Пређи на садржај

Келераба

С Википедије, слободне енциклопедије

Келераба
Припитомљен
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Brassicales
Породица:
Brassicaceae
Род:
Brassica
Врста:
B. oleracea
Варијетет:
B. oleracea var. gongylodes

Келераба (лат. B. oleracea var. gongylodes) култивар је (узгојена сорта) дивљег купуса, биљке из фамилије Brassicaceae.[1] Узгаја се ради исхране људи, а од биљке користи се стаблова кртола. Име потиче од немачких речи Kohl (купус) и Rübe /Rabi (репа) јер подсећа на ове биљке.

Келераба се може јести свежа или кувана. Одликује се великим садржајем угљених хидрата (посебно дисахарида), витамина C, калијума и има значајну енергетску вредност (103 kJ).

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име потиче од германске речи Kohl („купус”) плус Rübe ~ Rabi (швајцарско немачка варијанта) („репа”), јер натечено стабло подсећа на потоње.[2] Келераба је поврће које се често конзумира у земљама немачког говорног подручја и америчким државама са знатном популацијом немачког порекла, као што је Висконсин. Ово поврће је исто тако популарно у северном делу Вијетнама, где се назива су хао, и у источним деловима Индије (Западном Бенгалу) и Бангладешу, где се назива ол копи.[3][4] Оно је исто тако присутно у Кашмирској долини у северној Индији и тамо је познато као монџ-хах,[5] при чему монџ означава округли део, а хах лиснати део. Ово поврће се назива нол кол у северној Индији,[6] навалкол у Махараштри, навилу косу у Карнатаки[7] и нол кол у Шри Ланки (репни купус).[8] Ово поврће се узгаја на Кипру, где је познато као кулумпра („κουλούμπρα”).[9]

Опис

[уреди | уреди извор]
Келераба

Келераба је једногодишња купусњача и она се највише гаји у башти. Корен келерабе је вретенаст или разгранат са слабо развијеним бочним жилицама. Стабло у приземном делу нагомилава хранљиве материје, тако одебљава и добија округао, овалан или јајаст облик. Маса овог задебљалог стабла (кртоле) може достићи и преко 500 g. Има мали садржај целулозе, али његовим старењем се повећава садржај целулозе и биљка губи на квалитету. Задебљало стабло је беле, светлозелене или љубичасте боје. Лист келерабе је са дугом лисном дршком, издужен и назубљен по ивици. Може бити светлозелене, тамнозелене и љубичасте боје. Цвет је ситан као код осталих купусњача, а цваст је растресита метлица са 300—600 цветова.

Сорте келерабе су:

  • Бечка бела
  • Бечка плава
  • Деликатес бели
  • Деликатес плави
  • Голијат бели и др.
Kohlrabi, raw
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
6,2 g
Шећери2,6 g
Прехрамбена влакна3,6 g
0,1 g
1,7 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
2 μg
Тиамин (Б1)
(4%)
0,05 mg
Рибофлавин (Б2)
(2%)
0,02 mg
Ниацин (Б3)
(3%)
0,4 mg
Витамин Б5
(3%)
0,165 mg
Витамин Б6
(12%)
0,15 mg
Фолат (Б9)
(4%)
16 μg
Витамин Б12
(0%)
0 μg
Витамин Ц
(75%)
62 mg
Витамин Д
(0%)
0 μg
Витамин Е
(3%)
0,48 mg
Витамин К
(0%)
0,1 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
24 mg
Гвожђе
(3%)
0,4 mg
Магнезијум
(5%)
19 mg
Манган
(7%)
0,139 mg
Фосфор
(7%)
46 mg
Калијум
(7%)
350 mg
Селен
(1%)
0,7 μg
Натријум
(1%)
20 mg
Остали конституенти
Вода91,00 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Услови узгоја

[уреди | уреди извор]

Келераба је осетљива на ниске температуре и недостатак воде, па се због тога мора током целе вегетације уједначено и редовно заливати. Потребна је влажност земљишта 70%. Најбоље успева на лаким земљиштима неутралне до слабокиселе реакције. За што бољи принос, потребно је ђубрити органским ђубривима.

При гајењу келерабе у заштићеном простору температура се мора одржавати изнад 7 °C, јер ако је нижа, већи број биљака пролази кроз стадијум јеровизације (на температури од 2 °C до 7 °C) и даје генеративне органе. Чак и краткотрајна висока температура преко 25 °C доводи до значајних оштећења. Оптимална температура за гајење у јануару је 10-12 °C дању и 6-8 °C ноћу, у фебруару и новембру 12-15 °C , односно 8-10 °C ноћу, у марту, априлу и октобру 15-18 °C дању, односно 10-12 °C ноћу и у децембру 8-10 °C дању и 4-6 °C ноћу. Келераба није осетљива на недостатак светлости.

Технологија производње

[уреди | уреди извор]

Келераба се гаји као претходна и накнадна култура, а веома често и као међуусев између редова салате, краставца, парадајза. За садњу келерабе је потребно 300—500 g семена за 1 ha. Она се обавља на растојању редова 25—50 cm и у реду 25—30 cm.

Гајење келерабе

Време производње келерабе

Начин производње Сетва Садња Почетак бербе
рана са агротекстилом 1. 1—5. 2. 1. 3—25. 3. 4. 5—15. 5.
отворено поље-пролећна 15. 2—25. 3. 1. 4—1. 5. 15. 5—16. 6
летња 28. 4—15. 6. 1. 6—15. 7. 15. 7—30. 8.
јесења 21. 6—20. 7. 23.7—25. 8. 4. 9—25. 10.

Берба се обавља када задебљало стабло достигне пречник 5—8 cm. Биљке се чупају, оштрим ножем се одсецају корен и листови. Принос келерабе зависи од сорте и износи 10—30 t/ha, а у заштићеном простору се креће од 0.5 до 3 kg/m².

Производња семена келерабе је иста као код купуса. У првој години се производе изводнице које се крајем октобра саде на стално место. Изводнице се саде у бразде на растојању 80—100 cm са растојањем у реду 25—30 cm. Биљке се загрћу земљом. Принос семена је 200 до 300 kg/ha.

Лековита својства

[уреди | уреди извор]

Келераба је добра за јачање имунитета јер садржи витамин C, који такође подстиче апсорпцију гвожђа одговорног за снабдевање крви кисеоником. Позитивно делује на кардиоваскуларни систем и смањује ниво лошег холестерола у крви. Утиче на стабилизацију нивоа шећера у крви, па се препоручује код људи који болују од хипогликемије[10][11] и дијабетеса. Редовним конзумирањем келерабе смањује се и ризик од појаве камена у бубрегу, помаже у превенцији карцинома дебелог црева, позитивно делује на здравље костију, лимфни систем, везивно ткиво, зубе и десни.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ. 
  2. ^ „Vegetable Dictionary - Kohlrabi”. extension.illinois.edu. Приступљено 9. 5. 2016. 
  3. ^ Ghosh, Ushnish. „OL KOPI (Nool Kol, Ganth Gobi, Kadam, Kohlrabi) WITH GREEN and PANEER (PUNJABI & KASHMIRI)”. 8 December 2010. ushnish.blogspot.co.uk. Приступљено 11. 5. 2017. 
  4. ^ „OL KOPI – KHOLRABI TORKARI”. masalatize.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2017. 
  5. ^ Pandita, Anjali. „Monji Hakh”. 22 December 2012. kashmirifood.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2017. 
  6. ^ „Knol Khol F1 Hybrid - Seeds”. nurserylive.com. Приступљено 11. 5. 2017. 
  7. ^ „Kohlrabi Recipes - Navalkol subji”. 
  8. ^ John Whitchurch Bennett Ceylon and Its Capabilities (1843), стр. 150, на сајту Гугл књиге
  9. ^ „Κουλούμπρα, Κούρβουλα”. Cyprus Food Museum. 
  10. ^ National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK). „Low Blood Glucose (Hypoglycemia)”. NIDDK.nih.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 12. 1. 2022. 
  11. ^ Jameson JL, Kasper DL, Longo DL, Fauci AS, Hauser SL, Loscalzo J (2018). Harrison's principles of internal medicine (20th изд.). New York. ISBN 978-1-259-64403-0. OCLC 1029074059. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. |archive-url= захтева |url= (помоћ). 
  12. ^ Keleraba- neverovatan izvor zdravlja i energije - Kućni lekar

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Келераба на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Келераба&oldid=28042542”