Пређи на садржај

Универзитет у Торонту

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са University of Toronto)
Универзитет у Торонту
University of Toronto
лат. Universitas Torontonensis
Бивше имеKing's College (1827–1849)
МотоVelut arbor ævo
Мото (на српском)Као дрво кроз векове
Типјавни
Оснивање15. марта 1827.
Буџет
  • око $2.59 billion (excl. colleges)[1]
  • око $2.84 billion (incl. colleges)[1]
КанцеларРоуз М. Патен[2]
ПредседникМерик Гертлер[2]
Академско особље2.547[3]
Административно
особље		4.590[3]
Број студената60.595[а][4]
Додипломци45.523
Постдипломци17.072
ЛокацијаТоронто,
 Канада
Кампусурбан
Боје  
АфилијацијеAAU,
ACU,
AUCC,
U15
Веб-сајтwww.utoronto.ca

Универзитет у Торонту (енгл. University of Toronto, U of T) је једна од највећих институција високог образовања у Канади. Наставно особље броји преко 2.000 чланова, а универзитет похађа 59.434 студената на више програма основних студија. Мото универзитета је Velut arbor ævo, што на латинском значи: као дрво кроз векове. Основан је краљевском повељом 1827. године као Кингс колеџ, и прва је високошколска установа у Горњој Канади. Универзитет је првобитно контролисала црква Енглеске, а данашњи назив универзитет је преузео 1850. године када је постао секуларна институција. Као факултетски универзитет, састоји се од једанаест колеџа, сваки са знатном аутономијом у финансијским и институционалним пословима и значајним разликама по карактеру и историји. Универзитет такође има два приградска кампуса смештена у Скарбору и Мисисоги.

Универзитет у Торонту нуди преко 700 додипломских и 200 постдипломских програма. На свим главним ранг листама универзитет се непрекидно налази у првих десет јавних универзитета у свету и као врхунски универзитет у Канади.[5][6][7][8] Он годишње прима више финансијских средства за научна истраживања и доприноса од било ког другог канадског универзитета и један је од два члана Асоцијације америчких универзитета изван Сједињених Држава, при чему је други Универзитет Макгил.[9]

Академски гледано, Универзитет у Торонту је познат по утицајним кретањима и наставним плановима и програмима у областима књижевне критике и теорије комуникације, заједнички познатим као Торонтска школа. Универзитет је био родно место истраживања инсулина и матичних ћелија, првог вештачког срчаног пејсмејкер,[10] и место прве успешне трансплантације плућа и нерва. Универзитет је такође био дом за првог електронски микроскоп, развоја дубоког учења,[11] неуронских мрежа, мултитач технологију, идентификације прве црне рупе Labud X-1 и развоја теорије НП-комплетности.

Варсити Блуз су атлетски тимови који представљају универзитет на мечевима међуколегијалних лига, везаних за фудбал, веслање и хокеј на леду. Најранији забележени пример гридион фудбала одвио се на Универзитету у Торонту у Универзитетском колеџу у новембру 1861.[12] Универзитетска кућа Харт рани је пример северноамеричког студентског центра, истовремено служећи културним, интелектуалним и рекреативним интересима у оквиру свог великог готичко-препородног комплекса.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање колонијалног колеџа дуго је била жеља Џона Грејвса Симка, првог поручника-гувернера Горње Канаде и оснивача Јорка, колонијалне престонице.[13][14] Као војни заповедник школован у Оксфорду, који се борио у Америчком револуционарном рату, Симко је веровао да је потребан колеџ за спречавање ширења републиканизма из Сједињених Држава.[14] Извршни комитет Горње Канаде препоручио је 1798. године да се у Јорку оснује колеџ.[14]

Повеља додељена од краља Џорџа IV из 1827, којом је успостављен Краљевски колеџ.
Слика Универзитетског колеџа, 1859.

Дана 15. марта 1827. године краљ Џорџ IV формално је издао краљевску повељу, проглашавајући „од овог времена један колеџ, са стилом и привилегијама универзитета ... за образовање младих на принципима хришћанске религије, и за њихово подучавање у разним гранама науке и књижевности ... да се настави заувек, под називом Кингс колеџ“.[15] Додељивање повеље углавном је резултат интензивног лобирања Џона Строна, утицајног англиканског епископа Торонта који је преузео дужност првог председника колеџа.[15][16] Оригинална троспратна школа и стилу грчког препорода изграђена је на данашњем месту Квинс парка.[17][18][19]

Под Строновим надзором, Кингс колеџ је био верска институција уско повезана са Црквом Енглеске и британском колонијалном елитом, познатом као Породични компакт.[20] Реформистички политичари противили су се контроли свештенства над колонијалним институцијама и борили су се за то да се колеџ секуларизира.[21] Године 1849, након дуге и жестоке расправе, новоизабрана надзорна влада провинције Канаде изгласала је преименовање Кингс колеџа у Универзитет у Торонту и прекинула везе школе са црквом.[16] Очекујући ову одлуку, разјарени Строн дао је оставку годину дана раније и отворио Тринити колеџ као приватну англиканску богословију.[22] Универзитетски колеџ је створен као неденоминациона наставна грана Универзитета у Торонту. Током Америчког грађанског рата, претња блокадом Уније на Британској Северној Америци подстакла је стварање Универзитетског пушачког корпуса, који се борио у отпору фенијанским нападима на границу Ниагаре 1866.[23] Тај корпус је био део Резервне милиције коју је водио професор Хенри Крофт.[23]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Следећа слика је за кампус Сент Џорџа, главни универзитетски кампус у центру Торонта. За податке о његовим сателитским кампусима у Скарбору и Мисисоги погледајте кореспондирајуће чланке.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Endowment figure does not include separate endowment funds maintained by individual colleges. Financial Report - 2019 (PDF). Financial Services Department, University of Toronto. 2019. Приступљено 8. 5. 2020. 
  2. ^ а б „About The Chancellor”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2018. г. Приступљено 17. 8. 2018. 
  3. ^ а б Pask-Aubé, Corinne (2012). University of Toronto Facts and Figures. Office of Government, Institutional and Community Relations. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 23. 2. 2016. 
  4. ^ „Quick Facts”. University of Toronto. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 29. 2. 2020. 
  5. ^ „Academic Ranking of World Universities 2020 - Canada”. ShanghaiRanking Consultancy. 2020. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020. 
  6. ^ „World University Rankings 2021”. Times Higher Education. TES Global. 2021. Приступљено 2. 9. 2020. 
  7. ^ „Best Global Universities in Canada”. U.S. News & World Report. U.S. News & World Report, L.P. 19. 10. 2020. Приступљено 20. 10. 2020. 
  8. ^ „QS World University Rankings - 2022”. QS Quacquarelli Symonds Limited. 2021. Приступљено 8. 6. 2021. 
  9. ^ „Association of American Universities”. Aau.edu. Архивирано из оригинала 14. 1. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2012. 
  10. ^ Pearce, Jeremy (31. 3. 2005). „Dr. Wilfred G. Bigelow, 91, A Pioneer in Heart Surgery”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2009. 
  11. ^ Werbos, Paul J. (Paul John). Beyond regression : new tools for prediction and analysis in the behavioral sciences. OCLC 77001455. 
  12. ^ Bernstein, Mark F. (19. 9. 2001). Football: The Ivy League Origins of an American Obsession (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3627-9. 
  13. ^ „Simcoe, John Graves”. Volume V. Dictionary of Canadian Biography. 2000. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2008. 
  14. ^ а б в „Who was an early advocate for higher education in Upper Canada?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019. 
  15. ^ а б „The story of the University of Toronto's original charter”. University of Toronto Archives and Records Management Services. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2008. 
  16. ^ а б Friedland, Martin L. (2002). The University of Toronto: A History. University of Toronto Press. стр. 4, 31, 143, 156, 313, 376, 593–6. ISBN 978-0-8020-4429-7. 
  17. ^ „What university was founded 175 years ago?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019. 
  18. ^ Bissell, Claude T., ур. (1953), University College, A Portrait 1853-1953, University of Toronto Press 
  19. ^ Peppiatt, Liam. „Chapter 17: Universities Old and New”. Robertson's Landmarks of Toronto Revisited. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 9. 7. 2015. 
  20. ^ „Strachan, John”. Volume IX. Dictionary of Canadian Biography Online. 2000. Архивирано из оригинала 26. 5. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2008. 
  21. ^ „How does history remember the 1849 conversion of King's College to the University of Toronto?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019. 
  22. ^ Faught, Brad (2000). „The Cast of Presidents”. University of Toronto Magazine (Summer 2000). Архивирано из оригинала 18. 2. 2007. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  23. ^ а б „In what battle did the University Rifle Corps first see action?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Торонту&oldid=28060296”