12. MILAN ZLOKOVI Poreklom iz Trsta, ali poreklom i porodinim vaspitanjem Bokelj, Milan Zlokovi je doao u Beograd 1919.

godine i zaposlio se kao rta u Te!nikom odeljenju "ptine grada Beograda. "dsluao je dva semestra na #isokoj te!nikoj koli u $ra u i etiri skraena semestra na Te!nikom %akultetu u Beogradu, gde e &ragutin 'or(evi svojom tolerantnou prema idejnim lutanjima mladog ar!itekte )itno uti ati na podsti anje njegovi! istra*ivaki! sklonosti. +ajraniji poznati Zlokoviev rad je njegov diplomski rad, projekat Koncertne dvorane. , ovom projektu, od koga nam se sauvao samo rte* glavne %asade, primetan je uti aj 'or(evievski! kon ep ija koje su se temeljile na du)okom potovanju pravila akademskog eklekti izma. Posle neredovni! studija on osea potre)u za dopunskim kolovanjem i uz pomo stipendija %ran uske #lade i #lade -raljevine ./. )oravi u Parizu, gde razvija izuzetnu aktivnost. Zlokovi istovremeno radi u ateljeu svoji! pro%esora $oden%ro01a i 2re0net1a na 3 ole .uperiere des 4rts, po!a(a predavanja 5!arl &ie!l1a i $a)riel Millet1a i sti*e da u )irou 4u)urtin1a i Parant01a sara(uje na konkursnom projektu generalnog razvoja Beograda. , vreme )oravka u Parizu, izme(u 1921. i 1923. godine, Zlokovi uestvuje na velikom konk r! "a nov palat Mini!tar!tva # ma i r da$ "%rad &'O()a Za%re* i +om j %o!loven!ki, in-enjera i ar,itekata .eo%rad . "vi rani projekti sim)olizuju karakteristine %aze u razvoju njegovi! ideja tokom

tree de enije, od standardnog akademi"ma 6"%rada Mini!tar!tva # ma i r da7 do pro/i#0eno% vol mena, koji nas optim o)likom i stilizovanim dekorativnim elementima aso ijativno vezuje za velike epo!e u istoriji ar!itekture 6)arokne reminis en ije u projektu za "%rad ar!itekturi tek krajem tree i poetkom etvrte de enije. Po povratku u zemlju 1989. godine zaposlio se na Te!nikom %akultetu kao asistent po preporu i &ragutina 'or(evia. .voje neimarsko delo u irem o)imu Zlokovi zapoinje u *lok i"me1 .rani/ev!ke$ (ankeove i 'lice 2a!tona 2ravijea .eo%rad u do)a izme(u 1923)1924 godine. Tokom 1925. godine na ovom podruju je projektovao i izradio osam gra(evina. 4ko se iz ovog z)ira, izuzmu prizemni a u Branierskoj )r. 1: i trospratna zgrada stomatolokog %akulteta u ;ankeovoj )r. < ostaje jo est gra(evina, koje se mogu podeliti na dve %r pe. , prv %r p )i iao niz o)jekata u ;ankeovoj uli i )r. 1:, 1811= i gastona $ravijea 119. +astale su u pri)li*no isto vreme, me(uso)no %iziki povezane, ove gra(evine su ve u zaetku zamiljene kao elina. ,r)anistiku kompozi iju ine tri elementa> dve dvojne zgrade i jedna na uglu, kao spona. .naga utiska je 1 &'O()a Za%re* 7 ili protomoderno% %eometri"ma 6+om j %o!loven!ki, in-enjera i ar,itekata7 aktuelnog u srpskoj

pa*ljivo raspore(ena. +ajvie truda je ulo*eno u o)likovanje o)jekta u ;ankeovoj uli i )r 1811=, to se tumai znaajem uli e, a ne za!tevima investitora kojima Zlokovi nije predidavao preteranog znaaja. .ledei o)jekat podignut na uglu ;ankeove i ,li e $astona $ravijea, ija je %asada u sklopu eline krajnje siromano o)ra(ena, mada je re o o)jektu iji je investitor )io Zlokoviev lini prijatelj. Bogatije o)ra(enim krilima kompozi ije odgovarao je, oigledno, skromniji vezni element. +ajzad, dvojna zgrada u ,li i $astona $ravijea ponavlja neke elemente zgrade u ;ankeovoj 1811=, simetrinost volumena, nizove slepi! arkada, na jedan manje upadljiv, manje strog, prete*no dekorativistiki nain, to je sve u skladu sa umanjenim znaajem uli e. Bilo )i veoma smelo tvrditi da na ovim gra(evinama ima i traga od )udueg modernistikog metoda, ali je izvesno da su vrsti o)risi volumena i iroke %asadne povrine, liene preterane ornamenta ije, )itno odudarale od standardne ar!itekture epo!e. +a ovim temeljima, u kojima lako prepoznajemo du! tradi ionalnog mediteranskog graditeljstva, )ilo je mogue graditi nezavisan ar!itektonski stav. +r %a %r pa o)jekata, nastala pred kraj 198?. godine, iako nije %iziki povezana kao prva, ipak ima izvesni! zajedniki! oso)ina. , poneemu, ovi o)jekti za stepen )li*i akademskoj tradi iji. -ompozi ija se zasniva na ravnote*i tri osnovna elementa. "vaj akademski postulat Zlokovi je u izvesnoj meri potovao ve u o)likovanju o)jekta u ;ankeovoj )r. 1:. 4li dok je ovde jedan od elemenata )ila ukupna masa gra(evine, u o)jektima u .kerlievoj )r. 18, ;ankeovoj )r. 11 i naroito u Branievskoj )r. <, masa o)jekata gotovo da se u kompozi iji ne s!vata kao nezavisni element o)likovanja. , o)a sluaja dekorativno o)ra(ena najvia zona dr*i se u ravnote*i sa sna*nim zaluenim portikom ili lo(om, Masa je razu(ena i to asimetrino, to je svakako put ka slo)odnijem aran*manu osnove. #e tokom 198@. godine, Zlokovi zapoinje traganje za sopstvenim ar!itektonskim izrazom, to pokazuju nerealizovana dela, projekti i konkursni radovi u kojima sasvim naputa akademske metode> &kica "a prodavnic Kraljevine &6& na i"lo-*i dekorativni, metno!ti Z "ori08 i konk r! "a 7aviljon Kraljevine &6& 7ari" $ varira %olkloristike motive, etvorovodni krov, iroku stre!u, dekorativne dimnjake glave, konk r! "a 'metni/ki paviljon 89vijeta :iladel;iji gde se Zlokovi u o)likovanju eleva ije, mada ne i u aran*manu osnova, pri)li*ava modelima razvijanim u do)a kasne se esije, tenden ijama koje su upravo na temelju primera sa Azo*)e dekorativne umetnosti u Parizu do)ile zajedniki naziv 4rt1&eko. ")a projekta izuzetno su me(uso)no )liska. ;avne )ezornamentalne %asade i etvorovodni krovovi, sa iroko iz)aenim stre!ama, opominju na du! lokalne graditeljske tradi ije u onom smislu u kome su razvijane ;ajtove prerijske kue. 198?. godina predstavlja za njega period intenzivnog eksperimentisanja, kada nastaju i dva konkursna ela)orata iz o)lasti sakralne ar!itekture> &pomenik palim ratnicima na Zejtinlik i 6ram &v. &ave na Vra/ar . Projekti sakralni! o)jekata zasnovani su na vrstim %ormama, monumentalni! propor ija, i pokazuju posredan uti aj savremenog ekspresionizma. "sim toga njegovi projekti za sakralne o)jekte 8

pokazuju odsustvo *elje da se nastavi tradi ija gra(enja u srpskovizantijskom stilu koji je u razliitim varijantama vladao srpskom rkvenom ar!itekturom od sredine BAB pa sve do nai! dana. +ovo i savremeno Zlokovi je uvek suprotstavljao vi(enom ili zastarelom sa *eljom da se preskoi grani a poznatog i za(e u polje nepoznatog to pokazuje i njegova porodi/na k 0a, koju podi*e sredinom 198?. godine na uzanom pla u u Pro%esorskoj koloniji. &ugaak pla je do krajnosti ra ionalno iskoristio, ukinuvi uo)iajenu pred)atu i orijentiui stam)ene prostorije prema du)okom dvoritu. "vde je kao istovremeni investitor i graditelj mogao da eksperimentie i to je i uinio> ku!inju, devojaku so)u i stepenini prostor izveo je na ulinu regula ionu liniju. .adr*aj o)jekta proistekao je iz potre)e da se izgradi i stan za izdavanje, pomou kojeg e otplaivati deo kredita i o)a stana su povezana unutranjim stepenitem da )i se sjedinili svi prostori kao porodian dom kada kua )ude otplaena. "snove su identine i u prizemlju i na spratu. ;eenje %unk ionalnog aran*mana mo*e se smatrati standardnim, sa trpezarijom u sredini i so)ama koje su, svakako na povoljnijim loka ijama mogle )iti i vei! dimenzija. ")li i jo ne proistiu iz osnove i jo je prerano govoriti o potpunijem nagovjetaju %unk ionalistiki! s!vatanja. A u kompozi iji i u o)likovanju ima dosta od akademskog metoda. "no to nije uspeo da realizuje u Pro%esorskoj koloniji, Zlokovi je pokuao na novoj loka iji na KoteNeimar . Azgradnja -ote* +eimara poela je u prvim posleratnim godinama, kada je ak ionarsko drutvo +eimar zakupilo teren, ispar elisalo ga i izgradilo kakav1takav ur)anistiki projekat. -ote*i su se razlikovali od kolonija uglavnom po tome to nisu pretpostavljali uni%i irani so ijalni sastav stanovnitva, pa ni uni%i iranu ar!itekturu porodini! i kolektivni! stam)eni! zgrada. Me(u prvim stanovni ima -ote* +eimara naao se i Branislav -oji, koji je odma! po povratku sa studija 19891198= godine, izgradio u ;ankeovoj )r. 1 vilu za svog o a. -asnije su se ovde naselili i drugi ar!itekti> Branko Tanazevi, &ragomir Tadi, &imitrije M. Ceko, Milutin Borisavljevi, in*eenjer Miodrag Marinkovi. Tu je 192<. godine, Zlokovi na nagovor Dosi%a Eojata da zakupi pla , projektovao !op!tven k 0 na novom terenu. Teren je )io o)u!vaen dvema uli ama koje su se sueljavale pod otrim uglom. +ezgodan teren i nedovoljno de%inisan sadr*aj doveli su do nepravilnog o)lika prostorija u sreditu kue. $lavni trakt oslonjen je na uli u Danka #eselinovia, i njega u prizemlju ine tri prostrane, me(uso)no povezane prostorije> spavaa so)a, trpezarija i salon. +aputena je s!ema po kojoj je trpezarija o)avezni sredinji prostor, naavi je na spoljnjem traktu ona je u potpunosti zado)ila oso)ine dnevne so)e. "d petoso)nog stana u prizemlju, na spratu je nainjen troiposo)an stan sa malom ku!injom i terasom, iji je do)ar deo namenjen komunika iji. , suterenu su smetene pomone prostorije i dve so)e za poslugu, a na strani prema Danka #eselinovia, koristei pad terena, Zlokovi je projektovao i minijaturni stan, ija osnova podsea na !otelska reenja. 2orma o)jekta vie se oslanja na izgled primorski! kua iz novijeg do)a, nego na akademsku tradi iju. &rveni zastori tre)a da istaknu ideju o primorskoj kui kao modelu. "vaj prvi Zlokoviev projekat za sopstvenu kuu na -ote* +eimaru odo)ren je sredinom aprila 198F. godine, a za 9

njega je ve poetkom okto)ra Zlokovi izradio dopunjeni plan, koji je i u osnovi, a pogotovo u %ormi, sadr*ao nove elemente. "vde je jednoso)ni stan u osnovi pretvoren u dvoso)ni, ime je poveana njegova vrednost, dok su ne!igijenske so)e za poslugu ukinute. , prvom projektu jo uvek su vidljivi elementi akademskog metoda u primeni prin ipa trolane kompozi ije, a u drugom projektu ovaj prin ip je poruen. .o)e prema uli i Anterna ionalni! )rigada vie nisu sline po o)liku, niti su simetrino povezane sa predso)ljem. +a spratu su projektovana dva dvoso)na stana. Mnoge od ovi! iznenadni! promena mogu se uklopiti u znatno kasnije proklamovane prin ipe modernistikog pokreta. ;a ionalizam je prevagnuo nad estetizmom. Prostor je u elini ra ionalnije iskorien> umesto ranija dva stana, u prizemlju i na spratu, sada su do)ijena tri, uz proiren stan u suterenu. , izgledu o)jekta revolu ionarnom promenom mo*e se smatrati naputanje etvorovodnog krova, ime je volumen do)io ko kasti, ku)istiki o)lik. +a spratu su dekorativna polja sa relje%ima skupljena u uglu, ime je postignuta izvesna dinaminost u kompozi iji. ;a(anje jedno% od prvi, moderni!ti/ki, o*jekata, Zlokovi0eve k 0e na Kote- Neimar , mo*e se posmatrati kao anticipacija ra1anja /itavo% moderni!ti/ko% pokreta. , jesen 1924. godine, etvori a mladi! )eogradski! graditelja, Milan Zlokovi0, .rani!lav Koji0, =an + *ovi i + #an .a*i0 sastajali su se povremeno u ka%ani kod G;uskog araG, u ilju osnivanja jedne grupe ar!itekata koji s!vataju ar!itekturu na )azi moderni! estetiki! i te!niki! novina. HPrisutna gospoda1 stoji u prvom zapisniku o radu $rupe modernog prav a1 nala su potre)u da organizuju rad na propagiranju i gajenju moderne ar!itekture u Beogradu spe ijalno. Tokom nekoliko naredni! godina, izme(u 198911991 godine, Zlokovi je okupiran propagandom modernistiki! ideja, javnim izlaganjem projekata i o)jekata. A tek to je osnovana, )udui da je Branislav -oji )io autor ,metnikog paviljona na -alemegdanu, dovren u vreme osnivanja, grupa je do)ila poziv da uzme uee na prvom Desenjem salonu. +a ovoj smotri )eogradski! umetnika i ar!iteketa Zlokovi izla*e konkursni projekat "a "%rad Kolar/evo% niver"iteta$ tip!ki projekat "a -elje"ni/ke !tanice i projekat 7aviljona na 7ari!koj i"lo-*i. "va najranija pojava ar!itektonski! dela na jednoj umetnikoj izlo*)i u elini nije )ila spektakularna. .ledeu priliku da javno izlo*i svoja dela Zlokovi je, zajedno sa ostalim modernistima, imao nekoliko mese i kasnije na prvom Prolenom salonu,kada je izlo*io tri eksponata, sva tri u te!ni i rte*a i akvarela. Prvi me(u njima i svakako najznaajnije je konk r!ni projekat "a "%rad 7omor!ko% m "eja &rugi eksponat predstavljao je varijantu ve izlaganog 7aviljona stava. .redinom juna 1929. godine, Zlokovi u ime $rupe ar!itekata modernog prav a otvara 7rvi &alon ar,itekt re, zajedniku smotru svi! )eogradski! ar!itekata, istiui da prire(ivai, po svom smeru pristali e nove struje modernista, istupaju zajedno sa ostalim kolegama )ez o)zira na prav e, *elei da ovom mani%esta ijom stvore to u*i kontakt me(u njima samima, a s druge strane da pro)ude kod pu)like drugaije = &plit . 7ari" , dok je trei )io akvarel

mana!tira 2radac. Mi!ajlo Petrov daje komentar da Zlokovi i -oji naroito odskau oz)iljnou svog

s!vatanje nji!ovog rada. A &ragan 4leksi, kritiar dnevnog lista H#remeI i anonimni kritiar HPolitikeI, smatraju da je Zlokovi u delima sa modernistiko1romantiarskimo)ele*jima uspeo i neto vie. ,speo je da jednostavne o)like moderne ar!itekture vrlo spretno kom)inuje sa isto tako prostim i jednostavnim o)li ima naeg narodnog gra(evinarstva. 7rojekat +r-avne ,ipotekarne *anke original primerak toga njegovog s!vatanja. Zlokovievi graditeljski stavovi u do)a oko 199:. godine odlikuje se kole)anjima izme(u sentimentalnog istorizma i ra ionalnog modernizma. Bli*i pogled na Zlokovieva dela nastala izme(u 198<. i 199:. godina, potvr(uju stavove umetnika koje je izneo u svojim tekstovima. ;e je o nizu od tri konkursna projekta iz 198<. godine> 1.7 za zgradu -olarevog narodnog univerziteta, 8.7 za Anvalidski dom na -alemegdanu i 9.7 Pomorski muzej u .plitu. Zlokoviev konkursni rad za "%rad Kolar/evo% narodno% niver"iteta predstavlja jedan od najraniji! projekata jednog javnog o)jekta kon ipiranog u modernom du!u. Modernistiki metod sproveden je u elokupnoj organiza iji prostora> u osnovama, u preseku i na %asadi. +a akademski kon ipiranu osnovu sale Zlokovi je dodao trakt sa pomonim prostorijama i kan elarijama administra ije ime je doao do slo)odnijeg aran*mana osnove. Mada je na vetaki nain doao do asimetrinog reenja, Zlokovi je ipak nainio prvi i odsudni korak ka slo)odnom aran*manu osnove. , preseku vidljiva je nejednaka visina pojedini! eta*a, to )i moglo da odgovara potovanju prin ipa %unk ionalnog odre(ivanja visine prostorija. 2asada je s!vaena dvodimenzionalno. "na predstavlja jedan ogromni pano sa natpisom u vr!u i %igurom Alije -olar a kao entralnim dekorativnim motivom. A u prizemlju i na spratu zona prozorski! otvora povezana je u !orizontalne trake. Za projekat "a Invalid!ki dom na Malom Kaleme%dan Zlokovi je do)io treu nagradu, a )io je potpuno suprotan projektu koji je po)edio, jer je sproveo prin ip slo)odne prostorne kompozi ije paviljona sa %asadama o)ra(enim na slian nain, kao )ezornamentalne povrine, sa jasnim odnosom zida i otvora. 4kademski metodi prisutni su u Zlokovievom projektu samo u tragovima u osnovi paviljona komponovanoj po prin ipima ogledalske simetrije. Za razliku od pret!odna dva projekta u projekt "a "%rad 7omor!ko% m "eja &plit $ koji nije )io ni nagra(en ni otplaen, ostvario do tada najistije modernistiko delo. "snova je slo)odno komponovana sa atrijumom u dvoritu glavnog trakta. "sovina glavnog trakta se jedva nazire> u atrijumu se pod pravim uglom ukrta sa podu*nom osovinom koja je u jo manjoj meri de%inisana, ime su osovine, kao jedna od temeljni! vrednosti akademskog metoda konano izgu)ile znaaj. A presek i eleva ija potvr(uju odluno pridr*avanje modernistiki! prin ipa ar!itektonskog o)likovanja. , preseku, razliite visine prostora u prizemlju i na spratu odgovaraju razliitim namenama. 3leva ija je )ezornamentalna. &imenzije prozorski! otvora odgovaraju %unk iji unutranjeg prostora, prozorski otvori nisu uni%i irani. Prozori iste visine povezani su u !orizontalne trake. Bledim ostatkom akademskog o)likovanja mo*e se smatrati jedino krajnje uproeni @ &arajev zaista je jedan lep i

vijena koji tee oko o)jekta, na visini atike )onog krila, i smatra se, kao i stu) sa vertikalnom motkom za zastavu mo*e smatrati elementom modernistikog dekorativizma. Poev od ovog Zlokovievog projekta, kroz itav period vladavine modernizma, motka za zastavu provlai se kao osnovni dekorativni motiv. Pomorski muzej u .plitu sadr*i u se)i i jednu rtu optijeg karaktera, naivni sim)olizam, koji neto kasnije sreemo na .ra#ovanovom projekt "a 7aviljon )alkonima sasvim odre(eno aso ira na prama .ar!eloni. -od Zlokovia, sim)oliki ugaoni motiv sa )roda. -od Braovana je aso ija ija vie indirektnog Zem n , .ra#ovan je sutinski ponovio

karaktera, kao o)lik koji )udi u nama potre)u za kretanjem, za napredovanjem.. Mnogo kasnije, sredinom trideseti! godina, u Komandi ratno% va"d ,oplov!tva Zlokovievu %ormulu, vezujui o)lik o)jekta za odre(enu aso ija iju na o)lik aviona. Astovremeno sa ovim konkursnim radovima, tokom 1924. godine Zlokovi izvodi jo jedan modernistiki kon ipirani stam)eni o)jekat, !tam*en "%rad 7almoti0evoj lici. , svim osnovnim elementima %unk ije, konstruk ije i %orme, zgrada nosi odlike modernistikog metoda. , aran*manu osnove Zlokovi je oigledno te*io idealu minimalnog stana. ,mesto trpezarije sredinji prostor zauzeo je %unk ionalni !ol. Antimni deo stana jasno je izdvojenJ njega sainjavaju spavaa so)a, kupatilo, pose)ni toalet, dega*ma. Tako(e je jasno odvojen i radni prostor, so)a za poslugu, ku!inja, ostava. , treem delu je prostor za dnevni )oravak ukuana. +ejednaka kota spratova dala je %asadi izvesnu *ivost i pru*ila mogunosti razliitog povezivanja prozorski! otvora. ,vedena je asimetrija. -rae !orizontale postavljene na viem nivou u ravnote*i su sa ni*im i du*im. "vim poslednjim dodati su erker i dekorativna o)rada %asade prizemlja u gustoj !orizontalnoj teksturi. &o)a ranog modernizma u srpskoj ar!itekturi, izme(u 1929)1931 godine, ispunjeno je delimau kojima je jasno izra*en modernistiki nain miljenja, ali i delima koja iz razliiti! razloga odr*avaju premodernistiki nain miljenja u okviru jedne varijante eklektikog akademizma. "ve poslednje od)leske pre*ivelog sveta istorijski! stilova nalazimo u dva znaajna Zlokovieva dela, u jednoj porodinoj stam)enoj zgradi i u jednom velikom javnom o)jektu. K 0a koj je pred "ima/ =o!i; Za*or!ki gradio za sopstvene potre)e u &almatinskoj uli i u Beogradu po optim odlikama predstavlja H!otel parti ulier sa dnevnim )oravkom u prizemlju i spavaim so)ama na spratu. -on ep ija eleva ije pokazuje puno potovanje akademskog prin ipa osne simetrije. 3leva ija nema nikakvog odnosa prema %unk iji unutranji! prostora. Donski pilastri kao i drugi elementi klasi istike dekora ije, stilizovani su na nain koji se mogao videti na izlo*)i eke ar!itekture u dva ma!a, 198@. i 198<. godine. Azvestan dinamizam unelo je postavljenje relje%a pri vr!u> sa kapijama u prizemlju relje% gradi mre*u ravnostranog trougla. $eometrizam, i to planirani geometrizamosnovna je odlika ovog Zlokovievog dela. "datle je do manirizma samo jedan korak. "kvir, koji tako reito svedoi o povrinskom a ne strukturalnom tretmanu %asade, pojavljuje se ne samo na ovom Zlokovievom o)jektu, ve i na nizu gra(evina nastali! izme(u 1989. i 1991. godine. ,z motku za zastavu, !orizontalno iz)razdane povrine, uokviravanje prozora i ?

nji!ovo %ormalno povezivanje, modernistiki manirizam ro(en je, takorei, pre modernizma, ili je, tanije, predstavljao njegovu veoma rairenu varijantu, .lian karakter sadr*i i "%rada 6ipotekarne *anke, sagra(ena izme(u 1924)1932 godine centr &arajeva. -ompozi ija %asade zasnovana je na parnom )roju jonski! pilastara iznad koji! je ar!itravni vena . ;izaliti su o)likovani u modernistikom du!u. 4li, u pitanju je modernizirani akademizam, idejni kon ept koji je ve )io prisutan u 3vropi i koji je u drugoj polovini trideseti! godina odgovarao optim karakteristikama vladajueg totalitarnog du!a. Posle ovog dela u Zlokovievim radovima se vie nee javljati tragovi akademski! eklektiki! metoda. , tome se on )itno razlikuje od svoje modernistike sa)rae u ijim se delima istori istika dekora ija pojavila uvek kada je investitor za!tevao. A zadnje elemente romantiarskog du!a mogue je zapaziti u delima nastalim oko 193>. godine, konk r!nom projekt "a .an!k palat &koplj i konk r!nom projekt "a Kol m* !ov k l , koja je 'ur(a Bokovia iznenadila !ipermodernizovanjem vizantijskog stila. "staje jo da se ka*e jo koja re o dva znaajna dela zgradi "pela u ,li i +arodnog %ronta u Beogradu i /otelu Kia u Matarukoj )anji. "vim delima se, i u Zlokovievoj umetnikoj )iogra%iji, i u srpskoj ar!itekturi uopte, zavrava period ranog modernizma. Z%rada Opela je najraniji Zlokoviev veliki stam)eni o)jekat. "snova sadr*i elemente )eogradskog stana razvijenog tokom tree de enije> dve so)e s li a, prostrana trpezarija u sreditu stana, sa izlaskom na dvorinu terasu. -ompozi ija %asade ina strog, simetrian karakter. Medaljoni i relje%i, delo Branka -rstia, tako(e predstavljaju element kontinuiteta, preuzet iz pret!odne epo!e. ,potre)a slova kao elementa dekora ije ovde se prvi put pojavljuje. Za razliku od svi! dotadanji! Zlokovievi! dela 6otel ?i/a, "avr#en 1932. godine, ne pokazuje ni traga od )ilo kakvog istori izma, manirizma, dekorativizma. /otel je, po Zlokovievoj auto)iogra%iji, sagra(en izme(u 1989. i 1991. godine. me(utim, )udui da je on prvi put izlo*io &kic "a 6otel ?i/a Matar #koj *anji tek na Prvoj jugoslovenskoj izlo*)i, %e)ruara 1991. godine, svi su izgledi da je ona nastala nekoliko mese i ranije. .a gra(enjem se zapoelo u jesen 1991. godine, i !otel je sagra(en po svim pravilima moderne ar!itekture. To isto ka*e i 'ur(e Bokovi u kratkom prikazu Zlokovievi! dela, izlagani! na 7rvoj j %o!loven!koj i"lo-*i moderne ar,itekt re > H.ki a /otela u Matarukoj )anji, jednostavnou, mirnim povrinama, !armonijom propor ija i ritmom otvora predstavlja pravi o)raza kome danas te*i savremena ar!itekturaI. Ama izvesne sim)olike u tome to se ovom reeni om zavrava Bokoviev prikaz izlo*)e. Dedno znaajno razdo)lje je okonano, moderna srpska ar!itektura ula je u svoje zlatno do)a. -ontakt sa zagre)akim i lju)ljanskim modernistima, uspostavljen zajednikim izlaganjem dela i pokretanjem /a!opi!a Ar,itekt ra, izveo je )eogradske moderniste na jugoslovensku s enu. $rupa ar!itekata modernog prava a )ila je u svom zenitu. $rupi se pridru*ilo jo 19 am)i iozni! mladi! ar!itekata. .vi oni pri!vataju Zlokovia kao idejnog F

vo(u. , prolee 1998. godine Zlokovi o)javljuje tek!t &tara i nova !,vatanja u kome se svom *estinom o)ara na akademsku graditeljsku tradi iju BAB veka, konstatujui da skromno u zgradama primarni! drutveni! potre)a, u radnikim stanovima, kolama i )olni ama, a pogotovo u industrijskim postrojenjima, nov pokret pro)ija put se)i, lagano i sigurno. , svakom vr!u se, kao to je opte poznato, krije i kli a opadanja. "vo va*i i za srpski modernistiki pokret. #e 1998. godine vo(stvo pokreta )ilo je prinu(eno da se za!vali na daljem ueu estori i svoji! neaktivni! kolega. Moderna ar!itektura nije vie pojava za iju se a%irma iju tre)a )oriti. Poetkom 1933. godine modernisti organizuju +r % i"lo-* moderne j %o!loven!ke ar,itekt re koja se ni po uesni ima, ni po izlaganim delima ne mo*e porediti sa izlo*)om iz 1991. godine. Dedan od poslednji! pokuaja aktiviranja rada $rupe )ila su dva Zlokovieva predavanja o savremenoj ar!itekturi, odra*ana na -olarevom narodnom univerzitetu pred kraj 1999. godine. , prvom od nji! Zlokovi u prvi plan stavlja drutvenu ulogu ar!itekture, zakljuujui da se novom ar!itekturom stvaraju uslovi za izjednaavanje so ijalni! neuravnote*enosti. Poetkom 199=. godine, pokret modernista )io je umrtvljen i $rupa ar!itekata modernog prav a )ila je uskoro i %ormalno rasturena. Me(utim, graditeljska delatnost veta u razdo)lju izme(u 1991. i 1999. godine, zavravajui se , )ar kada je o Zlokovievom delu re, remek delom, projektom ,niverzitetske deje klinike. Zlokovieva produktivnost u periodu neposredno posle Prve jugoslovenske izlo*)e upravo je %antastina> uestvovao je na osam konkursa i izgradio sedam o)jekata. &okumenta ija o konkursnim reenjima za projekat "a !kop!k -elje"ni/k !tanic i '/itelj!k #kol 9etinj iz 1931. godine je nepovratno izgu)ljena. Poetkom 1932. godine, Zlokovi uestvuje na konk r!ima "a .er" i +om Aerokl *a, gde su o)a rada otkupljena. Tokom 1998. godine uestvuje na konk r! "a O!novn #kol i Narodni dom Zem n . 4li mu je tek uee na konk r! "a 7rivredni dom projekta. "stala Zlokovieva dela, nastala pre projekta za &jeiju kliniku, pripadaju stam)enoj ar!itekturi. .va ova dela mogu se podeliti i po %unk ionalnim i o)likovnim oso)inama na dve grupe. , prvoj )i se naao manje vredan ni" "idani, vi#e!pratnica, a drugoj tri %rad!ke vile> u 7ro;e!or!koj koloniji, na Kote- Neimar i na +edinj . Mali stam)eni o)jekti, vile, imaju jednu zajedniku oso)inu> sve tri vile su plod Zlokovieve interpreta ije dela 4dol%a Cosa. +ajmanje Cosovog du!ovnog nasle(a u najpoznatijoj i najvie pu)likovanoj vili @teri0 na +edinj . -ompozi ija %asada je oigledno zamiljena u Cosovom du!u. 4li, drugi elementi )li*i su imterna ionalnom stilu. "vde se pre svega misli na irok intiman kontakt izme(u enterijera i eksterijera, na razu(enost osnove koja se ne sree kod Cosa, na superponiranje planova po du)ini koja je tako(e jedna od )itni! oso)enosti interan ionalnog stila. Vile na Kote- Neimar , skupljene su u jednu prostranu elinu, povezane zajednikim prizemljem, )li*e su Cosu po otroj ku)inosti volumena, plitkim erkerima, spoljnim < &koplj donelo prvu nagradu i realiza iju

stepenitima, kako u prizemlju tako i na spratovima. +aj)li*a Cosovim vilama je vila 7rendi0 7ro;e!or!koj koloniji. ,lazna partija iseena je iz ku)ine mase, elementi prostornog plana u osnovi prizemlja, iroka povezanost !ola, salona i trpezarije, prozorski otvori razliiti! dimenzija i o)lika. Z%rada in-enjera =ovana 7etrovi0a u uli i 5ara &uana, ima %asadu koja sasvim pripada siromanom %unk ionalizmu, i liena je )ilo kakve dekorativnosti ako se izuzme masivni sredinji erker. Za istog investitora Zlokovi je gradio i viespratni u u ,li i .vetog .ave, i odma! do nje istovetni o)jekat z &ragolju)a Eteria, za koga e naredne godine izgraditi vilu na &edinju. O*jekti lici &veto% &ave 5)4 predstavljaju klasine primere modernistike stam)ene ar!itekture, koji su kasnijim godinama umno*avani do )eskonanosti. Tipsku osnovu ini G)eogradski stanG sa prostranim predso)ljem, so)ama Gsa li aG, ku!injom i pomonim prostorijama du* dvorinog %ronta. +a %asadi su se pored erkera pojavili i )alkoni. +ajznaajnije Zlokovievo delo, "%rada 'niver"itet!ke de/ije klinike .eo%rad , nastalo je u isto vreme kada i .ra#ovanovo najznaajnije delo, "%rada +r-avne #tamparije, i ova dva o)jekta su najznaajniji primeri srpske moderne ar!itekture uopte. ")a autora su do svoji! najsna*niji! ideja doli usred perioda zrelog modernizma 1999. godine, a realizovali i! u periodu kasnog modernizma izme(u 199?119=:. godine. Prvi projekat, koji je nastao u leto 1999. godine i koji poznajemo iz zaostali! %otogra%ija makete i konani projekat, po kome je o)jekat oo kraja 199?. do poetka 19=:. godine, razlikuju se u detaljima. -onani projekat izgleda sreniji od prvoga uglavnom stoga to je per%ora ija %asade u visini treeg sprata ujednaena sa per%ora ijom u ostalim spratovima. .ledei detalj odnosi se na razu(enu ulaznu partiju iz Tirove uli e, koju prvi projekat nije imao. Trei detalj je deo potkrovlja iz Pasterove uli e, sa ekspresivnim ramovskim konstruk ijama, koje su nesumljivo doprinele dinaminosti dugog H)rodaI gra(evine. Mogue predloke za ovo Zlokovievo delo nije lako utvrditi. , domaim okvirima to su konkursni radovi za Zakladnu i kliniku )olni u u Zagre)u, koja je slina Zlokovievoj svojom osnovom. Avan Zdravkovi u svom kritikom tekstu najvie pa*nje o)raa %unk ionalistikim vrednostima u Zlokovievom delu. "n ke*e da je svaki otvor za osvetljenje neke prostorije postavljen tamo gde je tre)alo da )ude postavljen i u onoj veliini koju je diktirala sama veliina prostorije koju osvetaljava. "tuda nisu svi otvori isti! veliina i nesimetrino su raspore(eni, ali to ne smeta da eo izgled ipak daje !armonian i prijatan utisak. +a kraju zakljuuje da je Zlokovi uspeo da zgrada tadovolji maksimum potre)e, a to je glavni uslov moderne ar!itekture. Ma koliko du)oko )io okupiran gra(enjem +e/je klinike, nemirni Zlokoviev du! i njegova ogromna radna energija utkani su istovremeno u niz novi! o)jekata, konkursni! radova, u gra(enje manji! o)jekata. Tokom druge polovine trideseti! godina Zlokovi iri svoja interesovanja i na o)last ur)anistikog projektovanja i regionalnog planiranja, kao i na o)last gra(enja spomenika. +ajzad, ovaj pre)ogati z)ir dela i aktivnosti Zlokovi zavrava pred sam svetski rat Z%radom :IAA)a, danas preduzea Dugoauto, koja )i sama )ila dovoljna da o)ele*i vr! jedne izuzetne graditeljske karijere. 9

Prvo delo nastalo posle ski e za ,niverzitetsku deju kliniku tako(e pripada ar!itekturi )olni a. Poznato nam je preko %otogra%ija te!nike dokumenta ije i jednog rte*a pu)likovanog u dnevnom listu Politika. .udei po ovom rte*u, zgrada je )ila kon ipirana kao jednostavni ku)ini volumen sa transparentnim prizemljem i sna*no pod rtanim!orizonatalama mase i otvora. Az nama nepoznati! razloga, delo je ostalo nerealizovano. Zlokovievi konk r!ni radovi, nastali i"me1 1933. i 1939. godine, uglavnom su danas nepoznati. -arakteristina rta sauvani! ski a je njegova puna pripadnost teorijskim postavkama kasnog modernizma. , projekt "a "%rad Ar%ova/ko% ;onda na uglu ,li a .rpski! #ladara i $eneral Kdanove zamiljen je monumentalni o)jekat sa izjednaenim odnosom otvora i zida, o)lo*en krupnim kamenim ploama ili imita ijom kameni! ploa. -arakteristini primer kasnog modernizma je tako(e i Zlokoviev projekat "a "%rad Btno%ra;!ko% m "eja. A u ovom sluaju monumentalna %orma posti*e se jednostavnim sredstvima, prevagom zidne mase nad otvorima, revaloriza ijom prin ipa osne simetrije. Z%rada 2imna"ije =a%odini, delo realizovano i"me1 193<. i 193>. godine, ima veoma mnogo slinosti sa projektom za 3tnogra%ski muzej, samo to je u ovom sluaju monumentalnost u)la*ena prevagom otvora nad zidom na )onim %asadama, kao i elementima asimetrinog reenja glavne %asade. Z%rada :IAA)a je najznaajnije Zlokovievo delo posle &eije klinike. Mada vremenski ovo delo nastaje u do)a punog uti aja totalitarne ideologije, nema ni traga od monumentalistiki! tenden ija kasnog modernizma ili ideoloki! osnova ar!itekture totalitarni! re*ima. ,sled silni! idejni! pritisaka, uti aja koji su se irili od izlo*)e u Parizu 199F. godine do Mar!ovog projekta za "limpijski stadion u Beogradu iz 19=:. godine, Zlokovi je ostao samosvojan, veran svom graditeljskom idealu, redu, meri, !armoniji. I"me1 193C i 1934. godine, ukazala mu se prilika da uradi nekoliko projekata za ur)anistiko i .ijeloj, izgradio je dve vile i ar!itektonsko ure(enje svog starog zaviaja. Azradio je predlo% 8!i!temati"acije8 tj. pro!torno% planiranja "apadne o*ale Kotor!ko% "aliva, izradio je projekat "a Narodni dom "%rad 9arinarnice ar!itekture, kao i .olnic (i!n . Kotor , jednostavni o)jekat sasvim u du!u tradi ionalne dalmatinske puke

Pred sam &rugi svetski rat poinje intenzivno da se )avi teorijskim pro)lemima. -ao i veina )eogradski! ar!itekata, Zlokovi se tokom rata nije )avio projektovanjem i gra(enjem. Bavio se teorijom ar!itekture, propor ijskim sistemima. &oao je do uverenja da je ar!itektura prevas!odno srazmera, )rojani odnos delova i geometrija o)lika. Tokom naredne dve de enije, sve do smrti, )avi se propor ijskim dijagramima i modularnim mre*ama, modularnom koordina ijom. Mera i )roj postaju njegova opsesija. Poetkom ezdeseti! godina pokuava da uspostavi korela iju izme(u -or)izjeovog GModularaG i interna ionalnog modularnog sistema. , zajedni i sa sinom i kerkom projekt je A ri!ti/ki komplek! 'lcinj , koji je tre)alo da predstavlja uvod u novu seriju gra(evina koje )i razreile tajne koje su ga muile u mladosti> mo*e li ar!itektura )ez istorijski! stilova, )ez pilastara i vena a. ,mro je iznenada u ezdesetsedmoj godini. 1: