених полицајаца (на новембарским протестима у Новом Саду 2024.)

Протести у Србији 2022—2024. године су талас махом хетерогених и међусобно некоординисаних протеста, који су отпочели средином јуна 2022. године током политичке кризе после општих избора у Србији.

Дана 11. јуна 2022. године, локалне власти Новог Сада наредиле су да се посеку двадесетак стабала како би се припремио терен за изградњу новог моста на Дунаву. Месец и по дана од када су еколошки активисти блокирали прилаз Шодрошу, подручја богатог зеленилом надомак града, централне улице Новог Сада још једном су биле блокиране — неколико стотина људи протестовало је носећи транспарент Буна против мафије. Средином јуна дошло је до повремених окупљања у Новом Саду, а крајем јула протести су се омасовили и дошло је до мањих инцидената.

После кризе и протеста у Новом Саду током јуна и јула, у августу 2022. године су започела друга два протеста из сасвим различитих разлога. У првој половини августа су започели седмодневни протести пољопривредника који су претили да изазову озбиљну кризу у земљи. Приближавањем ЛГБТ+ манифестације Европрајд 2022, чији је домаћин Београд, дошло је до нових демонстрација, овог пута у клерикалним и конзервативним круговима који у другој половини августа преузимају потпуну иницијативу у предвођењу бунта против власти која је организовала Европрајд 2022. Власт је у међувремену склопила компромисни договор са пољопривредницима.

Крајем јула и почетком августа почела је нова косовска криза због питања регистрације возила на територији Косова и Метохије. У том тренутку званичници Европске уније и Немачке истицали су да Србија треба да споразумом призна независност Републике Косово као и да уведе санкције Русији због инвазије те земље на Украјину. Власти су биле приморане да крајем августа дођу до делимичног компромиса са властима у Приштини.

Са намером да „спусти тензије” у друштву, влада је одлучила да привремено забрани Европрајд 2022. као уступак конзервативној већини грађана која је масовно изашла на улице против одржавања седмодневне ЛГБТ+ манифестације уз вођство појединих свештеника и верника Српске православне цркве. Међутим, крајем августа и почетком септембра долази до жестоких негодовања од стране либералног дела опозиције која се „залаже за владавину права” и одржавања манифестације Европрајд 2022. која је заказана за средину септембра и да ће се манифестација одржати уз њихову подршку упркос забранама. Без обзира на уступке владе, настављени су и клерикални протести поводом именовања актуелне премијерке Ане Брнабић за трећи премијерски мандат због њеног сексуалног опредељења, што је довело до велике поларизације у друштву. Европрајд, званично, није одржан. Ипак, како је Министар Александар Вулин касније потврдио, МУП „није дозволио шетњу, већ провођење учесника до концерта” уз велике полицијске снаге, са измењеном рутом.

Позадина

Протест против диктатуре и Један од пет милиона

Главни чланци: Протест против диктатуре и Један од пет милиона

Од 2017. до 2020. године, Србију су потресла два таласа опозиционих протеста, који нису резултирали видљивијим променама на политичком небу земље.

Протест против диктатуре је фактички трајао неколико седмица на пролеће 2017. године, а избио је као реакција на избор Александра Вучића за председника Србије, те услова који су довели до тог избора.

Знатно дуже су трајали протести, који су били познати под неформалним називом Један од пет милиона. Они су избили крајем 2018. године, као реакција на физички напад на лидера Левице Србије, Борка Стефановића, а мањим или већим интензитетом су се одржавали све до раних месеци 2020. године. Они су ванредно прекинути 10. марта 2020. године, због избијања пандемије вируса корона.

Протести у Србији 2020—2022. и Пандемија вируса корона у Србији 2020.

Главни чланци: Пандемија вируса корона у Србији 2020., Протести у Србији 2020—2022. и Избори за народне посланике Србије 2020.

Протести у Србији 2020—2022. године представљали су талас махом хетерогених и међусобно некоординисаних протеста, који су отпочели крајем априла 2020. године током пандемије вируса корона у Србији, а завршили се током фебруара 2022. године. Дана 26. априла 2020. године, у 20:05 часова, лупањем у шерпе и пуштањем гласне музике, до 21:05 часова, у градовима широм Србије отпочели су протести у знак протеста због забране кретања и шестонедељног полицијског часа уведених средином марта (тзв. "Буком против диктатуре"). Почетком маја власт је ублажила мере забране кретања да би их после неколико дана тотално укинула због организовања Парламентарних избора. Средином јуна, након избора, дошло је, наводно, до рецидива епидемије те је власт почетком јула покушала да поново врати епидемиолошке мере, што је довело до већег незадовољства грађана и до таласа насиља и масовних нереда како у Београду тако и широм Србије.

Протести представљају индиректан наставак претходног таласа јавног незадовољства, који је окончан са избијањем пандемије у марту.

Овај талас протеста је карактерисала изразито већа примена мера репресије од стране снага реда него у свим претходним демонстрацијама после 2000. године.

Еколошки протести у Србији 2021 и Општи избори у Србији 2022.

Главни чланци: Еколошки протести у Србији 2021. и Општи избори у Србији 2022.

У септембру 2021. у Београду и другим градовима широм Србије почела је серија еколошких протеста због усвајања измењеног Закона о експропријацији, Закона о референдуму и народној иницијативи и планираног улагања предузећа Rio Tinto у рудник литијума.

Rio Tinto је раније добио дозволу да само истражује руднике у близини долине Јадра 2004. године, али је 2017. године Влада Републике Србије потписала уговор о реализацији „Пројекта Јадар”, којим би Rio Tinto добио дозволу за експлоатацију минерала јадарита. Пројекат је првобитно требало да почне 2023. године. После парламентарних избора 2020, владајућа Српска напредна странка освојила је велику већину места у Народној скупштини. У новембру 2021. године усвојила је Закон о референдуму и народној иницијативи и измене Закона о експропријацији. Оба закона су наишла на снажно противљење јавности, што је изазвало ескалацију еколошких протеста који су почели у јануару.

Протесте од септембра па надаље углавном су организовале еколошке организације, од којих су „Еколошки устанак – Ћута” и „Крени-промени” добили највише пажње. Протести који су одржани 11. септембра остали су мирни, а тамошње организације су изнеле своја три главна захтева, а то су да влада повуче законе о експропријацији и референдуму и да Rio Tinto напусти Србију. Протести су потом настављени у новембру, а убрзо након што су изазвали већу пажњу, док је крајем новембра почела серија протеста за блокаду путева широм Србије, који су били насилни и бројни демонстранти су приведени убрзо након протеста. У инцидентима су учествовали владини активисти и наоружани хулигани. Протести су настављени током децембра и јануара, а у њима је учествовало више десетина хиљада људи, укључујући и српску дијаспору. Протесте је подржала већина опозиционих странака, а подршку протестима дали су бројни глумци, научници, спортисти и познате личности, док су неки од њих су и учествовали у протестима. Влада и њене присталице критиковали су протесте и ширили дезинформације.

Председник Републике Србије Александар Вучић, који је првобитно изјавио да неће укидати законе, после ескалације протеста изразио је популистички став, а 8. децембра је повукао Закон о експропријацији и изменио Закон о референдуму, док је 16. децембра Скупштина града Лознице укинула просторни план који је укључивао улагање Rio Tinto-а у рудник, чиме је до даљњег одложио почетак рада Rio Tinto-а, након што га је Вучић прокоментарисао два дана пре гласања. У јануару 2022. влада је поништила све административне акте у вези са овим предузећем.

После еколошких протеста, многе политичке странке и покрети су одлучили да учествују на општим изборима у Србији који су одржани 3. априла 2022. године. Према прелиминарним резултатима које су објавили Црта и Ipsos/ЦеСИД, Александар Вучић је победио у првом кругу председничких избора са 60,01% гласова, иако је Српска напредна странка (СНС) изгубила статус апсолутне већине у Народној скупштини на парламентарним изборима. Вучић је у дијаспори освојио више гласова од другопласираног Здравка Поноша који је освојио 18,84% гласова. СНС је успела да ојача своје присуство у приградским и сеоским срединама, али је у већим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Ваљева имала слабе резултате. Избори 2022. били су први од 2014. године на којима Српска напредна странка (СНС) није освојила апсолутну већину мандата у Народној скупштини и због тога би морала да формира коалициону владу. Посматрачи су навели да је нејасно да ли би СНС могла да уђе у коалицију са Социјалистичком партијом Србије (СПС) због проруског става који је СПС изражавао током кампање. Вучић је поново положио заклетву као председник 31. маја; током свог говора је изјавио да ће влада бити формирана до краја јула и да ће евентуално увести санкције Русији због инвазије Русије на Украјину 2022. године. Највише гласова на скупштинским изборима су освојиле парламентарне коалиције Заједно можемо све предвођена владајућом Српском напредном странком 44,27%, опозициони савез Уједињени за победу Србије 14,09%, Ивица Дачић — Премијер Србије предвођена Социјалистичком партијом Србије са 11,79%, Коалиција НАДА предвођена Новом демократском странком Србије 5,54%, предводница еколошких протеста коалиција МОРАМО 4,84%, коалиција Двери—ПОКС 3,92% и Српска странка Заветници 3,82%. Прва конститутивна одржана је 1. августа, док је формирање владе предвиђено до новембра. Вучић је крајем јула најавио да ће влада бити формирана средином августа.

Ток 2022

Еколошки протести у Новом Саду — „Буна против мафије”

Еколошки активисти су блокирали прилаз Шодрошу 11. јуна у зеленој оази надомак града, централне улице Новог Сада након што су локалне власти посекле двадесетак стабала како би припремили терен за изградњу новог моста на Дунаву. У наредних месец ипо дана протести и кампови су трајали свакодневно.

Нацрт документа о просторном плану је стављен на изгласавање у скупштини града 21. јула што је обележило агресивније протесте, нереде и привођење грађана. На протестима пред зградом Скупштине Војводине у Новом Саду дошло је до сукоба особа у цивилу које су се физички обрачунавале са окупљеним демонстрантима. Уочи седнице на којој је усвојен Генерални урбанистички план, 21. јула, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је оценио тај документ као „апсолутно развојан, добро одмерен, конципиран и дефинисан од стране струке“.

Дана 28. јула, неколико стотина људи протестовало је носећи транспарент „Буна против мафије". Демонстранти су у протесну шетњу кренули пошто су се окупили испред зграде Полицијске управе Новог Сада, јер се не противе само Генералном урбанистичком плану (ГУП), већ и насиљу до кога је дошло на протесту 21. јула када је просторни план усвојен, захтевајући да се казне одговорни за насиље над демонстрантима, а затражили су и да се организује референдум о спорном ГУП-у, који даје нацрт како ће се град развијати у наредном периоду.

Протести пољопривредника

Протести и блокаде пољопривредника у Новом Саду почели су у уторак, 9. августа, а вишедневни разговори са представницима ресорног министарства и Владе Србије нису задовољили, пре свега, узгајиваче сунцокрета. Протести су се наредних дана проширили широм Србије блокадом путева и саобраћајница. Председник Србије Александар Вучић изјавио је у 12. августа увече да ће се ситуација са пољопривредницима који протестују решити договором којим нико неће бити потпуно задовољан. Тренутна откупна цена зрна сунцокрета је била 55 динара по килограму, док је прошле године, када су остали трошкови били три пута мањи, та цена била виша за седам динара. Пољопривредници су поред повећања цене зрна сунцокрета затражили и да гориво за јесење радове плаћају 170 динара за литар на свим пумпама, што би било умањење за девет динара, као и да им се омогући да најмање три пута сипају гориво по агро-картици и два пута у резервоаре радних машина. На листи захтева нашло се и привремено укидање акциза за гориво и плави дизел током пролећне сетве. Представник незадовољних пољопривредника пренео је и да је за сунцокрет влада понудила откупну цена од 535 евра по тони. Повод за протесте је био и то што није испуњен ни захтев да се регистрована пољопривредна газдинства ослободе акциза на гориво за количину до 100 литара по хектару, а влада је понудила умањење цене горива за 22 динара по литру за количину до 60 литара по хектару. После осмодневних протеста и низа преговора, 16. августа представници пољопривредника су постигли договор са Владом Србије о откупним ценама у свим тачкама које су ратари тражили, мада им нису сви захтеви у потпуности испуњени. Влада је предложила коначну цену сунцокрета пољопривредним произвођачима од 73 динара по килограму, а исплата је договорена до 15. октобра текуће године. Истим договором, ограничена је маржа посредника на максимум 2,6 динара, док трошак транспорта робе од откупног места до уљаре, сносе саме уљаре. Кад је реч о гориву, подстицај у наредном периоду износиће 20 динара по литру, за 50 литара по хектару, док ће се премија за млеко за један квартал у 2022. години повећати на 15 динара. Додатно, Влада се обавезала да у наредном периоду разговара са сточарима о мерама у овој области. Истим документом, пољопривредницима је обезбеђен мораторијум на кредите у периоду од 12 месеци.

Протести везани за Европрајд 2022.

Главни чланак: Европрајд 2022.

Логотип Европрајда 2022.

Премијерка Србије Ана Брнабић из редова Српске напредне странке, је 19. јула 2019. послала допис Асоцијацији европских прајд организација (ЕПОА) да она и њена Влада дају пуну подршку пријави Београд прајда да буду домаћини догађаја, као и да је њена Влада посвећена борби против дискриминације. Додала је да ће Европрајд бити значајан не само за ЛГБТ+ заједницу у Србији, већ на целом Западном Балкану.

Сваке године, чланице ЕПОА гласају који град треба да буде изабран за домаћина догађаја. У септембру 2019, са 71% добијених гласова, Београд је именован као домаћин Европрајда 2022. Ово је први Европрајд организован у југоисточној Европи, као и први организован изван Европског економског простора.

Позиви на отказивање и претње

Главни чланци: Десница и Конзервативизам

Од објављивања Београда као домаћина за 2022. годину, чланови СПЦ, многе странке десне оријентације и јавне личности су изјавили своје незадовољство тим одабиром. У Београду су се више пута појављивали графити који позивају на насиље и смрт ЛГБТ+ заједници. Градоначелник Београда Александар Шапић изјавио је да „не разуме сврху Европрајда”, „да га неће предводити, наравно” и да ће уместо тога подржати манифестације као што је Дан породице. Странке Двери и Покрет обнове Краљевине Србије су у више наврата позвале на отказивање догађаја, наводећи „да је њено одржавање антидемократско насиље”, као и да „представља здравствени ризик”, „терор мањине”, као и да ће на организацију бити потрошено 40 милиона Евра, што је демантовао Београд прајд, који тврди „да нису добили ни динар из буџета”, као и Београдски центар за безбедносну политику. Епископ Никанор је у августу 2022. изјавио да би „да би оружје употребио да га има” причајући о учесницима Европрајда, позвао људе да се побуне насилно, као и да ће „проклети сваког ко ово проповеда”, што је наишло на осуде углавном левичарских политичких партија,, поверенице за заштиту равноправности и председника Александра Вучића.

Протести против одржавања Европрајда

Дана 14. августа 2022, одржан је протест „За одбрану породице” против одржавања Европрајда у Београду. Још један овакав догађај је одржан 28. августа где су демонстранти носили иконе, руске заставе, војне ознаке „Z” и слике председника Русије Владимира Путина. Шетњи је присуствовао и Епископ Никанор који је раније претио учесницима Европрајда и изјавио да „данашњи цар планете која се зове Земља је нико други него Владимир Владимирович Путин који је донео одлуку да о аномалијама какве се појављују у Србији не сме бити ни говора а камоли да заживе”. Скупу су присуствовали и Василије Качавенда (принудно умировљен 2013, пошто су у јавност процурели снимци сексуалних односа са малолетницима), Миша Вацић, Бранимир Несторовић и Вељко Ражнатовић. Трећа литија против Европрајда је одржана 11. септембра коју је организовала више десничарских група, уз подршку Српске православне цркве. Велики број грађана окупио се испред седишта Патријаршије, одакле се колона упутила ка храму Светог Саве. Организатори литије су саопштили да је циљ протеста спречавање ове и сваке друге параде поноса. Многи учесници носе црквена обележја, а на челу колоне су свештена лица. На траси литије раширена је више стотина метара дуга комбинована српско-руска застава. Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије почео је нешто после 19.30 да служи „Свенародни молебан за светињу брака и породице, слогу и мир у нашем народу“, испред Храма Светог Саве у Београду, где се окупило на десетине хиљада грађана.

„Отказивање”

Дана 27. августа 2022, председник Србије је изјавио да ће Европрајд бити отказан. Истог дана, организатори Европрајда и ЕПОА су изјавили да председник нема овлашћење да откаже Европрајд, већ да може само да покуша да га забрани. Такође је речено да би потенцијална забрана била кршење Устава, да је Уставни суд Србије већ донео одлуке да су забране паради поноса из 2009, 2011, 2012. и 2013. биле неуставне, као и да би била кршење чланова 11, 13. и 14. Европске конвенције о људским правима који је Србија ратификовала као чланица Савета Европе. ЕПОА је такође подсетила да је премијерка Србије, која је ЛГБТ особа, обећала пуну подршку Владе Србије за Европрајд и да очекују да ће то обећање бити испуњено. Људи су поново позвани да изађу у протестну шетњу 17. септембра, као што је и планирано. Ова вест је стигла истог дана као и договор Београда и Приштине о личним документима, признавању личних карти које издаје Косово у Србији, као и о укидању улазно-излазних докумената за косовске држављане у Србији, што су многи сматрали скретањем пажње са те теме. Најаву председника је поздравио Синод СПЦ, изјавом да „одржавање ове параде у циљу промоције ЛГБТ идеологије која покушава да се наметне Европи и такозваном западном свету не би било од користи никоме”. Известилац за Србију у Европском парламенту Владимир Билчик је изјавио да је разочаран овом забрињавајућом одлуком у погледу заштите основних људских права.

Дана 13. септембра, шетња Европрајда која је главни догађај Европрајда, као и протест „антиглобалиста” заказан за исти дан је забранио МУП Србије, тврдећи да је небезбедно за учеснике оба скупа да се скупови одрже. Организатори су најавили да ће МУП-у поднети жалбу, као и да ће се шетња десити упркос забрани, али на другој рути. Такође је истакнуто да је на хиљаде људи већ дошло у Србију да подржи ЛГБТ+ заједницу и да је забрана узалудна, тако да је уз пратњу полиције шетња Европрајда оржана одобреном рутом, како је договорено, док су протести против параде отказани.

Протести против отказивања Европрајда

Опозиционе странке у Скупштини Србије леве оријентације Не давимо Београд, Покрет слободних грађана и Морамо - Заједно су најавили да ће, у знак подршке, присуствовати протесту 17. септембра 2022, на дан када шетња Европрајда треба да се одржи, ако шетња буде забрањена.

Дана 13. септембра, после најаве забране Европрајда од стране МУП-а, активисти за ЛГБТ+ права су се окупили испред и у Дому омладине у Београду где је премијерка Србије Ана Брнабић говорила на Међународној конференцији за људска права у оквиру Европрајда, исказали незадовољство и узвикивали јој „хоћемо прајд”.

17. септембар — дан шетње и сукоби са полицијом

Чело Параде поноса 2022.

Дана 17. септембра, Управни суд Србије је одбацио жалбу организатора на забрану пријављене руте шетње. Истог дана, организатори Европрајда су изјавили да се МУП Србије није огласио поводом нове руте шетње, те је она легална. Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је после састанка са званичницима ЕУ да је протестна шетња дозвољена и да ће учеснике штитити полиција. Асоцијација европских прајд организација захвалила је премијерки на одржаном обећању да ће њена Влада подржати Европрајд. Министар унутрашњих послова Александар Вулин је поновио да забрањене руте шетње неће бити, док организација Европрајда објансила да је шетњу на новој рути МУП Србије одобрио и да је изјава министра погрешно протумачена. Учесници Европрајда организовали су шетњу од зграде Уставног суда до Ташмајдана, где се одржава концерт. Претходно су забележени инциденти. Део противника манифестације окупио се код Храма Светог Саве. Полиција је потиснула мању групу грађана који су носили верска обележја и противили се одржавању Европрајда од Главне поште низ Таковску улицу до зграде РТС-а. На улицама Београда, дошло је до сукоба полиције и демонстраната ангажовано око 5.200 припадника МУП-а, ухапшена 64 изгредника, а повређено je 10 полицајаца, саопштила је премијерка Ана Брнабић на посебној конференцији за новинаре.

Наставак литија

У Београду је 2. октобра одржана "Литија за спас Србије", а учесници су се током шетње зауставили испред зграде Уставног суда. Испред Цркве Светог Марка окупљенима се обратио професор историје Милош Ковић, који је рекао да је ово што се данас дешава борба за светиње и духовност. Подсетио је да је недавно поред Цркве Светог Марка одржана шетња током Европрајда. Додао је да то није само борба за Цркву Светог Марка, већ и за Дечане, Грачаницу, али и сву српску децу и у Београду, али и на Косову и Метохији. Током шетње учесници литије застали су испред Прајд инфоцентра, а поједини су држали транспарент са натписом "Забрана промоције содомије на 100 година". Учесници скупа одали су пошту и руском цару Николају код његовог споменика у Улици краља Милана. Литија је прошла центром Београда, од Патријаршије до Цркве Светог Марка.

Реакције од стране владе

Дана 15. септембра, Више јавно тужилаштво у Београду је рекло да свако ко учествује на забрањеном скупу може да сноси кривичну одговорност. Истог дана, новинска агенција Бета објављује да је Влада Србије обећала Европској комисији да ће се парада у оквиру Европрајда одржати, али скраћеном рутом.

Дана 16. септембра је Влади предата петиција са 27.000 потписа којом се тражи одржавање шетње и саопштена је нова рута шетње. Истог дана, Влади је предато писмо које су потписали амбасадори 21 државе у Београду у ком је дата подршка ЛГБТ+ заједници у Србији и да ће бити омогућена мирна, безбедна и легална шетња. Писмо су потписали амбасадори Аустралије, Аустрије, Белгије, Канаде, Хрватске, Данске, Финске, Француске, Немачке, Италије, Ирске, Јапана, Холандије, Норвешке, Португала, Словеније, Шпаније, Швајцарске, Украјине, Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства. Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин је демантовао тврдњу да је Србија попустила под притисцима и дозволила одржавање параде поноса и да забрана остаје на снази.

Дана 17. септембра Министарство унутрашњих послова још једном у свом саопштењу упозорила све да неће толерисати никакво насиље на улицама Београда и да ће стриктно спроводити закон и одлуке надлежних органа и судова.

Реакције СПЦ

Дана 6. септембра, Патријарх Порфирије је подржао је отказивање Европрајда, тврдећи да је „ова тема нама вештачки наметнута и потпуно супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо”.

Дипломатске активности и иностране реакције

1. ОУН — 28. август 2022. — Дана 28. августа, канцеларија Уједињених нација у Србији изјавила је „да би забрана Европрајда била удаљавање од идеје социјалне кохезије и пуног остваривања агенде људских права” и изразила забринутост поводом подстицања на мржњу и насиље из претходних недеља. Такође су навели да би забрана ишла против Устава Србије - према одлукама Уставног суда Србије из претходних година, Универзалне декларације о људским правима УН и Европске конвенције о људским правима. Истог дана, министарка спољних послова Шведске Ан Линде изјавила је „да је домаћинство Европрајда част и прилика да се утемељи вера у недискриминацију, која је људско право” и изразила жаљење због повлачења подршке Србије за манифестацију. Министарка спољних послова Норвешке Аникен Хуитфелд позвала је на Србију да омогући одржавање Европрајда.
2. ЕУ — 29. август 2022. — Дана 29. августа после састанка 28. августа са чланицама европског парламента Тери Рејнтке и Вајолом вон Крамон-Таубадел, премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да држава не жели да било коме ускрати њихова Уставом загарантована права, као и да је изјава председника била „више молба" да се догађај одложи и замолила организаторе да шетњу или откажу или одложе. Истог дана, ИЛГА Европе је осудила Вучићеву изјаву, а извршни директор организације „Вучића подсећа да једнакост, право и слобода нису ствари које могу да се оставе по страни кад се појаве економски и политички проблеми.” Председница ЕПОА је изјавила да у случају да Европрајд буде забрањен, организатори ће правду тражити на суду. Опозиционе странке у Скупштини Србије Не давимо Београд, Демократска странка, Покрет слободних грађана и Морамо - Заједно су најавиле своје присуство протесту 17. септембра 2022, на дан када шетња Европрајда треба да се одржи, ако шетња буде забрањена.
3. Србија — ЕУ — 30. август 2022. — Дана 30. августа, Председник Србије Александар Вучић изјављује да су захтеви опозиције да се Европрајд одржи и протести против његовог одржавања „екстреми који постају све снажнији, а да пристојна Србија ћути и гледа шта сви други раде” и да „ако је неки скуп забрањен, он ће бити забрањен”. Кристоф Лакроа, генерални известилац за права ЛГБТ+ особа Парламентарне скупштине Савета Европе истог дана даје изјаву да би отказивање Европрајда био корак назад за једнакост и демократију. Такође је подсетио да „је српска власт често истицала подршку једнакости и да је то добро, али да не може да остане на речима”. Истакао је да је Европски суд за људска права више пута јасно ставио до знања, а Парламентарна скупштина СЕ потврдила, да прајд није проблем, већ његова забрана. Свој исказ је завршио са:

   „Европа гледа. Немојте да забрљате.”

   — Кристоф Лакроа

4. Ирска — 30. август 2022. — Истог дана је реаговао и министар спољних послова Ирске Сајмон Ковенеј, уједно и председавајући Комитету министара Савета Европе и изјавио да су слобода окупљања и забрана дискриминације основне слободе садржане у Европској конвенцији о људским правима. Тери Рајнтке која је 3 дана раније имала састанак са премијерком Србије изјављује да би забрана Европрајда имала негативне последице по евроинтеграције Србије.
5. САД — ЕУ — 31. август 2022. — Дана 31. августа, државни секретар САД Ентони Блинкен ургира да Србија треба да обнови своју подршку одржавању Европрајда. Истог дана, премијерки и председнику Србије је послато писмо које је потписало 145 чланова европског парламента којим позивају на одржавање Европрајда по плану и одговарајућу полицијску заштиту учесника.
6. ЕУ — 1. септембар 2022. — Дана 1. септембра, Европска унија даје изјаву да охрабрује Србију да настави разговоре са организаторима Европрајда како би се пронашао начин да се мирно одржи, као и да жељно ишчекује позитивну одлуку власти. Додатно, ЕУ очекује од својих партнера да се обавежу поштовању и промоцији људских права, што укључује ЛГБТ+ особе и њихово право на слободу окупљања и изражавања, у складу са Уставом Србије и међународним правом. Истог дана, Human Rights Watch изјављује да је „одлука српске власти да подилази нетрпељивости и насилним претњама срамотна”, као и да су протести далеко-десничарских група и религиозних организација већ биле одржане, те да Србија има обавезу да обезбеди учеснике Европрајда.
7. Шведска — 6. септембар 2022. — Дана 6. септембра, Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид је поновила став министарке спољних послова Шведске из 28. августа и изјавила да се нада да ће договор између организатора и владе вити постигнут.
8. ЕУ — 13. септембар 2022. — Дана 13. септембра, ЕУ исказује разочарање о забрани пријављене руте параде поноса у оквиру Европрајда и указује да без параде нема Европрајда, као и да се нада да ће бити пронађено решење.
9. ЕУ — 14. септембар 2022. — Дана 14. септембра, чланица Европског парламента Тери Рејнтке је тему забране Европрајда вратила на дневни ред, подсетила да ЕП подржава слободу окупљања, као и ЛГБТ+ заједницу како у ЕУ, тако и у Србији. Председница Европског парламента Роберта Метсола је потом открила да је написала писмо српским властима поводом забране параде, да је прајд још увек потребан и да свако има право да живи како жели, што је пропраћено аплаузом парламента.
10. ЕУ — 17. септембар 2022. — Шеф Делегације Европске уније Емануеле Жиофре истакао је да је поносан да шета са европским дипломатама и LGBTIQ активистима из Србије и Европе. Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик пожелео је срећан Европрајд свима, истичући да је то прослава слободе, различитости и правих европских вредности. Додао је да је "поштовање људских права суштина модерне демократске Европе", а да је "поштовање различитости, не само тема европских вредности, већ и дух Европе".
11. САД — 17. септембар 2022. — У шетњи су, поред европских званичника, виђени и амбасадори западних земаља, међу којима и амерички амбасадор Кристофер Хил. Хил је изјавио да је важно данас бити на Европрајду, јер је то важан дан за једнакост свих грађана, за Србију. Хил је за Н1 рекао да је важно бити на Европрајду јер се мора разумети "да смо сви заједно, сви смо браћа и сестре и сви смо Божја деца".

Еколошки протести у Београду

Иницијатива Еко стража најавила је 2. новембра протест против загађења ваздуха „Народ против тровача“ за недељу 13. новембра у 12 часова на Андрићевом венцу.

„Еко стража”

На протесту у Београду 13. новембра окупило се више хиљада грађана како би изразили незадовољство због лошег квалитета ваздуха у Србији. Грађани су били опремљени пиштаљкама и транспарентима, а вијориле су се и заставе еколошких организација. Бојан Симишић из организације „Еко стража“ рекао је да је то пети пут од 2020. године како организују протест због лошег стања ваздуха у Србији.

Нећемо ни „L” од литијума

Испред зграде Владе Србије у Београду одржан је 27. новембра протест Савеза еколошких организација Србије. Учесници протеста захтевају да "Рио Тинто" престане са истраживањем литијума, као и да се усвоји народна иницијатива о забрани ископавања литијума и бора. На протесту су били и поједини опозициони посланици. Демонстранти су блокирали раскрсницу Кнеза Милоша и Немањине улице уз поруку да ће "ту остати све до им се не испуне захтеви". За саобраћај је отворен смер Немањине улице од Савског трга ка Славији. Главни захтеви данашњег протеста: да "Рио Тинто" престане са истраживањем литијума, да се усвоји народна иницијатива о забрани ископавања литијума и бора и да из Србије оду рударске компаније. Такође, учесници протеста траже и да оставке поднесу председница Владе и председник Србије, и да се "ослободи" РТС. Окупљени су поручили да неће одустати од својих захтева. Протести су организовани на годишњицу ескалације претходних протеста када су 27. новембра 2021. еколошки покрети организовали блокаду саобраћајница широм Србије, од којих је највећа била на мосту Газела.

Протести поводом кризе на северу Косова и Метохије

Главни чланак: Криза на северу Косова и Метохије 2022.

Протест подршке косовским Србима у Београду 12. децембра 2022.

Графит против КФОР-а на Фонтани на Новом Београду 2022.

Дана 12. децембра увече одржано је окупљање у знаку "подршке Србима" на Косову, који су на северу те земље подигли барикаде и блокирали путеве. То су учинили након хапшења бившег припадника Полиције Косова српске националности, Дејана Пантића, кога косовске власти сумњиче за учешће у инциденту када је демолирана канцеларија локалне изборне комисије. Пантић се од тада налази у притвору. На протесту на тргу у Београду се окупило неколико хиљада људи. Колона махом млађих људи, прошетала је од Храма светог Саве до Цркве светог Марка у Београду 12. децембра. Током протесне шетње, чији организатори су остали непознати, чуле су се националистичке песме, запаљена је државна застава непризнатог Косова, а певало се и у славу „вечног” пријатељства Србије и Русије. Десничарске опозиционе парламентарне и ванпарламентарне странке и покрети организовали су 16. децембра следећи протестни скуп испред зграде Председништва у Београду захтевајући да председник Србије Александар Вучић „промени политику“ Србије према Косову и обустави преговоре који се воде у Бриселу.

Протести на Јарињу 18. децембра

Стотињак окупљених Срба на граничном прелазу Јариње између Србије и Косова пробио је 18. децембра око 14:10 сати први кордон полиције Србије који се налазио на неколико стотина метара од прелаза. Њима се испред самог граничног прелаза испречио нови кордон полиције у опреми за разбијање демонстрација са штитовима и шљемовима. Ту је опет дошло до кошкања с полицијом, која је коришћена и пендреке у неколико наврата, али се ситуација убрзо смирила, а најмање једна особа је приведена.

Ток 2023

Предлог француско-немачког плана

Дана 4. септембра 2022. на двогодишњицу Вашингтонског споразума, председник француске Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц позвали су Куртија и Вучића да покажу максималну одлучност и спремност за доношење тешких одлука, које воде ка напретку у дијалогу између Косова и Србије. Председник Србије Александар Вучић изјавио је 8. октобра да су Француска и Немачка предложиле Србији да дозволи придруживање Косова међународним институцијама и организацијама, укључујући Уједињене нације (УН) у замену за брзо чланство Србије у ЕУ. Премијер Косова Аљбин Курти је 10. октобра изјавио да постоји „француско-немачка иницијатива, која има за циљ да пружи већа овлашћења специјалном изасланику ЕУ за дијалог Косова и Србије Мирославу Лајчаку, уз континуирану подршку САД“. Вучић је 18. октобра поновио да је суштина предлога Немачке и Француске да Србија не блокира учлањење Косова у све међународне организације. Србија би за то, како је рекао, добила "брзи улазак у ЕУ и вероватно значајне економске користи". Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар је одговарајући на питање новинара у Приштини 19. октобра француско-немачком предлогу, рекао да "шта год европске државе предлаже у вези дијалога, да се мора озбиљно схватити". Косовски премијер Аљбин Курти затражио је у среду, 23. новембра, да се план Француске и Немачке, који подржава ЕУ, што пре стави на сто и да већ касни. Европска унија је у децембру 2022. године проследила нацрт споразума властима у Србији и на Косову на самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани. Предложени „Основни споразум између Косова и Србије“ (познатији у јавности и као Француско-немачки предлог или Макрон-Шолц предлог) заснован је на претходном нацрту који су сачиниле француска и немачка влада раније 2022. године. Према условима нацрта споразума, обе стране би се сагласиле да „развијају нормалне, добросуседске односе једна са другом на основу једнаких права“ и да ће „обе стране међусобно признати релевантна документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царинске печате“. У нацрту споразума се даље додаје да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији и да ће обе стране спровести већ потписане договоре (нпр формирање Заједнице српских општина). Обе стране ће разменити сталне мисије у својим главним градовима. Предлог такође омогућава формирање заједничке комисије, којом председава ЕУ, за праћење спровођења. ЕУ се нада да би споразум могао бити потписан до краја 2023. године, а преговори у вези са предложеним споразумом почели су средином јануара. Дана 20. јануара 2023. Вучић је изјавио да ће Србија бити спремна да прихвати споразум и да ради на његовом спровођењу. Према његовим речима, из евроамеричког преговарачког тима речено му је да ће приступ Србије ЕУ стати ако Србија одбије споразум, као и да би био укинут безвизни режим Србије и ЕУ. Француски и немачки амбасадори у Србији Пјер Кошар и Анке Конрад су ове тврдње демантовали, тврдећи да није било претњи, већ само указивања на последице ако Србија пропусти прилику за договор. Председник Србије Александар Вучић изјавио је 23. јануара да су француско-немачки предлог за нормализацију односа Београда и Приштине усвојиле све земље чланице Европске уније, чак и пет земаља које нису признале независност Косова. Он је у обраћању рекао да не може да говори о детаљима тог плана, али да је тај предлог „де факто постао преговарачки оквир за приступање Србије ЕУ“. Пре обраћања председника Србије Александра Вучића, током којег је 23. јануара говорио о француско-немачком предлогу, у просторијама Двери састали су се представници десничарске опозиције. На Фејсбук профилу Српског покрета Двери окачена је фотографија са натписом "Не ултиматуму!" на састанку коме су присуствовали представници Покрета за одбрану Косова и Метохије Милош Ковић и Часлав Копривица, председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски, председник Нове ДСС Милош Јовановић, председник Државног покрета Слободан Самарџић и председник Двери Бошко Обрадовић. Ова група се оштро противи било каквом споразуму у вези са Косовом и Метохијом који би значио улазак Косова у УН, односно који би био у супротности са „Декларацијом о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије”. Поред учесника овог скупа, у октобру су га потписали академици Матија Бећковић, Миша Ђурковић, Драгољуб Анђелковић, председник Народне странке Вук Јеремић, док је Мирослав Васић потписао испред Српске странке Заветници.

Протести против француско-немачког плана

Неколико хиљада демонстраната окупило се 15. фебруара у главном граду Србије на позив десничарске групе Народне патроле у знак протеста против евентуалног прихватања плана западних дипломата о регулисању односа Београда и Приштине. Окупљени су захтевали од председника Србије Александра Вучића да се повуче из преговора, одбије француско-немачки план, као и формирање Заједнице српских општина. Одред полиције под опремом за разбијање демонстрација спречио је демонстранте да се приближе улазу у зграду Председништва Србије.

Увече 3. марта је у Храму Светог Саве у Београду одржан молебан за Косово и Метохију што је означено као званични почетак молитвених литија. Два дана касније 5. марта, у Београду је у неколико стотина грађана прошетало Централним улицама и потом присуствовало вјерском догађају у Храму Светог Саве. Догађај је најављен као "литија" за Косово, пише Радио Слободна Европа. На њега су позвале десно оријентисане организације Удружење православних жена и Покрет Светосавље. Присутни су носили верска обележја, заставе Србије и поруку «Нема предаје». Догађај је обезбјеђивала полицију. Након шетње, колона је ушла у Храм Светог Саве гдје је литургију држао патријарх Српске православне цркве (СПЦ), Порфирије. СПЦ није јавно позвала на догађај 5. марта, али је претходно најавила да ће сваког петка у црквама држати вјерске обреде посвећене Косову. У међувремену, западни званичници су само појачали своје напоре у дијалогу између Србије и Косова. Слеђени сусрет лидера Србије и Косова у оквиру дијалога најављен је у Охриду 18. марта. Протестна шетња у организацији студената београдског Универзитета којом траже одбијање европског предлога за Косово одржана је 7. марта од платоа Филозофског факултета до зграде РТС-а, а окупила је око 8000 грађана. Протест је одржан под слоганом „Студенти за Космет“, а најављен је и протест следеће седмице. Са скупа код Филозофског факултета чуле су се поруке о издаји Косова, тражено је одбијање споразума, као и поруке против формирања Заједнице српских општина. На протесту су присуствовали професор Слободан Самарџић, професор Часлав Копривица, Милош Ковић, председник Народног слободарског покрета Мирослав Паровић, председник удружења грађана Покрет Љубав Вера Нада Немања Шаровић, активисти Двери и Новог ДСС-а. Наредних дана на друштвеним мрежама се ширио позив за „Литију за Свето Косово и Метохију“, која је најављена за недељу 12. март, протест „Студенти за Космет“ за уторак 14. март на платоу код Филозофског факултета, а главни централни протест је најављен за петак 17. март. У недељу 12. марта се окупио мизеран број људи, али се у уторак 14. марта окупио знатно већи број људи у поновном окупљању студентских организација. Студенти су одржали протестну шетњу од трга републике до државних институција.

На скупу 17. марта, окупило се око 25 хиљада људи на ком су се обратили лидери десне парламентарне опозиције. Поједини демонстранти су носили руске заставе и обележја руске паравојне групе „Вагнер”. Присталице четири десно оријентисане парламентарне опозиције блокирале 24. марта (на дан НАТО агресије на Србију) на сат времена саобраћај испред зграде Владе Србије у центру Београда тражећи одбацивање Споразума за нормализацију односа на Косову.

Присталице четири десничарске организације окупиле су се 22. априла у Новом Саду на скупу са којим је затражено поништење споразума између Србије и Косова и оставке званичника у Србији. На скупу, којем је присуствовало неколико стотина грађана, испред Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду у Војводини позвале су се десно оријентисане парламентарне странке Нова демократска странка Србије (НДСС), Двери, Заветници и Покрет за обнову Краљевине Србије (ПОКС). Са тог скупа упућен је и захтев за расписивање ванредних избора на свим нивоима. Окупљени су носили заставе Србије и традиционалне заставе Војводине.

Увече 29. маја, група грађана у знак протеста због ситуације на Косову и Метохији, блокирала је ауто-пут код Аутокоманде у Београду. Током протеста биле су истакнуте заставе Србије, скандирале су се пароле за КиМ и певале песме. Чула су се и пиротехничка средства. Грађани су се у поподневним сатима организовали преко друштвених мрежа, а план је био да се блокира Аутокоманда. На крају је ипак блокиран ауто-пут. Повод за окупљање је био то што су јаке снаге Кфора разбиле поподне скуп грађана који су били окупљени испред општине Звечан. Коришћени су сузавац и шок-бомбе, а повређено је више од 50 Срба.

Протести због вишеструких убистава у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима код Младеновца

Главни чланци: Вишеструко убиство у Основној школи „Владислав Рибникар”, Вишеструко убиство у околини Младеновца и Смедерева 2023. и Протести „Србија против насиља”

Дана 3. и 4. маја 2023. године су се догодила вишеструка убиства у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима Дубона, Шепшин и Мало Орашје у околини Младеновца и Смедерева. Дана 7. маја министар просвете Бранко Ружић поднео је неопозиву оставку. Странке опозиције су 5. маја затражиле оставке чланова РРА и председника Владе Републике Србије Ане Брнабић и Министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа БИА Александра Вулина и председника државе Александра Вучића, али и гашење ријалити програма и укидање националне фреквенције ТВ Пинк и ТВ Хепи до идућег петка 12. маја.

Протести против насиља

Демонстранти 8. маја 2023.

Грађани Србије су у понедељак 8. маја одржале протестни скуп у Београду и Новом Саду под називом "Протести против насиља" на којима је присуствовало између 20 и 50 хиљада људи и најавиле за петак 12. мај нови скуп. У Нишу је одржан протест 10. маја, док је дан касније одржан други протест у Новом Саду. Дана 12. маја је одржан нови протест “Србија против насиља” у организацији дела опозиције. После читања захтева окупљени грађани кренули су у шетњу од зграде Скупштине Србије, преко Улице Кнеза Милоша до моста "Газела". Мост је затим био блокиран за саобраћај два сата. На почетку скупа под називом “Србија против насиља”, Ирис Павошевић из Народне странке прочитала је захтеве протеста. Они су захтевали моменталну смену свих чланова РЕМ-а, хитно укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс. Затражили су смену руководства РТС-a због емитовања програма који афирмишу насиље, криминал и агресију, одузимање националне фреквенције Пинку и Хепију због, како су навели, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала, али и смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно информативне агенције Александра Вулина, усвајање оставке министра просвете Бранка Ружића и одржавање седнице Скупштине Србије на којој ће се размотрити одговорност Владе Србије као и безбедносна ситуација у земљи у најкраћем могућем року. После прочитаних захтева, окупљени су се упутили ка мосту "Газела" и делу међународног ауто-пута који су блокирали два сата. Протест је протекао мирно, а саобраћај је нормализован. Протест су организовале Демократска странка, Народна странка, Не давимо Београд, странка Заједно и Странка слободе и правде и Покрет слободних грађана. Према различитим проценама број окупљених грађана је варирао између 50 и 100 хиљада људи. Протести су организовани и у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Ваљеву и Зрењанину. У Новом Саду је било око 4.000 демонстраната. Радомир Лазовић, посланик Не давимо Београд, саопштио је да је 12. маја прихваћен захтев за одржавање седнице Народне скупштине по питању пуцњаве. Седница је почела 18. маја. Брнабићева је на седници 19. маја навела да „све што се дешавало после пуцњаве директно подгревају стране обавештајне службе“, а опозиционог посланика Мирослава Алексића назвала „одвратним говнетом“.

Након што је десетине хиљада људи прошетало Улицом кнеза Милоша, демонстранти блокирали мост Газела 19. маја 2023.

Управни одбор РТС-а, укључујући његовог председника Драгана Бујошевић, одбио је 17. маја да разговара са представницима опозиционих партија. Трећи протест Србија против насиља одржан је 19. маја. Пољопривредници су првобитно требало да присуствују протесту Србија против насиља, али им је полиција наводно ускратила одлазак у Београд. Након окупљања испред Народне скупштине, демонстранти су прошли улицом Кнеза Милоша ка мосту Газела и Бранковом мосту, који су на крају блокирани. Овог пута, колона демонстраната се наводно протегла на више од 2,5 километра. Према речима адвоката и бившег министра Боже Прелевића, на протесту је било око 200.000 демонстраната, док су новинске агенције јавиле да је протесту присуствовало десетине хиљада. Срђан Миливојевић и Небојша Зеленовић, један од колидера странке Заједно, рекли су да ће наставити са блокадом моста Газела док се не прихвате сви захтеви. Убрзо након тога, демонстранти су почели да постављају шаторе. Саву Манојловића, представника организације Крени-Промени, током протеста напала је непозната група мушкараца, наводно припадника екстремно десничарске организације Народна патрола.

Срби у дијаспори најавили су да ће 26. маја организовати скупове подршке протестима у Лондону и Бечу. Следећи протест Србија против насиља заказан је за 27. мај, дан после Вучићевог скупа испред Народне скупштине.

Спасовданска литија

Традиционална Спасовданска литија одржана је 25. маја. Верни народ пратио је мошти Светог владике Николаја Велимировића од Вазнесењског до Светосавског саборног храма, где је патријарх Порфирије служио молебан, а потом се обратио присутнима. Иако је почео јак пљусак у том тренутку, то није омело вернике и остале учеснике литије да се помоле за страдале, док је пљуштала киша. Грађани и свештенство носили су црквене барјаке и српске тробојке, а један младић је носио заставу са ликом блаженопочившег митрополита Амфилохија Радовића. Литија је почела у нешто после 19 часова. Уз патријарха Порфирија и црквене великодостојнике на челу литије, поред моштију Светог владике Николаја Велимировића, налазе се и градоначелник Александар Шапић, министар одбране Милош Вучевић и Никола Селаковић, градски менаџер Мирослав Чучковић, кошаркаш Дејан Томашевић, и многи други.

Контрамитинг СНС — Скуп "Србија наде"

Дана 26. маја 2023. године у Београду је одржан масовни митинг у организацији Српске напредне странке.

Скуп "Србија наде" одржан је 26. маја на платоу испред Народне скупштине. Председник Александар Вучић истакао је да су нам јединство, заједништво и уједињеност потребнији него икада. Нагласио је да је ово последње вече да се обраћа као председник Српске напредне странке и поручио да је за дијалог и разговор, али да прелазних влада неће бити. Вучићев говор почео минутом ћутања за страдале у два масакра. Председник Вучић на почетку обраћања замолио је све окупљене да спусте транспаренте и заставе. На скупу су се обратили и прослављени српски тенисер Јанко Типсаревић, Сабина Шебо Јуковић, која се вратила у Србију из Холандије, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, председник Републике Српке Милорад Додик, један од лидера коалиције "За будућност Црне Горе" Милан Кнежевић, председник СПС-а и министар спољних послова Ивица Дачић и глумац Лазар Ристовски.

Протести пољопривредника

Пољопривредници протестују 16. маја 2023. у Богатићу.

Група пољопривредника је 15. маја разговарала са Брнабић о њиховим захтевима за побољшање услова пољопривреде и повећање субвенција, али је Брнабић одбила све њихове захтеве. Пољопривредницима је тада понуђено да о захтевима разговарају са Вучићем, али су они одбили да разговарају и уместо тога су најавили да ће организовати протесте. Пољопривредници су тражили повећање субвенција, не додавање акциза и пореза на додату вредност на дизел, обезбеђивање цена пољопривредних производа, пшенице, кукуруза, соје и увођење веће премије за млеко. Један од организатора протеста је касније тог дана добио претње. Протести пољопривредника почели су 16. маја у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Богатићу, Ковину, Панчеву, Пожаревцу, Суботици и Ченти. Протести су се касније проширили и на Зрењанин и Краљево. Пољопривредници су својим тракторима блокирали путеве.

Повећање неких субвенција, увођење већих премија за млеко и издвајање више буџетских средстава за пољопривреду Вучић је најавио 18. маја након разговора са групом пољопривредника. То је критиковала група панчевачких пољопривредника, које су описали као „Вучићеве пионе“.

Један број радника РБ Колубара почео је протест 17. маја, тражећи оставку Дубравке Ђедовић, министарке рударства и енергетике и поништавање реформе Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво. Дан касније, група демонстраната, која подржава проширење електричне мреже, протестовала је испред Народне скупштине, док су у Оџацима грађани протестовали због сексуалног узнемиравања деце. У Оџацима, васпитачица у вртићу, која је била кандидат СНС-а на локалним изборима 2020. године, ухапшена је 12. маја након сексуалног узнемиравања деце.

Дана 22. маја, пољопривредници који су пет дана протестовали на путевима, потписали су споразум са представницима Владе Србије о испуњењу захтева који су договорени током викенда, а најважнији је повећање субвенција по хектару. Буџет Министарства пољопривреде ове године ће достићи 120 милијарди динара, од чега су 104 милијарде намењене субвенцијама, рекла је министарка Јелена Танасковић. Према споразуму, повећани су основни подстицаји за биљну производњу, односно подстицаји по хектару, са 9.000 на 18.000 (односно 6.000 динара дизел-гориво плус 3.000 динара директно) у текућој години.

Наставак протеста против насиља

Четврти по реду протест "Србија против насиља" одржан је у суботу 27. маја у Београду. Учесници протеста након шетње формирали су прстен око РТС-а. Још једном су прочитани захтеви, а најављен је нови протест за следећи петак 2. јун. Организатори скупа ”Србија против насиља“ саопштили су да се ограђују од, како су навели, “групе неодговорних људи који су се окупили испред Скупштине Србије и чији је циљ да компромитују оправдано незадовољство грађана и испуњење захтева протеста“.

Организатори су се 31. маја састали са начелником београдске полиције, који је обећао да ће полиција обезбедити протесте од потенцијалних провокатора. Првобитно је следећи протест Србија против насиља требало да буде одржан 2. јуна, али због најаве да ће протест под називом „Стоп насиљу над Србима са Косова“ бити одржан непосредно пре протеста Србија против насиља, је померен за 3. јун.

Пети протест Србија против насиља на насловној страни Данаса од 3. јуна 2023.

На почетку петог по реду протеста, 3. јуна, говорили су глумци Светлана Бојковић, Драган Бјелогрлић, Ненад Маричић, комичари и водитељи Зоран Кесић и Иван Ивановић, син Станике Глигоријевић, чија је смрт на наплатној кући остала контроверзна у делу јавности, и рудар Јовица Николић, који је претучен због одбијања да прода своју земљу у Жагубици.

У свом обраћању глумица Светлана Бојковић истакла је: "Од првог протеста у тишини, оптужени смо да смо искористили трагедију која нас је задесила у политичке сврхе, да смо хијене и лешинари. Током месец дана наших мирних протеста били смо изложени вређању и сада је време да се нешто каже. У шта се наше друштво претворило данас? Претворило се у друштво у коме се непрестано подстиче испољавање тамних страна људске природе, уместо да се инспирише. Претворило се у друштво у ком су стручни, вредни маргинализовани док се на њихова места постављају недовољно необразовани, нестручни и неспособни"

Присутни су након обраћања познатих личности, одали почаст страдалима у два масовна злочина која су се десила 3. и 4. маја, минутом ћутања.

Демонстранти су потом прошетали Булеваром краља Александра и према Тргу Славија, а затим до Новог двора, седишта председника Србије где су остављали поруке председнику Србије Александру Вучићу. Велики број демонстраната дошао је до основне школе „Владислав Рибникар“ у улици Краља Милутина, где су одали пошту страдалој деци и портиру у масакру 3. маја. По оценама већине медија, био је ово највећи скуп у Србији, од свргавања Слободана Милошевића 2000. године .

Групе екстремне деснице, укључујући Народну патролу, биле су присутне на протесту где су успеле да изазову два мања физичка инцидента. Протесту је присуствовало више десетина хиљада демонстраната. Према речима Александра Губаша, новинара који се од 1991. године бави различитим методама мерења броја људи на јавним скуповима, током протеста је било око 55.000 демонстраната.

9. јуна 2023. на шестом протесту Србија против насиља приказује Жељка Митровића, Драгана Ј. Вучићевића, Александра Вучића и друге режимске познате личности и политичаре у затворским оделима. Док се у позадини налази реконструисана застава Србије према Сретењском уставу из 1835. која симболизује модерну европску државу Србију. Такође у позадини се налазе балони напуњени хелијумом са натписом Рестарт система који су пуштени у небо

Шести по реду протест „Србија против насиља", одржан је у петак, 9. јуна у Београду, а главна тема овог протест је била образовање.

На почетку протеста са разгласа је емитована композиција дечака Андрије Чикића, који је убијен у злочину у основној школи „Владислав Рибникар" у Београду, који је уз масовно убиство у селима Мало Орашје и Дубона, у београдској приградској општини Младеновац, повод за ове протесте.

Демонстранти су носили већи број транспарената и порука, попут: „У атмосфери насиља се не живи", „Индекс није пасош" и „Црвени картон за неспособну власт", које су остављене на улазу у зграду Владе Србије.

На протесту су се обратили глумци Јелисавета Сека Саблић и Милан Марић, професор Правног факултета Миодраг Јовановић и пилот Саше Јовановића, колега погинулог пилота Омера Мехића, као и студент Вања Ђурђић. Након тога, окупљени су кренули ка Влади Србији како би тамо оставили захтеве протеста.

Протести Србија против насиља организовани су и у Горњем Милановцу 14. јуна и 15. јуна у Ваљеву и Краљеву.

Демонстранти у Београду 17. јуна 2023.

Дана 17. јуна протести су одржани по седми пут и у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

У Београду су се демонстранти поново окупили испред Народне скупштине, након чега су прошетали улицом Кнеза Милоша ка мостарској петљи. Неки демонстранти су такође кренули ка петљи Аутокоманде и мосту Газела. Испред Народне скупштине говорили су спортски коментатор Смиљан Бањац, рудар, студент Факултета политичких наука и фудбалски радник. Овога пута демонстранти су носили картонске фигуре Вучића, Вулина, Гашића Александра Шапића, градоначелника Београда и Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца. Према Губашу, у Београду је било присутно око 35.000 демонстраната.

У Нишу су се демонстранти окупили у центру града након чега су кренули ка Палати правде. У Новом Саду демонстранти су се окупили испред Српског народног позоришта, а затим су прошетали Улицом Јована Суботића; Темеринска и Партизанска улица су биле блокиране. Како преноси агенција Бета, на протесту у Новом Саду било је око 10.000 демонстраната. У Крагујевцу се пар хиљада демонстраната састало у Првој крагујевачкој гимназији; касније су блокирали улице које воде до Великог парка.

Следећи протест Србија против насиља организован је у Горњем Милановцу 21. јуна. Дан касније, протести Србија против насиља организовани су и у Смедереву и Ваљеву, док су 23. јуна протести организовани и у Чачку, Лучанима и Зајечару. Организатори су најавили да ће осим у Београду, 24. јуна протести бити одржани и у Зрењанину, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Суботици, Шапцу, Пироту, Врању и Лесковцу. Скуп подршке протестима организован је и у Вашингтону.

У Београду су се 24. јуна демонстранти осми пут окупили испред Народне скупштине, где је група студената држала говоре. Касније су ишли улицом Кнеза Милоша, па Немањином према Славији и петљи Аутокоманде. Према Губашу, на протесту је било око 16.000 демонстраната.

Демонстранти у Новом Саду поново су се окупили испред Народног позоришта, где је први говор одржао професор Чедомир Чупић. Демонстранти су касније блокирали пут на Мосту слободе. У Нишу су се демонстранти окупили испред зграде Скупштине града Ниша, након чега су прошетали поред локалног седишта СНС и према згради градоначелника Ниша. У Краљеву, демонстранти блокирани на раскрсници у улици Краља Петра Првог. Демонстранти у Лесковцу окупили су се испред Народног музеја и прошетали до зграде Скупштине града.

Према Данасу, у Врању је протестовало око 250 грађана. У Суботици су демонстранти блокирали путеве и тражили оставку Бојана Шоралова, повереника Севернобачког округа. У Шапцу су се демонстранти окупили испред шабачке Старе робне куће и наставили да шетају улицама у центру града. Протести „Србија против насиља” заказани су за 1. јул у Зрењанину и Јагодини.

Пад броја учесника на лето

Током летњих месеци и почетком годишњих одмора број учесника „Србија против насиља” је значајно опао и средином августа се свео на неколико стотина до неколико хиљада људи. Међутим од 8. септембра број учесника се поново помало повећао на преко 5.000 учесника.

Деветнаести протест "Србија против насиља" одржан је у петак 8. септембра у Београду. Грађани су се окупили испред зграде Владе одакле су, у једној од најдужих шетњи до тада, стигли до зграде ТВ Пинка. Разлог померања протеста са суботе на петак био је одржавање Београд прајда од 4. до 10. септембра чији је централни скуп заказан за суботу 9. септембар. Број учесника деветнаестог протеста је мало порастао у односу на август месец и учествовало је око 5.000 људи. Испред зграде ТВ Пинк су биле упаљене бакље, а неколико минута касније грађани су почели да бацају ролне тоалет папира на зграду. Протест је завршен око 21:30 сати.

Протести су се наставили наредних седам субота 16. 23. и 30. септембра 7. 14. 21. и 28. октобра уз мањи пораст броја учесника. Након расписивања ванредних парламентарних и локалних избора 1. и оставке Александра Вулина на место шефа БИА 3. новембра, последњи двадесет седми протест „Србија против насиља” је одржан у суботу 4. новембра након чега су странке предводнице протеста промениле стратегију стављајући фокус на предизборну кампању.

Најава ванредних избора

Више опозиционих странака, међу којима су Демократска странка, Странка слободе и правде и Зелено-леви фронт, затражило је расписивање ванредних парламентарних и београдских избора. Председник Србије Александар Вучић је 12. септембра изашао са предлогом да се избори распишу до краја децембра, а да се одрже најкасније до 2. марта 2024. године. Председник Србије, изјавио је да ће власт изаћи у сусрет захтевима опозиције по питању датума одржавања избора, али не нужно и по питању тога који ће све изборе бити расписани. Председник Србије Александар Вучић је три дана после ескалације сукоба на Косову и Метохији и четири дана после 21. протеста рекао да парламентарни, покрајински и београдски избори могу да буду одржани 17. децембра. Дана 12. октобра, председник Србије Александар Вучић изјавио је, гостујући на ТВ Прва, да ће избори бити 17. децембра, по захтеву опозиције, и додао је да им је испунио захтев, па ће добити парламентарне, београдске и војвођанске изборе и да ће бити расписани 2. новембра.

Расписивање ванредних парламентарних и локалних избора

Председник Србије Александар Вучић указом од 1. новембра је распустио Народну скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе за 17. децембар. Претходно је председник Народне скупштине Владимир Орлић расписао изборе за одборнике скупштина градова и општина.

Штрајкови и локални протести

Штрајк просветара

Четири репрезентативна синдиката образовања донела су 5. октобра одлуку да од понедељка, 16. октобра ступе у штрајк са скраћеним часовима на 30 минута. Међутим, представници четири репрезентативна синдиката запослених у просвети донели су 10. октобра одлуку да прихвате Протокол који им је Влада Србије предложила и навели да тиме престају разлози за организовање штрајка.

Штрајк поште

Радници Јавног предузећа „Пошта Србије“ су у обуставили рад од 24. октобра у Новом Саду, а иницијатор штрајка је био Удружени синдикати Србије „Слога”. Главни захтеви поштара су повећање броја радника и повећање плата од најмање 30 одсто, уз званичне гаранције Владе Србије да ће захтеви бити испуњени. Претходно је вршилац дужности директора „Поште Србије” Зоран Ђорђевић обећао радницима током суспензије да радници неће бити кажњени смањењем зарада. Представници „ЈП Поште Србије” и владе потписали су 15. новембра споразум о обустави протеста у том предузећу. Председница Владе Србије Ана Брнабић састала се претходно са представницима синдиката ЈП Поште Србије. Састанку су присуствовали и председник „Савез Самосталних Синдиката Србије (СССС)” и Љубисав Орбовић као и в.д. директора ЈП Поште Србије Зоран Ђорђевић. Споразумом је договорена исплата једнократне помоћи свим радницима, изузев руководству, у износу од двадесет хиљада динара, најкасније до 25. новембра. Повећање плата, од 1. новембра ове године, свим запосленима у технологији, у износу од 10%. Додатно повећање плата радницима у технологији догодиће се 1. јануара 2024. године и износиће 10%, што чини кумулативно повећање плате у износу од 21% у односу на тренутне зараде у технологији. Такође, договорено је и увећање зарада свим запосленима у администрацији, изузев руководству, од 10%, почевши од 1. јануара 2024. године. На састанку је постигнута сагласност да неће бити санкционисања радника због незаконите обуставе рада, за све раднике који испуне договор о престанку обуставе до следећег дана 16. новембра у 12 часова. Истог дана 16. новембра полицијски службеници су узели седам пословних докумената и, како тврде адвокати, без правног основа и једног документа, незаконито запечатили просторију у пословном простору. Следећи дан Полиција и Више јавно тужилаштво у Београду ушли су вечерас у просторије “Пошта Србије“. Влада Србије усвојила је 20. новембра на седници закључак о исплати 20.000 динара помоћи запосленима у Пошти Србије.

Упад еколошких активиста у хотел „Метропол”

Дана 7. новембра, уз скандирање Рио тинто марш из Србије и Србија није на продају еколошки активисти окупљени око Савеза еколошких организација Србије (СЕОС) упали су данас у хотел Метропол у Београду и прекинули скуп о рудним и минералним ресурсима Србије на коме су учествовали и представници неколико страних компанија и амбасада. Било је предвиђено да панел буде затвореног типа и без присуства медија, а српска министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, која је, према неким информацијама, била најављена као домаћински скуп није био присутан на панелу. Пре упада у Метропол представници СЕОС-а су одржали протест испред хотела, а на импровизованој конференцији за представнике медија СЕОС-а је присуствовао и Златко Кокановић из Горње Недељице. Међу учесницима протеста био је и професор Ратко Ристић, који је и кандидат за градоначелника Београда на листи покрета Двери и Заветника.

Штрајк пољопривредника — Новембар 2023.

Протест пољопривредника најављен је 2. новембра за 13. новембар зато што није испунила обећања које је дала у мају ове године. Протест су најавила четири удружења - Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Удружење пољопривредних произвођача Суботице, Савез удружења пољопривредника Баната и Удружење пољопривредника Арадац. Пољопривредници су 13. новембра блокирали улаз у Рафинерију Нови Сад и поручили да ће ту провести ноћ. Министарка пољопривреде Јелена Танасковић рекла је да је протест политички и да су захтеви пољопривредника већ испуњени. Највећи број пољопривредника који се укључио у протест долази из Војводине. Министарство пољопривреде је у 11 сати позвало све ратаре који сматрају да држава и поред свега што је урадила за бољи положај пољопривредника у овој години, али се нико од пољопривредника није одазивао. Пољопривредници су затражили субвенције по хектару од 300 евра, „плави дизел“ без акцизе за 100 литара по хектару, односно да дизел на свим пумпама буде без акцизе плус ПДВ од 1. јануара 2024. године. Током вечери на Баваништу, где је у току блокаде куће једног од организатора протеста Јована Јованова, стигли су посланик Демократске странке Срђан Миливојевић и Александар Јовановић Ћута из Еколошког устанка. Они су казали да се неће мешати међу окупљене грађане, али да су ту да подрже Јованова због насиља које трпи. Више пољопривредника на својим тракторима дошло је у улицу пољопривредника Јована Јованова у Баваништу и блокирало је возила групе мушкараца који су претходно блокирали прилазе кући Јованова. Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић је на Твитеру објавио да су по чланове СНС после вишечасовне блокаде дошла друга возила и „евакуисала их” из улице Јованова. Испред своје куће је препознао људе из свог села, међу којима су чланови месног одбора у Месној заједници и чланови СНС. Ту су и председник Скупштине општине Ковин Зоран Брадањи, помоћник председника општине Душан Максимовић (о чијој смо дипломи већ писали и због које је прећено локалном новинару) и начелник Хитне медицинске помоћи у Ковину Срђан Ненек. Полиција је, према његовим речима, изашла на терен после више позива и више од сат и по времену чекања. Међутим, показали су да немају ингеренцију да окупљену групу склоне одатле и обећали да ће послати паук да уклони возило које је блокирало прилаз имању Јованова. После вишечасовне блокаде оних који су блокирали кућу Јованова по њих су дошла друга возила и одвезла их одатле. Више удружења пољопривредника Србије наставило је протестовање и блокирало поједине путеве 14. новембра, други дан заредом. Они захтевају, између осталог, уређење тржишта пољопривредних производа и додељивање субвенција. Суботички пољопривредници наставили су протестне вожње тракторима око кружног тока на Жедничком путу, због чега је саобраћај на том делу града Суботице успоренији. Представник удружених удружења пољопривредника Марко Габрић изјавио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да је могуће и радикализација протеста, уколико се прихваћени захтеви из маја месеца не испуне. Пољопривредници су други дан заредом блокирали и улазе и излазе из новосадске Рафинерије нафте са око 30 трактора, тако да цистерне не могу ни да уђу из рафинерије. Они не одустају од покушаја да блокирају и Рафинерију у Панчеву, што дан раније нису успели да ураде, јер су им цистерне те компаније затвориле прилазе. Пољопривредници из Арадца и околних села са територије града Зрењанина организовали су блокаде пута Зрењанин – Нови Сад у трајању од по сат времена. Саобраћај је обустављен за камионе и аутобусе, док се путнички саобраћај одвија старим путем кроз Арадац. Пољопривредници су блокирали и пут Зрењанин - Београд код Ченте, а блокиран је и пут у Српској Црњи у близини граничног прелаза ка Румунији. Пољопривредници из Удружења „Стиг” окупили су се са тракторима на Ђердапској магистрали код Пожаревца, али је нису блокирали. Како се, пољопривредници су рекли да се додаје осећају изневерено и траже оно што им је обећано. Недељко Савић, председник Удружења „Стиг“, појаснио је за РТС да су пољопривредници тражили да се уреди тржиште, избаце монополи и добију боље цене. Удружења пољопривредника Панчевачки ратари, Аграрни форум и Грађанска непослушност саопштили су 14. новембра да подржавају протест до испуњења захтева. Наредних дана се протест пољопривредника радикализовао блокадом путева три пута дневно у 11, 13 и 15 часова нарочито у Војводини. Пољопривредници који су девет дана протествовали у Србији од 21. новембра поподне прекинули су блокаде путева, саопштила је Влада Србије. Након састанка премијерке Ане Брнабић и министарке пољопривреде Јелене Танасковић са представницима земљорадника у Београду, председница Кабинета Владе је навела да ће пољопривредници то учинити као "знак добре воље". Наводи се и да је договорено да идућег викенда поново разговарају о изнетим решењима. Влада је саопштила да је окосница предлога јефтиног горива за пољопривреднике на свакој пумпи, а на пумпама Нафтне индустрије Србије уз пољопривредну картицу. Кабинет премијерке је навео да се Законом о накнадама од 26. октобра дефинише смањење износа за одводњавање у 2023. за 50 одсто и накнаде укидања у 2024. години. Додајте се да ће тржишне терминске продаје бити уређено закључком Владе којим ће се производити формирати тим за усаглашавање законодавног оквира на начин да произвођач може самостално да извози. Милета Сланкаменац из Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, рекао је Радију Слободна Европа да је постигнут делимичан договор са премијерком о формирању робне берзе. Он је најавио да ће у уторак бити уклоњене блокаде саобраћајница али ће трактори земљорадника у протесту остати поред пута до најављеног састанка у Кисачу. Блокада путева пољопривредници спроводили су широм Србије у последњих девет дана захтевајући системску подршку државе аграру. Неки од лидера протеста пољопривредника навели су да су се по питању тражених субвенција од 35.000 динара по хектару за 2024. две стране сложиле да ће држава директно исплаћивати 18.000, а земљорадници преосталих 17.000 правдају кроз рачуне за репроматеријал као што су семе и ђубриво. На договореном састанку у недељу 26. новембра пољопривредници би требало да дају коначан одговор властима у вези са предлозима који су изнети 21. новембра. Састанку са премијерком присуствовали су представници Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Удружења пољопривредних произвођача Суботице, Савеза Удружења пољопривредника Баната и Удружења пољопривредника Арадац. На састанку са премијерком Брнабић 26. новембра у Кисачу били су представници Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, Удружења Пољопривредних произвођача Суботице, Савеза Удружења пољопривредника Баната и Удружења пољопривредника Арадац. У Кисачу је постигнут висок степен сагласности између премијерке Србије Ане Брнабић и пољопривредника са којима ће састанак бити поновљен у среду. Представници пољопривредника обећали су да неће наставити са блокадама саобраћаја. Премијерка је додала да ће ратарима бити омогућено да купују 400 литара горива на пумпама, да ће подићи субвенције на 17.000 динара по хектару за сертификовани семенски материјал и да ће им помоћи да самостално послују на берзи.

Протести подршке Ани Михаљици

Троје малолетних, три дечака од три, шест и десет година одузети су 16. новембра 2023. године од стране запослених у Центру за социјални рад и смештени у Сигурну дечију кућу од половине новембра, а самохраној мајци се не дозвољава да брине о малишанима. Ани Михаљици су децу одузели након пожара који је избио у стану у Шекспировој 24, где живи њен отац. Она са децом није била у стану у тренутку пожара.

Први протест је одржан 28. фебруара 2024. године на коме су више пута поновили да су решења и одлуке Центра донета уз кршење законских прописа, што је потврђено усвајањем њихових жалби од стране суда, али да деца до тог тренутка нису враћена мајци. Више пута је поновљено да сматрају да се ради о кршењу законских прописа од стране појединаца у Центру за социјални рад.

Један од кључних корака које је преузела Ана Михаљица заједно са својим правним заступником Миланом Босиком, као и представницима неколико удружења је конференција за новинаре одржана 7. марта, где су најавили данашњи протест и "изразили забринутост за здравље деце" због, како су рекли, „сумње да су им дате неке недозване супстанце”. Други птотест испред Центра за социјални рад у Новом Саду који је 8. марта. Поводом овог случаја огласио се и сам Центар за социјални рад, неколико удружења, али и поједине политичке партије. Свако са потпуно различитим ставом. Свој став у вези целог случаја изнеле су и Двери. Они су тражили је од надлежних државних органа да се деца врате мајци, као и да рад Центра за социјални рад у Новом Саду буде стављен под хитан надзор, те да се изврши контрола рада запослених. А током данашњег протеста испред зграде Центра, у чијем се дворишту налази и Сигурна дечја кућа, појавила се и Јелена Павловић, бивша народна посланица посланичке групе "Ми — Глас из народа". Демонстранти су остали овде и током поподнева, носили су иконе и тамјан и позивали да се остане до даљег.

Ана Михаљица, којој је Центар за социјални рад привремено одузео троје деце старости 10, шест и три године, 22. марта је дошла у ову установу и у договору са надлежнима су јој враћена деца.

Протести против наводне изборне крађе

Дана 17. децембра 2023. године су одржани ванредни парламентарни, покрајински локални на КиМ, града Београда и широм општина Србије на којима је листа Србија не сме да стане освојила апсолутну већину са 48% на републичком и 55% локалном и покрајинском нивоу. Међутим, ситуација се знатно закомпликовала око избора за град Београд где је број гласова био приближан између власти и опозиције на којима је владајућа коалиција Србија не сме да стане 39.34%, а највећа опозициона коалиција Србија против насиља 34.27%.

Градска изборна комисија саопштила је следећег дана 18. децембра прелиминарне резултате избора за одборнике скупштине града Београда на основу 92,46% пребројаних гласова да је највише гласова однела је листа "Александар Вучић - Београд не сме да стане" 39,35%, другопласирана листа је "Србија против насиља" 34,26%, на трећем месту је листа "Милош Јовановић - НАДА за Београд" 6,01%, Ми - Глас из народа, Александар Јерковић 5,37% и СПС 5, 01%. У Београду је исто вече одржан протест грађана на позив листе "Србија против насиља". Учесници су затражили поништавање београдских избора због, како кажу, бројних неправилности. Лидери коалиције Мариника Тепић и Мирослав Алексић ступили у штрајк глађу. Нападнут директор РЗЗС Миладин Ковачевић, а једна особа је због тог напада ухапшена. Лидер Еколошког устанка – Ћута Александар Јовановић Ћута најавио је да ће представници листе остати у згради РИК-а до доношења одлуке о поништавању избора. Група младих људи не одустаје од протеста. Полиција дозволила да три студента уђу у зграду РИК-а, али обезбеђење не допушта никоме да уђе, рекао председника ПСГ Павле Грбовић. У Београду се у уторак 19. децембра одржао други протест грађана на позив листе "Србија против насиља", али уз знатно мањи број грађана. Учесници траже поништавање београдских избора због, како кажу, бројних неправилности. Носилац листе "Србија против насиља" Мариника Тепић рекла је за РТС да сви који су окупљени испред РИК-а, као и они као народни посланици, траже поништавање избора зато што су, како је навела, "избори покрадени". Републичка изборна комисија је одлучила 20. децембра да ће се 30. децембра избори за народне посланике поновити на 30 бирачких места. Републичка изборна комисија није надлежна, нити може поступати по поднетом захтеву дела опозиције о понављању избора у Београду, изјавио је председник комисије Владимир Димитријевић на седници тог тела. Протест грађана на позив листе "Србија против насиља" одржан је и вечерас испред седишта РИК-а. Један од лидера коалиције Мирослав Алексић поручио је поново да ће њихови правници у телима за спровођење избора, пре свега у РИК-у, тражити поништавање избора на свим нивоима. Присуствовали су представници коалиције "Србија против насиља" Радомир Лазовић, Павле Грбовић, Небојша Зеленовић, Здравко Понош, Роберт Козма, Александар Јовановић Ћута, Срђан Миливојевић, а из зграде парламента изашли су Мариника Тепић и Мирослав Алексић. Окупљенима се обратио Мирослав Алексић, који је рекао да ће њихови правници који се налазе у телима за спровођење избора, пре свега у РИК-у, тражити поништавање избора на свим нивоима. Градска изборна комисија Београда донела је решења о поништавању градских избора на два бирачка места, док је констатовано да на једном бирачком месту не могу да се утврде резултати гласања. Градска изборна комисија усвојила је на данашњој седници Решење о поништавању гласања на изборима за одборнике Скупштине града Београда на бирачком месту број 73 у општини Вождовац. Како је саопштио Секретаријат за информисање Града Београда, на седници је усвојено и Решење о поништавању гласања на изборима за одборнике Скупштине града Београда на бирачком месту број 15 у општини Нови Београд. Донето је и Решење о констатовању да се резултати гласања на изборима за одборнике Скупштине града Београда не могу утврдити на бирачком месту број 122 у општини Нови Београд. Коалиција Шабац против насиља - Небојша Зеленовић саопштила је да захтева поништавање локалних избора у Шапцу. Испред седишта Републичке изборне комисије је следеће вечери је одржан четврти протест грађана на позив изборне листе “Србија против насиља“, која тражи понављање избора на свим нивоима. Мирослав Алексић каже да су добили одговор да од 20 часова три представника те листе могу да изврше увид у бирачки списак. Протест грађана, на позив листе "Србија против насиља", почео је око 18 часова испред зграде Републичке изборне комисије. Један од носилаца листе Мирослав Алексић каже да су данас поднели захтев за увид у бирачки материјал и у РИК-у и ГИК-у, а да су добили одговор да од 20 часова три представника те листе могу да изврше увид у бирачки списак.

На позив коалиције "Србија против насиља" грађани су се 22. децембра у Нишу окупили испред скупштине града Ниша у знак подршке протестима у Београду. Они су тражили траже да се поштује изборна воља, наводећи да је било низ неправилности током изборног дана, страхујући да ће се, како је речено, сличне ствари поновити на предстојећим локалним изборима на пролеће у Нишу.

Демонстранти испред зграде Скупштине града Београда 24. децембра 2023. године

Дана 22. и 23. децембра су одржани такође мирни , али у недељу 24. децембра је дошло до сукоба и инцидената испред градске скупштине када је група грађана и убачених хулигана покушало да уђе у зграду разбивши стакла на прозорима и вратима. Полиција је употребила сузавац и пендреке у разбијању протеста.

Увече 24. децембра окупљени на протесту испред РИК-а, после обраћања лидера листе "Србија против насиља", на позив Мирослава Алексића направили су прстен око Скупштине града. Посланици и одборници са листе СПН-а покушали су да уђу у зграду да би се, како кажу, обратили окупљенима, али им обезбеђење то није дозволило. Неколицина окупљених покушала је на силу да уђе у зграду и том приликом поломила стакла на улазним вратима и околним прозорима. Припадници Жандармерије су изнутра блокирали врата и спречавали да се у зграду уђе насилно. Полиција са штитовима изашла пред Скупштину града и потискују учеснике протеста даље од зграде. Председник Србије Александар Вучић поручио је да је важно сачувати мир и позвао на уздржаност.

Следећег дана 25. децембра после окупљања испред седишта Републичке изборне комисије, окупљени грађани отишли су до Полицијске управе града Београда и затражили ослобађање оних који су претходно вече ухапшени. Адвокат Александар Оленик је, након тога, поднео кривичну пријаву против министра унутрашњих послова Братислава Гашића и полицајаца који су у цивилној одећи напали жандарме у просторијама Скупштине града Београда. То је, даље искоришћено да се за насиље учеснике оптуже мирни демонстранти, а онда су они пребијани и произвољно хапсили. Четворо студената који су том приликом ухапшени, задржани су у притвору у Земуну.

Дана 26. децембра у Београду је после окупљања испред седишта Републичке изборне комисије, грађани су се упутили у шетњу до Палате правде и затражили ослобађање оних који су ухапшени. Протест је одржан и у Краљеву.

Протести су се наставили и наредних дана на различитим локацијама.

Дана 29. децембра, Републичка изборна комисија одбацила је приговор листе "Србија против насиља" за Београд о поништавању избора. Студенти и грађани блокирали су око 12.40 раскрсницу улица Кнеза Милоша и Бирчанинове. Они су на раскрсници монтирали шаторе, звучнике, донели ћебад, монтажне столове, у циљу провођења ноћи на улици. Њима су се увече придружили учесници протеста испред РИК-а. Републичка изборна комисија поништила је резултате парламентарних избора на четири бирачка места. РИК је поништила резултате на два бирачка места у Бачком Петровцу, на бирачком месту број 7 у Петровцу на Млави, као и на бирачком месту број 20 у Мионици. Иницијатива ПроГлас позвала је све грађане на миран протест, који ће бити одржан у суботу, 30. децембра од 12 часова, код Теразијске чесме, под слоганом „Не пристајемо“. Као специјални гост, на протесту ће говорити редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија.

Дана 30. децембра, неколико хиљада људи, међу њима и студенти и млади активисти који су провели 24 сата на улици, окупило се у центру Београда на позив иницијативе ПроГлас, захтевајући поништавање избора 17. децембра и пуштање на слободу ухапшених студената. Окупљени су поздравили опозициону лидерку Маринику Тепић која је тада већ 13 дана штрајковала глађу, а дошла је у пратњи колега који су јој помогли да се попне на бину. Представници ПроГласа позвали су суграђане да им до половине јануара пошаљу фотографије и снимке којима могу да се докажу изборне неправилности, како би се Уставном суду поднео захтев за поништавањем резултата избора, где је касније и завршена протестна шетња. Професор Факултета политичких наука Филип Ејдус, један од потписника ПроГласа, рекао је да грађани не пристају на покрадене изборе, хапшење студената и да на Србију „падне мркли мрак једнопартијске диктатуре". Срђан Цвијић, један од контролора на изборима, рекао је да је пре 30 година био на истом месту, на београдским Теразијама, како би се супротставио режиму Милошевића и братоубилачком рату у који нас је повео. Окупљени су и узвикивали „Лопови, лопови” и „Вучићу, лопове” и посебно "Евромајдан-Србија" док је маса пролазила поред зграде Председништва Србије где је радно место председника Александра Вучића. Глумица Светлана Бојковић рекла је да су се грађани окупили јер је „погажена слобода и људско достојанство”. Бојковић је на бини прочитала изводе из извештаја посматрачке мисије ЦРТА о „неправилностима, притиску на бираче, уцењивању и прекрајању изборне воље".

Ток 2024

Наставак протеста против наводне изборне крађе

Републичка изборна комисија прогласила је коначне резултате избора 12. јануара и све жалбе да је одбила опозициона коалиција. Са захтевом да се пониште резултати избора у Србији, више хиљада грађана окупило се 16. јануара у Београду на још једном протесту који је позвао највећу опозициону коалицију „Србија против насиља“. Поред тврдњи о нерегуларностима на изборима одржаним месец дана раније, организатори протеста су желели да укажу и на нерасветљено убиство опозиционог политичара Оливера Ивановића 16. јануара 2018. године. Протест, који је почео испред седишта Републичке изборне комисије у центру Београда, завршен је испред цркве Светог Марка, где су окупљени палили свеће за Ивановића. Коалиција "Србија против насиља" је 18. јануара поднела захтев за поништавање избора. Следећи протест је одржан 26. јануара испред зграде Уставног суда Србије у Београду за наводе о неправилностима и крађу гласова на изборима одржаним 17. децембра.

Еколошки протести 2024.

Главни чланак: Еколошки протести у Србији 2024.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је 17. јануара у Давосу да је имао тежак разговор са представницима Рио Тинта и да се наша земља суочава са питањем да ли ће та компанија поднети против нас тужбу или не, али и са питањем да ли ћемо прихватити целокупну агенду раста или не. О је изјавио да је његова позиција као председника нешто другачија као неког ко има ауторитет јер је добио велико поверење народа и да никада није крио шта мисли о Рио Тинту. Вучић је 20. јануара изјавио да одлука о инвестицији Рио Тинта у пројекат „Јадар”, за добијање литијума, може да донесе само нова Влада Србије. Представљајући у Палати „Србија“ програм „Скок у будућност – Србија ЕКСПО 2027“ за период од 2024. до 2027. године, он је навео да ће се улагати у енергетику више него икада, као и да земља почиње озбиљно да се бави проблемом загађења ваздуха. Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је следећи дан да је Рио Тинто власник земље коју су му мештани у Горњим Недељицама и околним местима добровољно продали, истакавши да Влада не може да му одузме јер би то значило национализацију, као и да се после тога ниједан инвеститор не био осећао сигурним у Србији. Изјаве председника и премијерке су изазвали гнев код мештана у Западној Србији који су поново позвали на протесте у Лозници за 24. јануар. Поново су се активирали еколошки активисти, иако нови скупштински сазив и влада још носу сазвани.

Протести против предложених рударских операција Rio Tinto

Дана 24. јануара, чланови удружења “Не дамо Јадар” и грађани који се противе експлоатацији литијума на подручју Горњег Јадра протествовали су у Лозници. Разлог протеста полемика о могућем поновном покретању пројекта "Јадар". Део окупљених ушао је у зграду градске управе тражећи хитан пријем код градоначелника. Договор није постигнут, а након вербалних сукоба напустили су зграду и протест је завршен.

Под слоганом „Србија није на продају“, стотине грађана су у Београду 13. априла протестовале против ископавања литијума. Грађани су се окупили у центру града, испред Радио-телевизије Србије, на позив невладине организације "Крени-промени". Организатори протеста оптужили су Радио-телевизију Србије за пристрасно извештавање у корист компаније "Рио Тинто". РТС до објаве вести није одговорио на упит РСЕ за коментар поводом увода организатора протеста.

Представница удружења "Не дамо Јадар", мештанка Горњих Недељица Марија Петковић изјавила је 18. јуна да је за Видовдан петак, 28. јун заказан протест против отварања рудника литијума. Председник Србије Александар Вучић рекао је 24. јуна да у наредном периоду мора да се отвори дијалог о експлоатацији литијума, како на нивоу парламента, тако и на експертском нивоу. Вучић је и неколико дана раније рекао да би рудник могао да буде отворен 2028. године. Неколико активиста је 25. јуна ујутру кренуло из Београда пешака до Лознице на западу Србије, где ће се 28. јуна одржати протест против ископавања литијума и компаније "Рио Тинто".

Професор екологије Ратко Ристић у родној Лозници на протесту 28. јуна 2024. године.

У Лозници се на Видовдан 28. јуна одржао "свелитијумски сабор", протест против компаније "Рио Тинто" и Пројекта "Јадар" за ископавање литијума. У град је током дана стигла група младих из Новог Сада и Београда, која је пре три дана кренула пешке са железничке станице Нови Београд. Окупљени су потом кренули у шетњу. Како су истакли организатори, то је последња шетња, јер ће, уколико се не испуни захтев, блокирати железницу. Протест је почео пред већим бројем грађана нешто после 19 часова испред Вуковог дома културе у том граду. СЕОС тврди да је тај пројекат штетан по здравље људи и животну средину, а подржао га је више опозиционих странака и покрета чији су представници најавили да ће бити у Лозници. Опозиција је раније најавила неку врсту фронта за спас Србије. Еколошки устанак је организовао протесте и блокаде углавном по Београду, али и по Србији. Опозиција је раније најављивала некакав фронт за спас Србије. Еколошка побуна организовала је протесте и блокаде углавном у Београду, али и у Србији. Током 2021. и 2022. године најављено је да ће се овом идејом покушати окупити опозиција, не само она која се тиче листе Србија против насиља, већ и друге опозиционе странке новог ДСС-а до покрета Бранимира Несторовића. Локалним активистима се током дана придружују грађани и јавне личности из целе Србије. Током преподнева у Лозници је био штанд удружења грађана „Не дамо и Јадар“ и са пролазницима су разговарали о свему лошем што ће пројекат Јадар донети, као и о последицама које ће изградња и рад стамбене зграде рудника литијума на овим просторима, а придружили су се и доласку активиста из Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Ади Селман из Картон револуције из БиХ, која је такође угрожена и где се планира велики број рудника на Мајевићима и Озрену, рекао је како наши они на власти 30 година уче како да се мрзимо.

"Како да се делимо, како да се убијамо, да би нас у позадини могли красти. Да би у позадини могли копати. И да би нам у позадини могли узимати право на воду. Право на зрак. Право на храну. Право на живот. Е па вала неће моћи више. Ови што хоће да немају душу“.

Селман је оптужио међународну заједницу и западне силе да резолуцојом о геноциду у Сребреници копају старе ране и намерно шире међуетничку мржњу и нетрпељивост између Срба и Бошњака са циљем да изазиво нови рат у БиХ чија би главна сврха била да се народи међусобно истребе да би простор Западне Србије и Источне Босне остао без људи на изволте страним рударским корпорацијама да експлоатишу разне врсте руда од натријума до литијума на подручју Мајевице и Јадра. Драган Симовић, активиста из Добриње, рекао је да не жели да створи породицу у земљи у коме ће се његова деца играти на руднику.

„Ако не буду на наше захтеве одговорили у наредним данима, знајте људи, следећи пут кад вас позовемо, децу код куће оставите“, рекао је он на шта му је одговорно повицима „устанак, устанак“.

Окупило се од 15 до 25 хиљада људи из разних делова Србије и региона. Маријана Трбовић Петковић, активисткиња удружења Не дамо Јадар поставила је ултиматум и рекла је да има само један захтев:

"Украли су 38.000 потписа. Имамо само један захтев - законска забрана примењених геолошких истраживања и експлоатације литијума и бора у Републици Србији. Рок је 40 дана. 41. дан, не буду ли усвојили закон, блокираћемо Србију", рекла је она.

Окупљени су потом кренули у шетњу и навели да је то последњи пут да шетају. Уколико им се захтев не испуни, како су навели, блокираће железницу.

После видовданских протеста тензије у друштву су почеле значајно да расту након што је компанија Rio Tintо поднела тужбу уставном суду Србије против државе због блокирања Пројекта Јадар и због могућности да ће уставни суд усвојити жалбу компаније. Активисти удружења „Не дамо Јадар“ су 7. јула на два сата блокирали железничку пругу код Лознице, због могућности да Уставни суд, како је најавио лидер покрета Крени-Промени Саво Манојловић, у четвртак, 11. јула, усвоји иницијативу компаније Рио Тинто и поништи одлуку Владе Србије о укидању просторног плана Јадар.

Укидање уредбе Владе Србије о заустављању пројекта Rio Tinta уставног суда

Уставни суд Србије објавио је 11. јула одлуку о поништавању уредбе Владе Србије о заустављању пројекта Јадар од фебруара 2022. Како је саопштено, Влада је прекорачила своје надлежности приликом доношења те уредбе.

„Уставни суд је на 9. седници одржаној 11. јула 2024. године донео Одлуку којом је утврдио да Уредба о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“, није у сагласности са Уставом. и законом Уставни суд је оценио да се из Уставом утврђене надлежности Владе и законских одредаба уређује просторно планирање, не може се закључити да Влада није била надлежна да донесе Уредбу о престанку важења Уредбе којом је био утврђен просторни план подручја посебне намене, али је. утврдио да је Влада прекорачила границе своје надлежности време што је Уредба донета на начин који није у сагласности са чланом 3. Устава и одредбе Закона о Влади и Закона о процени утицаја на животну средину”, пише у саопштењу.

Пре Уставног суда, лидер покрета Крени-промени Саво Манојловић је објавио на свом налогу на Икс-у да је уредба укинута.

„Уставни суд ову одлуку синхронизовано и експресно је урађено у координацији са политичким властима и Рио Тинтом“, поручио је Манојловић и додао да је на овај начин Уставни суд ступио по иницијативи рударске компаније Рио тинто.

Он је изјавио да „гажењем Устава и окупацијом институција Рио Тинто и окупаторска власт спремне да изазову грађанске сукобе попут оних у Папуа Новој Гвинеји“.

У првом коментару на одлуку Уставног суда Србије Марија Алимпић, активисткиња удружења „Не дамо Јадар и Рађевину“, каже да је време и најзваничније потврђено да грађани Србије немају апсолутно ниједну институцију у овој држави на коју могу да се ослоне:

„Сматрамо да је ова одлука својеврсан државни удар, с тим разликом да се државни удари и пучеви углавном извршавају како би се сменио тренутни владајући режим у једној држави, а овај пут је државни удар учињен директно против народа Србије“.

Током дана, испред Уставног суда одржан је протест активиста покрета „Не дамо Јадар“ и грађана због најаве да Уставни суд треба да одлучује о одлуци Владе Србије о поништењу пројекта „Јадар“. Учесници протеста су ланцем и катанцем закључали врата Уставног суда и испод поставили натпис „Рио Тинто гори од нацизма“, а како су поручили окупљени еколошки активисти – они од данас више не признају одлуке Уставног суда. У зграду суда ушли су активисти Златко Кокановић и Небојша Павковић, као и адвокатица Сара Ел Сараг, где су писарници предали захтев за хитан пријем код председника суда или повереника за информације од јавног значаја. Након тога, делегацију покрета „Не дамо Јадар” око 11 сати нису пустили да још једном уђе у зграду Уставног суда, а како је рекао представник покрета Златко Кокановић портир им је пренео да ће писано решење добити у законском року. Кокановић је позвао неколико десетина окупљених да сачекају још пола сата да стигну "реквизити", помоћу којих ће приредити изненађење суду, али није прецизирао о каквим се реквизитима ради. Скуп је протекао у мирној атмосфери, једини инцидент изазвао је провладин активиста Симо Спасић, кога су окупљени полили водом.

Пет дана од одлуке Уставног суда којом је као неуставна проглашена Уредба Владе Србије о укидању просторног плана за пројекат "Јадар", Влада је донела нову чиме се поништава она донета 2022. године којом је на пројекат “Јадар“ стављена тачка.

Протести широм Србије (Јул — Септембар)

Најава и хронологија протеста.

Након завршених Локалних избора у Србији, Уставни суд Србије је, како је и очекивано поништио одлуку о стопирању пројекта Јадар. Одмах након тога, председник Вучић примио немачког канцелара Олафа Шолца и потписао Меморандум о разумевању о стратешком партнерству Србије и Европске уније у области одрживих сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила а влада Србије на основу тога донела Олуку о наставку пројекта Јадар. На свим режимским медијима покренута је кампања о потреби копања литијума, што је поново изазвало грађана забринутих за животну околину и буућност Србије. Први велики протест одржан је 22. јула 2024. године на градском тргу у Ваљеву. На протесту против пројекта јаар Рио тинта, на градском тргу у Ваљеву окупило се више хиљада људи. Протест су покренуле Фејсбук и Инстаграм групе "Ваљево и ваљевци". По неким проценама, сразмерно броју становника, овакав одзив грађана у Ваљеву одговорао би протесту од 60.000 људи у Београду. Око 200 људи се у петак 26. јула окупило у Неготину да протестује против локалног загађења ваздуха, али су се придружили и протестима против рудника литијума. Истога дана протести су одржани и у Лозници, дан раније 25. јула у Гроцкој и Коцељеви, дан касније 27. јула у Ариљу, а 28. јула у Богатићу и Крупњу. У понедељак 29. јула, протести против рударења Литијума настављени су протести у још неколико градова Србије где су најмасовнија окупљања одежана у Аранђеловцу, Шапцу, Краљеву, Љигу и Барајеву. Савез еколошких удружења србије (СЕОС) је у Љигу тражио законсу забрану рударења тог минерала, те подсетили да влада Србије има рок до 10. августа да прекине све договоре и поништи споразуме са корпорацијом Рио Тинто или ће започети радикализација протеста и бликаде путева попут протеста из 2021. године. Десетине хиљада људи протестовало је у Београду 10. августа због оживљених планова да се рударском гиганту Рио Тинто дозволи ископавање на једном од великих налазишта литијума у ​​Европи - кључне сировине за батерије за електричне аутомобиле и неке лекове. Активисти су изјавили да би рудник проузроковао неповратно уништавање животне средине у долини Јадра у Србији, где је налазиште литијума. Великом скупу у Београду претходили су протести у многим градовима Србије, попут Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Чачка, Лознице, Шапца и Врања. Следећи већи еколошки протести су се одржали 1. септембра након чега је уследило затишје од месец дана.

Протести широм Србије (Октобар—Новембар)

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић 1. октобра је сазвала за 7. октобар у 10 сати седницу на којој ће се расправљати о предлогу опозиције о забрани ископавања литијума и бора. На првој седници другог редовног заседања Скупштине Србије на дневном реду биће Предлог закона о изменама и допунама закона о рударству и геолошким истраживањима, који је поднео 86 посланика опозиције. О овом предлогу је требало да се расправља 30. септембра од 14 часова, након расправе о ребалансу буџета.

У Лозници је 16. октобра одржан протест против потенцијалног отварања рудника литијума у долини Јадра у организацији Савеза еколошких организација Србије чиме је почела друга фаза протеста. Као један од разлога за протест наводи се могуће заказивање седнице Скупштине града на којој би требало да се разматра усвајање Просторног плана града Лознице. Еколошки активисти сматрају да такав Просторни план представља дозволу за отварање рудника.

Еколошки активисти зауставили су саобраћај у суботу, 19. октобра, на сат времена и пропуштали само возила хитних служби. Тиме се противљење отварању рудника литијума у Србији из скупштинских клупа преселило на магистралне путеве. Следећи протести су одржани 24. октобра у Чачку и Шапцу 26. октобра. У Шапцу су окупљени блокирали раскрсницу код Јевремовца, на сат времена на обилазном путу за Лозницу.

„Ваљевски покрет отпора” на протесту 12. новембра под слоганом "Чишћење наше авлије“ позвао је грђане на самоорганизовање и најавио почетак акција против компаније "Еуро Литијум Балкан", којој су пре скоро два месеца упутили захтев да обустави све активности и напусти Ваљево. Челник Ваљевског покрета отпора адвокат Бранко Ивковић најавио је да "више нема шетњи ни говора и да је време за дела јер компанија „Еуро Литијум Балкан”" нема намеру да испуни њихов захтев“. Окупљени на протесту, након краће шетње, гађали су јајима излог просторија Инфо центра "Еуро Литијума" у Ваљеву. За седам дана су најавили нови протест и како је истакнуто „акцију исељења“ Еуро Литијума из Ваљева. Компанија "Еуро Литијум Балкан" раније је осудила било какво ширење реторике мржње и позивање на насиље и обавестила јавност да се више неће бавити истраживањем литијума у ваљевском крају већ минерала бората и геотермалног потенцијала, те да ће сходно томе променити назив фирме.

Протести против ЛГБТ прајда

Незадовољство изјашњено током Београд прајда 2024. године, Дита вон Бил, 7. септембар 2024.

Због велике политичке кризе и еколошких протеста, једанаести ЛГБТ прајд је одржан мирно и без инцидената и већих протеста.

Протести просветара и застрашивање пољопривредника

Пољопривредници из више удружења окупили су се 29. септембра у Новом Саду испред зграде Владе Војводине незадовољни, како наводе, неиспуњеним обећањима државе и стањем у пољопривреди. На скупу су поручили да су српска пољопривреда и село "на самрти", а да је након суше ситуација још алармантнија. Наводило се да је испуњен само мали део захтева из претходних преговора, па између осталог, траже да од првог јануара гориво на пумпама плаћају без акциза, као и исплату 17 хиљада динара за сертификовано семе одмах, а не у децембру, да би могли да почну са сетвом. Понављају да као произвођачи зарађују најмање, па су на скупу изложили своје производе са откупном и ценом у продавницама, не би ли указали на разлику коју грађани плаћају, попут откупне цена млека од 40 динара и оне из продавнице од 139,99 динара. Пољопривредници у Суботици су се окупили 1. октобра на крајњем северу Србије, а окончали су протест након позива из Министарства пољоприведе на разговор у четвртак 3. октобра. Они су били окупљени око 40 трактора на ипсилон краку који повезује гранични прелаз Келебија са ауто-путем ка Новом Саду и Београду због неиспуњених обећања Владе из прошле године, али за разлику од претходног дана није био блокиран саобраћај. Представник пољопривредника Мирослав Матковић рекао је да ће они показати добру вољу и разићи се са протеста. Неколико представника пољопривредника било је, како су рекли, позвано на разговор у канцеларију Безбедносно-информативне агенције (БИА) у Суботици. Матковић је рекао да су на њих апеловали да имају стрпљења и покажу разумевање, те да се разиђу кућама. Такви потези БИА су подигли жестоке критике у друштву наредних дана и недеља.

Репрезентативни синдикати просветних радника организовали су 2. октобра једнодневну обуставу рада у школама, протестовали су испред Скупштине Србије, после чега су кренули у шетњу до зграде Владе у Немањиној. Штрајку су се прикључили и запослени у појединим вртићима. Министарство просвете, у међувремену, саопштило је да је настава у целости организована у 48,32 одсто школа, док је у њих 23,39 одсто потпуно обустављена. Представници синдиката су дан раније разговарали са премијером Милошем Вучевићем, али им је саопштено да нема боље понуде од јануарске повишице од 12 одсто за наставно и осам одсто за ненаставно особље.

Протест просветних радника 1. новембра 2024. године у Београду.

Синдикати просвете одбили су 31. октобра предлог Владе тражећи да се питање плата, као и других кључних проблема, системски реши и да се поштује претходно потписни протокол. Незадовољни понудом Владе, просветни радници организовали су 1. новембра штрајк у школама Србији и одржали протест у Београду. Након окупљања и изношења захтева на платоу испред Скупштине Србије, отишли су у протестну шетњу до зграде Владе Србије где су поновили своје захтеве. Према подацима Министарства просвете пола школа ради редовно. Председник Уније синдиката просветних радника Добривоје Марјановић позвао је испред згрде Владе министарку просвете Славицу Ђукић Дејановић да оде у пензију, јер би то, како је оценио, био једини морални чин. Марјановић је поручио и да ће, ако захтеви запослених у школама не буду усвојени, а притисци се наставе, уместо "штрајкића" рад бити обустављен "на неодређено време". Додао је да ће, уколико у буџет за наредну годину уђе предлог којим просветари не буду задовољни, једина анкета у школама бити она за потпуну обуставу рада. Марјановић је истакао да запослени у школама из бројних места у Србији нису дошли на данашњи протест, јер им је превоз био отказан. Марјановић је рекао да просветни радници неће проценте и помоћ, већ системско решење. Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић истакла је да би оваквим темпом повишица просветара биила изједначена са просеком тек 2026. године, што је оценила као недопустиво. У руци је држала Протокол који је прошле године потписан и поручила да просветни радници не посустају под притисцима. Подршку запосленима у школама пружила је и председница Уједињених гранских синдиката "Независност" Чеданка Антић, уз поруку директорима школа да функције нису заувек и да батина има два краја. Репрезентативни синдикати не прихватају 11 одсто повећања плата, јер им је влада, како су навели, на прошлогодишњим преговорима дала писмено обећање да ће од почетка ове школске године плате просветних радника бити изједначене са републичким просеком. Најављено је и да ће сви, изузев запослених у високошколским установама, до 9. јануара 2025. добити једнократну новчану помоћ од по 15.000 динара и да ће накнада за разредно старешинство од 1. јануара бити додатно повећана за један одсто.

Протест пoљопривредника 1. новембра 2024. године у близини Пожаревца.

Пољопривредници су се такође 1. новембра окупили око Удружења „Стиг”, који су незадовољни због непоштовања потписаног споразума са Министарством пољопривреде, око 150 трактора блокирало је један од прилаза Пожаревцу. Истовремено у Баваништу је у току протест пољопривредника из Јужног Баната. Пољопривредници су се јутрос у девет сати окупили у селу Братинац одакле су са око 150 трактора кренули ка Пожаревцу где су блокирали магистрални пут. Протест су, како наводе, одржали јер су „изиграни“. Према речима председника Удружења „Стиг“ Недељка Савића разлог блокаде је непоштовање потписаног споразума. Уместо њега прошле недеље неколико удружења пољопривредника је на састанку са министаром Александром Мартиновићем договорило нови споразум, а пољопривредници који су изађли на протесте нису били присутни.

Протести поводом рушења Старог савског моста

Стари савски мост

Године 2019. власти су најавиле измештање Старог моста, а спроведена је и онлајн анкета и понуђене две варијанте где би објекат могао да заврши. Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре издало је 19. септембра 2024. године Решење о уклањању Старог савског моста. Градске власти најавиле су да ће демонтажа почети 2. новембра 2024.

Хапшење Саве Манојловића на Старом савском мосту 20. новембра 2024. године.

Удружење града „Мост остаје”, започели су у Београду 20. октобра серију протеста и поруке да бисте окупљени против рушења старог савског моста. Пар стотина грађана побунило се против најава београдских власти да ће се рушити мост који је симбол Старог и Новог Београда, те да ће бити на том месту у наредним пар година изградити нови мост. Протест је остало на дан обележавања 80 година од ослобођења Београда 1944, када су југословенски партизани и совјетска црвена армија ослободили Београд од немачке окупације у другом светски рату. Градске власти раније су саопштиле да се Стари савски мост руши због пројекта „Мали метро” и да ће на његовом месту бити постављен нови. Представници иницијативе „Мост остаје” наводе да Београд нема усвојен нови Генерални урбанистички план, а према важећем из 2016. године није било предвиђено уклањање ниједног моста преко реке Саве. Представници опозиције, грађани и активисти иницијативе „Мост остаје“ недељама су даноноћно протествовали и дежурали код Старог савског моста, противећи се његовом уклањању. Из ове организације траже од власти увид у одлуку о рушењу моста, као и обелодањивање планова о томе где ће бити измештен, што за сада није познато. Са једне стране моста поставили су шаторе, канцеларијске столице и неколико столова, где су проводили дане и ноћи. Градске власти су почетком новембра саопштиле да је мост небезбедан за коришћење и обуставиле су саобраћај за шест линија јавног градског превоза. Упркос упозорењима, аутомобили, камиони и бицикли данима су пролазили мостом, избегавајући гужве. Тако је било све до 20. новембра када је полиција блокирала обе стране моста, а радници су почели да уклањају трамвајске шине на конструкцији. Упркос противљењима, 20. новембра је почело уклањање делова моста, уз асистенцију полиције и двојица активиста је приведено. Поједини активисти, међу којима и лидер опозиционог покрета Крени-промени Саво Манојловић, покушали су да пробију полицијски кордон, али је због тога приведен. Њега и градског одборника Александра Јовановића полицајци су најпре оборили на земљу, а потом их однели у возила. То је изазвало реакцију активиста удружења „Мост остаје” који су позвали на блокаду оближњег Бранковог моста, сада једине саобраћајнице која повезује центар Београда и нови део српске престонице.

„Одбрани мост, одбранићеш Београд”, „Нећеш рушити, буди Зарић”, биле су поруке које су окупљени носили током получасовне блокаде.

Реагујући на протесте, градоначелник Београда Александар Шапић затражио је од полиције и органа реда да спрече, како је рекао, „континуирано малтретирање Београђана које већ дуже време траје на разне начине”.

Протести поводом урушавања железнике настрешнице у Новом Саду

За више информација погледајте: Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад

Одавање поште настрадалима у Новом Саду 2. новембра 2024. године.

Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад је несрећа која се десила 1. новембра 2024 у 11.56 часова, на Железничкој станици Нови Сад, када се урушила надстрешница изнад главног улаза. Страдало је 14 особа, укључујући и троје деце. Три младе особе су тешко повређене и у животној опасности. Тринаест жртава су држављани Србије, једна Северне Македоније. За Дан жалости у Србији проглашен је 2. новембар 2024 године, наводи се у Одлуци коју је потписао премијер Милош Вучевић. Истога дана испред Железничке станице у Новом Саду грађани одали пошту настрадалима на којима се пкупило на хиљаде људи чиме су започели мирни протести. Следећег дана 3. новембра учесници протеста под слоганом "Ово је кап која је прелила чашу" су, после окупљања на Савском тргу у Београду, испред старе железничке станице, стигли до зграде Владе Србије у Немањиној улици, узвикујући "Оставке, оставке" и продужили према згради у којој је седиште Министарства грађевинарства. Они су бацали канте са црвеном боје према згради Министарства у Немањиној улици 22-26, а испред кордона су такође просипали боју. После зграда Министарства, грађани су се упутили према згради Владе где такође планирају да проспу боју.

Нереди у Новом Саду и упад градску скупштину

Нови Сад 5. новембар 2024. године.

Нереди у Новом Саду 5. новембра 2024. године.

Напади на градску скупштину у Новом Саду 5. новембар 2024. године.

Дана 5. новембра Горан Весић и формално је поднео оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Истога дана у Новом Саду одржан је протест због несреће у којој је у 1. новембра погинуло 14 људи, а на самом почетку скупа, испред Железничке станице, одржан је минут ћутања за све страдале. Затражене су оставке премијера Србије и градоначелника Новог Сада, као и да сви одговорни за несрећу буду кажњени. Потом су учесници скупа кренули у шетњу и стигли до Градске куће коју су засули црвеном фарбом и испустили цистерну у којој је била вода са фекалијама. Група грађана је покушала да уђе у Градску кућу у чему их је полиција спречила бацањем сузавца. Окупљени грађани су, затим, кренули у протестну шетњу ка Градској кући Булеваром ослобођења, а испред колоне носили су транспрент "Криви сте, одговараћете". Појединци из масе залетали су на излоге просторија СНС-а у Булевару ослобођења, где је било и чарки са грађанима који су се противили било каквом облику насиља. По доласку пред Градску кућу, грађани су на улаз бацили црвену фарбу, а полетело је и неколико каменица. Испред улаза у Градску кућу испуштена је цистерна пуна воде са фекалијама. После тога, група грађана је покушала да уђе у Градску кућу у чему их је полиција спречила бацањем сузавца. Уочи протеста, група учесника, која је кренула ка Железничкој станици, прошла је поред просторија Српске напредне странке, застали су и почели да звижде. Потом су поскидали заставе Србије окачене на улазу и просули црвену фарбу. Три дана касније 8. новембра је организована блокада саобраћаја на Варадинском мосту у Новом Саду због трагедије на Железничкој станици у том граду. Активисти су позвали окупљене на нови протест у Београду у понедељак 11. новембра.

Наставак протеста у Новом Саду и Београду

Парламентарна опозиција организовала је 11. новембра испред Владе Србије протест поводом трагедије на Железничкој станици у Новом Саду, у којој је погинуло 14 особа. После обраћања говорника, окупљени су кренули у кратку протестну шетњу до зграде Председништва, где су поновљени захтеви за оставком премијера Милоша Вучевића. Представници опозиције су најавили да ће захтеве предати и Скупштини Србије.

Грађани Новог Сада су у петак, 15. новембра у 11.52, у знак солидарности са породицама страдалих, 14 минута стајали у тишини на местима где су се затекли. На ту акцију позвала је новосадска опозиција.

Дана 17. новембра преминула је петнаеста особа од последица повреда тако да се истога дана у Новом Саду одржао нови протест којим се тражи одговорност за пад надстрешнице Железничке станице 1. новембра када је погинуло 14 људи, а троје тешко повређено. Блокирана је била раскрсница код Железничке станице. Протест је почео у 12 часова, постављене су траке којима је блокирана раскрсница испред Железничке станице. Окупљени су прочитали имена погинулих у несрећи и почели блокаду минутом ћутања. Развијен је велики црни транспарент. Протест је почео у 12 часова, постављене су траке којима је блокирана раскрсница испред Железничке станице. Окупљени су прочитали имена погинулих у несрећи и почели блокаду минутом ћутања. Развијен је велики црни транспарент. Нови протест у Новом Саду, блокирана раскрсница код Железничке станице. Млади уметник Виктор Јан инспирисан симболом Новог Сада насликао је белог голуба који плаче. На протесту се окупљенима обратила и глумица Јелена Ступљанин која је поручила одговорнима да грађани нису добро и да је емпатија и солидарност суштина борбе нормалних људи. Обратио се и музичар и текстописац Марко Шелић Марчело. После 15 часова догодио се инцидент, када двојица људи који су носили две заставе Европске уније и једну са натписом "Maidan Serbia", нису хтели да на захтев организатора напусте скуп, јер је комеморативни и на њему није место никаквим заставама. У том кошкању поломљено је метално копље једне заставе, а младића који је носио редари су извели ван ограђеног простора. Окупљени су се разишли око 18 часова након чега је поново успостављен саобраћај.

Посланици дела опозиције у републичком и покрајинском парламенту, као и градски одборници, блокирали су 19. новембра више сати зграде тужилаштва и суда у Новом Саду. Захтевали су пуштање политичара и активиста који су у притвору после протеста 5. новембра због урушавања надстрешнице, као и да се процесуирају одговорни за трагедију. Убрзо након блокаде која је почела око осам сати испред зграде Тужилаштва, стигао је велики број припадника полиције у опреми за разбијање демонстрација. Поводом блокаде, огласило се Министарство правде, које је навело да представља најгрубљи вид притиска на правосудне органе у Србији. Запослене и грађане са документима који доказују да имају заказано у згради суда, полиција је пропуштала са десне стране.

Следећег дана 20. новембра, посланици дела опозиције у републичком и покрајинском парламенту, као и градски одборници сукобили су се испред главног улаза зграде Вишег суда у Новом Саду. Кордон полиције испред улаза омогућио је запосленима да уђу у Тужилаштво. Како је јавио дописник РТС-а, посланици су се кошкали и гурали с полицијом и Жандармеријом која је такође била ту. Полиција је потискивала републичке посланике и одборнике који су покушали да уђу у зграду. Посланици Срђан Миливојевић, Радомир Лазовић и Павле Грбовић успели су да уђу у суд и да се ту и задрже. У међувремену тензије су смирене. Блокада је трајала шест сати.

И 21. новембра, посланици дела опозиције у републичком и покрајинском парламенту, као и градски одборници, поново су, треће јутро заредом, блокирали главни улаз зграде Вишег суда у Новом Саду. Дошло је до гурања учесника блокаде и полиције испред Тужилаштва. Кордон полиције испред улаза омогућавао је запосленима да уђу у Тужилаштво у Новом Саду. Припадници Министарства унутрашњих послова у Новом Саду ухапсили су И. К. (74) из тог града, који се сумњичи да је данас испред новосадског суда, попрскао полицијском службенику сузавац у очи. Њему је одређено задржавање до 48 сати у Полицијској управи Нови Сад. Он се терети да је учинио кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности и уз кривичну пријаву је приведен основном јавном тужиоцу у Новом Саду. После шест сати је завршена блокада.

У петак 22. новембра, после краће блокаде код зграде РТС-а где је дошло до инцидената и прозивања између две групе људи, саобраћај је поново успостављен у Таковској улици. Петнаестоминутну блокаду Таковске у оквиру акције "Застани, Србијо", у којој се одаје почаст настадалима у Новом Саду 1. новембра, у иницијативи "Мост остаје" раније су најавили као протест испред РТС-а организован због захтева да се прекине емитовање програма на 15 минута.

Протест у организацији студентских организација "Свиће" и "Став" одржан је и у недељу 24. новембра у Новом Саду, због несреће на Железничкој станици. Окупљени грађани кренули су у 14 часова у протестну шетњу од Железничке станице, Булеваром ослобођења до Моста слободе. Део демонстраната зауставио се код просторија Српске напредне странке на Булевару ослобођања и вербално напао људе који су стајали испред, вероватно је реч о члановима. Неко од демонстраната бацио је кофу црвене фарбе у том тренутку, која је погодила неке од новинарских екипа и окупљене. Након петоминутног задржавања, демонстранти су наставили пут Булеваром ослобођења, ка Мосту слободе, где је протест завршен. Њихов захтев је да се утврди кривична и политичка одговорност за несрећу на Железничкој станици, оставке председника Владе Републике Србије Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада, Милана Ђурића, и отварање свих докумената, као и пуштање преосталих ухапшених активиста и премештање Горана Весића у затвор на Клиси.

Политичке реакције власти и опозиције, оставке и хапшења

Посланици парламентарне опозиције поднели су 18. новембра у Скупштини Србије предлог за гласање о неповерењу премијеру Милошу Вучевићу, сакупивши довољан број потписа - 84, саопштио је Народни покрет Србије. Опозициони одборници у Скупштини Новог Сада предали су захтев за ванредну седницу и опозив градоначелника Милана Ђурића.

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је 20. новембра да МУП Србије упозорава учеснике протестних окупљања да се неће толерисати ремећење јавног реда и мира, угрожавање безбедности земље и државних институција, као и напади на полицију. Истога дана Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине и Јелена Танасковић в. д. директора Инфраструктуре железнице Србије поднели су оставку.

Дана 21. новембра, Председник Србије Александар Вучић, коментаришући протесте опозиције протеклих дана у Београду и Новом Саду, поручио је да ће они који врше терор над грађанима бити побеђени на сваком месту и правном државом на сваким могућим изборима. Председник Србије Александар Вучић рекао је за РТС да је, када се догодила трагедија, навео да очекује моралну и политичку одговорност и да су први пут у историји Србије двојица министара поднела оставку иако их није лако довести у везу са оним што се догодило у Новом Саду и да су оставке доказ напретка српског друштва и српске политике. Истога дана Више јавно тужилаштво у Новом Саду саопштило је да је ухапшено и задржано укупно 11 лица поводом трагедије у Новом Саду када је приликом пада надстрешнице на железничкој станици у том граду погинуло 15 људи, а тешко је повређено двоје. Међу њима су и Горан Весић, Јелена Танасковић, Небојша Шурлан и Анита Димоски. Више тужилаштво у Новом Саду саопштило је да је, "након прикупљања и детаљне анализе све потребне документације, обављених разговора са великим бројем грађана, а након вештачења обављеног ради утврђивања узрока и околности под којима је дошло њеног пада, које је тужилаштву достављено 20. новембра, те упознавања са налазом и мишљењем вештака грађевинске струке", по налогу тог тужилаштва ухапшено и задржано укупно дванаест лица.

Председник Владе Милош Вучевић поручио је 22. новембра, поводом протеста који су одржани широм Србије, да нико не спори демократско право исказивања политичке воље, али да заустављање саобраћаја и блокирање функционисања грађана и градова није демократија већ малтретирање и силеџијство. Истог дана, бившем председнику Општине Инђија и потпредседнику Владе Војводине Горану Јешићу укинут је притвор.

Туча у скупштини Србији поводом усвајања буџета за 2025. године

Дана 25. новембра, председница парламента Ана Брнабић закључила је претрес о предлогу закона у буџету, док су посланици опозиције трубама и звиждаљкама ометали рад Скупштине. Седница је била прекинута након што су посланици опозиције лепили транспаренте на клупе у којима седе чланови Владе после чега је уследило кошкање посланика опозиције и власти. Брнабићева поручила да посланици опозиције погазили достојанство Народне скупштине. Посланици Скупштине Србије усвојили су два дана касније буџет за 2025. годину и све предложене законе, међу којима су измене и допуне Кривичног законика, закони о енергетици и играма на срећу. Ратификовано је и више споразума, уговора о зајмовима и меморандума. Опозиција није учествовала у гласању и најавила је да ће тражити поништавање свих одлука.

Види још

• Протест против диктатуре
• Један од пет милиона
• Не да(ви)мо Београд
• Протести у Србији 2020—2022.
  • Еколошки протести у Србији 2021.
• Протести „Србија против насиља”
• Еколошки протести у Србији 2024.
• Ванредни парламентарни избори у Србији 2023.

Спољашње везе

• Брнабић: Дан протекао без већих инцидената, било ангажовано више од 5.000 полицајаца