Пређи на садржај

Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија

С Википедије, слободне енциклопедије
Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија
СинонимиSupraventricular tachycardia, paroxysmal atrial tachycardia (PAT)
ЕКГ пацијента са суправентрикуларном пароксизмалном тахикардијом
Специјалностиургентна медицина, кардиологија
СимптомиЛупање срца, осећај вртоглавице, знојење, отежано дисање, бол у грудима
Време појавеПочиње и зауставља се изненада
УзроциНије познато
Фактори ризикаАлкохол, кофеин, никотин, психолошки стрес, Wolff-Parkinson-White синдром
Дијагностички методЕлектрокардиографија
ПревенцијаАблација катетером
ЛечењеВалсалва маневар, аденозин, блокатори калцијумових канала, синхронизована кардиоверзија.[1]
Прогнозадобра
Фреквенција2,3 на 1000 становника

Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија (СВПТ) је један од облика срчаних аритмија, који се најчешће јавља у два облика и то као: нодална кружна тахикардија и тахикардија по аберантним путевима.[2][3][4][5]

Нодална пароксизмална тахикардија је најчешћи облик пароксизмална преткоморне тахикардија, која обично почиње једном преткоморском екстрасистолом а створена електрична драж пролази кроз АВ чвор и скоро истовремено активира преткоморе и коморе. Последица је постојања два функционална пута у АВ чвору („двофазни нодус”), брзог и спорог, са различитим рефрактерним периодима.[6][7]

Од свих пароксизмалних тахикардија са нормалним QRS комплексом, преко 60% је атриовентрикуларнa нодалнa кружнa тахикардијa (АВРНТ), која се обично добро подноси јер настаје у здравом миокарду и применом верапамила у дози од 5-10 мг успоставља се синусни ритам у преко 90% случајева.[8][9][10][11]

Учесталост СВТ код болесника са хроничном срчаном слабости износи 11,1%, а процењена преваленца ПСВТ износи 3,5% према МЕСА студији (Marshfield Epidemiologic Study Area) из САД.[12][13][14][15][16][17]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Учесталост суправентрикуларних пароксизмалних тахикардија је око 2,3 на сваких 1.000 становника.[18][19]  Проблеми обично почињу између 12 и 45 године старости.[20][21] Стање је чешће међу женама него међу мушкарцима.  Код људи без других срчаних проблема прогноза је углавном повољна.[19]

Суправентрикуларне тахиаритмије одавно су познате као компликације након великих хируршких операција, али се мало зна о њиховој учесталости после великих неторакалних операција. Једна студија спроведена на 1.210 болесника код тоталне артропластике кука и колена, проучавала је учесталост ново-насталих суправентрикуларних тахиаритмија и утврдила учесталост од 3,1%.[22][23] Ове аритмије су биле у корелацији са историјом преткоморске фибрилације, повећањем старосне границе, предњим лијевим хемиблоком и преткоморским раним контракцијама на преоперативном ЕКГ-у. У ових пацијената од 60 година или старији са једним или више позитивних фактора ризика (13% од студијске популације), учесталост је била 18,2%. У ових пацијената мање од 60 година старости без иједног од идентификованих фактора ризика, учесталост је 1,9%.[24].

Голдман Л. је објавио учесталост суправентрикуларних тахиаритмија од 4%, које су биле повезане са другим срчаним обољењима, великим инфекцијама, постојећом хипотензијом, анемијом, метаболичким поремећајима, хипоксијом и парентералном терапијом са новим медикаментима.[24][25][26]

Етиологија

[уреди | уреди извор]
Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са механизми неправилног срчаног рада

Преткоморске аритмије могу да настану због:[27][28][29][30][31][32]

  • запаљенских процеса у преткоморама,
  • реуматске грознице,
  • срчаних мана,
  • оптерећења и дилатације преткомора,
  • електролитских и метаболичких поремећаја,[33]
  • урођених аномалија срца и спроводног система (аберантни путеви),[34][35]
  • коронарне болести,
  • кардиомиопатија,
  • бронхопулмоналних обољења,
  • лекови,
  • идиопатске етиологије.[36]

Типови.[37][38]

[уреди | уреди извор]
  • Атриовентрикуларнa нодалнa реентрант тахикардијa(АВНРТ) која се јавља у 56% случајева,[39] најчешћи је тип суправентрикуларне тахикардије, са епизодама ​​неправилни брзих откуцаја срца (више од 100 откуцаја у минути) који често почињу и завршавају изненада.
  • Атриовентрикуларна реентрат тахикардија (АВРТ), која се јавља у 27% случајева,[40] најчешће је повезан са Волф–Паркинсон–Вајт синдромом, али се такође јавља и код перманентне реентрантне тахикардије (ПРТ). У АВРТ, помоћни пут омогућава да електрични сигнали из срчаних комора уђу у преткомору и изазову контракцију раније од нормалне, што доводи до поновљене стимулације атриовентрикуларног чвора.[41]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Знаци и симптоми који доминирају клиничком сликом су:[42][43][44]

  • лупање срца,
  • осећај несвестице,
  • знојење,
  • отежано дисање,
  • бол у грудима,

Епизоде убрзаног рада срца почињу и завршавају се изненада.[19][45]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза се обично потврђује електрокардиограмом, на којем се примећује уски QRS комплекса,[46] и убрзани рад срца, обично између 150 и 240 откуцаја у минути.[47][48][49][50][51][52]

Ултразвук срца омогућава скрининг могућих срчаних проблема.[53]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија суправентрикуларс пароксизмалне тахикардије првенствено се заснива на блокади АВ чворова која се може се постићи на најмање следећа четири начина:[54][55][56][57][58][59]

Радиофреквентна аблација

[уреди | уреди извор]

Радиофреквентна аблација катетером је минимално инвазивна метода која се користи у лечењу ових аритмија.[60] Поступак се изводи у лабораторији за електрофизиологију срца, заједно са електрофизиолошком студијом срца. Изводи се увођењем катетера перкутано кроз феморалну вену (а понекад и унутрашњу вратну вену). Врх катетера (који се назива скалер катетер) смештен је на одређеним местима унутар срчаних шупљина, и преко њега се миокарду даје електрична стимулација како би се проучила срчана проводљивост и било које аритмије. Једном када се проучи проводни систем пацијента и након потврде могућег постојања промене у срчаном ритму, кроз катетер се пропушта радиофреквентна електрична струја која загревањем металног врха изазива уништавање патогена ткива миокарда одговорног за покретање или одржавање аритмије, без оштећења околних здравих ткива.[61][62][63][64][65]

Физички маневри

[уреди | уреди извор]
Валсалва маневар је први вагални маневар који треба покушати код СВПТ, јер он делује тако што повећава интраторакални притисак и утиче на барорецепторе (сензоре притиска) унутар лука аорте.

Бројни физички маневри повећавају отпор АВ чвора за пренос импулса (АВ чворни блок), углавном активацијом парасимпатичког нервног система, који вагусни нерв води до срца. Зато се ове манипулације заједнички називају вагалним маневрима.[66]

Валсалва маневар

Валсалва маневар би требало да буде први вагални маневар који треба покушати, јер он делује тако што повећава интраторакални притисак и утиче на барорецепторе (сензоре притиска) унутар лука аорте.

Изводи се тако што се од пацијента тражи да задржи дах док покушава на силу да издахне као да се напреже током пражњења црева. Држање носа и издисање против препреке има сличан ефекат.[67]

Задржавање даха

Постоје и други вагални маневри, укључујући: задржавање даха на неколико секунди, кашљање, умакање лица у хладну воду,[67] (путем ронилачког рефлекса), испијање чаше ледене воде и стајање на глави.[67]

Масажа каротидног синуса

Масажа каротидног синуса, изведена снажним притиском на на врху једне од каротидних артерија на врату, ефикасна је, али се често не препоручује старијим особама због потенцијалног ризика од можданог удара код особа са атеросклеротичним плаком у каротидним артеријама.

Притисак на очи

Нежни притисак на врх затворених очију (познат као окулокардијални рефлекс) такође може вратити ритам срца у нормалан код неких људи са атријалном или суправентрикуларном тахикардијом (СВТ).

Лекови

[уреди | уреди извор]

Аденозин је ултра кратко делујући АВ чворни блокатор, који је индикован ако вагални маневри нису ефикасни.[68] Ако аденозин не да резултате или се ПСВТ понови, препоручују се дилтиазем или верапамил.[69][70] Аденозин се може безбедно користити током трудноће.[71][72]

СВТ који не укључује АВ чвор може реаговати на друге антиаритмичке лекове као што су соталол или амиодарон.[73]

Антикоагуланти

Превенција можданог удара оралним антикоагулантом је пресудна за лечење болесника са АФ. Антагонист витамина К, који инхибира факторе згрушавања II, VII, IX и X, већ деценијама се препоручује за превенцију можданог удара. Перорални антикоагуланти антагониста витамина К, који укључују дабигатран, ривароксабан, апиксабан и едоксабан, једнако су ефикасни као варфарин у смањењу исхемијског можданог удара са нижом стопом већих крварења. Са све већа преваленција АФ, прописивање одговарајућих оралних антикоагуланса (ОАЦ) у складу са карактеристикама пацијента постаје све већи изазов у клиничкој пракси.[74][75][76][77][78]

Прекид ПСВТ-а након примене аденозина.

Кардиоверзија

[уреди | уреди извор]
Приказ кардиоверзије

Ако је особа хемодинамски нестабилна или други третмани нису били ефикасни, може се користити синхронизована електрична кардиоверзија. Кардиоверзија електричним шоком заснива се на употреби краткотрајног електричног шока преко електрода постављених на грудном кошу болесника.[79] Једна електрода поставља се на предео врха срца, а друга, десно на горњи део грудне кости (стенума), да би се применом електричног шока једносмеме струје (DC-direct current) извршила деполаризација срчаног мишића (миокарда) и прекинула тахикардија, односно тахиаритмија.[80]

Успешност кардиоверзије зависи од природе основног срчаног обољења и густине струје достављене преткоморском миокарду. С друге стране, густине струје достављене преткоморском миокарду зависи од волтаже кондензатора дефибрилатора, облика излазног струјног таласа, величине и положаја електричних педала и трансторакалног отпора.[80]

Са повећањем отпора, смањује се густина струје која доспева до срчаног мишића преткомора, при датој површини педала. Трансторакални отпор зависи од величине и састава електричних педала, додирне средине између електрода и коже, удаљености између педала, телесне величине болесника, фазе респираторног циклуса, броја примењених шокова и временског периода између шокова.[80] Код деце се електрична кардиоверзија често ради са дозом од 0,5 до 1 Ј/кг.[81]

За успешну кардиоверзију веома важно је обратити пажњу на све овде наведене чиниоце.[80]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ganz, L. I.; Friedman, P. L. (јануар 1995). „Supraventricular tachycardia”. New England Journal of Medicine. 332 (3): 162—73. PMID 7800009. doi:10.1056/NEJM199501193320307. .
  2. ^ Goel, R.; Srivathsan, K.; Mookadam, M. (март 2013). „Supraventricular and ventricular arrhythmias”. Prim Care. 40 (1): 43—71. PMID 23402461. doi:10.1016/j.pop.2012.11.002. .
  3. ^ Campbell RW. Supraventricular tachycardia. Doing the right things. European Heart Journal. 1997 May. 18 Suppl C:C50-3.
  4. ^ Bellet S. Clinical Disorders of the Heart Beat. Philadelphia, Pa: Lea & Febiger; 1963. 144-5.
  5. ^ „Paroxysmal Supraventricular Tachycardia: Background, Etiology, Epidemiology”. 2020-12-05. 
  6. ^ [Guideline] Blomstrom-Lundqvist C, Scheinman MM, Aliot EM. „ACC/AHA/ESC guidelines for the management of patients with supraventricular arrhythmias--executive summary. a report of the American college of cardiology/American heart association task force on practice guidelines and the European society of cardiology committee for practice guidelines (writing committee to develop guidelines for the management of patients with supraventricular arrhythmias) developed in collaboration with NASPE-Heart Rhythm Society”. Journal of the American College of Cardiology. 42 (8): 1493—531. октобар 2003. .
  7. ^ Waldo, A. L.; Wit, A. L. (мај 1993). „Mechanisms of cardiac arrhythmias”. Lancet. 341 (8854): 1189—93. PMID 8098085. doi:10.1016/0140-6736(93)91012-B. .
  8. ^ Orejarena, L. A.; Vidaillet H Jr, DeStefano F; et al. (1998). „Paroxysmal supraventricular tachycardia in the general population”. Journal of the American College of Cardiology. 31: 150—7. PMID 9426034. doi:10.1016/S0735-1097(97)00422-1. .
  9. ^ Mathew J, Hunsberger S, Fleg J, Mc SF, Williford W, Yusuf S (2000). „Incidence, predictive factors, and prognostic significance of supraventricular tachyarrhythmias in congestive heart failure”. Chest. 118 (4): 914—22. PMID 11035656. doi:10.1378/chest.118.4.914. .
  10. ^ Bohnen, M.; Stevenson, W. G.; Tedrow, U. B.; et al. (новембар 2011). „Incidence and predictors of major complications from contemporary catheter ablation to treat cardiac arrhythmias”. Heart Rhythm. 8 (11): 1661—6. PMID 21699857. doi:10.1016/j.hrthm.2011.05.017. .
  11. ^ Akhtar M. Supraventricular tachycardias. Electrophysiologic mechanisms: diagnosis and pharmacological therapy. Josephson ME, Wellens HJ, eds. Tachycardias: Mechanisms, Diagnosis, Treatment. Philadelphia, Pa: Lea & Febiger; 1984. 137.
  12. ^ Halm, E. A.; Browner, W. S.; Tubau, J. F.; Tateo, I. M.; Mangano DT. Echocardiography for assessing cardiac risk in patients having noncardiac surgery (1996). „Study of Perioperative Ischemia Research Group”. Annals of Internal Medicine. 125 (6): 433—41. PMID 8779454. doi:10.7326/0003-4819-125-6-199609150-00001. .
  13. ^ ACC/AHA/ESC 2006 Guidelines for the Management of Patients With Atrial Fibrillation—Executive Summary A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines (Writing Committee to Revise the 2001 Guidelines for the Management of Patients With Atrial Fibrillation)
  14. ^ ACC/AHA/ESC Guidelines for the Management of Patients With Supraventricular Arrhythmias*—Executive Summary A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines (Writing Committee to Develop Guidelines for the Management of Patients With Supraventricular Arrhythmias)
  15. ^ Fuster, V.; Ryden, L. E.; Asinger, R. W.; et al. (2001). „ACC/AHA/ESC guidelines for the management of patients with atrial fibrillation: executive summary: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines and Policy Conferences (Committee to Develop Guidelines for the Management of Patients With Atrial Fibrillation) Developed in collaboration with the North American Society of Pacing and Electrophysiology”. Circulation. 104 (17): 2118—50. PMID 11673357. doi:10.1161/circ.104.17.2118. .
  16. ^ Granada, J.; Uribe, W.; Chyou, P. H.; et al. (2000). „Incidence and predictors of atrial flutter in the general population”. Journal of the American College of Cardiology. 36 (7): 2242—6. PMID 11127467. doi:10.1016/S0735-1097(00)00982-7. .
  17. ^ Orejarena, L. A.; Vidaillet H Jr, DeStefano F; et al. (јануар 1998). „Paroxysmal supraventricular tachycardia in the general population”. Journal of the American College of Cardiology. 31 (1): 150—7. PMID 9426034. doi:10.1016/S0735-1097(97)00422-1. .
  18. ^ Neumar, RW; Shuster, M; Callaway, CW; Gent, LM; Atkins, DL; Bhanji, F; Brooks, SC; de Caen, AR; Donnino, MW; Ferrer, JM; Kleinman, ME; Kronick, SL; Lavonas, EJ; Link, MS; Mancini, ME; Morrison, LJ; O'Connor, RE; Samson, RA; Schexnayder, SM; Singletary, EM; Sinz, EH; Travers, AH; Wyckoff, MH; Hazinski, MF (3 de novembro de 2015). «Part 1: Executive Summary: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care.». Circulation. 132 (18 Suppl 2): S315–67. PMID 26472989.
  19. ^ а б в Al-Zaiti, Salah S.; Magdic, Kathy S. (септембар 2016). „Paroxysmal Supraventricular Tachycardia”. Critical Care Nursing Clinics of North America. 28 (3): 309—316. PMID 27484659. doi:10.1016/j.cnc.2016.04.005. 
  20. ^ Etheridge, S. P.; Judd, V. E. (март 1999). „Supraventricular tachycardia in infancy: evaluation, management, and follow-up”. Arch Pediatr Adolesc Med. 153 (3): 267—71. PMID 10086404. doi:10.1001/archpedi.153.3.267. 
  21. ^ ada, H.; Oral, H.; Greenstein, R.; et al. (фебруар 2002). „Analysis of age of onset of accessory pathway-mediated tachycardia in men and women”. American Journal of Cardiology. 89 (4): 470—1. PMID 11835934. doi:10.1016/S0002-9149(01)02274-3. .
  22. ^ Kahn R, Hargett M, Urquhart B, Sharrock N, Peterson M (1996). „Supraventricular tachyarrhythmias during total joint arthroplasty”. Clin Orthop. 296: 265—9. .
  23. ^ Naccarelli, G. V.; Varker, H; Lin, J.; Schulman, K. L. (децембар 2009). „Increasing prevalence of atrial fibrillation and flutter in the United States”. American Journal of Cardiology. 104 (11): 1534—9. PMID 19932788. doi:10.1016/j.amjcard.2009.07.022. 
  24. ^ а б Суправентрикуларне аритмије У: Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012
  25. ^ Goldman L. (1978). „Supraventricular tachyarrhythmias in hospitalized adults after surgery. Clinical correlates in patients over 40 years of age after major noncardiac surgery”. Chest. 73 (4): 450—4. PMID 630960. doi:10.1378/chest.73.4.450. .
  26. ^ Habibzadeh, M. A. (1980 Mar-Apr). „Multifocal atrial tachycardia: a 66 month follow-up of 50 patients”. Heart Lung. 9 (2): 328—35. PMID 6898614.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  27. ^ Obel OA, Camm AJ. Accessory pathway reciprocating tachycardia. European Heart Journal. 1998 May. 19 Suppl E:E13-24, E50-1.
  28. ^ Sung, R. J.; Castellanos, A; Mallon, S. M.; Bloom, M. G.; Gelband, H; Myerburg, R. J. (септембар 1977). „Mechanisms of spontaneous alternation between reciprocating tachycardia and atrial flutter-fibrillation in the Wolff-Parkinson-White syndrome”. Circulation. 56 (3): 409—16. PMID 884796. doi:10.1161/01.CIR.56.3.409. 
  29. ^ Campbell, R. W.; Smith, R. A.; Gallagher, J. J.; Pritchett, E. L.; Wallace, A. G. (октобар 1977). „Atrial fibrillation in the preexcitation syndrome”. American Journal of Cardiology. 40 (4): 514—20. PMID 910715. doi:10.1016/0002-9149(77)90065-0. 
  30. ^ Murdock, C. J.; Leitch, J. W.; Teo, W. S.; Sharma, A. D.; Yee, R; Klein, G. J. (март 1991). „Characteristics of accessory pathways exhibiting decremental conduction”. American Journal of Cardiology. 67 (6): 506—10. PMID 1998282. doi:10.1016/0002-9149(91)90012-A. .
  31. ^ Gallagher, J. J.; Sealy, W. C. (новембар 1978). „The permanent form of junctional reciprocating tachycardia: further elucidation of the underlying mechanism”. Eur J Cardiol. 8 (4–5): 413—30. PMID 152710. 
  32. ^ Brugada, P.; Wellens, H. J. (март 1984). „The role of triggered activity in clinical ventricular arrhythmias”. Pacing Clin Electrophysiol. 7 (2): 260—71. PMID 6200854. doi:10.1111/j.1540-8159.1984.tb04896.x. .
  33. ^ Trohman RG. Supraventricular tachycardia: implications for the intensivist. Critical Care Medicine. 2000 Oct. 28(10 Suppl):N129-35.
  34. ^ Porter, M. J.; Morton, J. B.; Denman, R.; et al. (октобар 2004). „Influence of age and gender on the mechanism of supraventricular tachycardia”. Heart Rhythm. 1 (4): 393—6. PMID 15851189. doi:10.1016/j.hrthm.2004.05.007. .
  35. ^ Vidaillet HJ Jr, Pressley JC, Henke E, Harrell FE Jr, German LD (јул 1987). „Familial occurrence of accessory atrioventricular pathways (preexcitation syndrome)”. New England Journal of Medicine. 317 (2): 65—9. PMID 3587328. doi:10.1056/NEJM198707093170201. .
  36. ^ Al-Khatib SM, Pritchett EL (септембар 1999). „Clinical features of Wolff-Parkinson-White syndrome”. American Heart Journal. 138 (3 Pt 1): 403—13. PMID 10467188. doi:10.1016/S0002-8703(99)70140-7. .
  37. ^ Klein, G. J.; Sharma, A. D.; Yee, R; Guiraudon, G. M. (август 1987). „Classification of supraventricular tachycardias.”. American Journal of Cardiology. 60 (6): 27D—31D. PMID 3630922. doi:10.1016/0002-9149(87)90705-3. 
  38. ^ Denes P, Wu D, Dhingra RC, Chuquimia R, Rosen KM (септембар 1973). „Demonstration of dual A-V nodal pathways in patients with paroxysmal supraventricular tachycardia.”. Circulation. 48 (3): 549—55. PMID 4726237. doi:10.1161/01.CIR.48.3.549. .
  39. ^ Oren, Jess W.; Beckman, Karen J.; McClelland, James H.; Wang, Xunzhang; Lazzara, Ralph; Jackman, Warren M. (фебруар 1993). „A functional approach to the preexcitation syndromes”. Cardiol Clin. 11 (1): 121—49. doi:10.1016/S0733-8651(18)30196-6. 
  40. ^ а б Katritsis, Demosthenes G.; Camm, Alan John; Gersh, Bernard J. (2016). Clinical cardiology: current practice guidelines (updated изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-873332-4. 
  41. ^ Josephson, M. E. Clinical Cardiac Electrophysiology, ур. Preexcitation syndromes. 4th, Lippincott Williams & Wilkins, Philadelphia 2008. pp. 339
  42. ^ Danelich, I. M.; Reed, B. N.; Hollis, I. B.; Cook, A. M.; Rodgers, J. E. (април 2013). „Clinical update on the management of atrial fibrillation”. Pharmacotherapy. 33 (4): 422—46. PMID 23553811. doi:10.1002/phar.1217. 
  43. ^ Јosephson ME, Kastor JA (септембар 1977). „Supraventricular tachycardia: mechanisms and management”. Ann Intern Med. 87 (3): 346—58. PMID 332025. doi:10.7326/0003-4819-87-3-346. 
  44. ^ Ganz LI. Approach to the patient with supraventricular tachycardia. Ganz LI, ed. Management of Cardiac Arrhythmias. Totowa, NJ: Humana; 2002. 29-49.
  45. ^ Wood, K. A.; Drew, B. J.; Scheinman, M. M. (јануар 1997). „Frequency of disabling symptoms in supraventricular tachycardia”. American Journal of Cardiology. 79 (2): 145—9. PMID 9193013. doi:10.1016/S0002-9149(96)00701-1. 
  46. ^ Pieper, S. J.; Stanton, M. S. (април 1995). „Narrow QRS complex tachycardias”. Mayo Clin Proc. 70 (4): 371—5. PMID 7898144. doi:10.4065/70.4.371. 
  47. ^ Lauschke, J.; Schneider, J.; Schneider, R.; et al. (мај 2015). „Electrophysiological studies in patients with paroxysmal supraventricular tachycardias but no electrocardiogram documentation: findings from a prospective registry”. Europace. 17 (5): 801—6. PMID 25926475. doi:10.1093/europace/euu332. 
  48. ^ Kireyev D, Fernandez SF, Gupta V, Arkhipov MV, Paris JA (мај 2012). „Targeting tachycardia: diagnostic tips and tools”. J Fam Pract. 61 (5): 258—63. PMID 22577628. 
  49. ^ Whinnett, Z. I.; Sohaib, S. M.; Davies, D. W. (2012). „Diagnosis and management of supraventricular tachycardia”. BMJ. 345: e7769. PMID 23233691. doi:10.1136/bmj.e7769. 
  50. ^ Obel OA, Camm AJ. Supraventricular tachycardia. ECG diagnosis and anatomy. European Heart Journal. 1997 May. 18 Suppl C:C2-11.
  51. ^ Josephson, M. E.; Wellens, H. J. (новембар 1997). „Electrophysiologic evaluation of supraventricular tachycardia”. Cardiol Clin. 15 (4): 567—86. PMID 9403161. doi:10.1016/S0733-8651(05)70362-3. 
  52. ^ Farre J, Wellens HJ. The value of the electrocardiogram in diagnosing site of origin and mechanism of supraventricular tachycardia. Wellens HJJ, Kulbetus HE, eds. What's New in Electrocardiography. The Hague, Belgium; Martinus Nijhoff; 1981. 131-71.
  53. ^ Atie, J.; Brugada, P.; Brugada, J.; et al. (новембар 1990). „Clinical and electrophysiologic characteristics of patients with antidromic circus movement tachycardia in the Wolff-Parkinson-White syndrome”. American Journal of Cardiology. 66 (15): 1082—91. PMID 2220635. doi:10.1016/0002-9149(90)90509-Y. .
  54. ^ Banhidy F, Acs N, Puho EH, Czeizel AE. Paroxysmal supraventricular tachycardia in pregnant women and birth outcomes of their children: a population-based study. The American Journal of Medical Genetics A. 2015 Aug. 167A(8):1779-86.
  55. ^ Levy S, Ricard P. Using the right drug: a treatment algorithm for regular supraventricular tachycardias. European Heart Journal. 1997 May. 18 Suppl C:C27-32
  56. ^ Gold, M. R.; Josephson, M. E. (септембар 1999). „Cardiac arrhythmia: current therapy”. Hosp Pract (Minneap). 34 (9): 27—8. PMID 10901758. doi:10.3810/hp.1999.09.1.161. , 31-2, 35-8 passim
  57. ^ Misikova, S.; Stancak, B.; Sudzinova, A. (2012). „Catheter ablations of supraventricular tachycardias”. Bratisl Lek Listy. 113 (4): 237—9. PMID 22502756. doi:10.4149/bll_2012_054. .
  58. ^ Link, M. S. (октобар 2012). „Clinical practice”. Evaluation and Initial Treatment of Supraventricular Tachycardia. New England Journal of Medicine. 367 (15): 1438—48. .
  59. ^ Wellens, H. J. (мај 1978). „Value and limitations of programmed electrical stimulation of the heart in the study and treatment of tachycardias”. Circulation. 57 (5): 845—53. PMID 346253. doi:10.1161/01.CIR.57.5.845. .
  60. ^ „Catheter Ablation | Frankel Cardiovascular Center | Michigan Medicine”. www.umcvc.org. Приступљено 23. 1. 2021. 
  61. ^ Mainigi, S. K.; Almuti, K; Figueredo, V. M.; et al. (јануар 2012). „Usefulness of radiofrequency ablation of supraventricular tachycardia to decrease inappropriate shocks from implantable cardioverter-defibrillators”. American Journal of Cardiology. 109 (2): 231—7. PMID 22000775. doi:10.1016/j.amjcard.2011.08.035. .
  62. ^ Strickberger, S. A.; Okishige, K; Meyerovitz, M.; Shea, J; Friedman, P. L. (фебруар 1993). „Evaluation of possible long-term adverse consequences of radiofrequency ablation of accessory pathways”. American Journal of Cardiology. 71 (5): 473—5. PMID 8430649. doi:10.1016/0002-9149(93)90463-M. 
  63. ^ Scheinman, M. M. (мај 1992). „Catheter ablation for cardiac arrhythmias, personnel, and facilities. North American Society of Pacing and Electrophysiology Ad Hoc Committee on Catheter Ablation.”. Pacing Clin Electrophysiol. 15 (5): 715—21. PMID 1382271. doi:10.1111/j.1540-8159.1992.tb06835.x. .
  64. ^ Fu H, Hu H, Yang Q, Cui K, Chu N, Jiang J (јун 2009). „A retrospective study of 4865 cases of paroxysmal supraventricular tachycardia treated with catheter ablation”. Sheng Wu Yi Xue Gong Cheng Xue Za Zhi. 26 (3): 499—503. PMID 19634660. .
  65. ^ Liu, Peng; Ren, Shiyan; Qian, Songyi; Wang, Fei (2012). „Multiple Cardiac Perforations Following Radiofrequency Catheter Ablation: Case Report and Literature Reviews”. Annals of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 18 (4): 370—374. PMID 22293306. doi:10.5761/atcs.cr.11.01730. 
  66. ^ Connors, S.; Dorian, P. (март 1997). „Management of supraventricular tachycardia in the emergency department”. Can J Cardiol. 13.  Suppl A:19A-24A
  67. ^ а б в Mathew PK (јануар 1981). „Diving reflex. Another method of treating paroxysmal supraventricular tachycardia”. Archives of Internal Medicine. 141 (1): 22—3. doi:10.1001/archinte.1981.00340010024008. .
  68. ^ Li, Yan-Guang; Pastori, Daniele; Lip, Gregory Y. H. (2018). „Fitting the right non-vitamin K antagonist oral anticoagulant to the right patient with non-valvular atrial fibrillation: An evidence-based choice”. Annals of Medicine. 50 (4): 288—302. PMID 29608110. S2CID 4873837. doi:10.1080/07853890.2018.1460489. 
  69. ^ Neumar, RW; Shuster, M; Callaway, CW; Gent, LM; Atkins, DL; Bhanji, F; Brooks, SC; de Caen, AR; Donnino, MW; Ferrer, JM; Kleinman, ME; Kronick, SL; Lavonas, EJ; Link, MS; Mancini, ME; Morrison, LJ; O'Connor, RE; Samson, RA; Schexnayder, SM; Singletary, EM; Sinz, EH; Travers, AH; Wyckoff, MH; Hazinski, MF (3 November 2015). "Part 1: Executive Summary: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care". Circulation. 132 (18 Suppl 2): S315–67
  70. ^ Shaker H, Jahanian F, Fathi M, Zare M (фебруар 2015). „Oral verapamil in paroxysmal supraventricular tachycardia recurrence control: a randomized clinical trial”. Ther Adv Cardiovasc Dis. 9 (1): 4—9. PMID 25297337. doi:10.1177/1753944714553425. .
  71. ^ Blomström-Lundqvist; et al. (2003). „MANAGEMENT OF PATIENTS WITH Supraventricular Arrhythmias”. Journal of the American College of Cardiology. 42 (8): 1493—531. PMID 14563598. doi:10.1016/j.jacc.2003.08.013. 
  72. ^ Basta M, Klein GJ, Yee R, Krahn A, Lee J (новембар 1997). „Current role of pharmacologic therapy for patients with paroxysmal supraventricular tachycardia”. Cardiol Clin. 15 (4): 587—97. PMID 9403162. doi:10.1016/S0733-8651(05)70363-5. .
  73. ^ Reimold SC. Avoiding drug problems. The safety of drugs for supraventricular tachycardia. European Heart Journal. 1997 May. 18 Suppl C:C40-4.
  74. ^ Cove, C. L.; Hylek, E. M. (октобар 2013). „An updated review of target-specific oral anticoagulants used in stroke prevention in atrial fibrillation, venous thromboembolic disease, and acute coronary syndromes”. J Am Heart Assoc. 2 (5): e000136. PMC 3835217 Слободан приступ. PMID 24152980. doi:10.1161/JAHA.113.000136. :e000136
  75. ^ Almutairi, Abdulaali R.; Zhou, Lili; Gellad, Walid F.; Lee, Jeannie K.; Slack, Marion K.; Martin, Jennifer R.; Lo-Ciganic, Wei-Hsuan (2017). „Effectiveness and Safety of Non–vitamin K Antagonist Oral Anticoagulants for Atrial Fibrillation and Venous Thromboembolism: A Systematic Review and Meta-analyses”. Clinical Therapeutics. 39 (7): 1456—1478.e36. PMID 28668628. doi:10.1016/j.clinthera.2017.05.358. 
  76. ^ Olesen, J. B.; Sorensen, R.; Hansen, M. L.; Lamberts, M.; Weeke, P.; Mikkelsen, A. P.; Kober, L.; Gislason, G. H.; Torp-Pedersen, C.; Fosbol, E. L. (2015). „Non-vitamin K antagonist oral anticoagulation agents in anticoagulant naive atrial fibrillation patients: Danish nationwide descriptive data 2011-2013”. Europace. 17 (2): 187—193. PMID 25236181. doi:10.1093/europace/euu225. 
  77. ^ Cheng, J. W.; Barillari, G. (2014). „Non-vitamin K antagonist oral anticoagulants in cardiovascular disease management: Evidence and unanswered questions”. Journal of Clinical Pharmacy and Therapeutics. 39 (2): 118—135. PMID 24383983. S2CID 29350859. doi:10.1111/jcpt.12122. 
  78. ^ Nielsen, Peter Brønnum; Skjøth, Flemming; Søgaard, Mette; Kjældgaard, Jette Nordstrøm; Lip, Gregory Y H.; Larsen, Torben Bjerregaard (2017). „Effectiveness and safety of reduced dose non-vitamin K antagonist oral anticoagulants and warfarin in patients with atrial fibrillation: Propensity weighted nationwide cohort study”. BMJ. 356: j510. PMC 5421446 Слободан приступ. PMID 28188243. doi:10.1136/bmj.j510. 
  79. ^ Coumel, P.; Gourgon, R.; Fabiato, A.; Laurent, D.; Bouvrain, Y. (јануар 1967). „Studies of assisted circulation. I. Methods of repetitive provoked extrasystole and slowing of effective heart rate”. Arch Mal Coeur Vaiss. 60 (1): 67—88. PMID 4166290. .
  80. ^ а б в г Shea, Julie B.; Maisel, William H. (2002). „Cardioversion”. Circulation. 106 (22): e176—8. PMID 12451016. doi:10.1161/01.CIR.0000040586.24302.B9. 
  81. ^ de Caen, AR; Berg, MD; Chameides, L; Gooden, CK; Hickey, RW; Scott, HF; Sutton, RM; Tijssen, JA; Topjian, A; van der Jagt, ÉW; Schexnayder, SM; Samson, RA (3 November 2015). "Part 12: Pediatric Advanced Life Support: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care". Circulation. 132 (18 Suppl 2): S526–42.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суправентрикуларна_пароксизмална_тахикардија&oldid=28909558”