Пређи на садржај

Ђорђе Ивановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Ивановић
Лични подаци
Пуно име Ђорђе Ивановић
Надимак Ђоле[1]
Датум рођења (1995-11-20)20. новембар 1995.(29 год.)
Место рођења Вуковар, Хрватска
Висина 1,79 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Чукарички
Број 10
Јуниорска каријера
0000—2009
2009—2012
ОФК Кикинда
Спартак Суботица
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2013—2018
2013
2014
2014—2015
2018—2020
2020—2021
2021—2022
2022
2022—
Спартак Суботица
Бачка 1901
Палић
Сента
Партизан
Олимпија Љубљана
Шахтјор Солигорск
Марибор
Чукарички
101
13
11
17
52
34
11
16
74
(27)
(3)[а]
(0)
(7)
(12)
(11)
(2)
(4)
(17)
Репрезентативна каријера**
2017— Србија 1 (0)[б]
* Датум актуелизовања: 17. август 2024.
** Датум актуелизовања: 18. септембар 2018.

Ђорђе Ивановић (Вуковар, 20. новембар 1995) српски је фудбалер који тренутно наступа за Чукарички.[6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Спартак Суботица

[уреди | уреди извор]

Преселивши се у Србију, Ивановић је своју каријеру започео у млађим категоријама ОФК Кикинде.[7] Челници суботичког Спартака запазили су га једном приликом, када је због парних картона играо на туђу регистрацију, а на утакмици је тада постигао два поготка за свој тим.[8] У Спартак је прешао као средњошколац и у младом тиму остао све до краја 2012. године.[9] Почетком наредне године прослеђен је на позајмицу тадашњем четвртолигашу Бачкој 1901.[10] У овом клубу остао је до краја исте године, постигавши 3 гола на 13 утакмица у српској лига Војводине,[2] од чега два против Палића, када је проглашен играчем утакмице.[11] У међувремену је потписао стипендијски уговор са матичним Спартаком.[12] Прву половину 2014. године провео је на позајмици у Палићу,[13] а затим је прослеђен Сенти на једногодишњу двојну регистрацију.[14] Током првог дела сезоне постигао је 7 голова на 15 утакмица,[15] да би у наставку забележио још два наступа.[2]

Сезона 2014/15: улазак у први тим

[уреди | уреди извор]

Почетком 2015. године, Ивановић се вратио у Спартак, тренирајући са првим тимом током зимске паузе.[16] Првој екипи клуба, потом је и званично прикључен код тренера Петра Курћубића,[17] а за тим је дебитовао одигравши свих 90 минута на гостовању Радничком из Крагујевца, 21. фебруара исте године.[18] Недељу дана касније, Ивановић је постигао свој први погодак, за победу од 1—0 против екипе ОФК Београда.[19] У наредном колу, постигао је оба гола за свој тим у поразу од лучанске Младости.[20] Поред три гола које је постигао током пролећног дела сезоне, Ивановић је забележио исто толико асистенција и то у утакмицама против Јагодине када је два пута „наместио гол” Немањи Милићу,[21] односно у утакмици последњег кола против Чукаричког, када је помогао Андреју Мркели да се упише у стрелце.[22] До краја сезоне, наступио је на свих 15 лигашких утакмица са просечном оценом 6,70.[2]

Сезона 2015/16: професионални уговор

[уреди | уреди извор]

Лета 2015. године, Ивановић је потписао свој први трогодишњи уговор, и заједно са саиграчима Марком Јондићем и Бранимиром Јочићем представљен на званичној промоцији. Том приликом задужио је број 10 на дресу, који је остао упражњен након одласка Милорада Балабановића из клуба.[23] Сезону 2015/16. у Суперлиги Србије започео је као прва опција у нападу код тренера Стевана Мојсиловића, али се након неколико уводних утакмица без поготка преселио на клупу, забележивши само један наступ у лигашком делу и једну утакмицу у купу Србије у периоду од септембра до краја октобра.[24] Убрзо по одласку тренера Мојсиловића, Андреј Чернишов је Ивановића вратио у састав екипе. Свој први гол у сезони постигао је у утакмици 21. кола, против екипе Новог Пазара, одиграној 12. децембра 2015. године.[25] До краја регуларног дела сезоне, углавном је коришћен као резерва. Касније, у доигравању за опстанак, голове је постизао против екипа Јавора,[26] Металца,[27] односно Јагодине, када је мрежу погодио два пута.[28] Поред пет постигнутих голова, забележио је и две асистенције, и то против поменутог Металца,[27] као и у последњем колу првенства против екипе Рада.[29]

Сезона 2016/17: плејмејкер

[уреди | уреди извор]

Након што је клуб сачувао место у највишем рангу српског фудбалског такмичења, тренер Чернишов је у новој сезони Ивановићу наменио место стартера. Први гол у сезони 2016/17. у Суперлиги Србије постигао је у другом колу против екипе Радничког из Ниша.[30] До краја првог дела сезоне постигао је још два лигашка поготка, против Чукаричког[31] и Новог Пазара,[32] да би против Бачке из Бачке Паланке постигао свој први гол у купу Србије.[33] Током пролећног дела сезоне у стрелце се уписивао против Црвене звезде, када је постигао једнини погодак за своју екипу на стадиону Рајко Митић,[34] да би касније био прецизан и против Металца,[35] Чукаричког,[36] односно два пута против Бачке на затварању сезоне.[37] Претходно је, у априлу 2017. године продужио уговор са клубом до лета 2019.[38] Иако је током сезоне најчешће наступао на крилним позицијама, по левој или десној страни терена, тренер га је на неколико утакмица користио на месту другог нападача.[39]

Сезона 2017/18: капитен екипе

[уреди | уреди извор]

Доласком Александра Веселиновића на место шефа стручног штаба у тиму Спартака, Ивановићу је намењена улога заменика капитена, што је практично значило да ће предводити екипу када најискуснији појединац, Владимир Торбица, није на терену.[7] Свој први гол у сезони, Ивановић је постигао на гостовању Борцу из Чачка у другом колу,[40] а затим је погодио и у сусрету против Мачве три кола касније.[41] У две узастопне утакмице, против Војводине у 7.[42] и Напретка у 8. недељи првенства,[43] Ивановић је постигао по два гола, што је резултирало његовим проглашењем за играча кола у Суперлига Србије.[44] До краја 2017. године, односно у првом делу такмичења за сезону 2017/18, Ивановић је на 21-ој првенственој утакмици постигао 11 голова и забележио укупно 5 асистенција.[39] Такође, према избору тренера и играча свих екипа, Ивановић је проглашен најкориснијим играчем домаћег шампионата у првом делу сезоне.[45] Крајем године, додељено му је и признање за најбољег фудбалера Спартака у протеклих 12 месеци.[46]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Након вишедневних интензивних преговора два клуба Ивановићев трансфер у Партизан договорен је 22. јануара 2018. године, што је наредног дана у јутарњим часовима потврдио и сам играч.[47] Вредност трансфера процењена је на 400 хиљада евра, као и 20 процената од наредне продаје.[48] Током дана, Ивановић је потписао четворогодишњи уговор са Партизаном, а на званичној промоцији у новом клубу задужио је дрес са бројем 18.[49] За Партизан је дебитовао у Лиги Европе 15. фебруара 2018. године, заменивши Сејдубу Суму у 71. минуту утакмице против Викторије Плзењ.[50]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Услед отказа и поштеде већег броја стандардних репрезентативаца, вршилац дужности селектора Србије, Младен Крстајић, накнадно је позвао Ивановића на азијску турнеју средином новембра 2017. године.[51] Ивановић је дебитовао на пријатељској утакмици против Јужне Кореје, заменивши Адема Љајића у 90. минуту.[3][4]

Начин игре

[уреди | уреди извор]

Ивановић је 179 центиметара високи играч,[52] који може да одговори захтевима на свим офанзивним позицијама. Током каријере је наступао најистуренији нападач, полушпиц, на крилним позицијама, али и као предњи везни играч.[17] Тренер Спартака, Александар Веселиновић, у јесењем делу сезоне 2017/18, користио је Ивановића као организатора игре, односно другог нападача у пару са Немањом Николићем.[51]

Као тренер београдског Партизана, Саво Милошевић је Ивановића најчешће користио на левој бочној страни офанзивног дела, на почетку такмичарске 2019/20. Њега је у том периоду, као и током протеклих припрема, лета 2019, најчешће мењао Филип Стевановић, док је касније на том месту прилику добијао и Такума Асано. Ивановић прво полувреме одиграо сусрета са Напретком у Крушевцу, у оквиру 4. кола Суперлиге Србије, одиграо иза најистуренијег Огњена Ожеговића, али је у наставку уместо њега у игру ушао Сејдуба Сума.[53] Након нерешеног резултата на тој утакмици, новинар портала Моцартспорт, Дејан Станковић, у анализи Партизанове игре, Ивановића је оценио као фудбалера коме је потребан простор, те да његова игра не долази до изражаја уколико противничка екипа игра повучено.[54]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Бачка 1901 (позајмица) 2013/14. Српска лига Војводина 13 3 13 3
Палић (позајмица) 11 0 11 0
Сента (позајмица) 2014/15. 17 7 17 7
Спартак Суботица 2014/15. Суперлига Србије 15 3 15 3
2015/16. 30 5 3 0 33 5
2016/17. 35 8 2 1 37 9
2017/18. 21 11 0 0 21 11
Укупно 101 27 5 1 106 28
Партизан 2017/18. Суперлига Србије 12 2 3 0 1 0 16 2
Каријера 154 39 8 1 1 0 163 40

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Србија
Године Утакмица Голова
2017 1 0
Укупно 1 0

Приватно

[уреди | уреди извор]

Рођен у Вуковару, осам дана по потписивању Ердутског споразума, Ивановић је у овом месту са породицом живео до своје друге године као припадник српске етничке заједнице. Породица Ивановић се потом преселила у Србију и настанила у Мокрину. Како су његови родитељи проглашени технолошким вишком у ливници, где су били запослени, Ђорђе је преузео бригу о породици након што је постао професионалац.[55] Његов брат старији брат, Дејан, такође се аматерски бави фудбалом.[8]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Појединачно

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Односи се искључиво на наступе у Српској лиги Војводине[2]
  2. ^ За фудбалску репрезентацију Србије, Ивановић је дебитовао 14. новембра 2017. године, заменивши Адема Љајића у 90. минуту утакмице против Јужне Кореје.[3] Иако је већина медија испрва пропустила тај детаљ,[4] на снимку се препознаје Ивановић који се након утакмице поздравио са Соном Хеунг-мином.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Đole Ivanović se navadio na Vojvodinu: Sad je sve mnogo lakše za Partizan”. mozzartsport.com. 12. 5. 2019. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2019. 
  2. ^ а б в г „Ивановић, Ђорђе”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  3. ^ а б „Добра Србија против Јужне Кореје”. Фудбалски савез Србије. 14. 11. 2017. Приступљено 23. 1. 2018. 
  4. ^ а б „ДЕБИ НИКО НИЈЕ ЕВИДЕНТИРАО – Ивановић: Сан на јави”. Спортски журнал. 18. 11. 2017. Приступљено 23. 1. 2018. 
  5. ^ „Južna Koreja - Srbija 1:1, Cela utakmica, 14.11.2017. - Prijateljska utakmica, 1:46:18”. Јутјуб. 14. 11. 2017. Приступљено 23. 1. 2018. 
  6. ^ „Ivanović: Imao sam veliku želju da se vratim u Srbiju, drago mi je što je to u dresu Čukaričkog”. mozzartsport.com. 3. 6. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  7. ^ а б „Ђорђе Ивановић у црно-белом нотесу, снимила га и Звезда (ВИДЕО)”. Спортски журнал. 18. 12. 2017. Приступљено 2. 2. 2018. 
  8. ^ а б Vujičić, Ž (19. 12. 2017). „ĐORĐE IVANOVIĆ, MVP PRVOG DELA SUPERLIGE Igram za slavu i roditelje”. Ало!. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  9. ^ „Ivanovic Djordje 2015/16 season”. Јутјуб (на језику: енглески). 10. 5. 2016. Приступљено 2. 2. 2018. 
  10. ^ Vuković, Dejan (2. 2. 2013). „FK Bačka uverljiva u prvoj proveri”. subotica.info. Архивирано из оригинала 29. 07. 2021. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  11. ^ Vuković, Dejan (22. 9. 2013). „Bačka pobedila u gradskom derbiju”. subotica.info. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  12. ^ „Nova pojačanja u FK "Spartak". subotica.com. 5. 9. 2013. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  13. ^ „FK "Spartak" predstavio novog trenera i plan priprema za novu sezonu”. subotica.com. 25. 6. 2014. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  14. ^ „{title” Dosadašnje registracije u FK Senti 2014-2015. ФК Сента, званична презентација. Архивирано из оригинала 1. 01. 2015. г. Приступљено 5. 8. 2014. }
  15. ^ „{title” Đorđe Ivanović. ФК Сента, званична презентација. Архивирано из оригинала 11. 01. 2015. г. Приступљено 26. 9. 2017. }
  16. ^ „Nastavak priprema u Ohridu”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 25. 1. 2015. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 3. 2. 2018. 
  17. ^ а б Joksić, Aleksandar (4. 2. 2018). „Đorđe Ivanović: Idemo do finala LE!”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  18. ^ Lazarević, Igor (25. 2. 2015). „Fudbaleri Radničkog startovali pobedom”. ritamgrada.rs. Архивирано из оригинала 20. 05. 2016. г. Приступљено 3. 2. 2018. 
  19. ^ Pavlović, Bojan (1. 3. 2015). „Spartak-OFK Beograd 1:0 (VIDEO)”. soskanal.net. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 3. 2. 2018. 
  20. ^ „Mladost - Spartak 3:2 (2:0)”. ФК Младост Лучани, званична презентација. 7. 3. 2015. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2018. 
  21. ^ Pavlović, Bojan (23. 3. 2015). „Jagodina - Spartak 1:3 , izveštaj (VIDEO)”. soskanal.net. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2018. 
  22. ^ Popović, Branislav (24. 5. 2015). „Izvestaj: Spartak – Čukarički 1:0 (VIDEO)”. soskanal.net. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2018. 
  23. ^ „Trogodišnji ugovori za trio fudbalera Spartaka”. subotica.com. 13. 7. 2015. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  24. ^ „Antonić sam 900 minuta, Spartakov tim za OFK - 822! Šta mislite ko je pobedio?”. mozzartsport.com. 26. 9. 2015. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  25. ^ „Pobede Spartaka i Javora, poraz Borca”. Новинска агенција Бета. 12. 12. 2015. Архивирано из оригинала 14. 12. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  26. ^ „Fudbaleri Spartaka savladali Javor (0:2)”. subotica.com. 17. 4. 2016. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  27. ^ а б Terzić, Jovan (23. 4. 2016). „Černišov posle 5:1: Vratilo nam se za Milanovac”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  28. ^ „Spartak – Jagodina 5:1”. infocentrala.rs. 4. 5. 2016. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  29. ^ „Preokret Rada u Subotici”. subotickenovine.rs. 27. 5. 2016. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  30. ^ „Savladali Radnički”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 30. 7. 2016. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  31. ^ „Spartak slavio na Banovom brdu”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 18. 9. 2016. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  32. ^ „Mudrinski doneo pobedu”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 5. 12. 2016. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  33. ^ „Спартак и Рад у осмини финала Купа Србије”. Вечерње новости. 20. 9. 2016. Приступљено 4. 2. 2018. 
  34. ^ „Црвена звезда - Спартак 2:1 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 1. 4. 2016. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  35. ^ „Pobeda posle preokreta”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 18. 4. 2017. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  36. ^ „Savladali Čukarički u Beogradu”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 14. 5. 2017. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  37. ^ „Pobeda za kraj prvenstva”. ФК Спартак Суботица, званична презентација. 21. 5. 2016. Архивирано из оригинала 08. 05. 2019. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  38. ^ „Фудбал 16/2017, стране 914—915” (PDF). Фудбалски савез Србије. 18. 4. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 04. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  39. ^ а б Vujičić, Milutin (23. 12. 2017). „Ivanović za MONDO: Drugarstvo i dr Veselinović!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  40. ^ „Ubedljiv poraz u Lučanima”. ФК Борац Чачак, званична презентација. 29. 7. 2017. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  41. ^ Vuković, Dragan (15. 8. 2017). „Fudbaleri Spartaka do pobede posle preokreta”. subotica.info. Архивирано из оригинала 27. 06. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  42. ^ „Тежак пораз немоћних Новосађана”. Дневник холдинг. 26. 8. 2017. Приступљено 4. 2. 2018. 
  43. ^ „Сигурне победе Звезде и Партизана пред ЛЕ”. Радио-телевизија Војводине. 9. 9. 2017. Приступљено 4. 2. 2018. 
  44. ^ „Igrač kola: Sjajni Đorđe Ivanović najzaslužniji za novi trijumf ’’golubova’. Суперлига Србије, званична презентација. 11. 9. 2017. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  45. ^ а б „Izabrani najbolji u Superligi”. mozzartsport.com. 11. 12. 2017. Архивирано из оригинала 05. 02. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  46. ^ а б Vuković, Dragan (14. 12. 2017). „Proglašeni najbolji pojedinci u FK Spartak”. subotica.info. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  47. ^ „Ивановић у Партизану: Већ сам ушао у аутобус...”. Спортски журнал. 23. 1. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  48. ^ Блажић, М. (22. 1. 2018). „Ивановић у Партизану за 400.000 евра”. Вечерње новости. Приступљено 23. 1. 2018. 
  49. ^ Knežević, Pavle (23. 1. 2018). „Ivanović: "Jedini put ka velikoj karijeri je dolazak u Partizan". sportske.net. Архивирано из оригинала 01. 05. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  50. ^ „Партизан – Викторија Плзен 1:1 (0:0)”. ФК Партизан, званична презентација. 15. 2. 2018. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 16. 2. 2018. 
  51. ^ а б „Krstajić iznenadio - poziv "desetki" Spartaka!”. mondo.rs. 10. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  52. ^ „Ђорђе Ивановић”. ФК Партизан, званична презентација. Архивирано из оригинала 04. 02. 2019. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  53. ^ K, Z. (11. 8. 2019). „Napredak odoleo, Partizan odigrao nerešeno u Kruševcu pred gostovanje Malatiji”. Б92. Приступљено 12. 8. 2019. 
  54. ^ Stanković, Dejan (12. 8. 2019). „Partizan nema patike za maraton”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 12. 08. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2019. 
  55. ^ „ИГРАЧА ПАРТИЗАНА РАЖЕСТИЛА ПРИЧА О АМАТЕРИМА ИЗ ВЕЛСА - Ивановић: Радио сам и ја некад у фабрици слаткиша!”. Спортски журнал. 25. 7. 2019. Приступљено 29. 7. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]