Андреј Богољубски

Андреј Богољубски
Лични подаци
Датум рођења	1111.
Место рођења	Ростов,
Датум смрти	29. јун 1174.(1174-06-29) (62/63 год.)
Место смрти	Bogolyubovo,
Религија	хришћанство
Породица
Потомство	Јуриј Богољубски, Мстислав Андрејевич
Родитељи	Јуриј Долгоруки
Династија	Рјуриковичи
Претходник	Јуриј Долгоруки
Наследник	Михајло од ВЛадимира

Андреј Богољубски (1111 — 29. јун 1174) из династије Рјуриковича, био је велики кнез Кијева (1113—1125). Био је син Ђорђа Долгоруког и Мономахе.

Није трпео савете кнежева и бољара, није допуштао сарадњу већа. Убијен је као жртва своје деспотске нарави. Алексеј Јелачић тврди да је Андреј убијен 1174. године, док Павел Миљуков тврди да је Андреј умро 1175. године.

Ступање на престо

Андреј Богољубски

Андреј Богољубски, по ступању на престо, оличавао је нов тип кнеза, рођеног и васпитаног на Северу, коме су незнане политичке традиције Југа. Када је његов отац Ђорђе, коме је он помогао да освоји кијевски престо, хтео да га задржи поред себе, он је потајно побегао у Владимир, свој омиљени град који му је отац поклонио. После очеве смрти 1157. године, градови Ростов и Суздаљ прогласили су га за кнеза, те је он ујединио под своју власт читаву област. Он је био први велики кнез владимирски, »први Великорус у историји« као што га неки зову.

Ратови

Уз припомоћ својих поданика, он је такође освојио Кијевску велику кнежевину, свог братанца, али није желео да у њој борави; он је тамо поставио као свог заменика најпре свога млађег брата, потом своје братанце кнежеве Смоленска и своје рођаке, а он сам остао је у Владимиру, одакле је надгледао кијевске кнежеве, са којима је поступао као са потчињенима и од којих је захтевао слепу послушност. Пре тог освајања, он је пустио да се град опљачка, што је био дотада невиђен догађај у аналима „мајке свих руских вароши”. Тада се наставило опадање Кијева. Тако је у другој половини 12. века Кијев изгубио велики део своје привлачне снаге, а у сваком случају престао је да буде седиште најмоћнијег међу руским кнежевима. Нова средишта подижу се поред њега и бацају га полагано у засенак. Услед опадања Кијева, област Новгорода постао је друго велико средиште Русије.

Борио се на све стране, нарочито са Новгороцима, који су онда створили своју, готово независну од великог кнеза, републику. Њих је успео да победи само на тај начин, што им је затворио довоз жита, натеравши их глађу на покорност.

Апсолутизам

Андреј је у својој држави завео ново политичко уређење, апсолутизам. Прилике су му ишле на руку. Иако су стари градови Ростов и Суздаљ имали сваки своје веће исто као и друге руске вароши, нове вароши што су их кнежеви основали нису знале за веће и његове традиције и нису имале моћног трговачког сталежа који је тежио да ограничи кнежевску власт. Мали број трговачких средишта, бројна надмоћност земљорадника и касније насељавање земље, све је то допринело да се између кнеза и становништва створе другачији односи него у областима Дњепра; становници, који су већином дошли заједно с кнезом или чак после његовог ступања на власт, настањени као земљорадници на селу или као занатлије у градовима, у њему нису видели службеника трговачкога града и заштитника путева, него господара и владара земље у којој су се они настанили. Такво је и схватање и кнеза Андреја. Андреј је, стога, на друге кнежеве гледао не као на браћу, односно децу, него као на слуге; исто тако био је окрутан и наспрам својих доглавника, своје »дружине« и двора, као и наспрам варошке демократије. Поставши владар читаве области Суздаља, а потом и кнез Кијева, њему је био милији град Владимир, који он брижљиво увећавао и улепшавао, него старе вароши. Он је испољавао своје презирање старих вароши и њихових већа; презирући везе које у другим кнежевинама везују кнеза са старијим члановима његове гарде, он је избегавао да се саветује са старим бољарима и грубо терао од себе неколицину.

Смрт и последице

Окрутан и охол према најближој околини, он је изазвао заверу, и то праву дворску заверу, уз учешће својих шурака, а можда и своје жене; завереници су ноћу напали не наоружаног великог кнеза у његовој спаваћој соби и убили га и измрцварили 29. јуна 1174. или 1175. године.

Побуњено грађанство опљачкало је и спалило његов двор. Уистини, његова смрт није ниуколико променила режим што га је он завео. Додуше, грађански рат је избио између старих вароши Ростова и Суздаља, које су савезнице бојара и које су позвале за кнеза Андрејеве нећаке, и нових градова, који су позвали његову браћу; али тај рат је кратко трајао и завршио се победом нових градова и триумфом новога режима. Област Суздаља прешла је у власт једнога Андрејевог брата, Всеволода III, пошто Андреј није имао деце.

Породично стабло

16. Јарослав Мудри

8. Всеволод I Јарославич

17. Ингегерд Олофсдотер

4. Владимир Мономах

9. Мономахина

2. Јуриј Долгоруки

1. Андреј Богољубски

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.