Пређи на садржај

Елтон Џон

С Википедије, слободне енциклопедије
Сер Елтон Џон
Елтон Џон на филмском фестивалу „Трибека” (2011)
Лични подаци
Пуно имеРеџиналд Кенет Дуајт
Друга именаЕлтон Херкулес Џон
Датум рођења(1947-03-25)25. март 1947. (77 год.)
Место рођењаПинер, Уједињено Краљевство
Религијаатеиста
Занимањемузичар, кантаутор, композитор
Богатство175 милиона британских фунти
Породица
СупружнициРенат Блауел (1984−1988)
Дејвид Ферниш (од 2005)
Деца2
Музички рад
Активни период1963—данас
Жанррок, поп рок, софт рок, пијано рок, глам рок, ритам и блуз
Инструментивокали, клавир
Остало
Повезани чланциБерни Таупин, Ерик Клептон, Тим Рајс, Џон Ленон, Кики Ди, Стиви Вондер, Били Џоел, Џорџ Мајкл
Веб-сајтeltonjohn.com

Сер Реџиналд Кенет Двајт (енгл. Sir Reginald Kenneth Dwight), познатији као Елтон Џон (енгл. Elton Hercules John; Пинер, 25. март 1947)[1][2][3] је енглески певач, текстописац, композитор и пијаниста. С текстописцем Бернијем Топином почео је да сарађује 1967; заједно су створили преко 30 албума од тада до данас. Током своје педесетогодишње каријере, Елтон Џон продао је преко 300 милиона албума, што га чини једним од најуспешнијих музичара по броју проданих дела.[4][5] Преко 50 дела појавило се на једној или више лествица које бележе 40 најбољих песама, седам албума узастопно рангирано је на прво место америчких музичких лествица, 58 синглова нашло се на Билбордовој лествици Топ 40 (четрдесет најбољих), 27 на Топ 10 (десет најбољих), а четири на другом те девет на првом месту лествица. Барем једна песма увек је била на Билбордовој лествици Хот 100 (сто најбољих) у периоду од 1970. до 2000, односно 31 годину узастопно. Његов сингл „Candle in the Wind 1997”, изнова написан у част преминулој принцези Дијани, продан је у преко 33 милиона примерака, што га чини најпродаванијим синглом у САД и Уједињеном Краљевству.[6][7][8] Џон такође компонује музику, продуцира албуме и с времена на време глуми у филмовима. Био је власник фудбалског клуба Вотфорд од 1976. до 1987, те поново од 1997. до 2002. Има почасну титулу доживотног председника клуба, и део стадиона Викариџ Роуд, на којем клуб игра домаће утакмице, именован је 2014. њему у част.

Одрастао је у Пинеру, градићу у северозападном делу Лондона, где је у раном узрасту научио да свира клавир, а са 15 година (1962) основао је групу Bluesology. Упознао је текстописца Бернија Топина 1967, након што су се обојица одазвали на оглас у којем се нудио посао текстописца. Провели су две године пишући песме за друге уметнике, попут певачице Лулу, с тим да је Џон радио као студијски музичар за групе попут The Hollies и The Scaffold. Његов дебитантски албум, Empty Sky, објављен је 1969. Годину дана касније, песма „Your Song”, с његовог другог албума Елтон Џон, појавила се на лествици десет најбољих у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама и тиме постала његов први хит-сингл. Након деценије комерцијалног успеха на музичким лествицама, постигао је успех и у мјузиклима, како на Вест Енду у Лондону тако и на Бродвеју у Њујорку, те је компоновао музику за Краља лавова (за филм и мјузикл), Аиду и за мјузикл Били Елиот, направљен по истоименом драмском филму из 2000.

Добитник је многих награда, од којих се истичу следеће: пет Гремија, пет Награда Брит, Оскар, Златни глобус, Тони и награда „Дизни Легенде”. Часопис Ролинг стоун сврстао га је 2009. на списак 100 најутицајнијих музичара ере рокенрола, пласиравши га на 49. меsto.[9] Часопис Билборд прогласио га је најуспешнијим мушким соло уметником на списку Hot 100 Top All-Time Artists (сто најбољих уметника свих времена; свеукупно је на трећем месту, Битлси су на првом, а Мадона на другом).[10] Уврштен је у Дворану славних рокенрола 1994, те је члан Текстописачке куће славних (SHOF) и Британске академије текстописаца, композитора и аутора (BASCA). Орден Британског царства добио је 1996, а Елизабета II доделила му је титулу витеза 1998. као награду за „музичке и добротворне заслуге”.[11] Џон је наступао на разним краљевским догађајима, попут спровода принцезе Дијане у Вестминстерској опатији 1997, концерта Забава у палати 2002. и концерта којим се обележавао дијамантски јубилеј (60 година владавине) Елизабете II испред Бакингемске палате десет година касније.

Крајем 1980-их активирао се око борбе против сиде, отворивши 1992. фондацију „Елтон Џон” за борбу против сиде.[12] Годину дана касније, почео је да води Academy Award Party, једну од забава након Оскара која је с временом постала најпознатија те врсте у холивудској филмској индустрији. Фондација је од свог оснивања до данас сакупила преко 200 милиона долара.[13] Џон, који је за себе првобитно рекао да је бисексуалац 1976, а од 1988. је отворено геј, ступио је у грађанско партнерство с Дејвидом Фернишем 21. децембра 2005, а венчали су се 21. децембра 2014, девет месеци и осам дана након што су истополни бракови озакоњени у Енглеској и Велсу.

Младост

[уреди | уреди извор]

Елтон Џон је рођен као Реџиналд Кенет Двајт 25. марта 1947, у Пинеру, Мидлсекс, као најстарије дете Стенлија Двајта (1925–1991) и једино дете Шиле Ајлин (девојачки Харис; 1925–2017),[14][15][16] а одгајили су га у Пинеру, у кући која је била државно власништво, родитељи његове мајке. Његови родитељи су се узели 1945,[17] након чега се породица преселила у оближњу полу-одвојену кућу.[18][19][20] Он је похађао Пионир Вуд основну школу, Редифордску школу и окружну гимназију у Пинеру, до своје седамнаесте године, кад је напустио школу непосредно пре матуре да би започео каријеру у музичкој индустрији.[21][22][23]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Састанак са Бернијем Таупином касних 1960-их одредио је његову каријеру. Елтон Џон је постао заиста признат од стране својих вршњака после турнеје на којој је промовисао свој албум Elton John у САД 1970. године.

Деби албум Елтона Џона је изашао под називом Empty Sky, али је тек са другим албумом, Elton John, издатим 1970. године, стекао светску славу. Goodbye Yellow Brick Road (1973) је његов најпродаванији студијски албум. Највећи хитови са тог албума су Candle in the Wind, Bennie and the Jets и Goodbye Yellow Brick Road. Тај албум он још увек сматра својим највећим достигнућем. Елтон Џон и његова група су потом издали још два албума, Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy (1975) и Blue Moves (1976).

Током своје 40-годишње каријере Елтон Џон је продао преко 300 милиона албума и 100 милиона синглова.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми:

  • Empty Sky (1969)
  • Elton John (1970)
  • Tumbleweed Connection (1970)
  • Madman across the Water (1971)
  • Honky Chateau (1972)
  • Don't shoot me, I'm only the Piano Player (1973)
  • Caribou (1974)
  • Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy (1975)
  • Rock of the Westies (1975)
  • Blue Moves (1976)
  • A Single Man (1978)
  • Victim of love (1979)
  • 21 at 33 (1980)
  • The Fox (1981)
  • Jump up (1982)
  • Too low for Zero (1983)
  • Beaking Hearts (1984)
  • Ice on Fire (1985)
  • Leather Jackets (1986)
  • Reg strikes back (1988)
  • Sleeping with the Past (1989)
  • The One (1992)
  • Made in England (1995)
  • The Big Picture (1997)
  • Songs from the West Coast (2001)
  • Peachtree Road (2004)
  • The Captain and the Kid (2006)
  • The Diving Board (2013)
  • Wonderful Crazy Night (2016)
  • Regimental Sgt. Zippo (2021)

Колаборативни албуми:

  • Duets (1993)
  • The Union with Leon Russell (2010)
  • Good Morning to the Night with Pnau (2012)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ JOHN, Sir Elton. ukwhoswho.com. Who's Who. 2015 (Oxford University Press, mrežno izdanje). A & C Black, Bloomsbury Publishing plc.
  2. ^ „Elton John – Songwriter, Singer”. Biography.com. Приступљено 15. 11. 2015. 
  3. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Artist Biography [Elton John]”. AllMusic. Приступљено 31. 3. 2014. 
  4. ^ Gundersen, Edna (23. 9. 2013). „Elton still standing for gay rights, home, Tammy Faye”. USA Today. Приступљено 1. 10. 2013. 
  5. ^ Gundersen, Edna (3. 10. 2013). „Russian Imam against Elton John Concert”. The Hollywood Reporter. Приступљено 4. 10. 2013. 
  6. '^ „RIAA News Room – The American Recording Industry Announces its Artists of the Century”. Recording Industry Association of America website. RIAA. 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 8. 2. 2010. „Candle in the Wind 1997' soon surpassed Bing Crosby's 'White Christmas' to become the best-selling single of all time.” 
  7. ^ „Elton John: Biography – Rolling Stone Music”. Rolling Stone. Приступљено 27. 9. 2014. 
  8. ^ Guinness World Records 2009 states that "Candle in the Wind 1997" is the "best-selling single since charts began". John's 1997 song has sold the most copies when looking at copies sold since charts began, as verified in Guinness World Records. ISBN 978-1-904994-37-4.  See also: Guinness World Records, 2009 Edition, pages 14, 15 & 169 [1] Архивирано 2013-02-26 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „The Immortals: The First Fifty”. Rolling Stone. 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 25. 06. 2008. г. Приступљено 12. 06. 2019. 
  10. ^ „Hot 100 55th Anniversary by the Numbers: Top 100 Artists, Most No. 1s, Biggest No. 2s & More”. Billboard. 2. 8. 2013. Приступљено 26. 3. 2015. 
  11. ^ „About: All About Elton: Bio”. Elton John. Архивирано из оригинала 15. 7. 2010. г. Приступљено 6. 8. 2010. 
  12. ^ „Elton John AIDS Foundation”. Ejaf.org. Архивирано из оригинала 08. 12. 2019. г. Приступљено 6. 8. 2010. 
  13. ^ „Elton John on his idol, Leon Russell”. Reuters. Приступљено 27. 9. 2014. 
  14. ^ Barratt, Nick (22. 11. 2006). „Family Detective: Elton John”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 26. 03. 2015. 
  15. ^ „Sir Elton John 'in shock' after his mother dies aged 92”. BBC News. 4. 12. 2017. Приступљено 12. 11. 2018. 
  16. ^ „Sir Elton John's father didn't approve of his career path”. NZ Herald. Приступљено 12. 11. 2018. 
  17. ^ GRO Register of Marriages: MAR 1945 3a 1257 Dwight Stanley = Harris Sheila E
  18. ^ „55 Pinner Hill Road”. On This Very Spot. 25. 03. 1947. Архивирано из оригинала 15. 01. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2009. 
  19. ^ Barratt, Nick (24. 11. 2006). „Family detective: Elton John”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2009. 
  20. ^ „111 Potter Street”. On This Very Spot. 15. 7. 2007. Архивирано из оригинала 06. 04. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2009. 
  21. ^ Norman, Philip (1991). Elton John. Fireside. ISBN 9780671797294. 
  22. ^ Elizabeth Rosenthal (2001). His Song: The Musical Journey of Elton John. Billboard Books. 
  23. ^ Goodall, Nigel (1993). Elton John: The Visual Documentary. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-3078-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елтон_Џон&oldid=28614223”