Amfifilnost

Amfifil (od grč. αμφις, amphis: oba i φιλíα, philia: ljubav, prijateljstvo) termin je za opisivanje hemijskog jedinjenja koje poseduje hidrofilna (voli vodu, polarna) i lipofilna (voli masnoću) svojstava. Takvo jedinjenje se naziva amfifilnim ili amfipatičnim. Time se formira baza za brojne oblasti istraživanja u hemiji i biohemiji, kao što je lipidni polimorfizam. Organska jedinjenja koja sadrže hidrofilne grupe na oba kraja prolatnog molekula se nazivaju bolaamfifilnim. Široko dostupne amfifilne supstance su sapuni i deterdženti.^[1]

Struktura i osobine

Lipofilna grupa je tipično velika ugljovodonična funkcionalna grupa, kao što je dugi lanac oblika CH₃(CH₂)_n, sa n > 4. Hidrofilne grupe se mogu svrstati u sledeće kategorije:

Naelektrisane grupe
- Anjonske. Primeri, sa lipofilni delom molekulsa predstavljenim sa R, su:
  - karboksilati: RCO₂⁻;
  - sulfati: RSO₄⁻;
  - sulfonati: RSO₃⁻.
  - fosfati: naelektrisane grupe fosfolipida.
- Katjonske. Primeri:
  - amini: RNH₃⁺.
Polarne, nenaelektrisane grupe. Primeri su alkoholi sa velikim R grupama, kao što je diacil glicerol (DAG), i oligoetileneglikoli sa dugačkim alkil lancima.

Vidi još

Reference

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

Literatura

Spoljašnje veze

Estimating intestinal permeability by surface activity profiling

[1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[1]