Пређи на садржај

Мол (Ада)

Координате: 45° 45′ 46″ С; 20° 07′ 47″ И / 45.76272° С; 20.12961° И / 45.76272; 20.12961
С Википедије, слободне енциклопедије
Мол
Православна Црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаАда
Становништво
 — 2022.4.858
 — густина88/km2
Географске карактеристике
Координате45° 45′ 46″ С; 20° 07′ 47″ И / 45.76272° С; 20.12961° И / 45.76272; 20.12961
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина69 m
Површина68,1 km2
Мол на карти Србије
Мол
Мол
Мол на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24435
Позивни број024
Регистарска ознакаSA

Мол (мађ. Mohol) је градско насеље у општини Ада, у Севернобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 4.858 становника.

Овде се налазила Родна кућа Новака Радонића, од споменика културе ту су Српска православна црква у Молу и Заветни крст у Молу.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Мол је село у средишњем делу Потисја, подигнуто уз десну обалу реке Тисе, у источном делу Бачке, 4 километра јужно од суседног насеља Аде, на магистралном путу Нови СадХоргошСегедин, који се протеже у правцу север-југ и од виталног значаја за место и његове житеље. На правцу исток-запад путеви су локалног значаја, сем једног летњег, Великог Молског пута, који повезује село са Оборњачом, Његошевом и Бачком Тополом. Молски атар је издуженог облика и протеже се из правца истока ка западу и пре Другог светског рата био је дуг 32 километра, површине 25. 530 јутара (14. 802 хектара). Данашња површина атара износи 12. 418 јутара. Село се налази на самом источном делу атара, непосредно уз западну обалу Тисе.

Историја

[уреди | уреди извор]

До средине 18. века Мохол (Мол) је имао милитарски статус и у њему су живели претежно Срби граничари. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање (гласање) из места су се одлучили за провинцијални статус официри: Драгић Каракашевић хаднађ, Велимир Аврамовић такође и барјактар Остоја Кубурин. А само хаднађ Неђо Марковић се изјаснио за милитарски статус и потом одселио.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мол живи 5411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2625 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50 (попис 2002). Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У овом месту рођени су епископ вршачки Иларион Радонић (1871—1932), епископ горњокарловачки Сава Трлајић (1884—1941), као и епископ будимски Лукијан Пантелић (1950), историчар Јован Радонић (1873—1956), и књижевници Глигорије Трлајић (1776—1811) и Павле Угринов (1926—2007).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 8.275
1953. 8.121
1961. 8.097
1971. 8.128
1981. 7.950
1991. 7.522 7.385
2002. 6.786 7.020
2011. 6.009
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
4.217 62,14%
Срби
  
2.189 32,25%
Роми
  
153 2,25%
Југословени
  
52 0,76%
Хрвати
  
22 0,32%
Албанци
  
10 0,14%
Црногорци
  
8 0,11%
Немци
  
5 0,07%
Словаци
  
4 0,05%
Русини
  
3 0,04%
Муслимани
  
3 0,04%
Буњевци
  
3 0,04%
Украјинци
  
2 0,02%
Словенци
  
2 0,02%
Македонци
  
2 0,02%
Румуни
  
1 0,01%
непознато
  
27 0,39%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности Мола

[уреди | уреди извор]

Новак Радонић (1826—1890)

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Молу 31. марта 1826. године, од оца Павла и мајке Екатерине. У Молу је завршио и основну школу, која данас носи његово име. Гимназијско школовање је започео у Сегедину и већ тада се почео бавити сликарством. Поред сликарства бавио се и књижевним радом. Током свог боравка у Сентомашу, док је осликао тамошњу цркву, објавио је у "Даници" и чланак: "Молчани и Сетомашани". Умро је 1890. године у кући свог пријатеља др Јована Јовановића Змаја.[5]

Јосип Млинко - Мимика (1876—1962)

[уреди | уреди извор]

Јоца Млинко је рођен у Суботици 3. јула 1876. године. Завршио је Војно-дворску музичку школу у Београду и после тога дошао у Мол. Ту је основао и водио црквено певачко друштво при православној цркви. Такође и тамбурашко друштво "Лира". Бавио се и компоновањем. "Капларско коло" је објавио 1893. Објавио је и "Коло младежи марш", "Милетића марш", "Мимикино коло", "Буњевачке игре"... Компоновао је и мелодију за песму "Што ћу нане болује ми дика", "Све због твојих пољубаца дивних"... Снимио је и већи број грамофонских плоча. Умро је у Молу 9. новембра 1962. године где је и сахрањен.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 480. ISBN 978-86-363-0798-4. 
  6. ^ Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 487. ISBN 978-86-363-0798-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]