Игуманија Параскева (Драпшин)
| Параскева (Драпшин) | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија сремска |
| Чин | игуманија |
| Титула | игуманија Манастира Јазка |
| Седиште | Манастир Јазак |
| Године службе | од 20. новембара 1990. |
| Претходник | Ангелина Драпшин |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. март 1938. |
| Место рођења | Турија код Србобрана, Краљевина Југославија |
Параскева Драпшин (Турија код Србобрана, 20. март 1938) монахиња је Српске православне цркве и игуманија Манастира Јазак.
Биографија
[уреди | уреди извор]Игуманија Параскева (Драпшин), рођена је 20. марта 1938. године у селу Турији код Србобрана, од побожних и честитих родитеља. Њен стриц је генерал Петар Драпшин, а деда јој је био солунски борац. Основно образовање стекла је у своме родноме месту и Србобрану.[1]
Благословом епископа сремскога господина Никанора Иличића, 1953. године са својих 15 година живота долази у запустијели Манастир Јазак на Фрушкој гори. Није прошло доста времена и њена мајка игуманија Ангелина јој се придружује у монашком животу. Више од десет година су њих две, са још неколико монахиња, живеле без струје и воде у практично нехуманим условима.[2]
Након пет година искушеништва замонашена у Јазку је 4. фебруара 1958. године, од стране епископа хвостанског господина Варнаве Настића, добивши монашко име Параскева.[3]
Након упокојења игуманије Ангелине Драпшин 20. новембра 1990. године а одлуком епископа сремскога господина Василија Вадића, постављена је за игуманију ову свете обитељи где успешно руководи сестринством 33. године.[4]
Заслугом игуманије Параскеве 1996. године унутрашњост манастира генерално је обновљен, укључујући молерско-сликарске радове, рестаурацију дрвеног мобилијара, обнову крова и оправку пода. Набављена су два нова, ливена и лакирана, месингана полијелеја. На цркви су, 2003, постављени нови прозори, а кров је поново прекривен бакром, 2005. године. Обновљени су и звоник, бедем и ограда око манастира, док је у порти засађено очаравајуће мноштво цвећа и другог зеленила. Прилаз храму и стаза око њега, као и атријум у приземљу, изведени су у каменим плочама и изграђен је паркинг за аутомобиле и аутобусе.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Манастир Јазак: Молитвени спомен цара Уроша | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Монашење у манастиру Јазак – Радио Српски Сион” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29.
- ^ admin (2020-05-17). „Манастир Јазак”. Čudo (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Епископ сремски Василије: Светитељи су радост и понос српског рода!”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-29.
- ^ PZSIM (2023-05-23). „ДЕЦА ИЗ ГРАЧАНИЦЕ ПОСЕТИЛА МАНАСТИР ЈАЗАК, СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ И ПЕТРОВАРАДИНСКУ ТБРЂАВУ”. Покрајински завод за спорт и медицину спорта (на језику: српски). Приступљено 2023-10-30.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Манастир Јазак Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2022)
- игуманија Параскева Драпшин
