Пређи на садржај

Маргарета I Данска

С Википедије, слободне енциклопедије
Маргарета I Данска
Краљица Маргарета I Данска
Лични подаци
Датум рођења1353.
Место рођењаФлензбург,
Датум смрти28. октобар 1412.(1412-10-28) (58/59 год.)
Место смртиФлензбург,
Породица
СупружникХокон VI Норвешки
ПотомствоОлаф II Дански
РодитељиВалдемар IV Дански
Helvig of Schleswig
ДинастијаЕстридсона
ПретходникОлаф II Дански, Албрект Шведски
НаследникЕрик Померански

Маргарета I Данска (дан. Margrete 1.; 1353—28. октобар 1412) је била краљица Данске (1375—1412), краљица Норвешке (1388—1412), и регент Шведске (1389—1412). Оснивач је Калмарске уније, којом су 1397. уједињени Данска, Шведска и Норвешка.[1][2]

Влада Данском и Норвешком

[уреди | уреди извор]

Ћерка је краља Валдемара IV Данског. Са десет година удала се за норвешког краља Хокона VI Норвешког, који је владао Норвешком.

После смрти Валдемара IV Данског 1375. Маргарета осигурава да њен син Улав IV буде изабран као краљ Данске. Током 1380, Улав IV наслеђује норвешки престо и полагање права на шведски престо. Маргарета је као регент у име Улава владала Данском и Норвешком.

Улав IV је умро млад 1387. године.

Маргарета се показала своје државничке способности враћајући Шлезвиг у дански посед. Претходно су Шлесвиг држали грофови Холштајна. Маргарета им 1386. враћа Шлезвиг, али под веома тешким условима. По том споразуму грофови Холштајна више нису смели да пружају уточиште побуњеничким јиландским племићима. Маргарета се после тога своју активност сконцентрисала на Шведску, где је племство устало против непопуларног краља Алберта Мекленбурга.[3][4]

Владар Шведске и Стокхолма

[уреди | уреди извор]

У марту 1388. одржана је конференција у замку Далаборг, на којој су Швеђани прихватили Маргаретине захтеве и изабрали је као владара и сложили се да прихвате сваког краља, кога Маргарета одабере. Алберт од Мекленбурга је кренуо са плаћеничком војском, али поражен је и заробљен 24. фебруарa 1389. Маргарета је тиме постала владар са три краљевства.

Стокхолм је тада био готово потпуно немачки град и није се предавао Страх од Маргарете I Данске увлачи и Ханзу у рат. По споразуму из Линдхолма 1395, Маргарета је била дужна да ослободи Алберта од Мекленбурга, под условом да Алберт плати 60.000 марака у року од три године.

Ханза је за то време држала Стокхолм. Пошто Алберт није платио 60.000 марака на време Ханза је Маргарети предала Стокхолм. Заузврат Ханза је добила бројне трговачке привилегије.

Калмарска унија 1397.

[уреди | уреди извор]
Калмарска унија почетком 16. века

Маргарета је 1389. прогласила свог нећака Ерика Померанског краљем Норвешке. Свечано клањање будућем владару спроведено је 1396. у Данској и Шведској. Маргарета је задржала статус регента до Ерикова пунолетства. Да би уједињена краљевства још више ујединила Маргарета је сазвала три Калмарска савета током 1397. Створена унија три краљевства се назива Калмарска Унија. Ерик Померански је свечано проглашен краљем Шведске, Норвешке и Данске. Процес уједињења није спроведен онако како се надала Маргарета Данска. Скупштине три краљевине су захтевале да свака земља задржи ексклузивно право на своје територије, своје законе и обичаје и да управљају њихови властити службеници. Због тога процес уједињења није довео до потпуног стапања Скандинавије у једну државу.[5]

Неколико година након проглашења Калмарске уније, Ерик је постао пунолетан краљ, али Маргарета Данска је остала током свог живота прави владар Скандинавије.

Пошто је то била несигурна унија Маргарета Данска је толерисала присуство службеника из сва три краљевства. Норвешка и Шведска су третиране као интегрални део данске државе.

Реформе и куповина територија

[уреди | уреди извор]
Саркофаг Маргарете Данске у катедрали Роскилд у Копенхагену

Маргарета је повратила стотине феуда под власт круне. Били су то феуди, који су отуђени током власти Валдемара IV. Реформисала је данску валуту. Заменила је сребрени новац бакарним, чиме је прикупила огромну количину сребра за краљевску ризницу. Значајан део блага је трошила за милостињу.

Откупила је острво Готланд од Алберта Мекленнбурга и Ливонијанског реда. Велики део Шлесвига је добила на исти начин. Суздржавала се од ступања у савезе, водећи највећим делом политику неутралности.[6]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Умрла је 28. октобра 1412. Њен саркофаг је у катедрали Роскилд у Копенхагену. Оставила је имање катедрали под условом да се у катедрали за њу редовно држе мисе. У дан данас у тој катедрали два пута дневно оглашава се звоно за краљицу Маргарету Данску.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Кристоф I
 
 
 
 
 
 
 
8. Ерик V Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Margaret Sambiria
 
 
 
 
 
 
 
4. Кристоф II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John I, Margrave of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Agnes of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јута од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
2. Валдемар IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Barnim I, Duke of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
10. Богуслав IV, војвода Помераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Euphemia of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Wizlaw II, Prince of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
11. Margaret of Rügen (d. 1320)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Agnes of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
1. Маргарета I Данска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Eric I, Duke of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
12. Valdemar IV, Duke of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Margaret of Rügen (d. 1272)
 
 
 
 
 
 
 
6. Eric II, Duke of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. John I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
13. Elisabeth of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ingeborg Birgersdotter of Bjelbo
 
 
 
 
 
 
 
3. Helvig of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
14. Henry I, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Elisabeth of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Adelheid of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. William, Count of Bronkhorst-Reckheim
 
 
 
 
 
 
 
15. Heilwig von Bronckhorst
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ermengarde of Randerode
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Margaret I queen of Denmark, Norway, and Sweden”. Britannica. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Margaret I of Denmark”. New World Encyclopedia. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Margaret I of Denmark (1353–1412)”. Encyclopedia. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Margaret I the Great (1353-1412)”. Find A Grave Memorial. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Queens Regnant - Margaret I of Denmark”. History of Royal Women. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)
  6. ^ „Margaret of Denmark”. Biography. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Маргарета I Данска на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарета_I_Данска&oldid=25911834”