1998
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1998 на Викимедијиној остави. | |
1998. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Ослободилачка војска Косова (ОВК), која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији.
- 31. јануар — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањалуци одлучила је да се седиште Владе Републике Српске са Пала премести у Бањалуку.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 28. фебруар — У селу Ликошане код Глоговца, на Косову и Метохији, дошло је до већег сукоба између Полиције Републике Србије и терориста ОВК. У сукобу су погинула 4 српска полицајца и 16 терориста ОВК.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Филм Титаник постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.
- 5. март — У нападу српске полиције на кућу Адема Јашарија у селу Доње Преказе погинуло је око 60 особа.
- 24. март — После парламентарних избора у Србији, СПС, ЈУЛ и СРС формирали нову Владу Републике Србије. За премијера изабран Мирко Марјановић, функционер социјалиста. Војислав Шешељ, лидер СРС, изабран за потпредседника Владе.
Април
[уреди | уреди извор]- 23. април — У Србији организован референдум на којем се 95% грађана изјаснило против страног мешања у решавању косовске кризе.
Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.
- 28. мај — Друга влада Мирка Марјановића је донела Закон о универзитету по којем је више стотина научних радника отпуштено са српских универзитета.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртивши 101 особу.
- Завршена је деблокада Дечана од стране Војске Југославије и Полиције Републике Србије. Дечане је пуна 2 месеца било блокирано од стране ОВК терориста.
- 22. јун — ОВК заузела рудник угља Белаћевац код Обилића и заробила рударе српске националности. Полиција Републике Србије је 30. јуна ослободила рудник. ОВК терористи су приликом повлачења са собом одвели 8 заробљених рудара и још једног цивила, који није био радник рудника. Њихова судбина до данас није расветљена.
Јул
[уреди | уреди извор]- 17. јул — На конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине.
- ОВК је извршила напад на Ораховац и привремено га окупирала. Након 2 дана, град је ослобођен од стране Војске Југославије и Полиције Републике Србије. Приликом повлачења ОВК је са собом као таоце повела 80 српских цивила. Након посредовања међународног Црвеног крста, жене и деца су ослобођени. Око 45 цивила се по повратку жена и деце водило као нестало. Пронађени су посмртни остаци 40 жртава, од тога 28 у стратишту Волујак и још 12 у масовној гробници у Малишеву. Чак 14 жртава је припадало српској породици Костић.
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Међународни трибунал за Руанду осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994.
- 4. септембар — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој алгоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Станфорду.
- 15. септембар — Општи избори у Босни и Херцеговини 1998.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Савезна скупштина СР Југославије прогласила је стање непосредне ратне опасности због претњи НАТО пакта војном интервенцијом у СРЈ.
- 13. октобар — Споразум Холбрук-Милошевић постигнут је након вишедневних разговора председника СРЈ Слободана Милошевића са америчким изаслаником Ричардом Холбруком.
- 16. октобар — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.
- 23. октобар—4. новембар — Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Ураган Мич, који је харао кроз централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 14. децембар — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.
- 19. децембар — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива председника Била Клинтона након афере Левински.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Ајзак Хамфриз, аустралијски кошаркаш
- 6. јануар — Аксел Бакајоко, француски фудбалер
- 14. јануар — Филип Станић, немачки кошаркаш
- 23. јануар — XXXTentacion, амерички хип-хоп музичар (прем. 2018)
- 24. јануар — Александар Аранитовић, српски кошаркаш
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Зе Маркос, бразилски фудбалер
- 1. фебруар — Алекса Раданов, српски кошаркаш
- 3. фебруар — Марко Илић, српски фудбалски голман
- 5. фебруар — Родионс Курукс, летонски кошаркаш
- 14. фебруар — Амар Гегић, босанскохерцеговачки кошаркаш
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Џејсон Тејтум, амерички кошаркаш
- 5. март — Вељко Бирманчевић, српски фудбалер
- 13. март — Џек Харлоу, амерички хип-хоп музичар
- 17. март — Урош Рачић, српски фудбалер
- 19. март — Милица Спасојевић, српска глумица
- 20. март — Бориша Симанић, српски кошаркаш
- 22. март — Паола Андино, америчка глумица
- 22. март — Вања Вучићевић, српски фудбалер
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Пејтон Лист, америчка глумица и модел
- 7. април — Доминик Динга, српски фудбалер
- 8. април — Исидора Јанковић, српска глумица
- 9. април — Ел Фанинг, америчка глумица
- 21. април — Милош Глишић, српски кошаркаш
- 23. април — Вук Тодоровић, српски одбојкаш
- 29. април — Тими Макс Елшник, словеначки фудбалер
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Тијана Богдановић, српска теквондисткиња
- 5. мај — Арина Сабаленка, белоруска тенисерка
- 7. мај — Дани Олмо, шпански фудбалер
- 25. мај — Анастасија Ражнатовић, српска певачица
Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Костја Мушиди, немачки кошаркаш
- 24. јун — Кој Стјуарт, амерички глумац
- 29. јун — Мајкл Портер Млађи, амерички кошаркаш
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Џејден Смит, амерички хип-хоп музичар и глумац
- 8. јул — Маја Хок, америчка глумица, музичарка и модел
- 18. јул — Адам Мокока, француски кошаркаш
- 22. јул — Федерико Валверде, уругвајски фудбалер
- 22. јул — Медисон Петис, америчка глумица
- 23. јул — Диандре Ејтон, бахамски кошаркаш
- 30. јул — Душан Милетић, српски кошаркаш
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Мими Кин, енглеска глумица
- 8. август — Шон Мендес, канадски музичар
- 12. август — Стефанос Циципас, грчки тенисер
- 25. август — Чајна Ен Маклејн, америчка глумица и певачица
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Џош Окоги, нигеријско-амерички кошаркаш
- 1. септембар — Огњен Чарапић, црногорски кошаркаш
- 17. септембар — Лука Аџић, српски фудбалер
- 21. септембар — Тадеј Погачар, словеначки бициклиста
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Трент Александер Арнолд, енглески фудбалер
- 23. октобар — Амандла Стенберг, америчка глумица и певачица
- 29. октобар — Ленс Строл, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Ашраф Хакими, марокански фудбалер
- 14. новембар — Софија Кенин, америчка тенисерка
- 28. новембар — Пејтон Мејер, амерички глумац
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Juice Wrld, амерички музичар (прем. 2019)
- 4. децембар — Стефан Ђорђевић, српски кошаркаш
- 8. децембар — Танер Бјукенан, амерички глумац
- 13. децембар — Осман Букари, гански фудбалер
- 18. децембар — Паола Егону, италијанска одбојкашица
- 20. децембар — Килијан Мбапе, француски фудбалер
- 22. децембар — Каспер Руд, норвешки тенисер
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Ричард Хаминг, амерички математичар и информатичар (*1915)
- 7. јануар — Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар и нобеловац
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Фалко, аустријска рок звезда (*1957)
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Мустафа Хајрулаховић Талијан, официр ЈНА и бошњачки генерал (*1957)
- 15. март — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалник и писац једночинки (*1937)
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Предраг Прежа Милинковић, глумац и најпознатији статиста у српским филмовима (*1933)
Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Френк Синатра, амерички певач и глумац (*1915)
Јун
[уреди | уреди извор]- 14. јул — Ричард Макдоналд, оснивач највећег ланца ресторана у свету, „Мекдоналдс”
Август
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Драгутин Гостушки, српски композитор. (*1923)
Октобар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Новембар
[уреди | уреди извор]- 29. новембар — Живојин Павловић, српски редитељ (*1933)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 30. децембар — Жуан Броса, каталонски песник. (*1919)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Роберт Б. Лафлин, Хорст Лудвиг Штермер и Данијел Ћи Цуеј
- Хемија — Волтер Кон и Џон А. Попл
- Медицина — Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро и Ферид Мурад
- Књижевност — Жозе Сарамаго (Португалија)
- Мир — Џон Хјум (УК) и Дејвид Тримбл (УК)
- Економија — Амартја Сен (Индија)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]