Цитруси

Цитрус Временски распон:
цветови и плодови врсте Citrus reticulata
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Rosids
Ред:	Sapindales
Породица:	Rutaceae
Потпородица:	Citroideae
Племе:	Citreae
Род:	Citrus L.
Врсте и хибриди
Предачке врсте: Citrus maxima – помело Citrus medica – цитрон Citrus reticulata – мандарина Citrus micrantha – a памеда Citrus hystrix – кафир лимета Citrus cavaleriei - Ајченг папеда Citrus japonica - кумкват Citrus limetta — слатка лимета Важни хибриди: Citrus × aurantiifolia – лимета Citrus × aurantium – горка поморанџа Citrus × latifolia – персијска лимета Citrus × limon – лимун Citrus × limonia – рангпур Citrus × paradisi – грејпфрут Citrus × sinensis – наранџа Citrus × tangerina – танџарина Такође погледајте испод за друге врсрте и хибриде.
Синоними
Eremocitrus Microcitrus and see text

Цитрус (лат. Citrus), ређе агруми, заједничко је име за род биљака (Citrus), из породице Rutaceae, које потичу из тропски и суптропских делова југоисточне Азије. Биљке из рода цитруса најчешће су велики грмови или мала стабла висине између 5 и 15 метара. Најчешће су зимзелене. Цветови су једноструки или у облику цвата. Плод је хесперидијум дужине и пречника 4-20 центиметара, а једе се свеж или прерађује у сокове, мармеладе итд.

Род Citrus је пореклом из Јужне Азије, Источне Азије, Југоисточне Азије, Меланезије и Аустралије. Домородачке културе на овим просторима су од давнина користиле и припитомиле разне врсте цитруса. Одатле се његово узгајање проширило у Микронезију и Полинезију аустронезијском експанзијом (око 3000–1500. п. н. е.); и на Блиски исток и Медитеран (око 1200. п. н. е.) путем трговине тамјаном, па надаље у Европу.

Историја

Цитруси су пореклом из субтропских и тропских подручја Азије, острва југоисточне Азије, Блиске Океаније и североистока Аустралије. Припитомљавање врста цитруса укључивало је много хибридизација и интрогресија, остављајући пуно неизвесности у вези с тим када се и где припајање прво догодило. Геномска, филогенетичка и биогеографска анализа показала је да је средиште порекла рода Citrus вероватно југоисточно подножје Хималаја, у регији која се протеже од источног Асама, северног Мјанмара, до западног Јунана. Дивергенција је вероватно почела од претпостављеног претка Poncirus trifoliata. Промена климатских услова током касног миоцена (пре око 11,63 до 5,33 ) резултирала је еволуцијском радијацијом, односно изненадном појавом специјације.

Врсте произашле из овог догађаја укључују лимунове (Citrus medica) јужне Азије, помела (C. maxima), континентална југоисточна Азија, мандарине (C. reticulata), патуљасте наранџе (C. japonica), мангшанијеган (C.mangshanensis), i ајчанг папеда (C. ichangensis) југоистока Кине; кафирске лимете (C. hystrix) са острва југоисточне Азије, те бајасонг и самујао (C. micrantha) са Филипина.

Мапа изворних распрострањења главних дивљих култивара „цитруса“ и одабрани релевантни дивљи таксони.

Након тога, уследило је ширење врста род Citrus на Тајван и Јапан, у раном плиоцену (пре око 5,33 до 3,6 милиона година), што је резултирало настанком наранџе тахибана (Citrus tachibana) и изван Воласове линије у Папуа Новој Гвинеји и Аустралији током раног плеистоцена (пре 2,5 милиона до 800.000 година), где су се догодили даљи специјацијски догађаји који су резултирали појавом аустралских лимета.

Таксономија

Главни чланак: Таксономија цитруса

Pодови цитруса груписани по сродственој сличности; дијаграм према подацима Cur et al. (2016)

Тродимензионална пројекција главне компонентне анализе хибрида цитруса, са лимунима (жута), помелима (плава), мандарином (црвена) и микрантом (зелена) које дефинишу оси. Очекује се да ће се хибриди наћи између родитеља: ML: мексичка лимета; A: Алемов; V: Волкамеров лимун; M: Мајеров лимун; L: уобичајени и „слатки“ лимунови; B: Бергамотова наранџа; H: хаплоидна клементина; C: клементине; S: горке наранџе; O: слатке наранџе; G: грејпфрути.
Слике из: Curk, et al. (2014).

Таксономија и биосистематика рода су сложене и нејасан је прецизан број природних врста, јер су многе од именованих хибриди који се клонски размножавају семеном (путем апомиксије), а генетички докази упућују на то да су чак и неке дивље, истински расплодне врсте хибридног поријекла.

Највише култивисана Citrus spp. изгледа да су природни или вештачки хибриди малог броја основних предачких врста, укључујући лимун, помело, мандарину и папеду (види слику). Природне и култивирани хибриди цитруса укључују комерцијално важно воће, као што су наранџее, грејпфрути, лимуни, лимете и неке мандарине.

Филогенетичке анализе сугерирају да су врсте рода Oxanthera са Нове Каледоније могле бити прелазне ка роду Citrus.

Опис

Стабло

Ове биљке су велики грмови или стабла мале до умерене величине, која достижу 5–15 m (16–49 ft) висине, са бодљикавим изданцима и наизменично распоређеним зимзеленим листовима са целом ивицом. Цветови су појединачни или у малим гроњама, сваки цвет пречника 2–4 cm (0,79–1,57 in), са пет (ређе четири) белих латица и бројним прашницима; често су веома јаког мириса, због присуства есенцијалних уљних жлезда.

Плод

Плод је хесперидијум, специјализована бобица, лоптаста до издужена, 4–30 cm (1,6–11,8 in) дуга и 4–20 cm (1,6–7,9 in) пречника, са кожном кором или „љуском“ званом перикарп. Најудаљенији слој перикарпа је „егзокарп” који се зове флаведо, а познат је и под називом зест. Средњи слој перикарпа је мезокарп, који се код цитруса састоји од белог, сунђерастог „албеда” или „сржице”. Најдубљи слој перикарпа је ендокарп. Простор унутар сваког сегмента је локула испуњена везикулама сока, или „пулпом”. Из ендокарпа се „длаке“ у облику низа протежу у локуле, које обезбеђују храну плоду док се развија. Многе сорте цитруса су развијене да буду без семена (види нуцеларни ембрион и партенокарпија) и да се лако гуле.

Цитрусно воће је препознатљиво по свом мирису, делом због флавоноида и лимоноида (који су заузврат терпени) садржаних у кори, а већина је пуна сока. Сок садржи велику количину лимунске киселине и других органских киселина што им даје карактеристичан оштар укус. Род је комерцијално важан, јер се многе врсте узгајају због свог воћа, које се једе свеже, цеђено за сок или конзервира у мармеладама и укишељеном поврћу.

Такође су добар извор витамина Ц. Садржај витамина Ц у плоду зависи од врсте, сорте и начина узгоја. Флавоноиди укључују различите флаваноне и флавоне.

Арома

Плодови рода Цитрус имају интензиван мирис због флавоноида и лимоноида, који су заправо терпени. Садрже лимунску киселину и велике количине витамина Ц.

Галерија

• 
  Грејпфрут
• 
  Наранџа (Поморанџа)
• 
  Лимун
• 
  Мандарина
• 
  Кришке разних плодова цитруса

Литература

• De Araújo, E. Freitas; De Queiroz, L. Paganucci & Machado, M.A. (2003): What is Citrus? Organisms Diversity & Evolution, . doi:10.1078/1439-6092-00058. 
• International Plant Genetic Resources Institute (1999): Descriptors for Citrus
• Luro, F.; Laigret, F.; Bové, J.M. & Ollitrault, P. (1995): RFLP analysis of cytoplasmic and nuclear genomes used for citrus taxonomy: San Nicolao, France
• Molina, A.B.; Roa, V.N.; Bay-Petersen, J.; Carpio, A.T. & Joven, J.E.A. (eds.) (2000): Citrus, Proceedings of a regional workshop on disease management of banana and citrus. INIBAP.
• Andrews, A.C. (1961). „Acclimatization of citrus fruits in the Mediterranean region”. Agricultural History. 35 (1): 35—46. 
• Araújo, De; Freitas, E.; de Queiroz, L. Paganucci; Machado, M.A. (2003). „What is Citrus? Taxonomic implications from a study of cp-DNA evolution in the tribe Citreae (Rutaceae subfamily Aurantioideae)”. Organisms Diversity & Evolution. 3 (1): 55—62. doi:10.1078/1439-6092-00058. 
• Duarte, A.; Fernandes, J.; Bernardes, J.; Miguel, G. 2016. Citrus as a Component of the Mediterranean Diet. Journal of Spatial and Organizational Dynamics – JSOD, IV(4): 289–304.
• Nicolosi, E.; Deng, Z.N.; Gentile, A.; La Malfa, S.; Continella, G.; Tribulato, E. (2000). „Citrus phylogeny and genetic origin of important species as investigated by molecular markers”. Theoretical and Applied Genetics. 100 (8): 1155—1166. doi:10.1007/s001220051419. 
• Calabrese, Francesco (2002): Origin and history. In: Dugo, Giovanni & Di Giacomo, Angelo (eds.) (2002): Citrus. Taylor & Francis. ISBN 0-415-28491-0
• Ellis, R.H.; Hong, T.D. & Roberts, E.H. (1985): Chapter 64. Rutaceae. In: Handbook of Seed Technology for Genebanks (Volume II: Compendium of Specific Germination Information and Test Recommendations). International Board for Plant Genetic Resources, Rome, Italy. HTML fulltext
• Frison, E.A. & Taher, M.M. (eds.) (1991): FAO/IBPGR Technical Guidelines for the Safe Movement of Citrus Germplasm. FAO, IOCV, IPGRI. PDF fulltext
• Janick, Jules (2005): Purdue University Tropical Horticulture Lecture 32: Citrus
• Luro, F.; Laigret, F.; Bové, J.M. & Ollitrault, P. (1995): RFLP analysis of cytoplasmic and nuclear genomes used for citrus taxonomy. In: Mandarines – développements scientifiques récents, résumés oraux et posters: 12–13. CIRAD-FLHOR, San Nicolao, France. HTML abstract Архивирано 2008-05-11 на сајту Wayback Machine
• Molina, A.B.; Roa, V.N.; Bay-Petersen, J.; Carpio, A.T. & Joven, J.E.A. (eds.) (2000): Citrus, Proceedings of a regional workshop on disease management of banana and citrus through the use of disease-free planting materials held in Davao City, Philippines, 14–16 October 1998. INIBAP. PDF fulltext
• Sackman. Douglas Cazaux (2005): Orange Empire: California and the Fruits of Eden.
• University of California Division of Agricultural Sciences (UC-DAS) (1967–1989): The Citrus Industry. HTML fulltext of Vol. 1, 2, & Vol. 5, Chapter 5

Спољашње везе

• Effects of pollination on Citrus plants Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2017) Pollination of Citrus by Honey Bees
• Citrus Research and Education Center of IFAS (largest citrus research center in world)
• Citrus Variety Collection by the University of California
• Citrus (Mark Rieger, Professor of Horticulture, University of Georgia)
• Fundecitrus – Fund for Citrus Plant Protection is an organization of citrus Brazilian producers and processors.
• Citrus – taxonomy fruit anatomy at GeoChemBio
• Porcher Michel H.; et al. (1995). „Multilingual Multiscript Plant Name Database (M.M.P.N.D)  – A Work in Progress”. School of Agriculture and Food Systems, Faculty of Land & Food Resources, The University of Melbourne. Australia.