Морски лавови
Морски лавови су морски сисари карактеристични по ушним шкољкама, дугим перајима, краткој длаци и способности ходања. Заједно са фокама крзнашицама чине породицу Otariidae, ушатих фоки. Насељавају пространства од субарктичких до тропских вода, изузев сјевера Атлантског океана.[1] Просјечни животни вијек морских лавова креће се између 20 и 30 година. Калифорнијски морски лав у просјеку има масу од око 300 килограма и дужину од 2,4 m. Највећи морски лав је Штелеров морски лав који тежи око 1000 килограма, а дуг је 3 метра.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Морски лавови заједно са фокама крзнашицама чине породицу Otariidae, познате под заједничким именом ушате фоке. Донедавно морски лавови били су груписани под подфамилијом Otariinae, док су фоке крзнашице биле у подфамилији Arcocephalinae. Ова подјела била је заснована на најуочљивој карактеристици коју дијеле све крзнате фоке, а која одступа код морских лавова - густом крзненом прекривачу.
Скорашња генетска истраживања значајно указују да је Callornhinus, врста сјеверне крзнене фоке, ближе повезана са неким морским лавовима него са остатком рода крзнених фока (Arctocephalus).[2] Због тога су подфамилије морских лавова и крзнених фока искључене из већине таксономијских подјела. Морски лавови су сродни моржевима и фокама. Поред тога, све крзнате фоке имају одређене заједничке облике - крзно, мање су величине, пливају даље и дуже, лове мањи и богатији плијен. Сви морски лавови имају неке заједничке карактеристике као што су грубо кратко крзно, већу запремину и лове већи плијен. На основу ових ставки, разлике су уочљивије.
Интеракција са људима
[уреди | уреди извор]Неке врсте морских лавова се лако могу дресирати и често су популарна атракција у зоолошким вртовима и акваријумима.
Ријетке су појаве напада морских лавова на људе. У необичном нападу 2007. године у Аустралији, морски лав је скочио из воде и напао тринаестогодишњу сурферку. Други напад је спријечен брзом реакцијом присутних и евакуацијом дјевојчице. Локални морски биолог изнио је закључке да је сисар највјероватније дјевојчицу посматрао као “крпену лутку” са којом је желио да се игра.[3][4][5] Посљедњих година, забиљежено је чешће присуство Калифорнијских лавова надомак обала града уз случајеве угриза одраслих агресивних мужјака.[6][7][8]
У Мочика култури, морски лавови имају посебан значај и често су тема у умјетничком изражавању.[9]
Галерија
[уреди | уреди извор]
|
|
|
|
|
| Морски лавови надомак обале Калифорније. | Војни морски лав на броду америчке морнарице | Морски лав у Мемфис зоо врту | Поспано младунче морског лава. | Морски лав у Малибу у Калифорнији |
Литература
[уреди | уреди извор]- Радевић, М: Биологија за 7. разред основне школе, Источно Сарајево, Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „California Sea Lion - SeaWorld Info Book”. SeaWorld. Архивирано из оригинала 14. 4. 2015. г. Приступљено 26. 5. 2015.
- ^ Wynen, L.P.; Goldsworthy, SD; Insley, SJ; Adams, M; Bickham, JW; Francis, J; Gallo, JP; Hoelzel, AR; et al. (2001). „Phylogenetic relationships within the eared seals (Otariidae: Carnivora): implications for the historical biogeography of the family”. Mol. Phylog. Evol. 21 (2): 270—284. PMID 11697921. doi:10.1006/mpev.2001.1012.
- ^ BBC News: Sea lion attacks Australian girl
- ^ „news.com.au: Monster sea lion likely to be 'playing' with teen”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г. Приступљено 27. 05. 2015.
- ^ „Sea lion mauls girl”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2012. г. Приступљено 27. 05. 2015.
- ^ Kay, Jane (24. 6. 2011). „Rogue sea lion in S.F. menaces swimmers / Marauding mammal bites at least 14, chases 10 from Aquatic Park Lagoon”. The San Francisco Chronicle.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2010. г. Приступљено 27. 05. 2015.
- ^ Harrell, Ashley (7. 10. 2009). „Too Cute to Shoot? - Page 1 - News - San Francisco”. SF Weekly. Архивирано из оригинала 10. 08. 2015. г. Приступљено 26. 5. 2015.
- ^ Berrin, Katherine & Larco Museum. The Spirit of Ancient Peru:Treasures from the Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera. New York: Thames and Hudson, 1997.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
