Разговор с корисником:Sahara/Архива 4

Остава

Само да те обавестим да ћу да почнем са премештањем твојих цртежа на Оставу. То неће никако да утиче на њихово коришћење у чланцима где се већ користе. Обавештавам те да се не би зачудио ако би видео да бришем твоје слике са Википедије. Наравно тамо ће писати да си ти аутор. Поздрав-- Обрадовић Горан (разговор) 15:14, 9. јануар 2009. (CET)

Нисам сигуран да разумем шта си подразумевао под међусобно праве клонови. Ако имаш један објекат, и хоћеш да га умножиш, обележи тај објекат, притисни ctrl-c (copy) и онда ctrl-v (paste). Води рачуна да тастатура мора да ти буде латинична (ово важи само у Инкскејпу, у свим другим програмима ради и са ћириличном тастатуром). Други начин је да обележиш објекат, онда десни клик на објекат и изабереш умножи, па онда десни клик било где на цртеж и изабереш убаци.

Кажи да ли је то било оно шта си питао, и да ли ти је разрешен проблем. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:06, 9. јануар 2009. (CET)

У горњем реду сличица 7. и 8. гледано од краја: груписање изабраних објеката и растурање изабране групе. Прво ћу да премештам цртеже са чланка аеродинамика. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:26, 9. јануар 2009. (CET)

Аха, океј, престајем онда са тим. Само сам овај један већ окачио, па ћу њега да заменим, а више не дирам :) -- Обрадовић Горан (разговор) 19:32, 9. јануар 2009. (CET)

На жалост немам скенер :( (нити фотоапарат), па не могу ништа да скенирам. Заиста бих морао да набавим скенер ускоро. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:05, 11. јануар 2009. (CET)

Ко су Рашковић или Радосављевић? Бојим се да не разумем. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:18, 11. јануар 2009. (CET)

Треба да архивираш страну за разговор. Урадићу ти то ја ако ти је проблем. Само реци. Поздрав!--VLADA ® 18:21, 12. јануар 2009. (CET)

Реч је о томе да ти је страна за разговор скоро 7 пута дужа од дозвољеног. Зато кад ти неко оставља поруку треба му дуже времена да очита страницу. Видиш како код мене постоје архиве.--VLADA ® 19:29, 12. јануар 2009. (CET)

Стоји ево почињем--VLADA ® 20:58, 12. јануар 2009. (CET)

Одрађено.--VLADA ® 21:07, 12. јануар 2009. (CET)

Нема на чему. Хоћеш ли можда још нешто (да имаш овако белу позадину као ја, оно оставите ми поруку... или било шта друго, само реци).--VLADA ® 22:02, 12. јануар 2009. (CET)

Нема на чему, још једном.--VLADA ® 22:11, 12. јануар 2009. (CET)

Споменица

Доделио сам Вам споменицу за рад на чланцима о авионима. Заслужили сте :)--БанЕ ¿?¿ 13:51, 13. јануар 2009. (CET)

Гласање

	Летње спремање
У току је летње сређивање чланака. Укључи се и допринеси да њикипедија буде квалитетнија. Предвиђене су и специјалне споменице!--Методичар зговор2а 18:55, 15. јул 2009. (CEST)

Занимљиво

Ћао Саво. Погледај ову страницу дискусије на форуму AIR SERBIA на тему Ласта. Иначе, ово је један од најбољих домаћих сајтова који се баве авијацијом. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 17:43, 14. јануар 2009. (CET)

ЈПГ у СВГ

Е, прво да ти се извиним што нисам одговорио оно за механику, сметнуо сам са ума. Углавном немам ништа од литературе (физика коју имам није тренутно код мене, а и то што имам није бог зна шта). Иначе она прича о професорима ме је врло забавила.

Приметио сам да замењујеш слике, а и то да су нове много лепше, честитам :). То са конверзијом јпг у свг, баш и не иде тако лако. Разлог томе се поклапа са разлогом зашто толико волимо свг.. тј код .свг сличица, рачунар разуме шта се налази на слици, док код јпг сличица он нема никакво знање о томе, већ је слика за њега само скуп шарених тачкица. Постоје наравно разни алгоритми за препознавање текста са слика или лица и слично, али то је начелно тежак проблем. Сад не знам какву слику желиш да претвориш у свг, ако је неки цртеж онда још и може да испадне пристојно, али ако је нешта иоле компликованије, нема шансе. Ја сам рецимо недавно векторизовао (претворио из .пнг у .свг фајл) политичку мапу округа Србије, али то је спада у врло једноставне цртеже. Користио сам управо Инкскејп, али како сам то тачно урадио, не могу ти рећи, јер сам набадао и ишао путем покушаја и погрешака док нисам успео :Р Ако се добро сећам, ишао сам на опцију крива->прецртај слику. Али сам и пре и после урадио понешта а не сећам се шта. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:30, 14. јануар 2009. (CET)

На страни Википедија:Добри чланци/Гласање је покренуто гласање за чланак Поп Ћира и поп Спира да постане добар чланак. Гласање траје од 25. марта 2009. до 1. априла. 2009.--VLADA ®

И сад ја кажем исто што и сваки пут кажем... :( -- Обрадовић Горан (разговор) 22:53, 19. јануар 2009. (CET)

Хвала на подршци за И-16

Служимо народу. На страници Списак авиона у Другом светском рату се могу наћи авиони из тог периода који недостају. Недостаје их пуууно... Српски или југославенски су изгледа сви покривени осим СИМ-14.

Такођер изгледа да немамо чланке о експерименталним прототиповима Милана Бешлина (?) као 451, 451М итд. Ја имам неке слике истих што сам направио љетос у музеју, али немам других података. --Мирослав Ћика (разговор) 15:24, 20. јануар 2009. (CET)

Fudbal i fizika

Mislim da ovaj deo oko felša kod slobodnjaka i ostalih udaraca u kojima se pominje fizika nije baš „fudbalski“, pi bih vam predlošio da otvorite podnaslov Veze fudbala i fizike ili tako nešto. Deluje zanimljivo. Hvala unapred!--БанЕ ¿?¿ 18:00, 20. јануар 2009. (CET)

Mislim na deo u kome se pominju Bora Kostić, Siniša i Jašin i gde se nalazi slika sa vektorima koja objašnjava putanju lopte nakon šuta. Da li ste shvatili?--БанЕ ¿?¿ 18:15, 20. јануар 2009. (CET)

Ма ништа није спорно, чак мислим и да је занимљиво за читаоце, оригинално је (мислим да ни једна википедија нема сличан текст) само мислим да би требао нови поднаслов за овај део, нешто као везе фудбала и физике или фудбал и наука. Да ли је сад ОК?--БанЕ ¿?¿ 18:33, 20. јануар 2009. (CET)

Можда би требало споменути и „нову школу“ Жуниња, Пирла, Џерарда итд.--БанЕ ¿?¿ 18:47, 20. јануар 2009. (CET)

Svenska, znači sv.--БанЕ ¿?¿ 19:22, 20. јануар 2009. (CET)

Урађено!--VLADA ® 21:28, 20. јануар 2009. (CET)

Нема на чему...

Не требаш схватати лично причу око наслова у једнини и замјерке. Постоје различита схватања многих ствари на Википедији, међу различитим корисницима. Некада нека мишљења имају основе а други пут пак немају као и свугдје. :) Иначе, референца ка чланку на енглеској Википедији, не иде у чланке на нашој Википедији, јер је то само Википедија на другом језику. Референце се постављају на компететну литературу из области. На примјер, за конкретан случај вјероватно нека конкретна страница књига које си навео у одјељку литература или може и нека компетентна веб страница гдје се говори о конкретној теми. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 15:28, 21. јануар 2009. (CET)

Па наравно, компетентна литература тих институција је итекако релевантна. Тако да не требаш да бринеш о томе. Оно што је пракса на Википедији је да се постављају референце са тврдњи који би можда неко пожелио да провјери, али без да чита цијелу књигу. Па онда кажемо тврдња та и та се може наћи у књизи тој и тој на страници тој и тој. Или линк ка веб страници неке од институција које си навео према неком стручним раду на тему који су они објавили на Интернету. Дакле, циљ је да корисници који читају чланак, могу да провјере то што пише. То је пракса са свим чланцима на Википедији без обзира ко их је написао. Ако треба да помогнем у том послу тражењем радова који се баве аеротунелима на сајтовима тих институција, јави. Поз. ---Славен Косановић- {разговор} 15:55, 21. јануар 2009. (CET)

Дакле, умјесто оног линка на енглеску Википедију, ако нађемо линк на један рад из руске или америчке институције из области, ставимо тај линк јер су то компетентне институције. И тако испунимо референцама по том принципу, сва већа поглавља у чланку на нашој Википедији, те онда ако неког жели да провјери нешто кликне и чита, провјерава или штавећ жели... :) Референце могу бити и на конкретна поглавља у некој књизи... Поглавље то и то на страници/или страницама бр. Х. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 16:04, 21. јануар 2009. (CET)

ОК, вечерас кад стигнем кући погледаћу те сајтове, пошто се сад јављам с посла... Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 16:36, 21. јануар 2009. (CET)

Да, заборавих. Нашао сам један занимљив сајт историје развоја аеротунела и поставио га у спољашње везе. [1] ---Славен Косановић- {разговор} 16:45, 21. јануар 2009. (CET)

У праву је бака, треба и прошетати. :-) Ја ћу мало касније, негдје око пола девет, кад пођем кући... ---Славен Косановић- {разговор} 17:04, 21. јануар 2009. (CET)

Ето случајно набасах на тај видео. :) Нађох и неке који се користе у данашњој аутоиндустрији... Волво тунел и овдје [2]... ---Славен Косановић- {разговор} 09:02, 22. јануар 2009. (CET)

Референце

Нисам рекао да су референце на стакленим ногама. Напротив, оне су врло темељне, изнад нивоа који захтевамо на Википедији. Проблем је у задовољењу правила проверљивости. Читалац би морао да буде у стању да провери сваку тврдњу изнету у чланку. (То не морају да буду онланј извори - књиге и часописи су потпуно прихватљиви.) И, истина, и са оваквим видом референцирања, он може све изречено да провери. Рецимо да жели да провери неку формулу у сред чланка. Па, нема проблема, само треба да прво набави свих 20-30, што дебелих књига, што научних чланака, а затим да их све лепо прочита од корице до корице. „Ту негде“, међу тих $1000 које потроши на куповину и пар година које потроши на читање, наћи ће и референцу за ту једну једину формулу која њега занима. Надам се да разумеш зашто је то проблем.

Ми генерално не инсистирамо на инлајн референцирању (значи оно <ref>Књига АБВ, страна 152</ref>), али свако друго референцирање значи климаву проверљивост, ма колико да су извори сами по себи поуздани, јер читалац напросто не зна где да погледа. Зато је инлајн референцирање очекивани стандард за изабране чланке. Референцирање на гомилу је (за сада) прихватљиво за добре чланке. Не бих се упуштао у то зашто то другим корисницима не смета на овом гласању. Знам сигурно да би то питање оборило многе друге кандидатуре за сјајне чланке. Претпостављам да се овде напросто ослањамо на твоју стручност, која наравно уопште није под знаком питања нити ја доводим у питање истинитост било чега наведеног у чланку. Али, неко ко не гледа у ову Википедију сваки дан, него рецимо на гуглу потражи нешто о аеротунелима и тако налети на овај чланак, вероватно неће знати ко га је писао. А онда ће се запитати: „зашто да им верујем“? Ово је извор захтева за проверљивошћу и ово је разлог зашто чланак не може добити мој глас. Иако изгледа да му није неопходан, препоручио бих да за будуће амбициозне чланке користиш инлајн референце. Мало је заметније приликом писања, али даје неупоредиво кориснији резултат. --Dzordzm (разговор) 09:08, 22. јануар 2009. (CET)

Грипен

Имам нешто материјала о ЈАС-39, па ћу га вечерас кад дођем кући набацати у чланак у дијелове који недостају. Иначе задњих 2 дана сам нешто писао из ваше области, кратко и више школски - пулзо-млазни мотор и безвентилни пулзо-млазни мотор.

Па кад вас неко буде критиковао око чланака убудуће, само га пошаљите на те чланке. Онда ће схватити да је ипак боље да стручљаци пишу материју, а не електротехничари :)

Шалу на страну, ваш чланак о аеротунелима је одличан. Просто ми дође да направим аеротунел и сам. Браћа Рајт су направили први тунел и прије свог првог лета.--Мирослав Ћика (разговор) 17:45, 22. јануар 2009. (CET)

Нешто сам додао у Грипен чланак што сам имао. Тек послије сам примјетио да је наоружање већ написано. Упс... --Мирослав Ћика (разговор) 01:25, 23. јануар 2009. (CET)

Само напријед. Што је добро употријебите, што не ваља збришите, и преправите чланак тако да личи на нешто. Ијекавицу промијените у екавицу (екавични дио текста је дужи (или биће дужи)).

По мом мишљењу, ако чланак стоји незавршен више од неколико дана, а нема ознаку -радови у току-, слободан је за уређивање. Тада је очито да је оригинални аутор изгубио вољу за рад (или нема времена да доврши чланак). Ја сам одлучио да ништа не дирам већ само да ставим нешто материјала који се може употријебити да се попуне већ предвиђене секције. Тако да имате слободне руке у потпуности.

Што се тиче спољашњих веза, ја их обично само копирам са енг. или рус. википедије и промијеним опис везе у српски.--Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 23. јануар 2009. (CET)

Слика:Izgled kabine.jpg

Не можеш тек тако слику да преузмеш из референци и пошаљеш на Википедију, а посебно не да је предаш у јавно власништво. Таква слика је готово јамачно заштићена ауторским правом.

На Википедији можемо да користимо једино следеће слике:

• слике у јавном власништву, било да је оно истекло, или дело по својој природи не може бити предмет АП, или је експлицитно предато у ЈВ, и сл.
• слике доступне под слободним лиценцама, попут ГЛСД или ЦЦ-БАЈ-СА, које морају дозвољавати употребу у било коју сврху укључујући и комерцијално као и неограничену редистрибуцију,
• у веома ограниченом скупу случајева дела заштићена ауторским правом, уколико су задовољени услови у Википедија:Политика доктрине изузећа. --Dzordzm (разговор) 09:19, 25. јануар 2009. (CET)

П.С. Исто важи и за Слика:Gripenov_top.jpg, Слика:Motor Gripena.jpg, Слика:Kontejner Gripena.jpg, Слика:Radar Gripena.jpg, Слика:Kabina Gribena.jpg. Пошто је ово постојећи авион који може да се слика и да се та слика преда под слободну лиценцу (односно може се направити слободан еквивалент), ове слике падају критеријум незаменљивости из Политике доктрине изузећа, те ћу их обрисати за неколико дана осим ако укажеш како ове слике пролазе ПДИ или су евентуално слободне. Скенирање не конситутише ауторско право - скен је изведено дело и ауторски садржај је садржан у оригиналу. --Dzordzm (разговор) 09:29, 25. јануар 2009. (CET)

Погледаћу...

Било је хаотично у Барси ових дана дрвеће и комади са зграда у изградњи су летили на све стране а било је и жртава. Срушио се један спортски центар са клинцима унутра (10-14. година...), врло мало их се спасило... :( Ја сам ових дана остао читав, не брини. :) Ако набасам на неке слике на тему јавићу ти. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 20:17, 25. јануар 2009. (CET)

Слика:Sve tri brzine.PNG

За ову слику пише да си је „снимио“ неке године. У питању је цртеж. Ауторско право над овим цртежом припада ономе ко га је нацртао, а не ономе ко је тај цртеж сликао, додао легенду, и слично. Ако је цртеж из некакве књиге, онда је ауторско право над њиме заштићено и ми је овде не можемо користити, осим ако си ти аутор књиге или овог конкретног цртежа. Ову слику не можемо користити ни под ПДИ јер се њен слободан еквивалент сачинити уз нешто труда. --Dzordzm (разговор) 23:20, 25. јануар 2009. (CET)

Ово није ништа лично. Чланак у којем се ова слика појављује ће ускоро бити проглашен за изабран и добити значајну видљивост када се појави на насловној страни. Стога посебно водимо рачуна о статусу ауторског права над сликама које се појављују у таквим чланцима. Контрола овог типа је уобичајена процедура за чланке који пролазе кроз гласање о статусу изабраних/сјајних. --Dzordzm (разговор) 23:20, 25. јануар 2009. (CET)

Па у чланку Аеротунели. Ако кликнеш на овај поднаслов изнад (где пише Слика:Sve tri brzine.PNG), стићи ћеш на оно што ми зовемо страна слике. Свака слика има своју страну слике. На дну сваке стране слике, постоји одељак „Употреба слике“ у којем можеш да видиш у којим чланцима се тренутно користи. (Овај одељак се аутоматски генерише, тако да ако би неко убацио слику у неки други чланак, онда би се и тај чланак појавио у овом одељку.) Но како било. Ауторско право над овом конкретном сликом је проблематично независно од тога у којим чланцима се појављује. Чињеница да се појављује у чланку који се спрема за статус изабраног је само био разлог да се те слике детаљније погледају - иначе ми редовно контролишемо све новопристигле слике и упозоравамо кориснике на проблематичне слике. То можда до сада ниси приметио, јер си за већину слика које си до сада послао ти био аутор, што значи да можеш без проблема да их шаљеш овде. --Dzordzm (разговор) 23:44, 25. јануар 2009. (CET)

451М и остало

Хвала на понуди. Ако буде нешто требало гњавићу вас обавезно. Тренутно то радим са мојим родитељима, који живе код Гроцке.

Што се тиче материјала за 451 и сличне авионе СФРЈ, по мени је то значајан историјски материјал. Најбоље би било да се то уобличи у чланак, или чланке, већ овисно о количини доступног материјала. На тај начин ће моја радозналост бити удовољена, али и свих оних које та материја занима, што је немали број по мом мишљењу.

Имам добру вијест. Копајући по интернету нашао сам скенирану књигу „ЈРВ 1942.-1992.“, и у њему има података о тим покусним авионима, довољно да започнем неке (прерађене) чланке. Међутим, не смијемо копирати слике из те књиге јер су заштићене ауторским правима. Тако да би било добро да скенирате неке слике које сте лично направили тих година и ставите их у јавно власништво или под ГНУ лиценцу за слободну документацију - ако их имате.

Ако не, ја сам направио доста слика љетос и мислим да има неколико и тих покусних авиона. Углови снимања су били чудни због недостатка мјеста у музеју, али боље ишта него ништа.

Да скратим причу - почећу чланке са материјалом који сам ископао, па кад то буде на нешто личило, јавићу вам да то прегледате и исправите грешке и очите измишљотине аутора :))) --Мирослав Ћика (разговор) 20:08, 26. јануар 2009. (CET)

Ставио сам слике које сам снимио у музеју на интернет, и то овдје: Бешлинови авиони. Планирам да их пошаљем на Оставу, као припрема за чланке о тим авионима, али требам вашу помоћ око идентификације. Колико ја могу да закључим:

• Слика1 - 232 или 451 ?
• Слика2 - 232 или 451 ?
• Слика3 - 451М ?
• Слика4 - ?
• Слика5 - исто као 4
• Слика6 - исто као 4

Кад то разјаснимо, послаћу слике на Оставу. То ћемо исто урадити са вашима када буду спремне. --Мирослав Ћика (разговор) 16:39, 27. јануар 2009. (CET)

ЦрниБомбардер ми је послао линк ка чланку на енг. википедији [3]. То ће ми помоћи при идентификацији. Али сад смо збуњени са овим Разговор:Драгољуб Бешлин. Које му је право име, Драгољуб, Милан, Драгутин или Лала :) ? Хвала. --Мирослав Ћика (разговор) 18:05, 28. јануар 2009. (CET)

Е добро за Икарус. Дакле службено име је било „Авион 451“ претпостављам. Али што се тиче Драгутина имамо проблем. У Војној енциклопедији из 1970. он се води под Драгољуб. И нема никаквог другог Бешлина. Па сам мало у недоумици.--Мирослав Ћика (разговор) 22:08, 28. јануар 2009. (CET)

Хвала на идентификацији. Нешто сам запослен данас, али до поноћи су успјети да пошаљем слике на оставу. Поново сам провјерио Војну енц. - пише Драгољуб. Да га нису Хрвати прекрстили у Драгутина :) Драгољуб = Дража, а то баш није код њих омиљено :) --Мирослав Ћика (разговор) 18:57, 29. јануар 2009. (CET)

Мој другар је на одмору те не могу добити жељену информацију, до дадаљњег. Пре ће бити да је Драгомир. Поздрав--Sahara (разговор) 22:06, 30. јануар 2009. (CET)

Оно што сам могао пронаћи, ставио сам у чланак Авион 451. Ако будемо имали много више података, то би се евентуално могло разломити у више чланака. Засад је овако.

Кад будете имали времена баците поглед и коригирајте шта не ваља. Грешака има сигурно, поготово ми се чини да је ознака неких авиона била Ш-451 а не С-451 како је у страној литератури и у чланку засад. Уз то, недостају летни подаци за скоро све типове.

Слике сам ставио двије у чланак које ваљају. Слике су на општој Остави за све разне језичне пројекте. --Мирослав Ћика (разговор) 01:30, 1. фебруар 2009. (CET)

Аеротунели

Честитам!--БрАнИсЛаВ 032 20:08, 26. јануар 2009. (CET)

Не знам зашто. Могуће је да ће то ботови временом поправити, али има ознака на крају чланка и у горњем десном углу.--БрАнИсЛаВ 032 20:33, 26. јануар 2009. (CET)

Честитам на избору чланка. Додао сам га за појављивање на насловној страни од 30.1. до 3.2.2009. (пет дана је период који тренутно користимо). Чланак се на другим Википедијама појављује као изабран на списку међувики повезница са леве стране тако што се изнад међувики одељка дода веза {{Link FA|sr}}. То мора да се одради ручно тј. звездица се неће некако магично сама пребацити. Овде можеш видети како сам то сада урадио за чланак Аеротунели. Колико видим на en:Aerodynamics се српски чланак такође уредно појављује са малом звездицом поред. Добри чланци се не приказују у међувики одељку. --Dzordzm (разговор) 20:39, 26. јануар 2009. (CET)

Грипен (контејнер)

Саво, видео сам да тражиш лиценцирану слику за контејнер у чланку Грипен. Мало сам сурфовао по нету, исправи ме ако грешим, па сам закључио да је у питању крстарећа ракета Таурус, производ немачко-шведске кооперације. О њој постоји чланак на Википедији на енглеском језику Таурус, а на остави постоје четири фотографије које можеш да употребиш. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 23:31, 26. јануар 2009. (CET)

Није спорна употреба фотографије, спорно је њено лиценцирање као јавно власништво. У ситуацијама у којима није могуће на остави наћи фотографију под слободном лиценцом, чланак је могуће илустровати и на начин који си ти применио. Међутим, скенирана фотографија мора да буде постављена на Википедију под ознаком поштена употреба и мора бити тачно наведен извор фотографије (нпр. ако је у питању Аеро магазин, потребно је навести број и годину, а по могућству и име фотографа). Са поштеном употребом не треба претеривати јер увек постоји могућност да ће ове фотографије накнадно бити обрисане по захтеву аутора или носиоца ауторских права. О употреби слика у складу са доктрином поштене употребе можеш прочитати на овој страни Википедија: Налепнице за ауторско право над сликама. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 11:15, 27. јануар 2009. (CET)

:-)

Хвала! А што се тиче пчелице, то је заслужено! :) --geologicharka пиши ми 15:07, 27. јануар 2009. (CET)

Postovani, želim da ostavim odgovor na poruku koja mi je stigla od Dzordzm, ali sad vidim da mi se pojavljuje nick Sahara, pa ne znam da li će proruka stići na pravu adresu. Imala sam nekoliko pitanja za vas, pošto sam početnik na Vikipediji i nikako ne uspevam da se snađem sa slanjem poruka. Poruka od Dzordzm se pojavila na mojoj stranici za razgovor, te ako ste je vi poslali, bila bih zahvalna da mi to potvrdite, kako bih vam postavila neka pitanja. Ne bih da vas opterećujem ako sam kojim slučajem pogrešila. Oprostite ako nešto nisam uradila kako treba, ili ako ovo šaljem pogrešnoj osobi. U svakom slučaju, šaljem vam veliki pozdrav!

Journalism

Морате кликнути на предпоследњу коцкицу (изнад писаног дела), то је потпис. Без тога Вам не могу одговорити. Надам се да ћете можда то овде прочитати и исправити грешку.--Sahara (разговор) 22:03, 30. јануар 2009. (CET)

Хвала за глас.--БрАнИсЛаВ 032 12:07, 2. фебруар 2009. (CET)

Пријевод-Превод

Even at very small Reynolds numbers, the geometries which can be analyzed using the full NS equations are quite simple and it currently does not make sense to consider solving these equations for realistic aircraft configurations.

Чак и при веома малим Рејнолдсовим бројевима, геометрије које се могу анализирати уз помоћ пуних Navier-Stokes једначина су прилично једноставне и тренутно нема смисла рјешавати ове једначине за реалистичне конфигурације авиона.

One reason that this is the case is that many of the approximate equations work quite well in such cases and are much more easily solved.

Један од разлога за ово јест да су многе од приближних једначина довољно добре у тим случајевима и имају предност лакшег рјешавања.

When the time averaged Navier-Stokes equations are not a sufficient description of the problem, one may resort to "large eddy simulations".

Када временски поравнате (временски просек, просјек) Navier-Stokes једначине нису довољно добар опис проблема, можемо користити "велике вртложне симулације".

This is a numerical solution of the time-dependent Navier-Stokes equations, with only the smaller scales of turbulence modeled in an averaged way.

Ово је нумеричко рјешење временски-овисних Navier-Stokes једначина, код којег су само мање турбуленције моделиране методом поравнавања (просека, просјека).

Larger scale turbulent motion can be included in this way.

Већа турбулентна кретања се могу укључити на овај начин.

While this is faster than solving the full equations, it is still very slow.

Иако је ово брже од рјешавања пуних једначина, и даље је веома споро.

The figure below shows results from a large eddy simulation of the flow over a 2D circular cylinder. Each simulation required approximately 300 CPU hours and about 10 megawords of core memory on the Cray C-90.

Слика испод показује резултате велике вртложне симулације струјања преко дводимензионалног кружног цилиндра. За сваку симулацију је било потребно око 300 процесорских сати и око 10 милиона ријечи меморије на рачунару Креј Ц-90. Слика из НАСЕ, аутор Парвиц Моин.

Служимо народу. Надам се да пријевод има смисла. Овдје је веза ка чланку о Навије-Стокс једначинама на енг. википедији: [4]--Мирослав Ћика (разговор) 20:09, 3. фебруар 2009. (CET)

Нема на чему. Ако треба још само дајте. Што се зиме тиче, сад је доста добро, око -4. Али већ дуже од мјесец држи испод нуле, и до -22. Занимљиво је да овдје дрвеће олиста тек у мају, иако смо исто удаљени од екватора као и Србија.--Мирослав Ћика (разговор) 21:13, 3. фебруар 2009. (CET)

Све слике НАСЕ су у јавном власништву, јер су направљене за вријеме рада у државној служби САД (њихов закон). Примјер је ова слика рецимо Марс или СР-71 авион. Испод слике пишу објашњења јавног власништва, како сам већ навео.

За слику која вас занима пише да је направљена у неком НАСИНОМ истраживачком центру. Дакле - јавно власништво и може да се користи.

НАСА изгледа једино тражи да се наведе као извор слике. То је њихов једини битни захтјев.--Мирослав Ћика (разговор) 03:47, 4. фебруар 2009. (CET)

Све што сам написао о Грипену је из ове књиге: The Encyclopedia of Modern Warplanes, Prospero Books, ISBN 0-88665-362-2, која је наведена као референца у чланку.--Мирослав Ћика (разговор) 19:16, 5. фебруар 2009. (CET)

Слику кабине не можемо нажалост само украсти однекле... Пошто ја немам приступа никаквим слободним сликама Грипена, мислим да нам преостаје само Остава. Скенирање из моје књиге не долази у обзир пошто је заштићена ауторским правима - а и нема слика кабине. Погледаћу на остави можда има нешто, и ваш Грипен чланак да видим шта је проблем. --Мирослав Ћика (разговор) 19:53, 5. фебруар 2009. (CET)

Овако. На остави нема слика кабине, као што вјероватно и сами знате. Ставио сам копирајт текст на страну са описом слике кабине, па се надам да ће сад бити прихватљива администраторима - пошто СААБ дозвољава некомерцијалну употребу ако се наведе извор слике. То није добро за Оставу, али би требало бити довољно добро за нашу локалну Википедију.

Што се тиче слика из часописа, ту вам не могу помоћи. Једино можете тражити дозволу од издавача. Мада нешто сумњам да и они имају дозволу од СААБ-а за тако нешто. Шта ћете - нешто што може проћи у часопису, не може овдје јер нас сви посматрају, а српска страница ЈАС-39 је повезана са енглеском. Није потребно пуно да неки странац погледа нашу страну - и пуф - наши Админи добијају поруку о кршењу права, истресају се на нама и .... Зато морамо опрезно са сликама. --Мирослав Ћика (разговор) 17:10, 6. фебруар 2009. (CET)

Gripenov top.jpg

Молим те да размислиш о стављању друге лиценце на ову слику уколико намераваш да је користиш. То што си слику скенирао из неког часописа те свакако не чини носиоцем ауторских права и свакако не можеш да је предаш у јавно власништво. Уколико си слику послао грешком или немаш уопште намеру да је користиш, молим те да ми јавиш да је обришем. Поздрав --micki ^talk 23:16, 5. фебруар 2009. (CET)

Исто се односи и на ову слику. --micki ^talk 23:19, 5. фебруар 2009. (CET)

Опет ја Ниси ми одговорио шта је са овом сликом, јер си и то скенирао из часописа (без навођења прецизнијег извора) и погрешно лиценцирао. Да и то обришем? Има још један проблем о коме бих хтео да продискутујемо. Приметио сам да има поприличан број слика које си ти послао и које се не користе. При томе сам приметио да има доста готово идентичних слика (као на пример ово: пример1, пример2, пример3). Претпостављам да су то биле радне верзије, али нисам хтео да их обришем док не видим са тобом. С обзиром на велику сличност између тих слика, слободно би се могле назвати и дупликатима а такве слике се бришу. Због тога бих те замолио да погледаш све слике које си послао (имаш их овде и овде) и да оне слике које су биле радне верзије, које су за брисање и које нећеш користити означиш шаблоном {{брзо брисање}}. Слике које се не користе су означене као „orphan“ (сирочићи). Могу ја, на основу сопственог мишљења, да урадим брисање али се бојим да не обришем нешто што ће ти евентуално требати. Поздрав --micki ^talk 14:10, 6. фебруар 2009. (CET)

Значи, добро сам претпоставио да су то радне верзије. Не знам да ли ти је познато ово, али да те ипак подсетим. Када отвориш неку слику (било коју), у доњем делу имаш опцију „Пошаљите новију верзију ове датотеке“ и то служи управо да шаљеш нове верзије неке слике ПРЕКО постојеће верзије. Дакле, ако си неку слику дорађивао, не мораш да је шаљеш под новим именом (што је и довело до непотребног гомилања слика које се не користе) већ кликнеш да поменуту опцију и преко постојеће слике пошаљеш нову. Она ће имати исто име које је имала претходна верзија. Што се тиче слике са друге Википедије за коју си ме питао, она није постављена на Остави већ на тој конкретној Википедији. Ако желиш да је користиш код нас, онда би требало да је снимиш на свој рачунар и пошаљеш на нашу Википедију (као што то иначе радиш), стим да наведеш одакле је слика преузета и да ставиш потребну лиценцу. То је све. Ако ти означавање слика за брисање одузима превише времена, могу ја да обришем слике које су очигледно радне верзије и које се не користе (реко' да ти уштедим време). Имам за тебе још један (необавезан) предлог. Можеш уколико желиш да слике чији си ти аутор шаљеш на Оставу, јер ће то омогућити и корисницима са других Википедија да те слике користе без проблема (а за приказивање у нашим чланцима неће бити никаве разлике). На Оставу не могу само да се шаљу слике под неслободним лиценцама (поштена употреба, снимак екрана итд). Срећан рад --micki ^talk 15:04, 6. фебруар 2009. (CET)

Uvek slobodno pitaj sve što ti nije jasno. Za sebe znam sigurno da sam na početku brljavio sa slikama i da su meni drugi objašnjavali kako stvari funkcionišu. Siguran sam da je dobra većina sada iskusnih Vikipedijanaca takođe kroz to prošla. Ali vremenom sve stvari dođu na svoje mesto, tako da sam siguran da ćeš i ti kroz neko vreme deliti savete drugim korisnicima u vezi slika Slike koje su višak ću polako brisati (kako budem imao vremena), a ako se tebi učini da sam obrisao neku sliku koja ti treba samo mi javi i ja ću je vratiti. Sve najbolje. micki ^talk 17:46, 6. фебруар 2009. (CET)

Slika

Iskreno, ni ja nisam siguran u vezi te slike. Ukoliko postoji (makar i teoretska) mogućnost da se napravi slobodan ekvivalent te fotografije (snimak kabine), onda će slika najverovatnije morati da se obriše. Znači, u tom slučaju ne bi važila poštena upotreba. Ako iz bilo kog razloga to nije moguće, onda moraš objasniti njenu poštenu upotrebu. Ja ti savetujem da pokušaš naći slobodan ekvivalent ili da eventualno pošalješ poruku na taj sajt i zatražiš dozvolu za upotrebu slike na Vikipediji. Uvek je lepo imati neku ilustrativnu fotografiju, ali se ponekad moramo odreći fotografija koje su postavljene na Vikipediji protivno pravilima. I moje neke slike su takođe obrisane. Šta da se radi --micki ^talk 18:30, 6. фебруар 2009. (CET)

Ueeeeee, krenuo si da koristiš opciju ponovnog slanja. Rekoh ti da nije teško --micki ^talk 22:33, 6. фебруар 2009. (CET)

To što se ponekad ne vidi odmah nova verzija slike, nije tvoja greška. To je nešto do servera, ne razumem se ni ja u tu problematiku. U svakom slučaju, kad se to desi potrebno je samo da prođe malo vremena i nova verzija slike se pojavi. Znači, sve je OK. micki ^talk 22:44, 6. фебруар 2009. (CET)

Godine :)

U svakom slučaju, svaka tebi čast na ovim crtežima i na člancima uopšte. Evo ja brišem višak slika, a pošto brzo kontaš stvari verujem da će ovi problemi oko slika ubrzo nestati --micki ^talk 23:13, 6. фебруар 2009. (CET)

Ha. Pogodio si. Odrastao sam u Mrkonjić Gradu, ali od '95. živim u Srbiji. micki ^talk 23:19, 6. фебруар 2009. (CET)

Ti si imao neki čin u vojsci, ako se ne varam. Ja sam od marta vojnik, pa ću još morati i da ti salutiram Šalim se malo, prijavio sam se za civilno služenje, da ne bih prekidao fakultet. Obrisao sam dosta onih slika koje su bile višak. Ako primetiš još nešto što je za brisanje, samo ga označi sa {{brzo brisanje}}. Pozdrav micki ^talk 22:24, 8. фебруар 2009. (CET)

Три Хил

Поставио сам чланак Три Хил за гласање за добар чланак, па кад будеш имао времена оцени да ли тај епитет стварно и заслужује.Позз!! --Strahinja (разговор) 21:20, 15. фебруар 2009. (CET)

- { } -

Ове заграде -{ }- се стављају када имамо латиничну реч у ћириличном чланку или ћириличну реч у латиничном чланку које не желимо да мењају писмо када се пресловљавају. Значи, то се користи овако

Дужина фудбалског игралишта је 100 -{m}-, што треба да да: Дужина фудбалског игралишта је 100 m (ознака за метар ће увек бити на латиници. Не смеју се те заграде стављати на речи за које се не треба пресловљавање. То је правило ВП:СРПСКИ, тачка 8. Поздрав. -- Bojan  Razgovor  06:14, 25. фебруар 2009. (CET)

Pa zato što ne vidim značaj te slike u članku o selu, tj direktnu povezanost te slike i Banatskog Karađorđeva. -- Bojan  Razgovor  08:37, 25. фебруар 2009. (CET)

A da li su oni uopšte videli tu sliku? -- Bojan  Razgovor  08:56, 25. фебруар 2009. (CET)

Čuli od drugog, došli samoinicijativno, videli neki drugi poster... Nije bitno. Nema jasne povezanosti ovog plakata i istorije Banatskog Karađorđeva. A plakat svakako nije o mobilizaciji, već o slanju humanitarne pomoći. Za članke o selima trebaju nam slike crkava, ulica, trgova, škola, domova zdravlja... -- Bojan  Razgovor  09:14, 25. фебруар 2009. (CET)

Nisam antiprotian jer mi se hoće, već pokušavam da članci imaju nekog smisla i da se poštuju pravila i smernice. Praksa je da se članci ne zatrpvaju slikama čiji je značaj za temu mali jer se stranice sporije učitavaju kod korisnika koji idu preko modema ili više skidaju. Nisu svi koji su došli u selo videli taj plakat i to nije direktan razlog postojanju sela. -- Bojan  Razgovor  09:48, 25. фебруар 2009. (CET)

Бездимензиони бројеви

Нема испита тренутно.. биће ускоро :) Да ли мислиш на неки шаблон који ће да направи табелу на дну чланка, или на неку другу врсту шаблона? Колико ја знам немамо ни једно ни друго, али можда може да се направи. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:55, 25. фебруар 2009. (CET)

Пренео сам шаблон са енглеске Википедије. Можеш га наћи овде. Нисам сва имена превео јер нисам био сигуран како. То треба довршити. А онда се шаблон укључује тако што се у чланак убаци {{бездимензиони бројеви}} (без оног nowiki у коду). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:42, 25. фебруар 2009. (CET)

Па управо сам и мислио на где ја стадох, ти продужи варијанту :) Није ништа компликовано, само кликнеш на уреди и замениш енглеска имена српским. Погледаћу још и код Бошњака, ал кажем није то ништа компликовано, а понегде је боље неко ко зна како се то тачно зове код нас него ја да набадам. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 26. фебруар 2009. (CET)

Хвала ти што си гласао ЗА за чланак шума, само се потпиши.--VLADA ® 21:01, 1. март 2009. (CET)

Зашто стављаш унутрашње везе ка енглеској Википедији. То раније ниси радио. Одакле си дошао на ту идеју. То није добро.--VLADA ® 08:51, 4. март 2009. (CET)

Мрка капа :( Латех је сјајан за записивање математичких формула, али не подржава нелатинична писма. Врло могуће да постоје нека проширања латеха која то омогућавају, али у сваком случају не верујем да је то на Википедији омогућено (сећам се да је и мене нервирало и да сам покушавао, али нисам успео). -- Обрадовић Горан (разговор) 11:17, 4. март 2009. (CET)

Једно решење може да буде да ставиш два симбола: A/B, где A представља инерцијалне силе а B.. Наравно, може се рећи и скроз речима: однос инерцијалних и вискозних сила или је директно пропорционално инерцијалним а обрнуто пропорционално вискозним силама. Мада ове друге варијанте као што си рекао прилично губе на јасноћи. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:27, 4. март 2009. (CET)

Добро је решење, свиђа ми се. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:23, 4. март 2009. (CET)

Авиони 451

Само напријед, мијењајте, бришите и пишите како је стварно било. Ја сам те податке прикупио од којекуда, највише од оне књиге што скинох са интернета, али немам никаква знања о томе да ли су информације истините или не. То је све ионако било за привремено, док се неко стручан не прихвати теме, тек да имамо чланак са нешто информација. Слободно избаците сваки или сав текст који вам не одговара.

Како можемо видјети, ипак је корисно писати о свему - јер то узрокује реакцију људи који се разумију у тему да промијене чланак. За некога ко први пут уређује пуно је лакше да измјени пар ријечи него да почиње нов чланак. Тако сам и сам почео.

Што се тиче писања, само полако. Нисмо на робији већ ово радимо добровољно. Ако се будемо превише натезали изгубићемо вољу прије реда :) Успут буди речено, како се крећу цијене пансиона на Тари за рецимо 7 дана боравка? --Мирослав Ћика (разговор) 04:23, 5. март 2009. (CET)

Још да додам ово: нешто сам брљао и о: Авион Б-12. Надам се да ми опраштате што сам украо ваше ријечи са странице о ВТИ-у. Уз то, чланак о Авиону 452 немамо никако. --Мирослав Ћика (разговор) 04:28, 5. март 2009. (CET)

Већ при пријављивању на Википедију пише нешто као: ако имате проблеме у вези тога да неко други немилосрдно преправља и уређује текст који сте започели, немојте ништа ни писати :). Мислим да то све говори. Излијечио сам се од маније да нико не смије да пипне „моје текстове“ одавно.

У ствари једини начин да дођемо до пуно висококвалитетних чланака јест да што више људи пише, брише, исправља, преправља. Сви људи знају све.

Ја сам понешто фасциниран периодом од 1945 до можда 1980 у Југославији. Много се хтјело, много започело, али много се и постигло. Камо среће да смо такав елан имали у српској држави макар у задњих 10 година. Изгледа да се наш народ дефинитвно промијенио, и то не нужно на боље. Оно што је мене лично највише погодило је био пад Крајине 1995. - док је војска Србије стајала по страни... Страшно. То се Србији из 1895. никад не би десило.

Али да не улазим у мрачне теме. Историја треба да се сачува, а ко ће то боље него ви, који сте у стварању тог сегмента и учествовали. Надам се да имате неке податке и слике од користи, па да се то убаци у чланке. Ја рецимо нисам нигдје нашао податке о летним особинама, брзинама, димензијама и сл. за све осим једног прототипа 451 чини ми се.

Ако вам треба помоћ у нечему само реците.--Мирослав Ћика (разговор) 04:07, 6. март 2009. (CET)

Гледао сам коментаре гласања, и мало сам пролетио кроз чланак. Изгледа ми добар, а нисам гласао зато што ријетко провјеравам стране за гласање. У ствари, од преко 200 чланака што сам почео, ниједан нисам поставио на гласање, дијелом због оваквих појава.

Елем, слике 451 серије би било добро скенирати. Да би избјегли проблеме са ауторским правима, можда би било добро да постављате само слике којих сте ви аутор. Црни Бомбардер је нешто предлагао да се ставе под јавну употребу као производи СФРЈ, али ја не знам да ли је то баш могуће за туђе слике.

С друге стране, претпостављам да је ЈНА сматрала те слике као војну тајну. Па имамо још један проблем онда. Нашао сам и неке слике на нету, али не смијемо их само украсти. Шмрц... :) Можда питам на Тргу. --Мирослав Ћика (разговор) 15:40, 6. март 2009. (CET)

споменица

Нема на чему видим да се трудиш у свако случају више од већину које познајем овде ;) Само напред!!!--VuXman Razgovor 15:10, 5. март 2009. (CET)

Вероватно је само штуцнуо сервер. Дешава се с времена на време. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:03, 6. март 2009. (CET)

Рејнолдсов број

Пријевод слиједи. Гадно је преводити нешто за шта ниси стручњак, али ово је мојих 5 центи :)))

The quantity: r V l / m is called the Reynolds number.

Однос r V l / m се зове Рејнолдсов број.

r is the fluid density, V is the speed, m is the fluid viscosity, and l is some characteristic length. This length is, like the areas in the definition of dimensionless force coefficients, agreed on as a standard by whoever is using it. So, we have chord Reynolds numbers which are based on wing chord lengths or Reynolds numbers based on the diameter of a sphere, or any other characteristic length that can be devised.

r је густина флуида, V је брзина, m је вискозност флуида, а l нека карактеристична дужина. Ова дужина је, као и површине у дефиницији бездимензионалних коефицијената силе, подешена као стандардна од онога ко је користи. Тако, имамо тетивне Рејнолдсове бројеве који су базирани на дужини тетиве крила, Рејнолдове бројеве базиране на пречнику (дијаметру) сфере, или базиране на некој другој дужини.

The Reynolds number is one of the most important and strange dimensionless numbers. It varies over many orders of magnitude and expresses the importance of viscosity: high Reynolds numbers can be achieved by decreasing the viscosity or making the length or speed very large.

Рејнолдсов број је један од најважнијих и најчуднијих бездимензионалних бројева. Мијења се преко неколико величина магнитуде и исказује важност вискозности: високи Рејнолдсови бројеви се могу постићи са - смањењем вискозности или кориштењем врло велике дужине или брзине.

The Reynolds number, in a sense, represents a ratio of pressure to shear forces:

r V l / m = r V2 / m (V/l)

r V2 is related to the pressure while m V/l is related to m dU/dy, the shear stress.

Рејнолдсов број, у неком погледу, представља однос притиска и тангенцијалног стреса (мислим да се ово зове смак на српском, оп.прев.):

r V l / m = r V2 / m (V/l)

Члан r V2 се односи на притисак док је члан m V/l повезан са m dU/dy, тангенцијалним стресом (смаком).

• Слика 1.
• flow - ток
• sea level conditions - услови на нивоу мора
• speed - брзина

The range of Reynolds number -- from McMasters.

Дијапазон Рејнолдсовог броја - од Мекмастерса.

Viscosity, and hence Reynolds number, strongly affects the performance of wings and airfoils, making it an important parameter to match in wind tunnel tests. It is often not possible to match these dimensionless parameters precisely.

Вискозност, и стога Рејнолдсов број, јако утичу на летне особине крила и аеропрофила, чинећи то важним параметром при испитивањима у аеротунелу. Често није могуће прецизно подесити те бездимензионе параметре.

The plot below shows the effect of Reynolds number on maximum lift to drag ratio for two dimensional airfoil sections. Note the plight of insects.

Слика 2 показује ефекат Рејнолдсовог броја на највећи однос узгона/отпора ваздуха за дводимензионалне секције аеропрофила. Треба примјетити проблеме инсеката.

• Слика 2.
• Fruit fly - воћна мушица
• Locust - скакавац
• flat plate - равна плоча
• smooth airfoils - глатки аеропрофили
• rough airfoils - храпави аеропрофили
• max. section lift-drag ratio - највећи однос узгон/отпор ваздуха

The plot here shows the effect of Reynolds number on the maximum section lift coefficient of a few typical airfoil sections. Note that these are not necessarily the best sections for high lift, though.

Слика 3 показује ефект Рејнолдсовог броја на на највећи секциони коефицијент узгона за неке типичне аеропрофиле. Ипак, треба примјетити да то нису нужно најбоље секције за високи узгон.

Recent studies have shown that substantial changes in CLmax are seen even at quite high Reynolds numbers, making it difficult to extrapolate data on small wind tunnel models.

Недавна истраживања су показала да се знатне промјене у CLmax могу видјети чак и при релативно високим Рејнолдсовим бројевима. То ствара тешкоће при екстраполацији података са малим моделима у аеротунелима.

• Слика 3.
• max. section lift coefficient - највећи коефицијент узгона секције

Ако треба нешто да се појасни или још преведе реците.--Мирослав Ћика (разговор) 21:49, 6. март 2009. (CET)

У принципу уопште није битно, јер се проблем решио сам од себе, али ето чисто кад сам већ погледао.. у дневнику закључавања нема података о томе да је та страница била закључана (последње закључавање (било које странице) је спроведено 1. марта). Лог можеш видети овде. Сад не знам шта је могло да направи такав проблем, али није ни превише битно. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:05, 6. март 2009. (CET)

Што се тиче авиона нисам имао среће, нашао сам ово на Остави - слаб избор. Слика чамаца има мало више, на пример ова или ова, или ова категорија. Ово су све слободне слике и не мораш да их шаљеш на Википедију, већ је довољно да их позовеш по имену као да си их већ послао, и биће приказане. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:42, 10. март 2009. (CET)

Јеси, међутим за ову слику у чланку Фрудов број нисам сигуран да је употребљена на прави начин. У опису слике код нас у чланку стоји Хидроканал, за хидродинамичка мерења с моделима пловила, а у опису слике на енглеском се помиње да је то иригациони канал у неком парку у Токију. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:50, 12. март 2009. (CET)

Видим, међутим не успевам да разаберем ни мало шведског. Једино могу да видим да ми ти канали не личе на унутрашњост неког института, и да је неко бацио кишобран у канал :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:04, 12. март 2009. (CET)

Водени таласи..

..плитких вода. Shallow water је плитка вода. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:11, 13. март 2009. (CET)

"Планирање" и Фрудов број

Ријеч планирање сам измислио, јер не знам прави стручни термин на српском. Планирање се иначе користи за вазд. једрилице. Остатак сам превео како мислим да треба, укључујући и увод чланка Planing (sailing) са енг. вики, да и сам разумијем о чему се ради.

Planing describes the state in which the hull of a waterborne craft is lifting up higher up to the point where it merely skims across the water, rather than moving through it. It describes a craft which is predominantly supported by hydrodynamic lift, rather than hydrostatic lift (buoyancy). This happens due to the relative motion of the passing water pushing the hull up, it rises up with dynamic lift. As the hull rises up the wetted surface becomes smaller, thus reducing hydrodynamic drag and making higher speeds achievable.

---

Планирање описује стање у којему се труп брода подиже до те мјере да само додирује површину воде, насупрот нормалном кретању кроз воду. Планирање је стање у којем је брод углавном подржан хидродинамичким узгоном, а не хидростатичким узгоном. Ово се дешава због релативног кретања воде (у ствари брода кроз воду) које подиже труп брода навише, обезбјеђујући динамички узгон. Како се труп брода диже из воде, смањује се хидродинамички отпор, и веће брзине постају могуће.

---

For a ship, the Froude number is defined as:

$\mathrm {Fr} ={\frac {V}{\sqrt {gL}}},$

where V is the velocity of the ship, g is the acceleration due to gravity, and L is the length of the ship.

The ship generates waves, the longest of which have a length of about the ship's length L, and an associated propagation velocity of about

$c_{\text{wave}}={\sqrt {\frac {gL}{2\pi }}}$.

For a velocity V above c_wave, the boat will start planing: the boat overtakes its own generated surface wave, similar to supersonic flight where a plane travels faster than the speed of sound waves. The associated critical Froude number is:

$\mathrm {Fr} _{\text{critical}}={\frac {1}{\sqrt {2\pi }}}\approx 0.4,$

above which there is a strong decrease in wave making resistance.

---

За брод, Фродов броје је дефинисан као:

$\mathrm {Fr} ={\frac {V}{\sqrt {gL}}},$

гдје је V брзина брода, g је убрзање Земљине силе теже, и L је дужина брода.

Брод ствара таласе, од којих најдужи имају дужине отприлике као дужина брода L, и придружену брзину ширења од отприлике

$c_{\text{wave}}={\sqrt {\frac {gL}{2\pi }}}$.

За брзину V изнад c_wave, прод ће почети да планира: брод постаје бржи од свог властитог генерисаног површинског таласа, слично суперсоничном лету гдје авион путује брже од брзине звучних таласа. Придружени критични Фродов број јест:

$\mathrm {Fr} _{\text{critical}}={\frac {1}{\sqrt {2\pi }}}\approx 0.4,$

изнад којега долази до јаког смањења у отпору стварања таласа (тип отпора воде кретању). --Мирослав Ћика (разговор) 22:02, 16. март 2009. (CET)

Потпис сређен. Да глисирање ми звучи пуно боље, није двосмислено. Што се тиче наслова, ја лично бих за Бешлинове авионе ставио опаске на његовој биографској страни Драгољуб Бешлин, а посебне авионе обрадио у засебним чланцима. Али ко пије а не плаћа, не може да тражи шампањац :) - па то препуштам вама. Главно да постоји текст, може се увијек додати преусмјерење.--Мирослав Ћика (разговор) 22:02, 16. март 2009. (CET)

Да, мислим да сте у праву. Његову биографију оставити, и тамо ставити везу за нови чланак који намјеравате да почнете. То ради лакшег налажења. На тај начин ће сви авиони и њихов развој бити покривени у једном.

Него да вас упитам: да ли се могу људи из Музеја Југ. Вазд. пробудити да почну да скенирају слике и документацију и постављају је на свој сајт или Википедију? Чини ми се да се ми овдје боримо против олује, док се другдје спава... Колико има људи тамо и чиме се занимају? Знам да материјали новији од 70 година подлијежу аут. правима али има их и брдо старијих тамо (документација, не мислим на људе :)). Рецимо немамо скоро ништа о вазд. Србије у Првом свјетском рату овдје а они имају. Мало о Вазд. Краљ. Југ. (ово сам ја прилагодио из В. енц.) а они имају... Итд. Ако познајете неког тамо, ваљало би им поменути наш пројект.--Мирослав Ћика (разговор) 14:52, 17. март 2009. (CET)

Припреме за Бешлина

Ово сам (с)мислио. Биографију Драгољуб Бешлин мање-више оставити или допунити са расположивим подацима. Ви почнете чланак Бешлинови авиони или Авиони конструкторске групе Бешлин или тако нешто (по жељи), и у том чланку наведете све његове авионе, како сте раније предложили.

Материјал са странице Авион 451 и других пребацити на ту нову страну (шта ваља). Онда, стране Авион 451, Авион 452, Авион Б-12 и друге би само преусмјеривале на ту нову страну.

Друга опција је да имамо Бешлинови авиони страну па онда са ње везе на посебне чланке. Због њихове повезаности, посебно серије 451, то можда није добро.

У вези посјете музеју - Хвала Вам. Видим само једну опасност: ако копирате материјале не знамо какво је власништво истих, па ћемо имати проблеме овдје. Молим вас питајте вашег друга, па да се то стави у јавно власништво или под ГНУ лиценцу ако може. Сигурно имају нека правила у вези тога у музеју.

Што се тиче информатичара, тако сам нешто и мислио. Ми смо Срби сами себи највећи непријатељи :( --Мирослав Ћика (разговор) 18:51, 17. март 2009. (CET)

Шта је да је, боље је него ништа, и ја Вам се захваљујем. Одлично је што сте добили дозволу за кориштење, поготово ако је написмена. Такве дозволе смо изгледа добили и од Војске Србије (види овдје), па то треба скенирати и послати администраторима, или их упозорити на Трг/Ауторско право.

Дакле дозволу треба скенирати прво. Ако требате помоћ у покретању питања овлашћења, то могу ја да урадим потом.

Кад је то сређено, онда слике и материјале само шаљете без проблема с ознаком (уз дозволу Музеја...).--Мирослав Ћика (разговор) 17:27, 19. март 2009. (CET)

Покушавао сам, ал се стварно у писање формула не разумем. Не пишем чланке у тој области па не знам. Питај неког другог. Поздрав--VLADA ® 17:12, 24. март 2009. (CET)

Да. Треба о човјеку посебан чланак (који већ и постоји), а из њега везе ка авионима његове конструкт. групе. Пошто је Авион 451 мање више све еволуција једног модела, то би требало у један чланак, како је и сад. Остале, као што је Авион 452 и други би можда требало посебно.

Али ништа вас не спречава да све авионе ставите и у један чланак - Бешлинови авиони или тако нешто. Радите како сматрате најбоље, ја се нећу бунити - јер се увијек имена авиона могу навести као чланци преусмјерења. Тако можемо имати чланак Авион 451М - преусмјери Бешлинови авиони, чланак 451ММ - преусмјери Бешлинови авиони итд.

Ако треба каква помоћ реците. Знао сам да нећете изневјерити у вези тога што сте навели. Ја сам се задњих дана бацио на чланке о електроници и електротехници, а открио сам и разне странице за расправе па сам и ту „корисно“ трошио вријеме :). Успут сам завршио велике допуне на одјељку историја чланка Косово и Метохија од почетка историје до краја Другог СР.

Ускоро ћу почети са прерадама чланака везаним за тужније теме - Геноцид над Србима у Другом свјетском рату и Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату, које сам направио прошле године. Али за авионе сам увијек спреман да помогнем, па ме слободно потежите за пријеводе или нешто друго што треба.--Мирослав Ћика (разговор) 16:06, 3. април 2009. (CEST)

Формула

Исправио сам (било ми је занимљиво да ловим грешку :) ). Проблем је био у томе што минус доле у имениоцу није био раздвојен размацима од околних симбола. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:44, 24. март 2009. (CET)

Поздрав. Извини што се мешам, али случајно сам налетио на твој разговор са Браниславом у вези анализе сила које делују на лопту код слободног ударца који је склоњен из текста фудбал. Текст није обрисан него је пребачен у текст овде.--Drazetad (разговор) 20:53, 24. март 2009. (CET)

Да се разумемо, нема шансе да бих успео да уочим грешку гледајући у ону кобасицу од формуле :) Применио сам метод сецкања.. секао сам комад по комад формуле док нежељени симбол није нестао. Тако сам локализовао квар :) -- Обрадовић Горан (разговор) 20:54, 24. март 2009. (CET)

...

Нема на чему. Кад год стигнем ја ћу прискочити да помогнем ако негдје треба, мада сам у посљедње вријеме презаузет тако да сам слабо присутан на Вики. Поздрав са Средоземља. :) ---Славен Косановић- {разговор} 23:25, 30. март 2009. (CEST)

На страни Википедија:Добри чланци/Гласање је покренуто гласање за чланак Поп Ћира и поп Спира да постане добар чланак. Гласање траје од 25. марта 2009. до 1. априла. 2009.--VLADA ®

Не мораш. А зашто?--VLADA ^talk 09:17, 31. март 2009. (CEST)

Веберов број

Овдје већ слабо разумијем о чему се ради а формуле недостају. Ако пријевод нема смисла реците гдје је оригинални текст, можда нешто схватим из њега.

• Finally, we note that other frequently arising dimensionless group may be formed from the product of B, Re and Fr:

На крају, примјећујемо да се друга бездимензионална група која се често појављује може формирати из производа (продукта) B, Re и Fr:

We = U2a

= INERTIA (инерција) CURVATURE (закривљеност) = Weber number . (8) (Веберов број) Ca = U

= VISCOUS CURVATURE (вискозна закривљеност) = Capillary number . (9) (капиларни број)

• The Weber number indicates the relative magnitudes of inertial and curvature forces within a

fluid, and the capillary number those of viscous and curvature forces. Finally, we note that if the flow is marked by a Marangoni stress of characteristic magnitude /L, then an additional dimensionless group arises that characterizes the relative magnitude of Marangoni and curvature stresses: a/(L).

Веберов број даје релативне магнитуде инерцијалних сила и сила закривљености у текућини, а капиларни број релативне магнитуде вискозних сила и сила закривљености. На крају, примјећујемо да ако је ток карактеризиран Марангонијевим стресом карактеристчне магнитуде /Л, тада се појављује додатна бездимензиона група која карактеризира релативну закривљеност Марангони стреса и стреса закривљености.

• We now demonstrate how these dimensionless groups arising naturally from the nondimensionalization

of Navier-Stokes equations and the surface boundary conditions. We first introduce a dynamic pressure: pd = p − g · x, so that gravity appears only in the boundary conditions. We consider the special case of high Reynolds number flow, for which the characteristic dynamic pressure is U2. We define dimensionless primed variables according to:

Сад ћемо показати како се те бездимензионе групе појављују природно из не-димензионализације Навијер-Стоксових једначина и услова површинског граничног слоја. Прво уводимо динамички притисак: pd = p − g · x, тако да се гравитација појављује само у граничним условима. Размотрићемо посебни случај тока при високом Рејнолдсовом броју, за који је карактеристични динамички притисак U2. Дефинираћемо бездимензионе промјењиве према:

u = Uu0 , pd = U2p0d , x = ax0 , t = a U t0 . (10)

• Nondimensionalizing the Navier-Stokes equations and appropriate boundary conditions yields the following system:

Не-димензионирање Навије-Стоксових једначина и одговорајућих граничних услова даје систем:

@u0 @t0 + u0 · r0u0 = − rp0d + 1 Rer02u0 , r0 · u0 = 0. (11) 3

• The normal stress condition assumes the dimensionless form:

Нормално стресно стање добија бездимензиону форму:

−p0d + 1 Fr z0 + 2 Re n · E0 · n = 1 We r0 · n (12)

• The importance of surface tension relative to gravity and viscous stresses is prescribed by the

relative magnitudes of the Weber, Froude and Reynolds numbers. In the high Re limit of interest, the normal force balance requires that the dynamic pressure be balanced by either gravitational or curvature stresses, the relative magnitudes of which are prescibed by the Bond number.

Важност површинске напетости релативно према гравитацији и вискозним стресовима је одређено према релативним магнитудама Веберовог, Фроудовог и Рејнолдсовог броја. При високим Re бројевима од интереса, нормална равнотежа сила захтијева да динамички притисак буде балансиран или са гравитационим стресом или стресом закривљености, чије су релативне нагнитуде одређене Бондовим бројем.

• The nondimensionalization scheme will depend on the physical system of interest. Our purpose

here was simply to illustrate the manner in which the dimensionless groups arise in the theoretical formulation of the problem. Moreover, we see that those involving surface tension enter exclusively through the boundary conditions.

Овај систем не-димензионализације ће овисити о физичком систему који испитујемо. Нађа намјера овдје је била једноставно да илустрирамо начин на који се бездимензионе групе појављују у теоретској формулацији проблема. Уз то, видимо да оне које укључују површинску напетост улазе искључиво кроз граничне услове.

Крај. Ако нешто нема смисла јавите.--Мирослав Ћика (разговор) 22:13, 5. април 2009. (CEST)

Ако сам у ранијим пријеводима нешто и разумио, овдје то није случај. Не-димензионирање, стрес закривљености и слично ме бацају у очај :))) Ако вама пријевод звучи добро, то је једино мјеродавно. Ја ово ништа не разумијем, па нећу да паметујем.--Мирослав Ћика (разговор) 18:42, 6. април 2009. (CEST)

„Закривљени стрес је површински напон код течности.“ Ја сам се питао зашто говоре о curvature stress („стрес закривљености“) ако мисле на surface tension (површински напон)? Писац овог енглеског чланка се не изражава јасно као они у претходним чланцима, стално нешто мути и плете :)))--Мирослав Ћика (разговор) 19:07, 6. април 2009. (CEST)

Молба

Имам једну молбу за тебе. Треба ми, кад будеш имао времена, да на чланцима Јак-40, Ан-2, Ан-26 додаш кутијицу за авионе, и попуниш је на основу текста из поднаслова карактеристике, а касније да уклониш поднаслов. Текст из поднаслова који ти не стане у кутијицу стави негде другде. И замолио бих те да направиш кратак увод у ове чланке. Податке које ниси нашао у поднаслову карактеристике, слободно ако хоћеш нађи негде другде и стави их. Ове чланке сам направио на почетку свог рада на Википедији, па су несређени. Питам те ово јер знам да си ти профи за чланке о авионима. Поздрав.--VLADA ^talk 16:38, 6. април 2009. (CEST)

Хвала ти! Да мислим на тај шаблон. Нигде нисам ни помињао рок. Реко сам кад будеш имао времена. Важно ми је само да се среди, а кад ће то бити, то ми апсолутно није важно.--VLADA ^talk 16:54, 6. април 2009. (CEST)

Урадио сам нови шаблон, али исто се зове.--VLADA ^talk 13:35, 7. април 2009. (CEST)

Нема на чему.--VLADA ^talk 14:42, 7. април 2009. (CEST)

Проблем је у томе што је то до шаблона. Могу ја то да променим, али ће онда доћи до проблема, јер ће на свим чланцим о млазним авонима писати KW уместо kN.--VLADA ^talk 19:21, 7. април 2009. (CEST)

Хвала

Видим. Хвала ти пуно. Урадио си и много више од договореног. Ја сам мислио само да додаш кутијицу и напишеш увод, а ти си направио скоро па добар чланак. Стврно не знам како да ти захвалим, једино да ти доделим споменицу помоћник.--VLADA ^talk 19:13, 16. април 2009. (CEST)

На страни Википедија:Захтеви за администрирање је покренуто гласање за корисника Flot да постане администратор. Гласање траје од 17. априла 2009. 24. априла 2009.--VLADA ®

Искрено да ти кажем немам појма. Питај неког другог.--VLADA ^talk 18:11, 18. април 2009. (CEST)

Здраво. О Крајини има нешто под Операција Олуја. Све је то још свјеже па нема наведене литературе. Једног лијепог дана кад будемо прешли 100000 чланака можда ћу се позабавити тиме и сам. Засад нисам психички спреман за тако нешто.

Што се тиче Бешлина и 451 нико није рекао да чланак мора бити савршен. Напротив, сви чланци овдје су подложни промјенама и додацима, па и сјајни. Тако да је довољно убацити шта имате сад, па наставити кад буде још података и тако. Свако нешто дода и исправи и биће све добро. Ја често тако радим, видјели сте чланке које сам започињао. Донекле ми је идеја да што прије дођемо до 100000 а потом се темпо може успорити и заузети мало озбиљнији приступ.--Мирослав Ћика (разговор) 17:26, 20. април 2009. (CEST)

Читао сам мало хрв. чланак о Ан-2 и наш. Наш је бољи :) Што се тиче њиховог хвалисања, ту немам шта да додам. Како кажу код нас: чега се паметан стиди, будала се с тим поноси.--Мирослав Ћика (разговор) 22:54, 21. април 2009. (CEST)

Флапсови-крилца

Имам пар питања за вас. Који је стручни назив за флапсове (закрилца?) на српском. Крилца су претпостављам на крајевима крила (за ротацију авиона по уздужној оси), а закрилца су флапсови за повећање узгона. Друго питање је који је назив за однос распона према ширини крила (eng. aspect ratio). Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 15:23, 24. април 2009. (CEST)

Хвала. Јел имамо ми то негдје већ написано на википедији? Ако не, то би било добро записати, можда у (очајан) чланак авион. --Мирослав Ћика (разговор) 15:40, 24. април 2009. (CEST)

Нека врста уџбеника са кратким дефиницајама појмова би била сјајна, али је вееелики посао. Овдје има добрих књига (на енг.) о томе, али српску терминологију је јако тешко наћи, осим на википедији. Погледаћу под аеродинамика да се подсјетим (као да сам то икада и знао :))--Мирослав Ћика (разговор) 16:00, 24. април 2009. (CEST)

Нећу се љутити :) Јел имамо ми тај распоред записан негдје у смјерницама? Ја сам само био мишљења да је онако прегледније. Гледао сам јуче чланак аеродинамика али нисам примјетио цртеж авиона са означеним контролним површинама. Могуће је да сам био непажљив.--Мирослав Ћика (разговор) 15:58, 25. април 2009. (CEST)

Само напријед с ловачким авионом. Ја не планирам да проширујем чланак у ближе вријеме, мада имам брдо материјала из Војне енц. Њихов чланак се протеже на једно 10 страна. Моја идеја је само да наведем нешто у најкраћим цртама, па идем даље. Дакле руке су вам одријешене.--Мирослав Ћика (разговор) 20:08, 28. април 2009. (CEST)

:)

Rako' samo da te pozdravim Nekako se uvek mimoilazimo na Vikipediji. --micki ^talk 10:03, 25. април 2009. (CEST)

Heh, a hteo sam reći „rekoh da te pozdravim“. Lapsus Šta ćeš, ostarilo se pa ne znam više šta pišem --micki ^talk 21:26, 25. април 2009. (CEST)

Izvini još jednom za ono „Rako'“, ta reč je trebala glasiti „Reko'“. Članke ću pogledati i prodiskutovati, naravno. A sliku sam sklonio iz članka jer je u međuvremenu obrisana. A obrisana je jer su njenim postavljanjem na Vikipediju prekršena autorska prava. Naime, sliku si preuzeo sa ove adrese, a na glavnoj stranici tog sajta piše „Copyright © 1996-2005 by Desktop Aeronautics, Inc.“ što znači da je sav sadržaj na njemu zaštićen i ne sme se preuzimati bez dozvole. Čak imamo i pravilo da u sjajnim člancima ne bi trebalo da stoje slike sa spornim statusom autorskih prava, bez odgovarajuće licence i sl. --micki ^talk 21:49, 25. април 2009. (CEST)

Da, slike iz NASA-e su slobodne, ali onda pokušaj da sliku pronađeš na njihovom sajtu. Ovako je status AP ipak sporan. Mogli su (hipotetički govoreći) da greškom stave pogrešan natpis ispod slike ili da to učine namerno itd. Zato mi ostavljamo link ka stranici odakle je neka slika preuzeta, jer se onda takve stvari mogu lako proveriti. micki ^talk 21:59, 25. април 2009. (CEST)

Па, наравно. Увек питај слободно за помоћ, савет и сл. --micki ^talk 22:45, 25. април 2009. (CEST)

Видим да си завршио чланак Ан-2 Хвала ти пуно!--VLADA ^talk 09:40, 26. април 2009. (CEST)

Видим. Супер. Него је планираш да можда Ан-2 кандидујемо/јеш (аутор чланка си великом већином ти, па би ти свакако ако желиш могао да га кандидујеш) за добар чланак?--VLADA ^talk 09:47, 26. април 2009. (CEST)

Ти знаш да ће да се мења систем гласања? Тако ће постојати верификатори, а по свему судећи, како стојим са гласовима, вероватно ћу постати један од њих. Па тако ти мене нпр. можеш да питаш дал може Ан-2 на гласање, онда ја (уколико је вредан гласања, а јесте) кажем може и предложиш га (ако нећеш ти онда могу и ја). Наравно не би било у реду да овако радимо са Ан-2, јер смо обојица аутори чланка, али за остале може овако да иде. А што се тиче Ан-2 консултовао би се с неким другим.--VLADA ^talk 10:06, 26. април 2009. (CEST)

Шаблони

Шаблона има разних, неки су мање а неки више компликовани. Неки су пак прилично једноставни Шаблон се прави као и сваки други чланак, али његов назив треба да гласи нпр. „Шаблон:Блаблатрућ“. Када си направио такав шаблон, онда у чланак ставиш само {{Блаблатрућ}} и то је то. Што се тиче онога што је у шаблону, односно тога како се пише његов код, о томе можеш прочитати на овој страници. Списак шаблона се налази овде. Мени је као почетмику било најједноставније да отворим неки постојећи шаблон, прекопирам његов код на неку моју страницу и онда полако експериментишем са његовим параметрима. У почетку то делује компликовано, али шаблони могу значајно да олакшају рад и временом ти прављење шаблона постане рутина као и писање чланака. --micki ^talk 21:27, 26. април 2009. (CEST)

Нисам те баш најбоље разумео који шаблон ти је потребан. Можда неки од ова два: овај или овај? Код оба у горњем делу кликни на картицу „уреди“ и видећеш код шаблона. Прекопирај га на неку своју страницу и експериментиши. Ако не успеш, ја ћу ти сутра помоћи око тога. --micki ^talk 21:48, 26. април 2009. (CEST)

Друже, извини што се јављам са малим закашњењем. Једноставно не стижем све да постигнем од силних обавеза Погледао сам твој шаблон и морам признати да си добро напредовао за ово кратко време. Нисам хтео да дирам твој шаблон, већ сам направио једну измењену варијанту на мојој тест страници (при дну). Погледај и види да ли ти се свиђа и да ли треба још нешто да се мења. Иначе, сви параметри су промењиви (величина слова, њихова боја, боја позадине итд). Користио сам нешто другачији код од твог шаблона, јер ми је овако лакше да манипулишем параметрима. Пре извесног времена сам правио шаблон за мускулатуру главе, па сам га само прилагодио за твоје потребе. Што се тиче боја за позадине, списак свих боја имаш на овој страници (а шифра за неку боју је нпр. #560319 за прву боју на тој страници). Ја радије користим исту страницу на Википедији на енглеском језику, јер тамо има више боја. Ако ти мој шаблон одговара, једноставно отвори моју страницу и ископиај код шаблона. Поздрав --micki ^talk 18:01, 27. април 2009. (CEST)

Ево га. Надам се да ћеш га сада видети. --micki ^talk 18:14, 27. април 2009. (CEST)

Ево још једне варијенте са опцијом сакривања садржаја. Можда ће ти то више одговарати. Све најбоље --micki ^talk 18:41, 27. април 2009. (CEST)

Је си нешто хтео да ми кажеш, пошто видим да си ми послао поруку у којој стоји само слово д.--VLADA ^talk 22:26, 27. април 2009. (CEST)

Војна и прикљученија

Слажем се да скраћено писање није адекватно покривање теме. Али боље икаква информација него никаква. С друге стране, желим да достигнемо 100000 чланака што прије, па зато и радим те скраћене верзије. Чланци се онда за 2-3 године могу проширити како спада, а до тад бих успио да покријем све важније (и многе неважније) теме с овим скраћеним чланцима.

Исто тако, неко ко је почетник ће радије почети брљати по неком скраћеном чланку којем фали материјал него да одједном научи све што треба и напише савршен чланак. Крива учења је врло стрма овдје. Међутим ако види да немамо ни ловачки авион, тешко да ће бити мотивиран да пише о ратним дејствима МиГ-15 у Кореји. Ово све кажем јер сами ја почео са ситним исправкама постојећих чланака, и исто тако сам био обесхрабрен са недостатком основних клица.

Вјетрењаче, моја љубав исто :) Имамо чланке о томе, нешто сам и ја брљао, и дисциплина сама за себе. Нажалост с тим не могу да се играм јер живим у граду, али за пар година планирам да купим или саградим нешто у природи, викендицу или кућу. Онда ћу да уживам у радиониц правећи разне будаласте изуме, једрилице, ЦНЦ машине, вјетрењаче итд. :=)--Мирослав Ћика (разговор) 15:43, 29. април 2009. (CEST)

---

Да, и ја волим да посјетим чланке које сам добро написао, али баш не оне друге :). Има доста времена за исправљање у мом случају. Једино што сам примјетио да ми за добар-сјајан чланак треба око 5-7 дана, за које вријеме производим 10-30 обичних :) И то обични су често знатно бољи од набацаних на другим википедијама. Недавно сам написао и Тупољев ТБ-3. Успоредите га с пољским или италијанским чланком исте теме. Пољаци имају 500000+ чланака, али каквих :) На такве примјере налијећем често.

Нисам баш разумио ваше питање у вези Војне енц. Ја волим да је читам у слободно вријеме, више од романа и фикције. Научим понешто и површним листањем страница. То ми је увијек представљало задовољство.

Свака част на рачунарском напретку. Ја сам почео 1994., а занимање првих 10 година су ми биле углавном игре. Научио сам да програмирам сам у Бејсику, а касније у Пајтону, али нисам баш неки стручњак. То је и мој генерални проблем - знам помало о свему, а стручњак сам за ништа :)--Мирослав Ћика (разговор) 16:23, 29. април 2009. (CEST)

Мислио сам на пољски чланак Тупољев ТБ-3. Једино Словенци имају чланак о ВЕ колико видим.--Мирослав Ћика (разговор) 16:50, 29. април 2009. (CEST)

Хм. То је занимљиво. Да ли се то дешава само с пољском или рецимо и с чешком, руском и неким другима? Код мене не раде једино јапанска и кинеска добро (знакови се понекад приказују као кутије). Јуче сам гледао финску и албанску, а често шврљам по руској, њемачкој и француској.--Мирослав Ћика (разговор) 16:59, 29. април 2009. (CEST)

Ево урађено.--VLADA ^talk 08:37, 30. април 2009. (CEST)

Бољи је страри шаблон за авионе ОКБ Антонова, овај је превелики (превелика слова).--VLADA ^talk 08:41, 30. април 2009. (CEST)

Урадио сам. Онај твој шаблон се меша са другим шаблонима, тако да мислим да је боље да вратимо на старо.--VLADA ^talk 09:14, 30. април 2009. (CEST)

Меша се погледај чланак Ан-26.--VLADA ^talk 09:17, 30. април 2009. (CEST)

Не вреди. Морам да вратим на старо. Не треба ми да се прилагођавамо шаблону. Шаблон, ако је добар, можеш да ставиш где хоћеш.--VLADA ^talk 21:51, 30. април 2009. (CEST)

Autobot je stavljao razmake iza tacke ili zareza ili uklinjao suvisna prazna mesta. Zato se to ne moze videti u razlici. -- Bojan  Razgovor  12:05, 6. мај 2009. (CEST)

P-47

Наши га помињу и као П и као Ф, зато што су Амери промијенили ознаку 1948.:

The P-47 served with the Army Air Forces (United States Air Force after 1947) until 1949, and with the Air National Guard until 1953, receiving the designation F-47 in 1948.

Пошто сми их ми добили тек око 1950. мислим, Ф-47 је вјероватно кориштена ознака, и исправна послије 1948.--Мирослав Ћика (разговор) 15:29, 6. мај 2009. (CEST)

Шаблон

Хоћу, само не одмах. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 09:35, 7. мај 2009. (CEST)

Готово. Него објасни ти мени нешто, пошто би вероватно требало додати још једну ставку. Код неких авиона дају две брзине. Једна је максимална брзина у ниском лету, а друга на одређеној висини. Верујем да знаш о чему говорим. Како ово треба да изгледа у шаблону? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 10:33, 7. мај 2009. (CEST)

Аха, видим. А колико врста се истовремено може наћи на једном авиону? Имаш ли неки конкретан предлог? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:26, 7. мај 2009. (CEST)

Има две варијанте:

• Ураде се 4 потпуне опције за сва четри типа. Овим би се постигло да у самом називу ставке не пише прво „мотор = тај и тај“, па „тип = турбомлазни“, већ „турбомлазни мотор = тај и тај“
• Ураде се 2 универзалне ставке за највише два типа мотора (нпр. мотор, тип, снага/потисак, мотор2, тип2, снага2/потисак2), код којих се посебно наводи тип. Па иде (као горе) прва ставка „мотор = тај и тај“, па „тип = турбомлазни“.

Сад, ти реци која од ове две варијанте је устаљенија у литератури. Обе су изводљиве. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 17:58, 7. мај 2009. (CEST)

---

Сад изгледа овако. Мислим да би требало напоменути да име променљиве и приказан текст не морају да буду исти. Тако нема проблема да стоје скраћенице попут ТММ, за оне који знају шта пишу у шаблон, док се читаоцима показује Турбо-млазни мотор. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 18:45, 7. мај 2009. (CEST)

Проблеми

Једино што знам је да википедија штуца. Дешава се. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 00:07, 13. мај 2009. (CEST)

Savo, ako kliknete iznad članka Jak-9 opciju istorija onda ćete videti sve ranije revizije i izmene članka, iz kojih se vidi da ste jedino vi uređivali i niko više se nije mešao, vidi se i da ste vi oduzeli bili (možda nenamerno) jedan deo teksta, verovatno nehotično. Pozdrav!--Grofazzo (разговор) 08:45, 13. мај 2009. (CEST)

Ан-2

Ја ти верујем да је то што си написао тачно (прочитао сам, шта да кажем осим страшно), али мислим да би било боље да наведеш извор јер он неће имати мира док не истера на своје. Он је у почетку, скоро после сваке четврте речи стављао шаблоне тражи се извор, па сам ја то мако и ставио само на крај пасуса.--VLADA ^talk 20:16, 14. мај 2009. (CEST)

Није да баш ништа не знам (знам много више од мојих другова из школе). Али нећу да се упуштам у те распаве, јер сам ја рођен после Операције Олуја, а имао сам четири и по године за време НАТО бомбардовања, и ипак доста тога не знам. И као друго увек ће неко имати аргумент како сам исувише млад да би се уплито у то. „Клинци као ја“ кад се упусте у ове расправе, а не знају готово ништа, обично само просипају национализам и увек извуку дебљи крај, тако да би радије заобишо те расправе. Чито сам већ разговор Ан-2, и сви твоји аргументи су на месту, али и његов да немамо референцу је исто на месту. Најбоље је да питаш неког админа хладне главе да расуди.--VLADA ^talk 20:56, 14. мај 2009. (CEST)

Кад сам помињао аргументе да сам млад, нисам мислио на тебе. Мислио сам на то да ће сваки трећи (можда чак и други) човек изнети то као аргумент, и нико ме озбиљно неће схватити, већ само као клинца који се прави да је паметан.--VLADA ^talk 21:16, 14. мај 2009. (CEST)

Споменица

Доделио сам вам споменицу за побољшање чланка Су 24 али то само јер сам ова побољшања најлакше приметио јер су изведена на чланку који сам започео. Споменица се наравно односи и на друге одличне чланке из области авијације.--Војвода разговор 22:02, 15. мај 2009. (CEST)

Ја сам мислио да је лимит 5. Можда је корисник нов и необавијештен. Или нешто друго... Могуће је и да је рок од 3 дана истекао (од кад је ознака постављена). Јавите неком администратору ако је ово случај.--Мирослав Ћика (разговор) 19:40, 16. мај 2009. (CEST)

Mjasičev, Suhoj, Mikojan, Tupoljev, Kamov

Pozdrav, vidim pišeš o ruskim avionima. Ja sam postio gorblje gore pomenutih konstruktora. Da ubacim slike na net pa ih ti ulimaj dalje ? --Mile (разговор) 21:18, 16. мај 2009. (CEST)

Па могу их ставити горе и улимати ти линк па ид подеси како год, неке странице вероватно и треба направити. --Mile (разговор) 21:36, 16. мај 2009. (CEST)

Ја чу неке слике ставити па како год. О конструкторима не пишеш ? --Mile (разговор) 21:52, 16. мај 2009. (CEST)

Ан-2

Не разумем који ти тачно део мог објашњења није јасан? На Википедији се не бавимо оригиналним истраживањем. Све што се уноси у Википедију мора бити проверљиво, и све тврдње за које није наведен поуздан извор се уклањају. Терет навођења извора је на онима који теже укључивању информација, а никада не на онима који теже њиховом уклањању.

Ако ти хрватски извори не звуче поуздано из неког разлога, онда их немој укључивати. Али да би укључио неку информацију, мораш да наведеш поуздан извор.

Закљчивање по принципу „ево Хрвати кажу овако, али то није могуће технолошки, према томе мора да је било онако“ јесте оригинално истраживање, без обзира на то колико исправно звучи, и нема места на Википедији. --Dzordzm (разговор) 18:01, 17. мај 2009. (CEST)