Хронологија радничког покрета и КПЈ 1936.
Изглед
◄ 1920—1929. | |
1940—1949. ► |
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1936. године.
Април
[уреди | уреди извор]у току априла
[уреди | уреди извор]- Због полицијских провала у којима је до марта било ухапшено 950 чланова КПЈ у земљи, одржан је Априлски пленум ЦК КПЈ у Бечу. На њему су дошли до изражаја сукоби у врху Комунистичке партије Југославије. Тзв. "левичари" су иступили против Милана Горкића, сматрајући га амбициозним каријеристом који је изгубио сваку везу са земљом. Одржавање непријављеног пленума изазвало је драстичну реакцију од стране Коминтерне. Коминтерна је због овога распутила Централни комитет КПЈ. Извршни комитет Коминтерне је средином исте године сазвао саветовање руководећег кадра КПЈ у Москви. Горкићеви главни противници - Владимир Ћопић, Карло Худомаљ и Стјепан Цвијић - су уклоњени из руководства КПЈ, јер је Коминтерна проценила да су они криви за Априлски пленум.
4. април
[уреди | уреди извор]- У Београду, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против одлуке Универзитета у Београду да уведе Универзитетску полицију, у сукобу студената-комуниста и студената-националиста, студент Слободан Недељковић, члан националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета, убио студента права и члана КПЈ Жарка Мариновића (1911—1936). Студентски штрајк окончан је успешно 28. априла, а као резултат штрајка повучена је одлука о завођењу полиције на Универзитету, смењен ректор Владимир Ћоровић и за новог изабран Драгослав Јовановић. Суђење за Мариновићево убиство, одржано је јуна исте године када је Недељковић осуђен на пет година затвора. У знак сећања на Мариновића и студентски штрајк, 4. април се од 1954. обележава као Дан студената Београдског универзитета.[1][2]
Мај
[уреди | уреди извор]11. мај
[уреди | уреди извор]- У Београду, у затворској болници, умро Леонард Банкер (1899—1936), зидарски радник и партијско-синдикални активиста из Тузле, који је 1933. због „комунистичке активности“ осуђен на пет година затвора. После штрајка-глађу политичких робијаша-комуниста у затвору у Сремској Митровици, његово стање се погоршало, због чега је пренет у болницу.
Јул
[уреди | уреди извор]у току јула
[уреди | уреди извор]- У затвору у Лепоглави, од последица тортуре затворских чувара, као и здравља нарушеног дугогодишњим робијањем, умро Лајош Чаки (1869—1936), ткачки радник и члан КПЈ, који је фебруара 1922. на „Видовданском процесу“, због учешћа у атентату на регента Александра, осуђен на 20 година затвора.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hronologija 1 1980, стр. 240.
- ^ „Dr Đuro Batrićević: ŽARKO MARINOVIĆ, STUDENT U ALEJI VELIKANA”. www.montenegrina.net. n.d.
- ^ Ликови револуције 1962.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ликови револуције том I. Београд: Просвета. 1962. COBISS.SR 90274823
- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479