Ранко Жеравица

Ранко Жеравица
Жеравица док је био тренер Црвене звезде
Лични подаци
Датум рођења	(1929-11-17)17. новембар 1929.
Место рођења	Драгутиново, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. октобар 2015.(2015-10-29) (85 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Тренерска каријера
Године	Клубови
1954—1960. 1960—1965. 1965—1972. 1971—1974. 1974—1976. 1976—1978. 1978—1980. 1980. 1980—1986. 1982. 1987—1989. 1989—1990. 1990. 1990—1991. 1991. 1993—1994. 1995—1996. 1996—1997. 2003.	БКК Раднички Југославија (помоћник) Југославија Партизан Барселона Партизан Пула Југославија Црвена звезда Југославија Сарагоса Аурора Десио Наполи Конзервас Дарока Слободна Далмација Сплит Јувеказерта Партизан Црвена звезда Сарагоса 2002
Награде
Као тренер: Првак Купа Радивоја Кораћа (1978) Првак Првенства СР Југославије (1996) Добитник Награде за животно дело Слободан Пива Ивковић (1995)
Медаље Кошарка Представљајући СФР Југославију (као селектор) Олимпијске игре Москва 1980. Мексико 1968. Светско првенство Љубљана 1970. Уругвај 1967. Колумбија 1982. Европско првенство Западна Немачка 1971. Италија 1969.

Ранко Жеравица (Драгутиново, 17. новембар 1929 — Београд, 29. октобар 2015) био је југословенски и српски кошаркашки тренер.

Њему у част хала спортова на Новом Београду носи име Ранко Жеравица.

Биографија

Тренерским послом почео да се бави почетком 50-их, у време када је завршавао играчку каријеру. Све до 1966. године радио је као тренер мушких и женских селекција у београдском Радничком, а од 1960. године постаје професионални тренер у КСЈ. У наредних 20-так година са великим успехом у неколико наврата водио је мушку кошаркашку репрезентацију Југославије до најсветлијих трофеја.

Паралелно са радом у репрезентацији, Жеравица је пресудно утицао на велики „бум“ Партизана почетком 70-их година, када је селектирао тим предвођен Далипагићем и Кићановићем, који је током наредних 10-так година освојио многе трофеје. Био је тренер плавих на трима Олимпијским играма, три Светска првенства и три Европска првенства.

Остаће запамћен и као тренер који је на просторима бивше Југославије са успехом комбиновао америчку и руску школу кошарке. Током 1979. и 1980. године са успехом је водио и репрезентацију Аргентине. Након тога 80-тих година био је први тренер Црвене звезде. Рекордер је Црвене звезде по броју победа као први тренер овог клуба и то са 167 победа на 272 утакмице.

ФИБА је на свом састанку поводом 75-годишњице свог оснивања (18. јуна 1932), објавила списак 20 нових чланова Куће славних ФИБЕ у Алкобендасу у Шпанији. У овој другој групи (прва је примљена 1. марта 2007) која је примљена 12. септембра 2007. године, налазио се и Ранко Жеравица.

Последњих година живота патио је од срчаних проблема. Преминуо је у Београду 29. октобра 2015. године у својој осамдесет и петој години. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Од 10. фебруара 2016. године, Хала Спортова "Нови Београд" носи име Ранка Жеравице. Постхумно је одликован Златном медаљом за изузетне заслуге у области спорта, на свечаности 15. фебруара исте године.

У Новом Милошеву у општини Нови Бечеј јуна 2023. године отворен је музеј посвећен Жеравици.

Клубови

Тренер београдског Партизана је био од 1971. до 1974. године. Потом одлази у Шпанију где је од 1974. до 1976. био тренер Барселоне. Након тога се враћа у Партизан чији је тренер од 1976. до 1978. године и са којим 1978. осваја Куп Радивоја Кораћа. Потом је био селектор репрезентације Аргентине од 1978. до 1980. године, а упоредо са тим био је тренер и кошаркашког клуба Пула. Након повратка у Београд, Жеравица је од 1980. до 1986. године тренер Црвене звезде, а затим поново одлази у Шпанију где је од 1987. до 1989. године тренер Сарагосе.

Затим је био тренер у Италији где водио екипу Аурора Десио од 1989. до 1990. године. Потом је у сезони 1990/91. седам кола био тренер италијанског Наполија, а исту сезону 1990/91. до краја завршава у Шпанији где води екипу Конзервас Дарока. Од јуна до октобра 1991. био је тренер кошаркашког клуба Слободна Далмација из Сплита, а у сезони 1993/94. био је тренер Јувеказерте.

У сезони 1995/96. поново води Партизан са којим осваја титулу првака државе. Након што је напустио Партизан, Жеравица је поново био тренер Црвене звезде коју је водио током сезоне 1996/97, а задња тренерска дестинација у каријери му је шпанска Сарагоса 2002 чији је тренер био од фебруара до марта 2003. године.

Репрезентација

Од 1960. до 1965. био је помоћник селектору Александру Николићу, а први тренер репрезентације Југославије постао је 1965. године. Са „плавима“ је освојио Светско првенство 1970. у Љубљани и Олимпијске игре у Москви десет година касније, као и сребрне медаље на Олимпијским играма 1968. у Мексику, Светском првенству 1967. у Уругвају и Европским првенствима у Италији 1969. и Немачкој 1971. У богатој ризници нашла се и бронзана медаља са Светског првенства 1982. у Колумбији.

Тренерски успеси

Клупски

• Партизан

Првенство СР Југославије (1): 1995/96.

Куп Радивоја Кораћа (1): 1978.

Репрезентативни

• Златне медаље

Олимпијске игре 1980. у Москви

Светско првенство 1970. у Љубљани

• Сребрне медаље

Олимпијске игре 1968. у Мексику

Светско првенство 1967. у Уругвају

Европско првенство 1969. у Италији

Европско првенство 1971. у Немачкој

• Бронзана медаља

Светско првенство 1982. у Колумбији

Спољашње везе

• Ранко Жеравица — Кућа славних ФИБА, класа 2007. на сајту YouTube
• Жеравица: Имамо и боље играче, које Ивковић из неког разлога није позвао („Вечерње новости“, 20. септембар 2013)
• Ранко Жеравица - Од Новог Милошева до Куће славних („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2015)