Орден Светог Георгија

Орден Светог Георгија
Орден Светог Георгија
	Орден Светог Ђорђа, 4. степен (Руска Федерација)
	Додељује Руска Федерација
Тип	војни орден
Додељује се	високим војним официрима
Додељује се за	за личну храброст показану на бојном пољу
Статус	активан
Мото	За службу и одважност
Установљен	26. новебар 1769, обновљен 20. марта 1992.
Прво одликовање	30. септембра 1998.
Важносни ред одликовања
Следеће (више)	Орден Светог апостола Андреја Првозваног

Орден Светог Георгија (рус. Орден Святого Георгия) је највише чисто војно одликовање Руске Федерације. Орден је првобитно установљен од стране царице Катарине Велике 1769. године, а обновљен је 1992. године.

Историјат

Орден светог Георгија био је највиша војна награда у Руској империји. Увела га је 1769. године Катарина Велика (1729—1796). Додељиван је искључиво за личну храброст показану на бојном пољу. Орден је, као што пише у његовом уставу, додељиван "онима који нису само испунили дуг према земљи..., него су се још и истакли неким изузетно храбрим поступком... Тај орден мора стално да се носи". Орден светог Георгија се додељује у четири степена, с тим што је први степен највиши. Састоји се од крста, звезде и траке. Крст је темпларски, од белог емајла. У центру је медаљон са приказом светог Георгија. Сребрна звезда има четири крака и иницијале "СГ" у кружном пољу од црног емајла са уписаном девизом ордена "За службу и одважност". Трака је наранџаста са три црне уздужне пруге. То су руске "боје ратне славе", симболизују ватру и барут. Од 1845. године сва четири степена овог ордена давала су носиоцу право да постане наследни племић. Преко 10.000 људи је награђено различитим степенима. Орден је до 1807. додељиван само официрима, а 1807. се појавило специјално "одликовање" са крстом истог облика за обичне војнике који су показали велику храброст (мада он није обезбеђивао статус племића). Формално је у хирерархији руских признања Орден светог Георгија био нижи од Ордена светог Андреја, али за војна лица је то била најдража награда.^[2]