Нова Шкотска

Нова Шкотска
Застава Грб
Држава	Канада
Админ. центар	Халифакс
Највећи град	Халифакс
Службени језик	нема (енглески, француски и шкотски гелски као језици културе)
Председник владе	Стивен Мекнил
Површина	53.338 km2
Становништво	2016.
— број ст.	923.598
— густина ст.	17,32 ст./km2
Временска зона	UTC+3
Званични веб-сајт

Нова Шкотска (енгл. Nova Scotia, фр. Nouvelle-Écosse, шкотгел. Alba Nuadh), једна је од десет канадских покрајина (провинција). Статус је стекла истовремено са Онтариом, Квебеком и Њу Брансвиком 1867. године.

Главни и највећи град и привредно средиште покрајине је Халифакс.

• Површина: 53.338 km²
• Становника: 923.598

Географија

Покрајина Нова Шкотска се састоји од копна – полуострво које је широко 380 mi (610 km) (608 km) и острва Кејп Бретон, које је са копном повезано насипом Кенсо, који је у ствари уздигнути пут и железничка пруга. Око три четвртине земљишта је под шумом, док обрадиве површине има само 10%. Кршевита, разуђена обала има природне луке за многе рибарске и друге бродове. Јужни део Нове Шкотске је брдовит, а у унутрашњости постоје многа језера, реке и долине.

Привреда

Риболов

Добар део становништва Нове Шкотске запослен је у овој привредној грани. Ту се годишње зараде милиони долара огромним уловима бакалара свих врста ракова и других врста риба.

Пољопривреда

Око 10% земље може се сматрати пољопривредном и највише се користи за млекарство. Долине око залива Фанди и голфа Светог Лоренса су познате по гајењу јабука и осталог воћа.

Рударство

По производњи угља Нова Шкотска је на првом месту у земљи, а удружена са експлоатацијом гвоздене руде довела је до пораста индустрије гвожђа и челика.

Производња

Широм целе покрајине почела је да се развија индустријска производња, прерада, и копање руде. Бродоградња увелико цвета.

Клима

Нова Шкотска има умерену климу са топлим, али не жарким летима и много кише током године.

Становништво

Демографија

1996.	2001.	2006.	2011.	2016.
909.282	908.007	913.462	921.727	923.598

Види још

• Кејп Бретон
• Канада

Литература

• Упознајмо КАНАДУ (Водич за усељенике). Министарство за радну снагу и усељење. стр. 75.